Пређи на садржај

Порески рај — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Бот: исправљена преусмерења
Нема описа измене
Ред 59: Ред 59:
<span>The [[The Wall Street Journal|Wall Street Journal]] је у истрази 60 великих америчких компанија утврдио да су у 2012. години оставили депозит од 166 милијарди долара на офшор рачуне, штитећи преко 40 посто својих профита од пореза САД.</span> Слично томе, Десаи, Фолеy и Хинес из "Јоурнал оф Публиц Ецономицс" утврдили су да "1999. године, 59% америчких фирми са значајним иностраним пословањем, имало је сараднике у земљама пореских рајева.", иако нису дефинисали "значајно" за ову сврху.<ref>Desai, Foley and Hines, "The demand for tax haven operations", ''Journal of Public Economics'' 90 (2006). pp. 514.</ref> 2009. године, [[https:Government Accountability Office|Канцеларија за одговорност владе САД (ГАО)]] известила је да 83 од 100 највећих САД јавних корпорација и 63 од 100 највећих извођача радова за САД федералну владу, одржава одељења у земљама генерално сматраним рајевима за избегавање пореза. ГАО није прегледала трансакције компанија како би самостално проверила да ли су зависна предузећа помогла тим компанијама да смање своје пореско оптерећење, али је само рекла да је кроз историју, циљ таквих зависних предузећа био да смање пореске трошкове.<ref>{{cite news|url=https://www.washingtonpost.com/wp-dyn/content/article/2009/01/16/AR2009011602602.html?hpid=topnews|title = Report Finds Major U.S. Companies Have Offshore Tax Havens|last=Leonnig|first=Carol D.|date = 16. 1. 2009.|work=Washington Post}}</ref>
<span>The [[The Wall Street Journal|Wall Street Journal]] је у истрази 60 великих америчких компанија утврдио да су у 2012. години оставили депозит од 166 милијарди долара на офшор рачуне, штитећи преко 40 посто својих профита од пореза САД.</span> Слично томе, Десаи, Фолеy и Хинес из "Јоурнал оф Публиц Ецономицс" утврдили су да "1999. године, 59% америчких фирми са значајним иностраним пословањем, имало је сараднике у земљама пореских рајева.", иако нису дефинисали "значајно" за ову сврху.<ref>Desai, Foley and Hines, "The demand for tax haven operations", ''Journal of Public Economics'' 90 (2006). pp. 514.</ref> 2009. године, [[https:Government Accountability Office|Канцеларија за одговорност владе САД (ГАО)]] известила је да 83 од 100 највећих САД јавних корпорација и 63 од 100 највећих извођача радова за САД федералну владу, одржава одељења у земљама генерално сматраним рајевима за избегавање пореза. ГАО није прегледала трансакције компанија како би самостално проверила да ли су зависна предузећа помогла тим компанијама да смање своје пореско оптерећење, али је само рекла да је кроз историју, циљ таквих зависних предузећа био да смање пореске трошкове.<ref>{{cite news|url=https://www.washingtonpost.com/wp-dyn/content/article/2009/01/16/AR2009011602602.html?hpid=topnews|title = Report Finds Major U.S. Companies Have Offshore Tax Havens|last=Leonnig|first=Carol D.|date = 16. 1. 2009.|work=Washington Post}}</ref>


Џејмс Хенри, бивши главни економиста код консултаната McKinsey & Company, у свом извештају за Мрежу пореске правде индицира количину новца која је склоњена од стране богатих појединаца у пореске рајеве. Извештај је конзервативно оценио да је богатство од 21 трилиона долара склоњено на оффсхоре рачуне, wа 9,8 трилиона само од највишег нивоа - мање од 100.000 људи - од којих сваки поседује финансијска средства од 30 милиона долара или више. Аутор овог извештаја указао је да овај сакривени новац резултира у "огромном" губитку пореског прихода - "црној рупи" у економији - и многе земље би постале повериоци уместо дужници ако би опорезовале новац људима који порез избегавају.
Џејмс Хенри, бивши главни економиста код консултаната McKinsey & Company, у свом извештају за Мрежу пореске правде индицира количину новца која је склоњена од стране богатих појединаца у пореске рајеве. Извештај је конзервативно оценио да је богатство од 21 трилиона долара склоњено на оффсхоре рачуне, wа 9,8 трилиона само од највишег нивоа - мање од 100.000 људи - од којих сваки поседује финансијска средства од 30 милиона долара или више. Аутор овог извештаја указао је да овај сакривени новац резултира у "огромном" губитку пореског прихода - "црној рупи" у економији - и многе земље би постале повериоци уместо дужници ако би опорезовале новац људима који порез избегавају.[[Датотека:HMRC offshore evasion poster February 2014.jpg|алт=H.M. Revenue & Customs - https://www.flickr.com/photos/hmrcgovuk/12742933284/ HMRC offshore evasion poster February 2014. https://www.gov.uk/government/news/hmrc-campaign-targets-offshore-account-holders-in-fresh-clamp-down-on-tax-evasion|мини|381x381пискел|Постер објављен од стране британске поресе власти за борбу против пореске евазије на мору.]]


=== Изгубљени порески приход ===
===<span lang="sr-ec" dir="ltr">Izgubljeni poreski prihod</span>===
[[:en:Tax_Justice_Network|Пореска мрежа]] процењује да глобални приход од пореза изгубљен у 2012.-ој у пореским рајевима износи измедју 190. милијарди и 255. милијарди по години, претпостављајући да је 3% [[:en:Capital_gains_tax|капиталних стопа прихода]], 30% [[:en:Capital_gains_tax|капиталних прихода порезне стопе]] и од 21. до 32. трилиона  сакривено у пореским рајевима у свијету. [[:en:Gabriel_Zucman|Закменове]] студије користе различиту методологију и процењују да изгубљени порески приход износи и до 190. милијарди долара. Ако су такве скривене прекоокеанске имовине узете у обзир, многе државе са владама у номиналном дугу, се приказују као нето оверници.<ref>{{Cite journal|last=Zucman|first=Gabriel|date=2014-11|title=Taxing across Borders: Tracking Personal Wealth and Corporate Profits|url=http://pubs.aeaweb.org/doi/pdfplus/10.1257/jep.28.4.121|journal=Journal of Economic Perspectives|volume=28|issue=4|pages=121–148|doi=10.1257/jep.28.4.121|issn=0895-3309}}</ref>
[[Датотека:HMRC offshore evasion poster February 2014.jpg|алт=H.M. Revenue & Customs - https://www.flickr.com/photos/hmrcgovuk/12742933284/ HMRC offshore evasion poster February 2014. https://www.gov.uk/government/news/hmrc-campaign-targets-offshore-account-holders-in-fresh-clamp-down-on-tax-evasion|мини|381x381пискел|Poster objavljen od strane britanske poreske vlasti za borbu protiv poreske evazije na moru.]]
<span lang="sr-ec" dir="ltr">Poreska mreža<ref>{{Cite journal|date = 8. 6. 2018.|title = Tax Justice Network|url=https://en.wikipedia.org/w/index.php?title = Tax_Justice_Network&oldid=845028266|journal=Wikipedia|language=en}}</ref> procenjuje da globalni prihod od poreza izgubljen u 2012.j u poreskim rajevima iznosi izmedju 190 milijardi i 255 milijardi po godini, pretpostavljajući je da 3% kapitalnih stopa prihoda<ref>{{Cite journal|date = 9. 4. 2018.|title = Capital gain|url=https://en.wikipedia.org/w/index.php?title = Capital_gain&oldid=835542962|journal=Wikipedia|language=en}}</ref>, 30% kapitalnih prihoda porezne stope<ref>{{Cite journal|date = 15. 5. 2018.|title = Capital gains tax|url=https://en.wikipedia.org/w/index.php?title = Capital_gains_tax&oldid=841371193|journal=Wikipedia|language=en}}</ref> i od 21. do 32. triliona  sakriveno u poreskim rajevima u svijetu. Zakmenove<ref name=":0">{{Cite journal|date = 24. 5. 2018.|title = Gabriel Zucman|url=https://en.wikipedia.org/w/index.php?title = Gabriel_Zucman&oldid=842739243|journal=Wikipedia|language=en}}</ref> studije koriste različitu metodologiju i procenjuje da je izgubljeni poreski prihod i do 190 milijardi dolara. Ako su takve skrivene prekookeanske imovine uzete u obzir, mnoge države sa vladama u nominalnom dugu, se prikazuju kao neto ovjernici.</span>


