Пређи на садржај

Теорије о пореклу човека

С Википедије, слободне енциклопедије
Један од модела људске миграције заснован на митохондријкој ДНК

Недавним афричким пореклом модерног човека се у палеоантропологији назива широко прихваћен модел описивања порекла и раних миграција анатомски модерног човека.[1] Хипотеза да људи имају заједничко порекло (моногенеза) је први пут објављена у књизи Чарлса Дарвина Порекло човека (1871).[2] Тај концепт се сматрао спекулативним до 1980-их, када је поткрепљен проучавањем данашње митохондријалне ДНК с једне стране и доказива заснованим на физичкој антропологији старијих узорака с друге.

Старост људског рода и аустралопитек

[уреди | уреди извор]

Старост људског рода процењује се на око три милиона година, а најстарији познати човекови остаци пронађени су у југоисточној Африци и сврстани су у групу аустралопитека (јужни мајмун). У дугој еволуцији аустралопитек је био прелазни тип између човека и животиње. Изложен опасности од животиња, прачовек је проналазио нове начине за опстанак и постепено се развијао.

Хомо хабилис

[уреди | уреди извор]

Иако сувише споро, аустралопитек је током милион година еволуирао у нови тип прачовека назван спретни (вешти) човек (хомо хабилис) који је имао знатно већи мозак. Хомо хабилис је прво биће на Земљи које је почело да израђује оруђа од камена и костију. Та људска врста се из југоисточне Африке раширила на евроазијске просторе.

Хомо еректус

[уреди | уреди извор]

Милион година од настанка хомо хабилис је толико узнапредовао да се величином мозга и сложенијом израдом оруђа потпуно разликовао од свог афричког претка. Научници су тај практично нови тип назвали усправни човек (хомо еректус). Остаци хомо еректуса су пронађени у Индонезији на острву Јава и Кини (синантроп), Европи и Африци. У времену између четристо хиљада година и триста хиљада година пре нове ере хомо еректус је је научио да користи ватру, али још увек није био у стању да је упали. Употреба ватре уздигла је човека и учинила га надмоћним у односу на животињски свет јер се помоцћу ње штитио од хладноће и звери, а у лову на мамуте служила му је као оружје.

Неандерталац

[уреди | уреди извор]

Из рода хомо еректуса издвојио се неандерталац, чији су остаци пронађени у долини Неандертал у Немачкој, али он је споредна грана човекове еволуције.

Хомо сапиенс

[уреди | уреди извор]

Пре око 45 000 година појавила се нова људска врста, кромањонац (хомо сапиенс - разумни човек) који је пронађен у Француској у пећини Кромањон. Имао је свест о свом постојању и говорни језик. Ова људска врста је потисла неандерталце и оставила је трајна дела на зидовима многих пећина.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Haviland, William A.; McBride, Bunny; Walrath, Dana (2009). The Essence of Anthropology. Cengage Learning. стр. 90. ISBN 9780495599814. Приступљено 14. 06. 2011.  Пронађени су сувишни параметри: |author2= и |last2= (помоћ)
  2. ^ Lafreniere, Peter (2010). Adaptive Origins: Evolution and Human Development. Taylor & Francis. стр. 90. ISBN 9780805860122. Приступљено 14. 06. 2011. 

Додатна литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]