Физичка уртикарија
| Физичка уртикарија | |
|---|---|
 | |
| Класификација и спољашњи ресурси | |
| Специјалност | дерматологија |
Физичка уртикарија или физичка копривњача представља под утицајем неког од физичких фактора изненадан, пролазан оток дерма/хиподерма изазван локално повећаном пропустљивошћу капилара и венула, настао деловањем молекула ослобођених из активираних мастоцита (кутаних маст ћелија).[1] Постоји седам поткатегорија које су препознате као независне болести.[2] Познато је да је физичка уртикарија болна, сврби и физички непривлачна; може се понављати месецима до годинама,[3] мада се обично повлачи након 1 до 24 часа од појаве, док ангиоедем може да траје и до 72 часа а одликују га бол, ређе свраб.[4] Уколико траје до шест недеља сматра се акутном физичком уртикаријом, а преко тог периода представља хроничну уртикарију.[5][6]
Епидемиологија
[уреди | уреди извор]Као често обољење, појављује се код 15-25% популације у току живота.[1] Инциденција хроничне уртикарије у општој популације је 0,5%.[7] Уртикарија је уз псоријазу и атопијски дерматитис, обољење са највишом преваленцијом у општој популацији.[8][9]
Општа разматрања
[уреди | уреди извор]Према стандардима и смерницама европских удржења за алергологију и имунологију (European Academy of Allergology and Clinical Immunology/Global Allergy and Asthma European Network/European Dermatology Forum (EAACI/GALEN/EDF)) смерницама, уртикарије су подељене на три основне групе:
- Спонтане уртикарије (акутне и хроничне),
- Физичке уртикарије (уртикарија на хладноћу и топлоту, одложена уртикарија услед притиска, соларна уртикарија, уртикаријални дермографизам и вибраторна уртикарија)
- Остале уртикарије (аквагенијска, контактна, холинергијска и уртикарија узрокована вежбањем).
Уртикарија настаје као последица ослобађња хистамина, брадикинина, леукотријена C4, простагландина D2 и других вазоактивних супстанци из базофила и маст ћелија у дермису. Ове супстанце доводе до вазодилатације и повећане екстравазације течности у дермис при чему настају катактеристичне промене на кожи.
Физички спољашњи фактори уртикарија [10]
[уреди | уреди извор]| Стечена на хладноћу | хладан ваздух, вода, ветар, храна или објекти |
| Одложена на притисак | вертикални притисак (после 3-8 часова). |
| На топлоту | локално излагање топлоти |
| Соларна | опште или локално излагање ултравиолетном зрачењу и/или видљивој светлости |
| Дермографизам | механичко повлачење тупог предмета по кожи (после 1-5 минута јављају се промене) |
| Вибраторна | локално или опште дејство вибрације (пнеуматски алати, саобраћај) |
Подтипови физичких уртикарија
[уреди | уреди извор]Подтипови физичких уртикарија и окидачи активације мастоцита наведени су у доњој табели:
| Подтип | Дефиниција |
|---|---|
| Контактна уртикарија на хладно | Окидач: хладни предмети, ваздух, течност, ветар |
| Касна уртикарија на притисак | Окидач: вертикалан притисак (уртике настају након 3-12 сати) |
| Контактна уртикарија на топлоту | Окидач: локализована топлота |
| Соларна уртикарија | Окидач: УВ и/или видљива светлост |
| Дермографска уртикарија | Окидач: механички надражај (уртике настају након 1-5 минута) |
| Уртикарија/ангиоедем на вибрације | Окидач: вибрација нпр. пнеуматски чекић |
Контактна уртикарија на хладно
[уреди | уреди извор]Код уртикарије на хладно, утврђено је код малог броја пацијената постојање хладноћом насталог антигена у серуму на који се стварају IgE антитела. Медијатори од значаја за овај надражај су:
- хистамин,
- супстанца П,
- хемотактички фактор за еозинофиле и неутрофиле,
- PGD2 и LTC4.[11]
Контактна уртикарија на топлоту
[уреди | уреди извор]У серуму болесника са уртикаријом на топлоту, повећан је хистамин, фактор хемотаксије зa еозинофиле, а снижен укупни хемолизни комплемент, C3 и фактор.
Соларна уртикарија
[уреди | уреди извор]Код половине пацијената са соларном уртикаријом откривен је серумски антиген као узрок ослобађања медијатора из мастоцита, под утицајем ултравиолетног зрачења са сунца.
Дермографска уртикарија
[уреди | уреди извор]Уртикарија на механички подражај, која се назива и дермографска уртикарији код неких болесника је изазвана позитивним трансфером серумског фактора вероватно IgЕ класе.
Касна уртикарија на притисак
[уреди | уреди извор]Код касне уртикарије на вертикални притисак сматра се да је једним делом одговоран ТNF α за ослобађање медијатора из мастоцита, а другим делом притисак на кожу који смањује ткивну оксигенацију, и доводи до локалне ацидозе са смањењем функције кининазе, што повећава ниво кинина и доводи до формирања локалног едема (отока).[12]
Аквагена уртикарија
[уреди | уреди извор]Код аквагене уртикарије, откривен је хидросолубилан антиген у кожи, који у in vitro условима узрокује хистаминолиберацију.
