Турбе

Турбе
Турбе;
	Турбе из ваздуха
Административни подаци
Држава	Босна и Херцеговина
Ентитет	Федерација Босне и Херцеговине
Кантон	Средњобосански кантон
Општина	Травник
Становништво
— 2013.	3.890
Географске карактеристике
Координате	44° 14′ 29″ С; 17° 34′ 34″ И / 44.24142° С; 17.57618° И
Временска зона	UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	764 m
	Турбе Турбе на карти Босне и Херцеговине
Остали подаци
Поштански број	72283
Позивни број	(+387) 030

Турбе је насељено мјесто у Босни и Херцеговини, у општини Травник, које административно припада Федерацији Босне и Херцеговине. Према попису становништва из 2013. у насељу је живјело 3.890 становника.

Географија

Турбе је удаљено 7 km од Травника на магистралној путу према Доњем Вакуфу. Некада је било општина, но данас је тек мјесна заједница, једна од највећих у земљи. Турбе се налази у долини Лашве, изнад које је планина Влашић, позната и као центар зимског туризма.

Историја

Становништво

састав становништва – насеље Турбе
	2013.	1991.^[1]	1981.^[2]	1971.^[3]
Укупно	3 890 (100,0%)	4 549 (100,0%)	3 519 (100,0%)	1 816 (100,0%)
Бошњаци	3 460 (88,95%)	2 154 (47,35%)¹	1 658 (47,12%)¹	798 (43,94%)¹
Хрвати	255 (6,555%)	996 (21,89%)	731 (20,77%)	454 (25,00%)
Срби	39 (1,003%)	1 056 (23,21%)	774 (21,99%)	486 (26,76%)
Босанци	29 (0,746%)	–	–	–
Муслимани	28 (0,720%)	–	–	–
Роми	23 (0,591%)	–	3 (0,085%)	2 (0,110%)
Босанци и Херцеговци	12 (0,308%)	–	–	–
Албанци	11 (0,283%)	–	7 (0,199%)	–
Неизјашњени	10 (0,257%)	–	–	–
Непознато	9 (0,231%)	–	–	–
Остали	9 (0,231%)	34 (0,747%)	16 (0,455%)	6 (0,330%)
Југословени	4 (0,103%)	309 (6,793%)	322 (9,150%)	60 (3,304%)
Црногорци	1 (0,026%)	–	8 (0,227%)	9 (0,496%)
Македонци	–	–	–	1 (0,055%)

¹ На пописима од 1971. до 1991. Бошњаци су пописивани углавном као Муслимани.

Образовање

У Турбету дјелује једна основна школа (ОШ Турбе) која броји око 1000 ученика.

Привреда

Прије рата Турбе је била веома добро развијена мјесна заједница са фабрикама попут Металорада и Столичаре (фабрика столица) које су биле велики фактор у економском развитку Турбета. Поред поменутих важно је споменути и јаку шумску индустрију чији је највећи ослонац било предузеће Шумарија.

У току ратних разарања уништене су скоро све привредне дјелатности у граду и дуго послије рата нити једна од ових поменутих фабрика није успјела у потпуности да се опорави и поврати своје пријератне капацитете. Дио творнице столица претворен је у пилану која се тренутно налази у приватном власништву. Отворен је и низ мањих фабрика као што су Дрвопромет, Пољорад...

Као и прије рата тако и послије њега у Турбету је главна економска грана остала експлоатација шуме и пољопривреда.

Спорт

Најпознатији спортски клуб из Турбета је ФК Влашић Турбе. У Турбету дјелује и карате клуб „Салко Чурић“. Такође у Турбету постоји низ невладиних организација, међу којима је и Планинарско друштво „Галица“ које је домаћин слета планинара Босне и Херцеговине за 2009. годину у свом новоизграђеном објекту на планини Влашић. Недалеко од Турбета на планини Влашић налази се скијашки центар Бабановац, који је данас најважнији туристички центар средишње Босне.

Извори

Књига: „Национални састав становништва — Резултати за Републику по општинама и насељеним мјестима 1991.", статистички билтен бр. 234, Издање Државног завода за статистику Републике Босне и Херцеговине, Сарајево.
интернет — извор, „Попис по мјесним заједницама“ — https://web.archive.org/web/20160226134632/http://www.fzs.ba/Podaci/nacion%20po%20mjesnim.pdf

Референце

^ „Nacionalni sastav stanovništva Republike Bosne i Hercegovine 1991. (str. 106)” (PDF). fzs.ba. Приступљено 3. 3. 2016.
^ „Nacionalni sastav stanovništva SFR Jugoslavije 1981.” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 3. 3. 2016.
^ „Nacionalni sastav stanovništva SFR Jugoslavije 1971.” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 3. 3. 2016.

Спољашње везе

[1] „Nacionalni sastav stanovništva Republike Bosne i Hercegovine 1991. (str. 106)” (PDF). fzs.ba. Приступљено 3. 3. 2016.

[2] „Nacionalni sastav stanovništva SFR Jugoslavije 1981.” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 3. 3. 2016.

[3] „Nacionalni sastav stanovništva SFR Jugoslavije 1971.” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 3. 3. 2016.

[1]

[2]

[3]