Јан Кот — разлика између измена

Јан Кот
Јан Кот
Лични подаци
Пуно име	Јан Кот
Датум рођења	27. октобар 1914.
Место рођења	Варшава, Пољска
Датум смрти	23. децембар 2001.
Место смрти	Санта Моника, САД
Књижевни рад
Утицаји од	Карл Маркс, Михаил Бахтин
Утицао на	Питер Брук, Питер Хол, Аријана Мнушкин, Ђорђо Стрелер, Анџеј Вајда, Конрад Свинарски
Најважнија дела	Шекспир наш савременик, И даље шекспир Једење Богова

Интерактиван преглед историје

Новија измена →

Садржај обрисан Садржај додат

ВизуелноВикитекст

Инлајн

Верзија на датум 12. мај 2015. у 23:59

Јан Кот (пољ. Jan Kott, Варшава, 27. октобар 1914 - Санта Моника, 23. децембар 2001) је био пољски политички активиста, преводилац, књижевни критичар, есејистичар и театролог. Рођен је у секуларној јеврејској породици у којој је добио широко хуманистичко образовање. Иако је након Другог светског рата подржавао стаљинизма у Пољској, Јан Кот се 1957. ишчланио из комунистичке партије, а затим је емигрирао за Америку. Славу је стекао збиркама есеја Шекспир наш савременик, И даље шекспир и Једење Богова. Ови есеји извршили су снажан утицај на савремене интерпретације шекспирових и старогрчких комада, што је Јана Кота начинило једним од најутицајних шекспиролога и театролога друге половине двадесетог века.

Српски превод најпознатијег Котовог дела Шекспир наш савременик изашао је 1964. у преводу Петра Вујичића. То је био један од првих превода ове књиге на неки страни језик. Већи део есејистичког опуса Јана Кота временом је преведен, што у виду целокупних збирки, што у облику појединачних есеја у различитим зборницима и часописима.

Биографија

Кот је рођен у Варшави 1914. у Јеврејској породици. Студирао је у Варшави, Паризу и Лођу.^[1] Тридесетих година се прикључио комунистичкој партији и активно је учествовао у одбрани Пољске од нациста. Након капитуалације Пољске прелази у Совјетски Савез, где се прикључио партизанима. По завршетку Другог светског рата Јан Кот је првенствено био познат као главни и одговорни уредник часописа Шаблон:Kuźnica, и као један од водећих теоретичара социјалистичког реализма.^[2] Међутим, након разочарења у комунистичку револуцију и услед све веће репресије, побунио се против совјетског утицаја у Пољској, што ће довести до иступања из комунистичке партије 1957. ^[2]

Шекспир наш савременик, збирка есеја о Шекспировим комадима која ће га прославити, излази 1961. године. Кот је отпутовао 1965. у САД као стипендиста Фордове фондације.^[3] Пошто је пољска власт након три године одбила да му продужи пасош, одлучио је да узме азил и држављанство САД-а. У периоду од 1969. до 1983. предавао је на Стони Брук универзитету.^[1] Као песник, преводилац и есејистичар, постао је један од најутицајних фигура пољске школе у Америци. Умро је у Санта Моници 2001. услед срчаног удара.

Стваралаштво

Иако је написао неколико збирки поезије и аутобиографију, Јан Кот је признање стекао својим есејима о драмама и позоришту. Збирке есеја: Шекспир наш савременик, Једење Богова, И даље Шекспир, извршиле су јединствен утицај на интерпретацију класичних драмских текстова, и то посебно на интерпретацију старогрчких и Шекспирових комада. Разлоге Котове популарности треба тражити у томе што су његови есеји написани лако разумљивим стилом и нису оптерећени академизмом, затим, своје есеје је писао из перспективе савременог човека, који на класичне комаде гледа у оквиру хоризонта њему савремених догађаја, и коначно, његови есеји су класичне драме доводили у везу са најутицајним филозофским струјама и драмама 60-тих.^[4] Посебан одјек је имао међу редитељима повезаних са експерименталним и алтернативним театром. Између осталих, утицао је на: Питера Брука и Питера Хола у Енглеској, Аријану Мнушкин у Француској, Ђорђа Стрелера у Италији, Анџеја Вајда и Конрада Свинарског у Пољској итд.^[5]