Холинергијска уртикарија и вежбањем изазвана анафилаксија/уртикарија
[уреди | уреди извор]У холинергијској уртикарији повишена температура крви узрокује ослобађање ацетилхолина у кожи, последично појачано знојење, а зној делује као алерген. У зноју је нађен IgЕ зависан хистаминолибератор. Остаје да се разјасни да ли је овај антиген, патофизиолошки гледано, одговоран код свих болесника за холинергијску уртикарију.[11]
Терапија
[уреди | уреди извор]Како је уртикарија синдром или скуп синдрома, или стање које значајно смањује квалитет живота пацијената неопходна је примена адекватне терапије. Због високе варијабилности етиолошких фактора, клиничких манифестација и одговора на терапију, неопходна је индивидуализација терапије за сваког пацијента посебно.[13]
Медикаменти
[уреди | уреди извор]Антихистаминици су типично прописани лекови за лечење физичке уртикарије.[2] Они блокирају ефекат хистамина, једињења које производи тело које чини део локалног имунолошког одговора и последично изазива упалу.[14] Нека истраживања су показала да је употреба антихистаминика и антагониста у синергији боља за лечење физичке уртикарије.[15][16]
Каскада догађаја који повезују реакцију аутоантитело-антиген са производњом и ослобађањем хистамина није добро окарактерисана. Стога је фокус лечења физичке уртикарије био на карактеризацији ефикасности антихистаминика, а не на анализи везивања рецептора или патомеханизама.[17]
Неконтролисана терапија
[уреди | уреди извор]С обзиром на високу инциденцију уртикарије у општој популацији (15—25%), значајан број пацијената узима лекове без контроле лекара. У том смислу феномен раширене самоиницијативне употребе лекова, треба сузбији саветовање и едукација пацијената од стране лекара и фармацеута, је веома важна због успостављања одговорне самомедикације.[18]
Види још
[уреди | уреди извор]Извори
[уреди | уреди извор]- ^ а б Greaves MW (2005). „Antihistamines in dermatology”. Scin Pharmacol Physiol. 18 (5): 220—9..
- ^ а б Lee, Ernest E.; Maibach, Howard I. (2001). „Treatment of Urticaria”. American Journal of Clinical Dermatology. 2 (1): 27—32. ISSN 1175-0561. doi:10.2165/00128071-200102010-00005.
- ^ Lee, Ernest E.; Maibach, Howard I. (фебруар 2001). „Treatment of Urticaria: An evidence-based evaluation of Antihistamines”. American Journal of Clinical Dermatology. 2 (1): 27—32..
- ^ Rapini, Ronald P.; Bolognia, Jean L.; Jorizzo, Joseph L. (2007). Dermatology: 2-Volume Set. St. Louis: Mosby. стр. 265, 266, 267—268. ISBN 978-1-4160-2999-1.
- ^ Kim H, Lynde Ch (2008). „Impact of Desloratadine on symptoms and quality of life in subjects with chronic idiopathic urticaria: A multicenter, practice-based study”. Arch Drug Inf. 1 (2): 63—9.
- ^ Beate, Henz (2000). „Antihistamines and Alternatives in Physical Urticaria.”. Dermatologic Therapy.
- ^ Vujanović Lj, Petrović A, Jovanović M (2004). „Urticaria pigmentosa: Case report in an adultperson”. JEADV. 18 (suppl 2): 543.
- ^ Golušin Z, Jovanović M, Vujanović Lj, Subotić M. „Sklerotični atrofični lihen – dijagnostički problem”. Med Pregl. 54 (3-4): 187—190. 2001..
- ^ Jovanović M, Brkić S, Turkalj I, Vujanović Lj, Mikov I. C„ontact allergy to acrylatebased dental materials in users and in dental professionals”. HealthMED. 4 (4): 794—9. 2010.
- ^ Јелена Томић, Етиологија уртикарје и ангиоедема У: Група аутора, Савремени приступ уртикарији и ангиоедему Архивирано на сајту Wayback Machine (13. јануар 2020) Монографије научних скупова Академије медицинских наука Српског лекарског друштва, Волумен 2, број 1, 2011.
- ^ а б Ortonne JP, Grob JJ, Auquier I (2007). „Efficacy and safety of desloratadine in adults with cgronic idiopathic urticaria”. Am J Clin Der. 8: 37—42..
- ^ Grob JJ, Gaudy-Marqueste C (2006). „Urticaria and quality of life”. Clin Rev Allergy Immunol. 30: 47—51..
- ^ Zuberbier T (2003). „Urticaria.”. Allergy. 58 (12): 1224—34.
- ^ „Hives (Urticaria): Causes, Symptoms, and Treatment”. patient.info (на језику: енглески). 2023-04-16. Приступљено 2024-02-04.
- ^ Breathnach SM, Allen R, Ward AM, (1983). „Symptomatic dermatographism: Natural history, clinical features, laboratory investigations and response to therapy”. Clinical and Experimental Dermatology. 8 (5): 463—76. Непознати параметар
|display-author=игнорисан (помоћ) - ^ Kaur, Surrinder, Malcolm Greaves, and Nahid Eftekhari (1981). „Factitious Urticaria (dermographism): Treatment by Cimetidine and Chlorpheniramine in a Randomized Double-blind Study.”. British Journal of Dermatology British Journal of Dermatology. 104 (2): 185—90.. Web.
- ^ Grattan, Clive; Black, A. K. (2003). "Urticaria and angioedema". In Bolognia, Jean; Jorrizo, Joseph L.; Rapini, Ronald P. (eds.). Dermatology. Vol. 1. London: Elsevier. pp. 287–302. ISBN 9780323024099.
- ^ Goločorbin-Kon S, Mikov M. Odabrana poglavlja iz kliničke farmacije. Novi Sad: Ortomedics; 2010
Литература
[уреди | уреди извор]- Група аутора, Савремени приступ уртикарији и ангиоедему Архивирано на сајту Wayback Machine (13. јануар 2020) Монографије научних скупова Академије медицинских наука Српског лекарског друштва, Волумен 2, број 1, 2011.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]| Класификација | |
|---|---|
| Спољашњи ресурси |
 | Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља). |