Економска комисија за Африку претпоставља да илегални финансијски токови коштају континент око 50. милијарди годишње. [[:en:OECD|ОЕЦД]] претпоставља да се две трећине (30. милијарди) појављују кроз избегавање пореза и евазија од стране неафричких фирми.<ref>{{Cite news|url=https://www.dandc.eu/en/article/corruption-africa-preconceptions-and-hidden-perpetrators|title=Corruption in Africa: preconceptions and hidden perpetrators|work=D+C|access-date=2018-06-10|language=en}}</ref> Настављено избегавање таксације од стране интернационалих корпорација кроз легалне и нелегалне методе онемогућавају развој у земљама којима је то потребно. [[:en:Sustainable_Development_Goals|Одрживи Развојни Циљеви (СДГ)]] ће бити веома тешки за оствривање уколико ови губици наставе да се појављују. Африци су потребни милиони, ако не и милијарде долара, који не могу доћи од страних помоћих организација, план је да достигну ове циљеве до 2030.-е.<ref>{{Cite news|url=https://www.dandc.eu/en/article/international-oil-gas-and-mining-corporations-are-cheating-developing-countries-out-tax|title=International oil, gas and mining corporations are cheating developing countries out of tax revenue on an enormous scale|work=D+C|access-date=2018-06-10|language=en}}</ref>
<span lang="sr-ec" dir="ltr">Ekonomska komisija za Afriku pretpostavlja da ilegalni finansijski tekovi koštaju kontinent oko 50 milijardi godišnje. OECD<ref name="automatski generisano1">{{Cite journal|date = 9. 6. 2018.|title = OECD|url=https://en.wikipedia.org/w/index.php?title = OECD&oldid=845130149|journal=Wikipedia|language=en}}</ref> pretpostavlja da se dve trecine (30 milijardi) pojavljuju kroz izbegavanje poreza i evazija od strane ne-Africkih firmi. Nastavljeno izbegavanje taksacije od strane internacionalih korporacija kroz legalne i nelegalne metode onemogućavaju razvoj u zemljama kojima je to potrebno. Održivi Razvojni Ciljevi (SDGs) <ref>{{Cite journal|date = 7. 6. 2018.|title = Sustainable Development Goals|url=https://en.wikipedia.org/w/index.php?title = Sustainable_Development_Goals&oldid=844896591|journal=Wikipedia|language=en}}</ref>će biti veoma teški za ostvrivanje ukoliko ovi gubici nastave da se pojavljuju. Africi su potrebni milioni, ako ne i milijarde dolara, u cilju da steknu ove ciljeve do 2030, koji ne mogu doći od stranih pomoćih organizacija.</span>


У 2016.-oј се десио масивни одлив информација познат као [[:en:Panama_Papers|“Панама папири”]], бацивши мало сумње на величину претходних процена изгубљених прихода.<ref>{{Cite news|url=https://www.forbes.com/sites/timworstall/2016/04/10/david-camerons-panama-papers-show-how-little-offshore-tax-dodging-is-going-on/#4d465ae92a0d|title=David Cameron's Panama Papers Show How Little Offshore Tax Dodging Is Going On|last=Worstall|first=Tim|work=Forbes|access-date=2018-06-10|language=en}}</ref>
<span lang="sr-ec" dir="ltr">U 2016.j se desio masivni odliv informacija poznat kao “Panama papiri”<ref>{{Cite journal|date = 1. 6. 2018.|title = Panama Papers|url=https://en.wikipedia.org/w/index.php?title = Panama_Papers&oldid=843889943|journal=Wikipedia|language=en}}</ref>, bacivši malo sumnje na veličinu prethodnih procena izgubljenih prihoda.</span>


Међутим, директор пореских закона [[:en:Chartered_Institute_of_Taxation|“Овласћеног института опорезивања”]] доказује да је скептицизам у вези прецизности цифара оправдан. <ref>{{Cite news|url=https://www.bbc.co.uk/news/business-18944097|title=Wealthy 'hiding' at least $21tn|date=2012-07-22|work=BBC News|access-date=2018-06-10|language=en-GB}}</ref> Ако су тачне, те суме би износиле отприлике 5. до 8. пута [[:en:Circulation_(currency)|тоталне количине која је тренутно у циркулацији]] у свету. [[:en:Daniel_J._Mitchell|Данијел Мичели]] са [[:en:Cato_Institute|Като института]] демонстрира шта извештај такође претпоставља кад узима у обзир појмовни изгубљени порески приход, да 100% новца депонирано прекоокеана избегава плаћање пореза.
<span lang="sr-ec" dir="ltr">Međutim, direktor poreskih zakona “Ovlasćenog instituta oporezivanja” <ref>{{Cite journal|date = 8. 3. 2018.|title = Chartered Institute of Taxation|url=https://en.wikipedia.org/w/index.php?title = Chartered_Institute_of_Taxation&oldid=829380529|journal=Wikipedia|language=en}}</ref>pokazao je skepticizam u vezi preciznosti cifara. Ako su tačne, te sume bi iznosile otprilike 5 do 8 puta totalne količine koja je trenutno u cirkulaciji u svetu<ref>{{Cite journal|date = 12. 5. 2018.|title = Circulation (currency)|url=https://en.wikipedia.org/w/index.php?title = Circulation_(currency)&oldid=840866665|journal=Wikipedia|language=en}}</ref>. Danijel Mičeli<ref>{{Cite journal|date = 1. 6. 2018.|title = Daniel J. Mitchell|url=https://en.wikipedia.org/w/index.php?title = Daniel_J._Mitchell&oldid=843971169|journal=Wikipedia|language=en}}</ref> sa Kato instituta<ref>{{Cite journal|date = 14. 4. 2018.|title = Cato Institute|url=https://en.wikipedia.org/w/index.php?title = Cato_Institute&oldid=836363901|journal=Wikipedia|language=en}}</ref> kaze šta izveštaj takođe pretpostavlja, kad uzima u obzir pojmovni izgubljeni poreski prihod, da 100% novca deponirano prekookeana izbegava plaćanje poreza.</span>