На његове есеје снажно је утицала марксистичка теорија, Бахтинове концепције хронотопа и карневала, учење о архетипу и егзистенцијалистичка филозофија. Анализирајући Шекспирове историјске трагедије на искуству Стаљинових злочина, Кот је сковао термин велики механизам. Под овим термином подразумева се механизам историје, која се своди на циклично понављање, у којем сваки успон на власт почиње као праведна борба против тираније, а неминовно се завршава у новом крвопролићу. Унутрашња нужност тог механизма, оличеног најексплицитније у Ричарду III, јесте у томе да нови владар, готово несвесно, почиње да чини иста злодела против којих се побунио, све док не дође нови осветник и не изврши злодело на њему, и тако у недоглед.^[6]

Његов приступ је често био компаративан, те је Шекспирове комаде сагледавао у односу на друге драме. Тако је Краља Лира повезивао са театром апсурда Бекета и Јонеска, и епским театром Бертолда Брехта, док је Хамлета поредио са Есхиловом Орестијом.^[7] ^[5] Шекспирове комедије није читао у сентименталном кључу, већ је у њима истраживао меланхоличну и песимистичну страну, отварајући питања родних улога, мрачних страна ероса и карневализације. ^[5]

Јан Кот је преводио на пољски и енглески дела Денија Дидроа, Жан Пол Сартра, Молијера и Јонеска. ^[8]

Одабрана дела

Година	Наслов на пољском	Наслов у српском издању
1961.	(пољ. Szkice o Szekspirze	Шекспир наш савременик
1981.	(пољ. Kamienny potok. Szkice)	Камени поток: есеји
1981.	(пољ. Klatka szuka ptaka)	Кавез тражи птицу, записи и огледи
1986.	(пољ. Zjadanie bogów. Szkice o tragedii greckiej)	Једење богова: студије о грчким трагедијама
1990.	(пољ. Przyczynek do biografii)	Прилог биографији
1992.	(пољ. Płeć Rozalindy. Interpretacje. Marlowe, Szekspir, Webster, Büchner, Gautier)	И даље Шекспир
/	Есеји преузети из различитих издања	Позориште есенције и други есеји

Референце

^ ^а ^б Eric Pace (4. 1. 2002). „Jan Kott, 87, Critic and Shakespeare Scholar”. The New York Times. Приступљено 21. 3. 2014.
^ ^а ^б Hugh Grady (27. 3. 2014). Empson, Wilson Knight, Barber, Kott: Great Shakespeareans:. A&C Black. стр. 133—. ISBN 978-1-4725-7861-7. Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „Grady2014” је дефинисано више пута с различитим садржајем
^ http://culture.pl/en/article/jan-kott-the-road-to-shakespeare
^ J. Michael Walton (20. 8. 2009). Euripides Our Contemporary. A&C Black. стр. 1—. ISBN 978-1-4081-1204-5.
^ ^а ^б ^в Tracy Chevalier (12. 10. 2012). Encyclopedia of the Essay. Routledge. стр. 452—. ISBN 978-1-135-31410-1.
^ Anna-Teresa Tymieniecka (13. 10. 2009). Phenomenology and Existentialism in the Twentieth Century: Book II. Fruition – Cross-Pollination – Dissemination. Springer Science & Business Media. стр. 356—. ISBN 978-90-481-2979-9.
^ Peter Holland (24. 10. 2002). Shakespeare Survey: Volume 55, King Lear and Its Afterlife: An Annual Survey of Shakespeare Studies and Production. Cambridge University Press. стр. 153—. ISBN 978-0-521-81587-1.
^ Stowarzyszenie Willa Decjusza (2011). „Jan Kott” (на језику: пољском). Culture.pl. Приступљено 26. 12. 2011.

[Pace-1] а ^б Eric Pace (4. 1. 2002). „Jan Kott, 87, Critic and Shakespeare Scholar”. The New York Times. Приступљено 21. 3. 2014.

