Пређи на садржај

Чаробни сточић, златни магарац и тољага у џаку

С Википедије, слободне енциклопедије
Чаробни сточић, златни магарац и тољага у џаку
Чаробни сточић, златни магарац и тољага у џаку
Бајка
ИмеЧаробни сточић, златни магарац и тољага у џаку
Подаци
Арне—Томпсоново сврставањебр. ATU 563
ДржаваНемачка

„Чаробни сточић, златни магарац и тољага у џаку“ је бајка браће Грим. Оригинално немачко име је Tischlein deck dich, Goldesel und Knüppel aus dem Sack.

Прича је класификована у Aarne–Thompson–Uther индексу као тип приче АТУ 563, "Сто, магарац и штап".[1]

Садржај

[уреди | уреди извор]

Кројач је имао три сина која су се хранила козјим млеком. Најстарији син добио је задатак да пусти животињу на испашу по најбољим травнатим пољима. На крају дана син је питао козу да ли је појела довољно и животиња је то потврдила. Међутим, када су се вратили кући, коза је тврдила супротно, због чега се кројач наљутио и отерао сина из куће. Овај образац се понавља и са другим и са најмлађим сином, које коза такође лажно окриви да је нису довољно нахранили и као резултат тога отац их отера од куће. Тек када отац изађе да сам нахрани козу и открије да створење и даље тврди да није појело довољно, схвати да је погрешно проценио своје синове. Узима бријач, обрије козу и бичем је избацује из своје куће. Кројач остаје сам у својој кући чезнући за повратком синова.

Прича затим прати сваког сина понаособ. Први је отишао код произвођача намештаја и научио занат. После служења, господар му је дао магични сто у знак захвалности. Кад год каже „Сточићу, постави се“, сто се постави најбољом храном и вином. Син одлучује да крене кући и покаже оцу шта је научио и зарадио. На свом путу посећује локалну крчму, где приказује моћи чаробног стола. Ноћу гостионичар краде сто и замењује га обичним столом. Када син стигне кући и покуша да покаже оцу моћ стола, ништа се не дешава, што још једном узнемирава његовог оца. Други син одлази на посао код млинара. Његов господар му даје магичног магарца који је способан да произведе злато из уста и позади по заповести "Хајде оспи, златом поспи!" Баш као и најстарији син, и други син одлучује да се врати кући и случајно посети исту крчму коју је посетио и његов брат. И он демонстрира моћи магарца крчмару који поново украде животињу ноћу и замени је нормалним магарцем. Кад син стигне кући и покуша да покаже моћи магарца уместо златника, то је обични измет магарца, што још једном узнемирава његовог оца.

Трећи син је отишао да ради за токара и добија магичну тољагу у џаку. Кад му неко науди, власник штапа треба само да каже: "Тољаго, изађи из вреће!" и тољага ће почети да туче прекршиоца. Тек кад власник каже: "Тољаго, у врећу!" тољага ће се вратити у врећу. Баш као и његова браћа, и син посећује исту гостионицу, јер је из њихових писама сазнао шта се догодило. Уместо да покаже моћ свог поседа, он намерно остаје нејасан око тога, чинећи гостионичара довољно знатижељним да ноћу покуша да погледа шта има у врећи. Предосећајући то, син наређује тољаги да претуче гостионичара док не врати све што је украо. Када се син врати кући са столом, магарцем и тољагом, он каже оцу шта се догодило и показује моћ предмета. Његов отац се коначно помири са синовима и сви они живе богат живот до краја живота.

Као епилог, прича такође обавештава читаоца шта се догодило са козом. Обријана животиња отишла је да се сакрије унутар рупе за лисице. Кад се лисица вратила кући, козје очи су је уплашиле. Лисица пита медведа за помоћ, али је и он превише уплашен да уђе. Коначно са собом воде пчелу која убоде козу, због чега животиња истрчи у боловима. Прича закључује да нико не зна где се она сада налази.