У октобру 2009.-е, истраживање поручено од стране [[:en:Deloitte_Touche_Tohmatsu|Делоите]] за Британски Центар за Финансије је показало да је много мање пореза изгубљено у пореским рајевима него сто се мислило.  Извјештај каже: “Процењујемо да је коначни исход изгубљених добити у Великој Британији око 2 милијарде по години, па чак и ниже.” Ранији извјештај од стране [[:en:Trades_Union_Congress|Конгреса за продају]] Велике Британије је закључио да је избегавање пореза од стране 50. највећих компанија у [[:en:FTSE_100_Index|ФТСЕ 100]] лишило [[:en:UK_Treasury|банку Велике Британије]], отприлике 11.8 милијарди. Овај извјештај такође наводи да [[:en:British_Crown_Dependencies|државе зависне од британске власти]] праве “значајан допринос ликвидности маркета Велике Британије”. У другој четвртини 2009.-е допринели су 323. милијарде долара, од којих је 218. дошло из [[:en:Jersey|Џерзија]], 74. из [[:en:Guernsey|Гверснеје]] и 40. милијарди од [[:en:Isle_of_Man|острва Мен]].<ref>{{Cite web|url=https://www.thetimes.co.uk/|title=The Times & The Sunday Times|language=en|access-date=2018-06-10}}</ref>
<span lang="sr-ec" dir="ltr">U oktobru 2009, istraživanje poručeno od strane Deloite<ref>{{Cite journal|date = 6. 6. 2018.|title = Deloitte|url=https://en.wikipedia.org/w/index.php?title = Deloitte&oldid=844621412|journal=Wikipedia|language=en}}</ref> za Britanski Centar za Finansije je pokazalo da je mnogo manje poreza izgubljeno u rajevima za porez nego sto se mislilo.  Izvještaj kaže: “Procenjujemo da je konačni ishod izgubljenih dobiti u Velikoj Britaniji oko 2 milijarde po godini, pa čak i niže.” Raniji izvještaj od strane Kongresa za prodaju<ref>{{Cite journal|date = 1. 5. 2018.|title = Trades Union Congress|url=https://en.wikipedia.org/w/index.php?title = Trades_Union_Congress&oldid=839121768|journal=Wikipedia|language=en}}</ref> Velike Britanije je zaključio da je izbegavanje poreza od strane 50 najvećih kompanija u FTSE 100<ref>{{Cite journal|date = 29. 5. 2018.|title = FTSE 100 Index|url=https://en.wikipedia.org/w/index.php?title = FTSE_100_Index&oldid=843564322|journal=Wikipedia|language=en}}</ref> lišilo banku Velike Britanije<ref>{{Cite journal|date = 7. 5. 2018.|title = HM Treasury|url=https://en.wikipedia.org/w/index.php?title = HM_Treasury&oldid=840055297|journal=Wikipedia|language=en}}</ref>, otprilike 11.8 milijardi. Ovaj izvještaj takodđe navodi da države zavisne od britanske vlasti<ref>{{Cite journal|date = 1. 5. 2018.|title = Crown dependencies|url=https://en.wikipedia.org/w/index.php?title = Crown_dependencies&oldid=839075521|journal=Wikipedia|language=en}}</ref> prave “značajan doprinos likvidnosti marketa Velike Britanije”. U drugoj četvrtini 2009. doprineli su 323 milijarde dolara, od kojih je 218. došlo iz Džerzija<ref name="automatski generisano3">{{Cite journal|date = 7. 6. 2018.|title = Jersey|url=https://en.wikipedia.org/w/index.php?title = Jersey&oldid=844829394|journal=Wikipedia|language=en}}</ref>, 74. iz Gversneje<ref>{{Cite journal|date = 5. 6. 2018.|title = Guernsey|url=https://en.wikipedia.org/w/index.php?title = Guernsey&oldid=844524573|journal=Wikipedia|language=en}}</ref> i 40. od ostrva Men<ref name="automatski generisano4">{{Cite journal|date = 22. 5. 2018.|title = Isle of Man|url=https://en.wikipedia.org/w/index.php?title = Isle_of_Man&oldid=842487637|journal=Wikipedia|language=en}}</ref>.</span>


Порезна мрежа правде извештава да је овај систем “у суштини дизајниран и оперисан” од стране групе високо плаћених специјалиста из највећих приватних банака на свету (вођних од стране [[:en:UBS|УБС]]-а, [[:en:UBS|Кредит Свиса]] и [[:en:Goldman_Sachs|Голдмен Сакса]]), законске службе, рачуноводске фирме која је толерисана од стране интернационалних организација као сто су [[:en:Bank_for_International_Settlements|Банка за међународна поравнања]], [[:en:International_Monetary_Fund|Међународни монетарни фонд]], [[:en:World_Bank|Светска банка]], [[:en:OECD|ОЕЦД]] и [[:en:G20|Г20]]. Количина сакривеног новца се значајно повећала од 2005.-е године, повећавајући разлику између супер богатих и остатка света.<ref>{{Cite news|url=http://uk.reuters.com/article/2012/07/22/uk-offshore-wealth-idUKBRE86L03W20120722?feedType=RSS&feedname=topNews|title=Super rich hold $32 trillion in offshore havens|last=Editorial|first=Reuters|work=U.K.|access-date=2018-06-10|language=en-GB}}</ref><ref>{{Cite news|url=https://www.bbc.co.uk/news/business-18944097|title=Wealthy 'hiding' at least $21tn|date=2012-07-22|work=BBC News|access-date=2018-06-10|language=en-GB}}</ref>
<span lang="sr-ec" dir="ltr">Porezna mreža pravde izveštava da je ovaj sistem “u suštini dizajniran i operisan” od strane grupe visoko plaćenih specijalista iz najvećih privatnih banaka na svetu (vođrnih od strane UBS-a<ref>{{Cite journal|date = 8. 6. 2018.|title = UBS|url=https://en.wikipedia.org/w/index.php?title = UBS&oldid=844975322|journal=Wikipedia|language=en}}</ref>, Kredit Svisa<ref>{{Cite journal|date = 5. 6. 2018.|title = Credit Suisse|url=https://en.wikipedia.org/w/index.php?title = Credit_Suisse&oldid=844512747|journal=Wikipedia|language=en}}</ref> i Goldmen Saksa<ref>{{Cite journal|date = 6. 6. 2018.|title = Goldman Sachs|url=https://en.wikipedia.org/w/index.php?title = Goldman_Sachs&oldid=844680956|journal=Wikipedia|language=en}}</ref>), zakonske službe, računovodske firme koja je tolerisana od strane internacionalnih organizacija kao sto su Banka za medjunarodna poravnanja<ref>{{Cite journal|date = 8. 6. 2018.|title = Bank for International Settlements|url=https://en.wikipedia.org/w/index.php?title = Bank_for_International_Settlements&oldid=844949605|journal=Wikipedia|language=en}}</ref>, Medjunarodni monetarni fond<ref>{{Cite journal|date = 5. 6. 2018.|title = International Monetary Fund|url=https://en.wikipedia.org/w/index.php?title = International_Monetary_Fund&oldid=844561258|journal=Wikipedia|language=en}}</ref>, Svetska banka<ref>{{Cite journal|date = 8. 6. 2018.|title = World Bank|url=https://en.wikipedia.org/w/index.php?title = World_Bank&oldid=844949558|journal=Wikipedia|language=en}}</ref>, OECD<ref name="automatski generisano1" /> i G20<ref>{{Cite journal|date = 9. 6. 2018.|title = G20|url=https://en.wikipedia.org/w/index.php?title = G20&oldid=845072583|journal=Wikipedia|language=en}}</ref>. Količina sakrivenog novca se značajno povećala od 2005. godine, povećavajući razliku između super bogatih i ostatka sveta.</span>