[Grady2014-2] а ^б Hugh Grady (27. 3. 2014). Empson, Wilson Knight, Barber, Kott: Great Shakespeareans:. A&C Black. стр. 133—. ISBN 978-1-4725-7861-7. Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „Grady2014” је дефинисано више пута с различитим садржајем

[3] ttp://culture.pl/en/article/jan-kott-the-road-to-shakespeare

[Walton2009-4] J. Michael Walton (20. 8. 2009). Euripides Our Contemporary. A&C Black. стр. 1—. ISBN 978-1-4081-1204-5.

[Chevalier2012-5] а ^б ^в Tracy Chevalier (12. 10. 2012). Encyclopedia of the Essay. Routledge. стр. 452—. ISBN 978-1-135-31410-1.

[Tymieniecka2009-6] Anna-Teresa Tymieniecka (13. 10. 2009). Phenomenology and Existentialism in the Twentieth Century: Book II. Fruition – Cross-Pollination – Dissemination. Springer Science & Business Media. стр. 356—. ISBN 978-90-481-2979-9.

[Holland2002-7] Peter Holland (24. 10. 2002). Shakespeare Survey: Volume 55, King Lear and Its Afterlife: An Annual Survey of Shakespeare Studies and Production. Cambridge University Press. стр. 153—. ISBN 978-0-521-81587-1.

[Willa-8] Stowarzyszenie Willa Decjusza (2011). „Jan Kott” (на језику: пољском). Culture.pl. Приступљено 26. 12. 2011.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

