Четнички масакр у Параћину, Ћуприји и Јагодини 1. фебруара 1944.

Једна од основних активности ЈВуО састојала се у ликвидацијама неподобних грађана осумњичених да су „комунистички симпатизери“. Михаиловићева наређења и инструкције обилују захтевима које он поставља својим командантима у циљу уништавања „симпатизера“.

Према комунистичким симпатизерима бити немилосрдан.

^[1]

Продужите рад на дефинитивном чишћењу комуниста. Они не смеју постојати у Србији. Крајње је време да са тим гадовима рашчистимо. Уништавајте све њихове симпатизере и јатаке без милости. Кад не буду имали симпатизере неће моћи ни да постоје.

^[2]

Ове инструкције и наређења уродиле су плодом. Један од низа покоља у таласу терора догодио се у поморавским градовима Јагодини, Ћуприји и Параћину, кад је у току једне ноћи 1/2. фебруара 1944. убијено 46 особа (у Јагодини 24, у Ћуприји 10, и у Параћину 12). Убијени су потицали из свих грађанских слојева - међу њима је било радника, студената, професора, и један судија.

У планирању покоља играо је улогу Здравко Милошевић, командант Варваринског корпуса ЈВуО са сарадницима, а заслугу за овај покољ преузео је на себе командант Тимочког корпуса ЈВУО Љубомир Љуба Михаиловић. ^{[тражи се извор]}

Извођење покоља[уреди | уреди извор]

Дана 4. јануара 1944. командант Тимочког корпуса ЈВУО Љубомир Љуба Михаиловић^{[тражи се извор]} известио је телеграмом Дражу Михаиловића да је прикупио податке и одредио особе за ликвидацију:

У Јагодини појавом Тита народ се почео да сврстава у наше редове, али исто тако многи су почели да дижу главе. Многе сам открио и упознао. У већини су интелектуалци. Наредите да извршим сечу већег стила уочи Нове Године!

^[3]

Наређење Драже Михаиловића које је командант Тимочког корпуса ЈВУО тражио, није пронађено. До акције је дошло у сумрак 1. фебруара 1944.

С обзиром да су у том периоду важили Уговори о сарадњи између ЈВуО и команде Југоистока^[4], четници су у овој акцији имали сарадњу Недићевих и окупационих власти. Уз њихову сагласност, у поморавске градове са падом мрака ушле су припремљене групе за извршење из састава Тимочког корпуса ЈВУО, јачине по око 50 људи. Из Ћуприје је заклано је 10^[5] (или 12^[6]) људи и бачено у тзв."Мијајилову јаму“.

У Параћину су четнички егзекутори заклали у кућама четворо људи, а 8 извели из града и поклали их у Голубовачкој шуми. У Јагодини је заклано двадесеттроје. Након покоља, мајор Љубомир Михаиловић известио је команду:

Ноћу 1/2 - II предузео сам чишћење комуниста по варошима. Резултат је овај: у Јагодини 17 мушкараца и 7 женских, у Ћуприји 9 мушкараца и 1 женска, у Параћину 11 мушкараца и 1 женска, свега 37 мушкараца и 9 жена. Са овим ликвидиране су главне вође и организатори.

^[5]

На основу истог извора, то је имало позитиван одјек у народу.

Неки комунисти су измакли, али су предузете мере да се похватају. Народ је овим задовољан.

^[5]

Убијено је укупно 22 људи.

Контекст масакра[уреди | уреди извор]

Након овог масакра нико од починилаца или организатора није позван на одговорност од стране ЈВуО. Овакав метод рада био је уобичајен. Примењивали су и остали корпуси. Авалски корпус ЈВуО извршио је током децембра 1943. и јануара 1944. низ покоља, међу којима је најмасовнији онај у Вранићу 20/21. децембра 1943. Командант Делиградског корпуса мајор Брана Петровић на пример, известио је Михаиловића да су његови четници блокирали Соко Бању и Санаторијум за лечење болесника из којег су извукли и стрељали "15 интелектуалаца, прве гарнитуре комуниста".^[7]

Референце[уреди | уреди извор]

^ Извод из књиге послатих депеша штаба Драже Михаиловића у времену од 7. новембра до 3. децембра 1943. године, број 493—499 од 7. новембра 1943. - НАРЕЂЕЊЕ... - http://www.znaci.org/00001/4_14_3_42.htm
^ Извод из књиге послатих депеша штаба Драже Михаиловића у времену од 7. новембра до 3. децембра 1943. године, број 635 од 12. новембра 1943. Инструкција Кесеровићу - http://www.znaci.org/00001/4_14_3_42.htm
^ Књига примљених депеша штаба Драже Михаиловића у времену од 1. До 14. јануара 1944. Године - Оригинал (писан на машини, ћирилицом) у Архиву Војске Србије, Ча, к. 276, рег. бр. 11/1.
^ Споразум између Крајскомандантуре у Зајечару и команданта Тимочког корпуса од 25. децембра 1943. о сарадњи у борбама против НОВЈ - http://www.znaci.org/00001/4_14_3_266.htm
^ ^а ^б ^в Извод из књиге примљених депеша штаба Драже Михаиловића у времену од 13. до 29. фебруара 1944. године, Бр. 2484 од Лонга. Бр. 633 од 17. фебруара 1944. http://www.znaci.org/00001/4_14_3_84.htm
^ Књига групе аутора „Поморавље у НОБ-у 1941—1945"
^ Књига примљених депеша штаба Драже Михаиловића у времену од 13. до 29. фебруара 1944. Оригинал (писан на машини, ћирилицом) у Архиву Војске Србије, Ча, к. 276, рег. бр. 15/1 (књ. XLVII)

[1] Извод из књиге послатих депеша штаба Драже Михаиловића у времену од 7. новембра до 3. децембра 1943. године, број 493—499 од 7. новембра 1943. - НАРЕЂЕЊЕ... - http://www.znaci.org/00001/4_14_3_42.htm

[2] Извод из књиге послатих депеша штаба Драже Михаиловића у времену од 7. новембра до 3. децембра 1943. године, број 635 од 12. новембра 1943. Инструкција Кесеровићу - http://www.znaci.org/00001/4_14_3_42.htm

[3] Књига примљених депеша штаба Драже Михаиловића у времену од 1. До 14. јануара 1944. Године - Оригинал (писан на машини, ћирилицом) у Архиву Војске Србије, Ча, к. 276, рег. бр. 11/1.

[4] Споразум између Крајскомандантуре у Зајечару и команданта Тимочког корпуса од 25. децембра 1943. о сарадњи у борбама против НОВЈ - http://www.znaci.org/00001/4_14_3_266.htm

[autogenerated1-5] а ^б ^в Извод из књиге примљених депеша штаба Драже Михаиловића у времену од 13. до 29. фебруара 1944. године, Бр. 2484 од Лонга. Бр. 633 од 17. фебруара 1944. http://www.znaci.org/00001/4_14_3_84.htm

[autogenerated2-6] Књига групе аутора „Поморавље у НОБ-у 1941—1945"

[7] Књига примљених депеша штаба Драже Михаиловића у времену од 13. до 29. фебруара 1944. Оригинал (писан на машини, ћирилицом) у Архиву Војске Србије, Ча, к. 276, рег. бр. 15/1 (књ. XLVII)

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]