==Примери==
==<span lang="sr-ec" dir="ltr">Primeri</span>==
Национални биро Сједињених Америчких Држава за економско истраживање наводи да отприлике 15% држава света представља рај за порез, такве државе су обично мале и неутицајне. Иако су боље вођене, државно регулисане државе више склоне постајању раја за порез, и често су успешније уколико постану [[:en:Corporate_tax_haven|рајеви за порез]].
<span lang="sr-ec" dir="ltr">Nacionalni biro Sjedinjenih Američkih Država za ekonomsko istraživanje navodi da su otprilike 15% država sveta rajevi za porez, takve države su obično male i bezuticajne, da su bolje vođene  regulisane države vise sklone postajanju raja za porez, i često su uspešnije ukoliko postanu rajevi za porez.</span>
[[Датотека:List of sink-OFCs, ordered by sink centrality value.png|алт=Javier Garcia-Bernardo, Jan Fichtner, Frank W. Takes & Eelke M. Heemskerk - https://www.nature.com/articles/s41598-017-06322-9/tables/1 https://www.nature.com/articles/s41598-017-06322-9#Sec13 Table from the Uncovering Offshore Financial Centers: Conduits and Sinks in the Global Corporate Ownership Network|мини|246x246пискел|"Otkrivanje prekomorskih finansijskih centara": OFC opis sudara poredanih po vrrednosti.]]
[[Датотека:List of sink-OFCs, ordered by sink centrality value.png|алт=Javier Garcia-Bernardo, Jan Fichtner, Frank W. Takes & Eelke M. Heemskerk - https://www.nature.com/articles/s41598-017-06322-9/tables/1 https://www.nature.com/articles/s41598-017-06322-9#Sec13 Table from the Uncovering Offshore Financial Centers: Conduits and Sinks in the Global Corporate Ownership Network|мини|246x246пискел|"Oткривање офшор финансијских центара": ОФЦ опис судара пореданих по вредности.]]
* <span lang="sr-ec" dir="ltr">Švajcarska<ref>{{Cite journal|date = 7. 6. 2018.|title = Switzerland|url=https://en.wikipedia.org/w/index.php?title = Switzerland&oldid=844798450|journal=Wikipedia|language=en}}</ref> – globalni raj za porez<ref name=":1">{{Cite journal|date = 8. 6. 2018.|title = Corporate haven|url=https://en.wikipedia.org/w/index.php?title = Corporate_haven&oldid=845009951|journal=Wikipedia|language=en}}</ref> i veliki  globalni raj za korporativi porez, usko vezana sa Džerzijem.</span>
* <span lang="sr-ec" dir="ltr">Luksemburg<ref>{{Cite journal|date = 4. 6. 2018.|title = Luxembourg|url=https://en.wikipedia.org/w/index.php?title = Luxembourg&oldid=844292061|journal=Wikipedia|language=en}}</ref> – jedan od najvećih rajeva za porez<ref name=":2">{{Cite journal|date = 6. 6. 2018.|title = Conduit and Sink OFCs|url=https://en.wikipedia.org/w/index.php?title = Conduit_and_Sink_OFCs&oldid=844737154|journal=Wikipedia|language=en}}</ref> na svijetu (terminus za mnoge korporacije)</span>
* <span lang="sr-ec" dir="ltr">Hong Kong<ref>{{Cite journal|date = 8. 6. 2018.|title = Hong Kong|url=https://en.wikipedia.org/w/index.php?title = Hong_Kong&oldid=844954913|journal=Wikipedia|language=en}}</ref> – Slično Luksemburgu za Aziju, jednako veliki raj za porez<ref name=":2" />; blisko vezan za izvor APAC korporativnih rajeva za porez<ref name=":1" />, Singapur.</span>


* [[:en:Switzerland|Швајцарска]] – традиционални [[:en:Corporate_tax_haven|глобални рај за порез]] и велики глобални рај за корпоративи порез, уско везана са Џерзијем.
<span lang="sr-ec" dir="ltr">Druge samostalne države koje privlače režime poreza, podstiču erozije i smenu profita (ili BEPS) orudja, koje su mogu smatrati polovičnim rajevima za porez (ili rastućim rajevima za porez) su:</span>
* <span lang="sr-ec" dir="ltr">Holandija<ref>{{Cite journal|date = 9. 6. 2018.|title = Netherlands|url=https://en.wikipedia.org/w/index.php?title = Netherlands&oldid=845098854|journal=Wikipedia|language=en}}</ref> - jedna od najvećih svetskih korporativnih poreskih rajeva<ref name=":1" /> i najveći oficijalni provodnik poreskim rajevima preko svojih IP-zasnovanih BEPS alata<ref name=":1" />, kao što je Holandski sendvič<ref>{{Cite journal|date = 7. 6. 2018.|title = Dutch Sandwich|url=https://en.wikipedia.org/w/index.php?title = Dutch_Sandwich&oldid=844865394|journal=Wikipedia|language=en}}</ref>, tradicionalni lider BEPS alata.</span>
* <span lang="sr-ec" dir="ltr">Irska<ref>{{Cite journal|date = 7. 6. 2018.|title = Republic of Ireland|url=https://en.wikipedia.org/w/index.php?title = Republic_of_Ireland&oldid=844854726|journal=Wikipedia|language=en}}</ref> - veliki korporativni poreski raj<ref name=":1" />, i po Gabrijel Zukmanovoj<ref name=":0" /> 28.-oj listi najveći vodja u IP-zasnovanim BEPS alatima<ref name=":1" /> (poznati dupli Irac<ref>{{Cite journal|date = 9. 6. 2018.|title = Double Irish arrangement|url=https://en.wikipedia.org/w/index.php?title = Double_Irish_arrangement&oldid=845159762|journal=Wikipedia|language=en}}</ref>) i BEPS alati zasnovani na dugu.<ref name=":1" /></span>
* [[Датотека:British Overseas Territories (at the same geographic scale).svg|алт=MrPenguin20 - Own work. Made using resources available from the National Oceanic and Atmospheric Administration, part of the United States Federal Government (the Department of Commerce). Map of the British Isles, as well as the various British Overseas Territories (the Crown dependencies of Jersey, Guernsey, and the Isle of Man are also included). Britains Antarctic claims are not included, nor are the Akrotiri and Dhekelia bases. Inspired by this map for France.|мини|240x240пискел|Britanske prekomorske teritorije (iste geografske veličine) uključujući vodeće poreske rajeve sa tradicionalnim i korporativnim porezima.[[:Датотека:British Overseas Territories (at the same geographic scale).svg|British Overseas Territories (at the same geographic scale]])]]<span lang="sr-ec" dir="ltr">Singapur<ref>{{Cite journal|date = 8. 6. 2018.|title = Singapore|url=https://en.wikipedia.org/w/index.php?title = Singapore&oldid=844971809|journal=Wikipedia|language=en}}</ref> - veliki korporativni poreski raj<ref name=":1" /> za Aziju (APAC sjedišta za većinu velikih američkih teholoških firmi) i važna veza za Hon Kong i Tajvan.</span>
* <span lang="sr-ec" dir="ltr">Velika Britanija<ref>{{Cite journal|date = 9. 6. 2018.|title = United Kingdom|url=https://en.wikipedia.org/w/index.php?title = United_Kingdom&oldid=845112024|journal=Wikipedia|language=en}}</ref> - posle velike rekonstrukcije njihovih poreskih zakona 2009—2012.<ref name=":1" />, postala je jedna od najvećih korporacijskih poreskih rajeva<ref name=":1" />: mnogi slični prekookeanski porezni rajevi su nekadašnje, ili trenutne, teritorije zavisne od Britanije.</span>
* <span lang="sr-ec" dir="ltr">Sjedinjene Američke Države<ref>{{Cite journal|date = 9. 6. 2018.|title = United States|url=https://en.wikipedia.org/w/index.php?title = United_States&oldid=845151251|journal=Wikipedia|language=en}}</ref> - pogodne zbog svojih poreskih tajni<ref>{{Cite journal|date = 4. 6. 2018.|title = Financial Secrecy Index|url=https://en.wikipedia.org/w/index.php?title = Financial_Secrecy_Index&oldid=844310851|journal=Wikipedia|language=en}}</ref> (vidi SAD kao porezni raj<ref>{{Cite journal|date = 9. 6. 2018.|title = United States as a tax haven|url=https://en.wikipedia.org/w/index.php?title = United_States_as_a_tax_haven&oldid=845142114|journal=Wikipedia|language=en}}</ref>)</span>