@@ Ред 22: / Ред 22: @@
 == Биографија ==
-Кот је рођен у Варшави 1914. у Јеврејској породици. Студирао је у Варшави, [[Париз|Паризу]] и [[Лођ|Лођу]]. Тридесетих година се прикључио комунистичкој партији и активно је учествовао у одбрани Пољске од нациста. Након капитуалације Пољске прелази у [[Совјетски Савез]], где се прикључио партизанима. По завршетку Другог светског рата Јан Кот је првенствено био познат као главни и одговорни уредник часописа {{јез-пољ|Kuźnica}}, и као један од водећих теоретичара [[Социјалистички реализам|социјалистичког реализма]]. Осим што је похвално писао о Стаљину, 1951. године, у време најмрачнијег стаљинистичког терора, написао је и манифест о улози позоришта, под именом ''За театар достојан нашег времена''. У њему је захтевао ''нови'' театар, подређен партији и њеној идеологији. Тек након Стаљинове смрти, Јан Кот постаје његов критичар, да би 1957 иступио из комунистичке партије. [[1961]]. године излази ''Шекспир наш савременик'', збирка есеја о Шекспировим комадима која ће га прославити.
+Кот је рођен у Варшави 1914. у Јеврејској породици. Студирао је у Варшави, [[Париз|Паризу]] и [[Лођ|Лођу]].<ref name="Pace">{{cite web|title=Jan Kott, 87, Critic and Shakespeare Scholar|url=http://www.nytimes.com/2002/01/04/arts/jan-kott-87-critic-and-shakespeare-scholar.html|publisher=''The New York Times''|accessdate=21 March 2014|author=Eric Pace|date=January 4, 2002}}</ref> Тридесетих година се прикључио комунистичкој партији и активно је учествовао у одбрани Пољске од нациста. Након капитуалације Пољске прелази у [[Совјетски Савез]], где се прикључио партизанима. По завршетку Другог светског рата Јан Кот је првенствено био познат као главни и одговорни уредник часописа {{Kuźnica}}, и као један од водећих теоретичара [[Социјалистички реализам|социјалистичког реализма]].<ref name="Grady2014">{{cite book|author=Hugh Grady|title=Empson, Wilson Knight, Barber, Kott: Great Shakespeareans:|url=http://books.google.com/books?id=HnzhAgAAQBAJ&pg=PA153|date=27 March 2014|publisher=A&C Black|isbn=978-1-4725-7861-7|pages=133–}}</ref> Међутим, након разочарења у комунистичку револуцију и услед све веће репресије, побунио се против совјетског утицаја у Пољској, што ће довести до иступања из комунистичке партије [[1957]].  <ref name="Grady2014">{{cite book|author=Hugh Grady|title=Empson, Wilson Knight, Barber, Kott: Great Shakespeareans:|url=http://books.google.com/books?id=HnzhAgAAQBAJ&pg=PA153|date=27 March 2014|publisher=A&C Black|isbn=978-1-4725-7861-7|pages=129–}}</ref>
-Кот је отпутовао 1965. у САД као стипендиста Фордове фондације. Пошто је пољска власт након три године одбила да му продужи [[пасош]], одлучио је да узме азил и држављанство САД-а. У периоду од [[1969]]. до [[1983]]. предавао је на Стони Брук универзитету. Као песник, преводилац и есејистичар, постао је један од најутицајних фигура пољске школе у Америци. Умро је у [[Санта Моника|Санта Моници]] [[2001]]. услед [[Срчани удар|срчаног удара]].
+''Шекспир наш савременик'', збирка есеја о Шекспировим комадима која ће га прославити, излази [[1961]]. године.  Кот је отпутовао 1965. у САД као стипендиста Фордове фондације.<ref>http://culture.pl/en/article/jan-kott-the-road-to-shakespeare</ref> Пошто је пољска власт након три године одбила да му продужи [[пасош]], одлучио је да узме азил и држављанство САД-а. У периоду од [[1969]]. до [[1983]]. предавао је на Стони Брук универзитету.<ref name="Pace">{{cite web|title=Jan Kott, 87, Critic and Shakespeare Scholar|url=http://www.nytimes.com/2002/01/04/arts/jan-kott-87-critic-and-shakespeare-scholar.html|publisher=''The New York Times''|accessdate=21 March 2014|author=Eric Pace|date=January 4, 2002}}</ref> Као песник, преводилац и есејистичар, постао је један од најутицајних фигура пољске школе у Америци. Умро је у [[Санта Моника|Санта Моници]] [[2001]]. услед [[Срчани удар|срчаног удара]].
 == Стваралаштво ==