Анализа

[уреди | уреди извор]

У неколико варијанти широм света, магарац који доноси новац стварао је драгоцене драгуље уместо златника. Исто тако, животиња која ствара богатство може се разликовати, на пример петао, патка, коњ или овца.[2] Предмет за давање хране такође се може разликовати: то може бити столњак, пешкир или марамица.[2]

Задњица магарца у прозору, Марбург, Немачка

Распрострањеност

[уреди | уреди извор]

Учењак Стит Томпсон је приметио да ова прича „има врло широку распрострањеност“, јер је „присутна у готово свакој збирци прича у Европи и Азији“.[1] Такође је указао да је најстарија потврда приче била збирка кинеских будистичких легенди из 6. века.[1] Студија професора Теа Медера поткрепљује ову огромну распрострањеност, јер се, према његовим речима, овај тип приче може наћи и „у Индији и у источној Азији, у Африци и на Блиском истоку“, као и у Америци.[2]

Варијанте

[уреди | уреди извор]

Чешки аутор Вацлав Тиле (писао је под псеудонимом Вацлав Риха) објавио је сличну причу под насловом Ubrousku, prostři se: главни јунак добија јагње које производи новац, марамицу која материјализује храну и магични штап.[3]

У енглеској причи из „Северне земље“, Jack's Luck, или Магарац, сто и штап, сиромашни младић Џек ради за старицу и добија магарца који производи сребро и злато, ради и за столара који му даје самопостављајући сто. Трећом приликом, помаже странцу да изгради мост за прелазак реке, а он му даје чаробни штап. Џек користи штап да поврати магарца и сто. Коначно, постаје најбогатији човек у свом родном селу и позива све девојке да одаберу његову будућу невесту. Изјављује да се девојка мора појавити са миразом у кецељи. Убрзо се све девојке појављују са „гомилама златника и сребрњака“, осим једне девојке - Џекове „једне истинске љубави“ - која се појављује са само „два бакарна гроша и кривих шест пенија“ које јој је Џек поклонио док је још био сиромашан. Он изабере њу, уз подсмех осталих кандидаткиња, она почиње да плаче, а сузе постају дијаманти. Џек се ожени својом вољеном.[4] Причу је такође објавила ауторка Флора Ени Стил у Енглеским бајкама, са насловом Магарац, сто и штап.[5]

Сточићу, постави се( 1939), рељеф, Johann-Mithlinger-Siedlung, Беч

У популарној култури

[уреди | уреди извор]

Сто (од 1999), магарац (од 1956) и тољага (од 1963) изложени су у холандском тематском парку Ефтелинг.[6]

Мађарска варијанта приче адаптирана је у епизоду мађарске телевизијске серије Magyar népmesék („Мађарске народне приче“), са насловом A szegény csizmadia és a Szélkirály („Сиромашни обућар и краљ ветрова“) . У овој верзији сиромах посећује краља ветрова и добија јагње које по заповести производи новац, магични столњак и штап за ударање.

Види још

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в Thompson, Stith (1977). The Folktale. University of California Press. p. 72. ISBN 0-520-03537-2
  2. ^ а б в Meder, Theo. "Tafeltje dek je". In: Van Aladdin tot Zwaan kleef aan. Lexicon van sprookjes: ontstaan, ontwikkeling, variaties. 1ste druk. Ton Dekker & Jurjen van der Kooi & Theo Meder. Kritak: Sun. 1997. p. 361.
  3. ^ Říha, Václav. Zvířátka a petrovští. 7. vyd. Praha: Albatros, 1977. pp. 63–67.
  4. ^ Fryer, Alfred Cooper. Book of English Fairy Tales from the North-country. London: W. Swan Sonnenschein. 1884. pp. 104-116.
  5. ^ Steel, Flora Annie. English Fairy Tales. New York: Macmillan. 1922. pp. 346-350.
  6. ^ „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала 03. 01. 2017. г. Приступљено 20. 03. 2021. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Чаробни_сточић,_златни_магарац_и_тољага_у_џаку&oldid=27048890”