* [[:en:Luxembourg|Луксембург]] – један од највећих [[:en:Corporate_tax_haven|рајева за порез]] на свијету (терминус за многе корпорације)<ref>{{Cite journal|last=Markle|first=Kevin|last2=Shackelford|first2=Douglas|date=2009-06|title=Do Multinationals or Domestic Firms Face Higher Effective Tax Rates?|url=http://dx.doi.org/10.3386/w15091|location=Cambridge, MA}}</ref>
<span lang="sr-ec" dir="ltr">Nacionalne juridistikcije često označene kao porezni rajevi uključuju:</span>
* <span lang="sr-ec" dir="ltr">Dzerzi<ref name="automatski generisano3" /> (Velika Britanija)</span>
* <span lang="sr-ec" dir="ltr">Ostrvo Men<ref name="automatski generisano4" /> (Velika Britanija)</span>
* <span lang="sr-ec" dir="ltr">Britanske prekookeanske teritorije<ref>{{Cite journal|date = 9. 6. 2018.|title = British Overseas Territories|url=https://en.wikipedia.org/w/index.php?title = British_Overseas_Territories&oldid=845114866|journal=Wikipedia|language=en}}</ref></span>
* <span lang="sr-ec" dir="ltr">Bermudu<ref name="automatski generisano2">{{Cite journal|date = 8. 6. 2018.|title = British Virgin Islands|url=https://en.wikipedia.org/w/index.php?title = British_Virgin_Islands&oldid=845034050|journal=Wikipedia|language=en}}</ref></span>
* <span lang="sr-ec" dir="ltr">Britanska devičanska ostrva<ref name="automatski generisano2" /></span>
* <span lang="sr-ec" dir="ltr">Kajmanska ostrva<ref>{{Cite journal|date = 6. 6. 2018.|title = Cayman Islands|url=https://en.wikipedia.org/w/index.php?title = Cayman_Islands&oldid=844679266|journal=Wikipedia|language=en}}</ref></span>
* <span lang="sr-ec" dir="ltr">Giblartar<ref>{{Cite journal|date = 2. 6. 2018.|title = Gibraltar|url=https://en.wikipedia.org/w/index.php?title = Gibraltar&oldid=844102583|journal=Wikipedia|language=en}}</ref></span>
* <span lang="sr-ec" dir="ltr">Delaver<ref>{{Cite journal|date = 3. 6. 2018.|title = Delaware|url=https://en.wikipedia.org/w/index.php?title = Delaware&oldid=844183647|journal=Wikipedia|language=en}}</ref></span>
* <span lang="sr-ec" dir="ltr">Puerto Riko<ref>{{Cite journal|date = 9. 6. 2018.|title = Puerto Rico|url=https://en.wikipedia.org/w/index.php?title = Puerto_Rico&oldid=845089133|journal=Wikipedia|language=en}}</ref></span>


* [[:en:Hong_Kong|Хонг Конг]] – Слично Луксембургу за Азију, једнако велики [[:en:Corporate_tax_haven|рај за порез]]; блиско везан за извор АПАЦ [[:en:Corporate_tax_haven|корпоративних рајева за порез]], Сингапур.
<span lang="sr-ec" dir="ltr">Neki poreski rajevi, uključujući neke od pomenutih, naplaćuju porez na prihode, takođe i ostale poreze, kao porez za kapitalne prihode, nasledni porez… Kriterijumi razdvajanja poreskih obaveznika od neobaveznika  mogu uključivati državljanstvo, rezidenciju i izvor prihoda. Na primer, u Sjedinjenim Američkim Državama stranim državljanima se ne naplaćuju mnoge vrste poreza, uključujući prihodne poreze na interes banke Sjedinjenih Američkih Država. Od Klinton organizacije, IRS je preporučila prikupljanje informacija o ovim ulagačima zbog podele sa drzavama zbog regulacije; ove regulacije su najzad okončane u apilu 2012..</span>


Друге самосталне државе које привлаче режиме пореза, подстичу ерозије и смену профита или (БЕПС) оруђа, и које се могу сматрати половичним рајевима за порез (или растућим рајевима за порез) су:
===<span lang="sr-ec" dir="ltr">Bivši rajevi za porez</span>===
<span lang="sr-ec" dir="ltr">Bejrut<ref>{{Cite journal|date = 8. 6. 2018.|title = Beirut|url=https://en.wikipedia.org/w/index.php?title = Beirut&oldid=844911449|journal=Wikipedia|language=en}}</ref>, Lebanon<ref>{{Cite journal|date = 25. 5. 2018.|title = Lebanon|url=https://en.wikipedia.org/w/index.php?title = Lebanon&oldid=842955568|journal=Wikipedia|language=en}}</ref> je nakada imao reputaciju kao jedini poreski raj na Srednjem istoku<ref>{{Cite journal|date = 8. 6. 2018.|title = Middle East|url=https://en.wikipedia.org/w/index.php?title = Middle_East&oldid=844926805|journal=Wikipedia|language=en}}</ref>, međutim ovo se promenilo posle pada Intra Banke<ref>{{Cite journal|date = 4. 5. 2018.|title = Intra Bank|url=https://en.wikipedia.org/w/index.php?title = Intra_Bank&oldid=839610325|journal=Wikipedia|language=en}}</ref> 1966, kada su politički i vojni problemi Lebanona  odvratili od upotrebe drzave kao poreskog raja.</span>


* [[:en:Netherlands|Холандија]]- једна од највећих светских [[:en:Corporate_tax_haven|корпоративних пореских рајева]] и највећи официјални [[:en:Conduit_and_Sink_OFCs|проводник]] пореским рајевима преко својих [[:en:Corporate_haven#IP-based_BEPS_tools|ИП-заснованих БЕПС алата]], као што је [[:en:Dutch_Sandwich_(tax_avoidance)|Холандски сендвич]], традиционални лидер [[:en:Corporate_haven#Debt-based_BEPS_tools|БЕПС алата]].<ref>{{Cite book|url=http://dx.doi.org/10.1002/9781119204077.ch9|title=Bloomberg Visual Guide to Municipal Bonds|date=2015-10-02|publisher=John Wiley & Sons, Inc.|isbn=9781119204077|location=Hoboken, NJ, USA|pages=121–130}}</ref> <ref>{{Cite book|url=http://dx.doi.org/10.1007/978-1-349-13342-0_4|title=Tax Havens for International Business|last=Starchild|first=Adam|date=1994|publisher=Palgrave Macmillan UK|isbn=9781349133444|location=London|pages=26–30}}</ref>
<span lang="sr-ec" dir="ltr">Liberija<ref>{{Cite journal|date = 9. 6. 2018.|title = Liberia|url=https://en.wikipedia.org/w/index.php?title = Liberia&oldid=845072333|journal=Wikipedia|language=en}}</ref> je imala uspešnu industriju registrovanja brodova<ref>{{Cite journal|date = 15. 4. 2018.|title = Flag of convenience|url=https://en.wikipedia.org/w/index.php?title = Flag_of_convenience&oldid=836616181|journal=Wikipedia|language=en}}</ref>. Niz nasilnih i krvavih građanskih ratova<ref>{{Cite journal|date = 5. 6. 2018.|title = First Liberian Civil War|url=https://en.wikipedia.org/w/index.php?title = First_Liberian_Civil_War&oldid=844475169|journal=Wikipedia|language=en}}</ref> 1990.h i ranih 2000.h su teško naškodile verovanju u juridistikciju. Činjenica da biznis registrovanja brodova i dalje postoji pokazuje koliko je bila ranije uspješna, i delimično predstavljala testament pomeranju nacionalnog registrovanja brodova u Nju Jorku, SAD.</span>


* [[:en:Republic_of_Ireland|Ирска]] - велики [[:en:Corporate_tax_haven|корпоративни порески рај]], и по [[:en:Gabriel_Zucman|Габријел Закмановој]] 28.-ој листи највећи вођа у [[:en:Corporate_haven#IP-based_BEPS_tools|ИП-заснованим БЕПС алатима]] (познати [[:en:Double_Irish|дупли Ирац]]) и [[:en:Corporate_haven#Debt-based_BEPS_tools|БЕПС алати засновани на дугу]].<ref>{{Cite news|url=https://www.bloomberg.com/graphics/infographics/u-s-profits-in-ireland-pile-up.html|title=Ireland: Where Profits Pile Up, Helping Multinationals Keep Taxes Low|work=Bloomberg.com|access-date=2018-06-10}}</ref><ref>{{Cite news|url=https://www.bloomberg.com/graphics/tax-inversion-tracker/|title=Tracking Tax Runaways|work=Bloomberg.com|access-date=2018-06-10}}</ref>
<span lang="sr-ec" dir="ltr">Tandžir<ref>{{Cite journal|date = 27. 5. 2018.|title = Tangier|url=https://en.wikipedia.org/w/index.php?title = Tangier&oldid=843233798|journal=Wikipedia|language=en}}</ref> je imao kratko, ali zanimljivo postojanje kao poreski raj u periodu između kraja kontrole Španaca 1945, do svog formalnog ujedinjenja sa Marokoom<ref>{{Cite journal|date = 9. 6. 2018.|title = Morocco|url=https://en.wikipedia.org/w/index.php?title = Morocco&oldid=845050271|journal=Wikipedia|language=en}}</ref> 1956..</span>