-Иако је написао неколико збирки поезије, и [[Аутобиографија|аутобиографију]] ''Још увек жив'', Јан Кот је признање стекао својим есејима о драмама и позоришту. Збирке есеја ''Шекспир наш савременик'', ''Једење Богова'', ''И даље Шекспир'' извршиле су јединствен утицај на интерпретацију класичних драмских текстова, и то посебно на интерпретацију старогрчких и Шекспирових комада. Разлоге Котове популарности треба тражити у томе што су његови есеји написани лако разумљивим стилом и нису оптерећени [[Академизам|академизмом]], затим, своје есеје је писао из перспективе савременог човека, који на класичне комаде гледа у оквиру хоризонта њему савремених догађаја, и коначно, његови есеји су класичне драме доводили у везу са најутицајним позоришним струјама и драмама 60-тих.<ref name="Walton2009">{{cite book|author=J. Michael Walton|title=Euripides Our Contemporary|url=http://books.google.com/books?id=ESrsdKRlg6IC&pg=PA1|date=20 August 2009|publisher=A&amp;C Black|isbn=978-1-4081-1204-5|pages=1–}}</ref> Посебан одјек је имао међу редитељима повезаних са експерименталним и алтернативним театром. Између осталих, утицао је на: [[Питер Брук|Питера Брука]] и [[Питер Хол|Питера Хола]] у Енглеској, [[Аријана Мнушкин|Аријану Мнушкин]] у Француској, [[Ђорђо Стрелер|Ђорђа Стрелера]] у Италији, [[Анџеј Вајда|Анџеја Вајда]] и [[Конрад Свинарски|Конрада Свинарског]] у Пољској итд.<ref name="Chevalier2012">{{cite book|author=Tracy Chevalier|title=Encyclopedia of the Essay|url=http://books.google.com/books?id=nOwBEsoNiUMC&pg=PA452|date=12 October 2012|publisher=Routledge|isbn=978-1-135-31410-1|pages=452–}}</ref>
+Иако је написао неколико збирки поезије и [[Аутобиографија|аутобиографију]], Јан Кот је признање стекао својим есејима о драмама и позоришту. Збирке есеја: ''Шекспир наш савременик'', ''Једење Богова'', ''И даље Шекспир'', извршиле су јединствен утицај на интерпретацију класичних драмских текстова, и то посебно на интерпретацију старогрчких и Шекспирових комада. Разлоге Котове популарности треба тражити у томе што су његови есеји написани лако разумљивим стилом и нису оптерећени [[Академизам|академизмом]], затим, своје есеје је писао из перспективе савременог човека, који на класичне комаде гледа у оквиру хоризонта њему савремених догађаја, и коначно, његови есеји су класичне драме доводили у везу са најутицајним филозофским струјама и драмама 60-тих.<ref name="Walton2009">{{cite book|author=J. Michael Walton|title=Euripides Our Contemporary|url=http://books.google.com/books?id=ESrsdKRlg6IC&pg=PA1|date=20 August 2009|publisher=A&amp;C Black|isbn=978-1-4081-1204-5|pages=1–}}</ref> Посебан одјек је имао међу редитељима повезаних са експерименталним и алтернативним театром. Између осталих, утицао је на: [[Питер Брук|Питера Брука]] и [[Питер Хол|Питера Хола]] у Енглеској, [[Аријана Мнушкин|Аријану Мнушкин]] у Француској, [[Ђорђо Стрелер|Ђорђа Стрелера]] у Италији, [[Анџеј Вајда|Анџеја Вајда]] и [[Конрад Свинарски|Конрада Свинарског]] у Пољској итд.<ref name="Chevalier2012">{{cite book|author=Tracy Chevalier|title=Encyclopedia of the Essay|url=http://books.google.com/books?id=nOwBEsoNiUMC&pg=PA452|date=12 October 2012|publisher=Routledge|isbn=978-1-135-31410-1|pages=452–}}</ref>
+На његове есеје снажно је утицала [[Марксизам|марксистичка теорија]], Бахтинове концепције хронотопа и карневала, учење о [[Архетип|архетипу]] и [[Egzistencijalizam|егзистенцијалистичка филозофија]]. Анализирајући Шекспирове историјске трагедије на искуству Стаљинових злочина, Кот је сковао термин ''велики механизам''. Под овим термином подразумева се механизам историје, која се своди на циклично понављање, у којем сваки успон на власт почиње као праведна борба против тираније, а неминовно се завршава у новом крвопролићу. Унутрашња нужност тог механизма, оличеног најексплицитније у Ричарду III, јесте у томе да нови владар, готово несвесно, почиње да чини иста злодела против којих се побунио, све док не дође нови осветник и не изврши злодело на њему, и тако у недоглед.<ref name="Tymieniecka2009">{{cite book|author=Anna-Teresa Tymieniecka|title=Phenomenology and Existentialism in the Twentieth Century: Book II. Fruition – Cross-Pollination – Dissemination|url=http://books.google.com/books?id=C9T7NvD7n_kC&pg=PA358|date=13 October 2009|publisher=Springer Science & Business Media|isbn=978-90-481-2979-9|pages=356–}}</ref>
