Пређи на садржај

Фрањо Ханаман

С Википедије, слободне енциклопедије
Фрањо Ханаман
Фрањо Ханаман
Лични подаци
Датум рођења(1878-06-30)30. јун 1878.
Место рођењаДреновци, Аустроугарска
Датум смрти23. јануар 1941.(1941-01-23) (62 год.)
Место смртиЗагреб, Краљевина Југославија
ОбразовањеУниверзитет у Бечу

Фрањо Ханаман (Дреновци, 30. јун 1878Загреб, 23. јануар 1941), хрватски проналазач.[1]

Познати хрватски хемичар и металург, проналазач прве електричне сијалице са металном нити. После студија у Бечу и Берлину, и вишегодишње асистентуре на Техничкој високој школи у Бечу, дошао је за професора хемијске технологије и металургије на Техничком факултету у Загребу. Са својим сарадником Александром Јустом унапредио је расветну технику и пронашао методу нитрирања гвожђа гасовитим амонијаком.[2]

Водио је институт за испитивање материјала у тзв. Аеро-наутичком арсеналу у Бечу, и био генерални директор Југославенске индустрије мотора д. д. у Загребу. Био је и главни уредник „Архива за кемију и технологију“.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Hanaman, Franjo | Hrvatska enciklopedija”. enciklopedija.hr. Приступљено 2023-01-28. 
  2. ^ Cicvarić, Božo (2019-05-05). „Hrvatski inženjeri: Franjo Hanaman”. European Young Engineers Croatia (на језику: хрватски). Приступљено 2023-01-28.