* [[:en:Singapore|Сингапур]] - велики [[:en:Corporate_tax_haven|корпоративни порески рај]] за Азију (АПАЦ сједишта за већину великих америчких техолошких фирми) и важна веза за Хон Конг и Тајван.<ref>{{Cite journal|date=2015|title=The Adult Orthodontic Patient: More Options than Ever Before!|url=http://dx.doi.org/10.4172/2161-1122.1000278|journal=Dentistry|volume=05|issue=02|doi=10.4172/2161-1122.1000278|issn=2161-1122}}</ref>
<span lang="sr-ec" dir="ltr">Određeni broj poreskih rajeva u Pacifiku je smanjio svoju efektivnost, u smislu da operišu kao poreski rajevi. Kao odgovor na OECD zahteve za bolje regulacije i veću prohodnost u kasnim 1990.m. Vanuatov<ref>{{Cite journal|date = 21. 5. 2018.|title = Vanuatu|url=https://en.wikipedia.org/w/index.php?title = Vanuatu&oldid=842264757|journal=Wikipedia|language=en}}</ref> komisioner za finansijske usluge najavio je u maju 2008. da ce njegova država reformisati svoje zakone tako da prestane da postoji kao poreski raj. ”Povezani smo sa ovom stigmom vec dugo vremena i sada težimo tome da prestanemo da budemo poreski raj”</span>


* [[:en:United_Kingdom|Велика Британија]] - после велике [[:en:Corporate_haven#U.K._transformation|реконструкције њихових пореских закона 2009—2012]], постала је једна од највећих [[:en:Corporate_tax_haven|корпорацијских пореских рајева]]: многи слични прекоокеански порезни рајеви су некадашње, или тренутне територије зависне од Британије.<ref>{{Cite journal|last=O’Dowd|first=Adrian|date=2017-02-08|title=Childhood obesity plans already show progress, minister claims|url=http://dx.doi.org/10.1136/bmj.j710|journal=BMJ|pages=j710|doi=10.1136/bmj.j710|issn=0959-8138}}</ref><ref>{{Cite book|url=http://dx.doi.org/10.1007/978-1-349-13342-0_3|title=Tax Havens for International Business|last=Starchild|first=Adam|date=1994|publisher=Palgrave Macmillan UK|isbn=9781349133444|location=London|pages=18–25}}</ref>
<span lang="sr-ec" dir="ltr">Od marta 2013, velike Kiparske banke su pretrpele velike štete od Grčkih obaveznica i (makar privremeno) zatvorile svoja vrata u pokušaju da spreče odliv kapitala sa ostrva. Očekuje se da depozitori imaju velike gubitke.</span>

* [[:en:United_States|Сједињене Америчке Државе]] - погодне због својих [[:en:Financial_Secrecy_Index|пореских тајни]] (види [[:en:United_States_as_a_tax_haven|САД као порезни рај]])<ref>{{Cite journal|title=NEW HAVEN (Connecticut)|url=http://dx.doi.org/10.4337/9781849809061.00161|journal=Tax Free Trade Zones of the World and in the United States|doi=10.4337/9781849809061.00161}}</ref>[[Датотека:British Overseas Territories (at the same geographic scale).svg|алт=MrPenguin20 - Own work. Made using resources available from the National Oceanic and Atmospheric Administration, part of the United States Federal Government (the Department of Commerce). Map of the British Isles, as well as the various British Overseas Territories (the Crown dependencies of Jersey, Guernsey, and the Isle of Man are also included). Britains Antarctic claims are not included, nor are the Akrotiri and Dhekelia bases. Inspired by this map for France.|мини|240x240пискел|Британске прекоморске територије (исте географске величине) укључујући водеће пореске рајеве са традицоналним и корпоративим порезима.]]

Националне јуридистикције често означене као порезни рајеви укључују:

* [[:en:Jersey|Џерзи]] ([[:en:United_Kingdom|Велика Британија]])<ref>{{Cite journal|last=Antonopoulos|first=Georgios A.|date=2011-04-08|title=Shaxson, N: Treasure islands: tax havens and the men who stole the world|url=http://dx.doi.org/10.1007/s12117-011-9129-x|journal=Trends in Organized Crime|volume=14|issue=4|pages=361–363|doi=10.1007/s12117-011-9129-x|issn=1084-4791}}</ref>
* [[:en:Isle_of_Man|Острво Мен]] ([[:en:United_Kingdom|Велика Британија]])<ref>{{Cite journal|date=2017-11-17|title=Global Forum on Transparency and Exchange of Information for Tax Purposes: Isle of Man 2017 (Second Round)|url=http://dx.doi.org/10.1787/9789264283770-en|journal=Global Forum on Transparency and Exchange of Information for Tax Purposes|doi=10.1787/9789264283770-en|issn=2219-4681}}</ref>
* [[:en:British_Overseas_Territories|Британске прекоокеанске територије]]
* [[:en:Bermuda|Бермуду]]<ref>{{Cite journal|last=Stokley|first=James|date=1949-04-23|title=Mercury Appears Briefly|url=http://dx.doi.org/10.2307/3926403|journal=The Science News-Letter|volume=55|issue=17|pages=266|doi=10.2307/3926403|issn=0096-4018}}</ref><ref>{{Cite book|url=http://dx.doi.org/10.1002/9781119204077.ch9|title=Bloomberg Visual Guide to Municipal Bonds|date=2015-10-02|publisher=John Wiley & Sons, Inc.|isbn=9781119204077|location=Hoboken, NJ, USA|pages=121–130}}</ref>
* [[:en:British_Virgin_Islands|Британска девичанска острва]]<ref>{{Cite book|url=http://dx.doi.org/10.1057/9781137315977_8|title=More than Revenue|last=Corbacho|first=Ana|last2=Cibils|first2=Vicente Fretes|last3=Lora|first3=Eduardo|date=2013|publisher=Palgrave Macmillan US|isbn=9781137294845|location=New York|pages=135–157}}</ref>
* [[:en:Cayman_Islands|Кајманска острва]]<ref>{{Cite journal|last=McLaren|first=Joseph|date=2005-03|title=BOOK REVIEW: Mda, Zakes. THE HEART OF REDNESS: A NOVEL. New York: Farrar, Straus and Giroux, 2002.|url=http://dx.doi.org/10.2979/aft.2005.51.3.134|journal=Africa Today|volume=51|issue=3|pages=134–136|doi=10.2979/aft.2005.51.3.134|issn=0001-9887}}</ref><ref>{{Cite book|url=http://dx.doi.org/10.1002/9781119204077.ch9|title=Bloomberg Visual Guide to Municipal Bonds|date=2015-10-02|publisher=John Wiley & Sons, Inc.|isbn=9781119204077|location=Hoboken, NJ, USA|pages=121–130}}</ref>
* [[:en:Gibraltar|Гибралтар]]<ref>{{Cite journal|last=Davis|first=Harriet|date=1937-09|title=Advertising|url=http://dx.doi.org/10.1097/00000446-193709000-00012|journal=AJN, American Journal of Nursing|volume=37|issue=9|pages=982–985|doi=10.1097/00000446-193709000-00012|issn=0002-936X}}</ref>
* [[:en:Delaware|Делавер]]<ref>{{Cite journal|last=Kawano|first=Laura|last2=Slemrod|first2=Joel|date=2012-10|title=The Effect of Tax Rates and Tax Bases on Corporate Tax Revenues: Estimates with New Measures of the Corporate Tax Base|url=http://dx.doi.org/10.3386/w18440|location=Cambridge, MA}}</ref> ([[:en:United_States|Сједињене Америчке државе]])
* [[:en:Puerto_Rico|Пуерто Рико]]<ref>{{Cite book|url=http://dx.doi.org/10.1093/anb/9780198606697.article.0700236|title=Piñero, Jesús Toribio (1897-1952), governor of Puerto Rico|last=Wagenheim|first=Olga Jiménez|date=2000-02|publisher=Oxford University Press|series=American National Biography Online}}</ref> ([[:en:United_States|Сједињене Америчке државе]])

Неки порески рајеви, укључујући неке од поменутих, наплаћују порез на приходе, такође и остале порезе, као порез за капиталне приходе, наследни порез, итд. Критеријуми раздвајања пореских обавезника од необавезника  могу укључивати <u>држављанство, резиденцију и извор прихода</u>. На пример, у Сједињеним Америчким Државама страним држављанима се не наплаћују многе врсте пореза, укључујући приходне порезе на интерес банке Сједињених Америчких Држава.