-На његове есеје снажно је утицала [[Марксизам|марксистичка теорија]], Бахтинове концепције хронотопа и карневала, и учење о [[Архетип|архетипу]]. Његов приступ је често био [[Компаративна књижевност|компаративан]], те је Шекспирове комаде сагледавао у односу на друге драме. Тако је ''[[Kralj Lir (drama)|Краља Лира]]'' повезивао са [[Театар апсурда|театром апсурда]] [[Семјуел Бекет|Бекета]] и [[Ежен Јонеско|Јонеска]], и епским театром [[Бертолд Брехт|Бертолда Брехта]].<ref name="Holland2002">{{cite book|author=Peter Holland|title=Shakespeare Survey: Volume 55, King Lear and Its Afterlife: An Annual Survey of Shakespeare Studies and Production|url=http://books.google.com/books?id=OwuV8UH0wlIC&pg=PA153|date=24 October 2002|publisher=Cambridge University Press|isbn=978-0-521-81587-1|pages=153–}}</ref> Врло је утицајан био и његов есеј у коме је компаративно расветљавао [[Хамлет|Хамлета]] и [[Софокле|Софоклову]] [[Орестијада|Орестију]].<ref name="Chevalier2012">{{cite book|author=Tracy Chevalier|title=Encyclopedia of the Essay|url=http://books.google.com/books?id=nOwBEsoNiUMC&pg=PA452|date=12 October 2012|publisher=Routledge|isbn=978-1-135-31410-1|pages=452–}}</ref> Шекспирове комедије није читао  у сентименталном кључу, већ је у њима истраживао меланхоличну и мрачну страну, отварајући питања родних улога, мрачних страна ероса и карневализације. <ref name="Chevalier2012">{{cite book|author=Tracy Chevalier|title=Encyclopedia of the Essay|url=http://books.google.com/books?id=nOwBEsoNiUMC&pg=PA452|date=12 October 2012|publisher=Routledge|isbn=978-1-135-31410-1|pages=452–}}</ref>
+Његов приступ је често био [[Компаративна књижевност|компаративан]], те је Шекспирове комаде сагледавао у односу на друге драме. Тако је ''[[Kralj Lir (drama)|Краља Лира]]'' повезивао са [[Театар апсурда|театром апсурда]] [[Семјуел Бекет|Бекета]] и [[Ежен Јонеско|Јонеска]], и епским театром [[Бертолд Брехт|Бертолда Брехта]], док је ''[[Хамлет|Хамлета]]'' поредио са  [[Есхил|Есхиловом]] ''Орестијом''.<ref name="Holland2002">{{cite book|author=Peter Holland|title=Shakespeare Survey: Volume 55, King Lear and Its Afterlife: An Annual Survey of Shakespeare Studies and Production|url=http://books.google.com/books?id=OwuV8UH0wlIC&pg=PA153|date=24 October 2002|publisher=Cambridge University Press|isbn=978-0-521-81587-1|pages=153–}}</ref> <ref name="Chevalier2012">{{cite book|author=Tracy Chevalier|title=Encyclopedia of the Essay|url=http://books.google.com/books?id=nOwBEsoNiUMC&pg=PA452|date=12 October 2012|publisher=Routledge|isbn=978-1-135-31410-1|pages=452–}}</ref> Шекспирове комедије није читао у сентименталном кључу, већ је у њима истраживао меланхоличну и песимистичну страну, отварајући питања родних улога, мрачних страна ероса и карневализације. <ref name="Chevalier2012">{{cite book|author=Tracy Chevalier|title=Encyclopedia of the Essay|url=http://books.google.com/books?id=nOwBEsoNiUMC&pg=PA452|date=12 October 2012|publisher=Routledge|isbn=978-1-135-31410-1|pages=452–}}</ref>
 Јан Кот је преводио на пољски и енглески дела [[Дени Дидро|Денија Дидроа]], [[Жан Пол Сартр|Жан Пол Сартра]], [[Молијер|Молијера]] и [[Ежен Јонеско|Јонеска]]. <ref name="Willa">{{cite web|title=Jan Kott|url=http://www.culture.pl/web/english/resources-theatre-full-page/-/eo_event_asset_publisher/eAN5/content/jan-kott|publisher=''Culture.pl''|accessdate=26 December 2011|author=Stowarzyszenie Willa Decjusza|language=пољском|year=2011}}</ref>
 ==Одабрана дела==
+{| class="wikitable"
+|-
+! Година !! Наслов на пољском !! Наслов у српском издању
+|-
+| 1961.
+| ({{јез-пољ|Szkice o Szekspirze }}
+| ''Шекспир наш савременик''
+|-
+| 1981.
+| ({{јез-пољ|Kamienny potok. Szkice}})
+| ''Камени поток: есеји''
+|-
+| 1981.
+| ({{јез-пољ|Klatka szuka ptaka}})
+| ''Кавез тражи птицу, записи и огледи''
+|-
+| 1986.
+| ({{јез-пољ|Zjadanie bogów. Szkice o tragedii greckiej}})
+| ''Једење богова: студије о грчким трагедијама''
+|-
+| 1990.
+| ({{јез-пољ|Przyczynek do biografii}})
+| ''Прилог биографији''
+|-
+| 1992.
+| ({{јез-пољ|Płeć Rozalindy. Interpretacje. Marlowe, Szekspir, Webster, Büchner, Gautier}})
+| ''И даље Шекспир''
+|-
+| /
+| Есеји преузети из различитих издања
+| ''Позориште есенције и други есеји''
+|}
 ==Референце==
 {{reflist}}