=== Бивши порески рајеви ===
[[:en:Beirut|Бејрут]], [[:en:Lebanon|Лебанон]] је накада имао репутацију као једини порески рај на [[:en:Middle_East|Средњем истоку]], међутим ово се променило после пада [[:en:Intra_Bank|Интра Банке]] 1966.-е<ref>{{Cite journal|last=Smith|first=John|date=1976-05|title=Academic Freedom Under Fire in India|url=http://dx.doi.org/10.1080/00091383.1976.10568850|journal=Change: The Magazine of Higher Learning|volume=8|issue=4|pages=22–23|doi=10.1080/00091383.1976.10568850|issn=0009-1383}}</ref>, када су политички и војни проблеми владу Лебанона одвратили од употребе државе као пореског раја.

[[:en:Liberia|Либерија]] је имала успешну [[:en:Flag_of_convenience|индустрију регистровања бродова]]. Низ насилних и крвавих [[:en:First_Liberian_Civil_War|грађанских ратова]] 1990.-их и раних 2000.-их су тешко нашкодиле веровању у јуридистикцију. Чињеница да бизнис регистровања бродова и даље постоји показује колико је ова индустрија раније била успешна, и делимично представљала тестамент померању националног регистровања бродова у Њу Јорку, САД.

[[:en:Tangier|Танџир]] је имао кратко, али занимљиво постојање као порески рај у периоду између краја контроле Шпанаца 1945.-е, до свог формалног уједињења са [[:en:Morocco|Марокоом]] 1956.-е.

Одређени број пореских рајева у Пацифику је смањио своју ефективност, у смислу оперисања у служби пореског раја. Као одговор на ОЕЦД захтеве да побољша регулације и омогући већу проходност у касним 1990.-им, [[:en:Vanuatu|Вануатов]] комисионер за финансијске услуге најавио је у мају 2008. да ће његова држава реформисати своје законе тако да престане да постоји као порески рај. ”Повезани смо са овом стигмом већ дуго времена и сада тежимо томе да престанемо да будемо порески рај”<ref>{{Cite journal|last=Fotinatos|first=Nina|last2=Warmington|first2=Adrian|last3=Walker|first3=Todd|last4=Pilbeam|first4=Mark|date=2008-01-07|title=Trichomonas vaginalis in Vanuatu|url=http://dx.doi.org/10.1111/j.1440-1584.2007.00932.x|journal=Australian Journal of Rural Health|volume=16|issue=1|pages=23–27|doi=10.1111/j.1440-1584.2007.00932.x|issn=1038-5282}}</ref>


== Критика ==
== Критика ==

Верзија на датум 10. јун 2018. у 17:53

Порески рај је надлежност која има ниску стопу пореза или је у потпуности без опорезивања.[1][2] У неким традиционалним дефиницијама, порески рај нуди одређени степен тајности.[3] Међутим, док земље са високим нивоом тајности, али и високим нивоом опорезивања (на пример, САД и Немачка у рангирању индекса финансијске тајности), могу да се приказују у листама неког пореској раја, оне се не сматрају универзално за рај. Насупрот томе, земље са ниским степеном тајности, али такође са лошом стопом "ефикасаности" опорезивања (на пример, у Ирској и великој Британији у ФГУ рангу), појављују се у многим листама пореског раја.

Дефиниције

Глобална карта традиционалних пореских лука, користећи листу у предложеном 2007 "заустави Порески рај злостављања законом", Конгреса САД. Ово се не односи на савремене корпоративне пореским рајевима

Постоји неколико дефиниција пореског раја. У 2002. години Економиста је одобрио опис Џефри Колин Пауела (бившег економског саветника Џерзија): "Оно што...идентификује подручје као порески рај јесте постојање сложене пореске структуре установљене намерно да искористи и експлоатише светску потражњу за приликамаза избегавање пореза." Економиста истиче да ће ова дефиниција и даље искључити низ надлежности, традиционално сматраних пореским рајем.[4] Слично томе, аустралијски новинар је предложио да се свака земља која модификује своје пореске законе да би привукла страни капитал може сматрати пореским рајем.[5]

Према другим дефиниција,[6] главна карактеристика пореског раја је да се његови закони и остале мере могу користити за избегавање пореских закона или прописа других јурисдикција. Канцеларија за одговорност владе САД у извештају из децембра 2008. године о коришћењу пореских рајева од стране  америчких корпорација, није успела да пронађе задовољавајућу дефиницију пореског раја, али је дала следеће карактеристике које указују на њу: нема, или постоји номинални порез; недостатак ефикасне размене пореских информација са страним пореским органима; недостатак транспарентности у раду законодовних, правних или административних мера; нема потребе за садржајним локалним присуством; и самопромоције као офшор финансијски центар.[7]

Од фебруара 2008. године Организација за економску сарадњу и развој (ОЕЦД) је идентификовали три кључна фактора у разматрању да ли је јурисдикција порески рај:[8]

  • Ниједан или само номинални порез – Порески рај не намеће никакве или само номиналне порезе (генерално или у посебним околностима) и понуди се, или се сматра да се понуди, као место које нестановници користе да би избегли високе порезе у својој земљу пребивалишта.
  • Заштита личних финансијских информација – порески рајеви обично имају законе или административне процедуре у оквиру којих предузећа и приватна лица могу имати користи од строгих правила и других мера заштите од контроле страних пореских власти. Ово спречава преношење информација о пореским обвезницима који имају користи од ниске пореске надлежности.
  • Недостатак транспарентности – недостатак транспарентности у раду законодавних, правних  или административних одредби је још један фактор који се користи за идентификацију "пореског раја". ОЕЦД се бави тиме да законе треба отворено и доследно примењивати  и да су доступне информације које иностране пореске власти треба да одреде за ситуацију пореског обвезника.. Недостатак транспарентности у једној земљи може отежати, ако не и учинити немогућим, да друге пореске власти ефикасно примењују своје законе."Тајне одлуке", уговорене пореске стопе или друге праксе које не успевају да примене закон отворено и доследно су пример недостатка транспарентности. Ограничени регулаторни надзор или непостојање владиног правног приступа финансијској евиденцији су доприносеци фактори.

Међутим, ОЕЦД је утврдио да је њихова дефинција обухватила одређене аспекте пореских система својих чланова (неке земље имају ниске или немају порезе и ринг-фенцинг за одређене фаворизоване групе). Њихов каснији рад се фокусирао на јединствени аспект размене информација. Ово се углавном сматра неадекватном дефиницијом пореског раја, али је политички погодна јер укључује и мале пореске рајеве (са мало моћи на међународној политичкој арени) али ослобађа моћне земље са аспектима пореског раја као сто су САД и УК.[9]Шаблон:By whom

При одлучивању да ли је јурисдикција порески рај или не, први фактор који треба размотрити је да ли постоје номинални порези или не. Ако ово јесте случај, остала два фактора - да ли постоји размена информација и транспарентност или не - морају бити анализирана. Постојање или непостојање номиналног пореза само по себи није довољно за карактеризацију пореског раја. ОЕЦД препознаје да свака јурисдикција има право да одлучи да ли ће наметати директне порезе и, уколико је то случај, да одреди одговарајућу пореску стопу.[тражи се извор]

Финансијски ефекат

Капитал у офшор зони

Глобално ширење
нето финансијских средстава[10]
Лица са
финансијским средствима 		Укупна вредност запремине течности
 ($Тр.) 		Износ који
у близини обале ($Тр.)
> $30mm $16.7 $9.8
5 $ – $30mm $10.7 $5.1
1 $ – $5мм $17.4 $4.7
Све > $1мм $44.8 $19.6
Остали < $1мм $10.3 $1.0
Укупна $55.1 20.6 $

Иако непотпуна, и са ограничењима о којима се говори у наставку, доступна статистика упркос свему показује да је офшор банкарство веома значајна активност. ОЕСР процењује да је 2007. године капитал који је чуван "офшоре" износио између 5 трилиона и 7 трилиона долара, чинећи око 6 - 8% укупних глобалних инвестиција под управом.

Новија студија Габријела Зукмана  Лондонске школе економије проценила је износ глобалног прекограничног богатства држаног у "пореским рајевима" (укључујући и Холандију и Луксембург као пореске рајеве за ту сврху) на 7,6 трилиона долара, од чега је 2,46 трилиона америчких долара само у Швајцарској.[11] Мрежа пореске правде (група против притиска пореских рајева) проценила је 2012. године да је капитал који се држао оффшоре износио између 21 и 32 трилиона долара (између 24 - 32% укупних глобалних инвестиција), иако су те процене доведене у питање.  

2000. године, Међународни монетарни фонд израчунава на основу података  Банке за међународне уговоре, да је за изабране офшор финансијске центре, у билансу стања прекограничних средстава достигло ниво од $4,6 трилиона долара на крају јуна 1999. године (око 50 одсто од укупне прекограничних имовине). Од тих 4,6 трилиона, 0,9 трилиона је држано на Карибима, 1 трилион у Азији, а већина преосталих 2,7 трилиона  у главним међународним финансијским центарима (МФЦ), односно Лондону, САД ИБФс, и јапанском офшор тржишту.[12] У САД Министарство финансија процењује да су у 2011. години  Карипски банкарски центри, који укључују Бахаме, Бермуде, Кајманска острва, Холандске Антиле и Панаму, држали скоро 2 тилиона долара америчког дуга.[13] Од овога, отприлике1,4 трилиона се по процени држи само на Кајманским острвима

The Wall Street Journal је у истрази 60 великих америчких компанија утврдио да су у 2012. години оставили депозит од 166 милијарди долара на офшор рачуне, штитећи преко 40 посто својих профита од пореза САД. Слично томе, Десаи, Фолеy и Хинес из "Јоурнал оф Публиц Ецономицс" утврдили су да "1999. године, 59% америчких фирми са значајним иностраним пословањем, имало је сараднике у земљама пореских рајева.", иако нису дефинисали "значајно" за ову сврху.[14] 2009. године, Канцеларија за одговорност владе САД (ГАО) известила је да 83 од 100 највећих САД јавних корпорација и 63 од 100 највећих извођача радова за САД федералну владу, одржава одељења у земљама генерално сматраним рајевима за избегавање пореза. ГАО није прегледала трансакције компанија како би самостално проверила да ли су зависна предузећа помогла тим компанијама да смање своје пореско оптерећење, али је само рекла да је кроз историју, циљ таквих зависних предузећа био да смање пореске трошкове.[15]

Џејмс Хенри, бивши главни економиста код консултаната McKinsey & Company, у свом извештају за Мрежу пореске правде индицира количину новца која је склоњена од стране богатих појединаца у пореске рајеве. Извештај је конзервативно оценио да је богатство од 21 трилиона долара склоњено на оффсхоре рачуне, wа 9,8 трилиона само од највишег нивоа - мање од 100.000 људи - од којих сваки поседује финансијска средства од 30 милиона долара или више. Аутор овог извештаја указао је да овај сакривени новац резултира у "огромном" губитку пореског прихода - "црној рупи" у економији - и многе земље би постале повериоци уместо дужници ако би опорезовале новац људима који порез избегавају.

H.M. Revenue & Customs - https://www.flickr.com/photos/hmrcgovuk/12742933284/ HMRC offshore evasion poster February 2014. https://www.gov.uk/government/news/hmrc-campaign-targets-offshore-account-holders-in-fresh-clamp-down-on-tax-evasion
Постер објављен од стране британске поресе власти за борбу против пореске евазије на мору.

Изгубљени порески приход

Пореска мрежа процењује да глобални приход од пореза изгубљен у 2012.-ој у пореским рајевима износи измедју 190. милијарди и 255. милијарди по години, претпостављајући да је 3% капиталних стопа прихода, 30% капиталних прихода порезне стопе и од 21. до 32. трилиона  сакривено у пореским рајевима у свијету. Закменове студије користе различиту методологију и процењују да изгубљени порески приход износи и до 190. милијарди долара. Ако су такве скривене прекоокеанске имовине узете у обзир, многе државе са владама у номиналном дугу, се приказују као нето оверници.[16]

Економска комисија за Африку претпоставља да илегални финансијски токови коштају континент око 50. милијарди годишње. ОЕЦД претпоставља да се две трећине (30. милијарди) појављују кроз избегавање пореза и евазија од стране неафричких фирми.[17] Настављено избегавање таксације од стране интернационалих корпорација кроз легалне и нелегалне методе онемогућавају развој у земљама којима је то потребно. Одрживи Развојни Циљеви (СДГ) ће бити веома тешки за оствривање уколико ови губици наставе да се појављују. Африци су потребни милиони, ако не и милијарде долара, који не могу доћи од страних помоћих организација, план је да достигну ове циљеве до 2030.-е.[18]

У 2016.-oј се десио масивни одлив информација познат као “Панама папири”, бацивши мало сумње на величину претходних процена изгубљених прихода.[19]

Међутим, директор пореских закона “Овласћеног института опорезивања” доказује да је скептицизам у вези прецизности цифара оправдан. [20] Ако су тачне, те суме би износиле отприлике 5. до 8. пута тоталне количине која је тренутно у циркулацији у свету. Данијел Мичели са Като института демонстрира шта извештај такође претпоставља кад узима у обзир појмовни изгубљени порески приход, да 100% новца депонирано прекоокеана избегава плаћање пореза.

У октобру 2009.-е, истраживање поручено од стране Делоите за Британски Центар за Финансије је показало да је много мање пореза изгубљено у пореским рајевима него сто се мислило.  Извјештај каже: “Процењујемо да је коначни исход изгубљених добити у Великој Британији око 2 милијарде по години, па чак и ниже.” Ранији извјештај од стране Конгреса за продају Велике Британије је закључио да је избегавање пореза од стране 50. највећих компанија у ФТСЕ 100 лишило банку Велике Британије, отприлике 11.8 милијарди. Овај извјештај такође наводи да државе зависне од британске власти праве “значајан допринос ликвидности маркета Велике Британије”. У другој четвртини 2009.-е допринели су 323. милијарде долара, од којих је 218. дошло из Џерзија, 74. из Гверснеје и 40. милијарди од острва Мен.[21]

Порезна мрежа правде извештава да је овај систем “у суштини дизајниран и оперисан” од стране групе високо плаћених специјалиста из највећих приватних банака на свету (вођних од стране УБС-а, Кредит Свиса и Голдмен Сакса), законске службе, рачуноводске фирме која је толерисана од стране интернационалних организација као сто су Банка за међународна поравнања, Међународни монетарни фонд, Светска банка, ОЕЦД и Г20. Количина сакривеног новца се значајно повећала од 2005.-е године, повећавајући разлику између супер богатих и остатка света.[22][23]

Примери

Национални биро Сједињених Америчких Држава за економско истраживање наводи да отприлике 15% држава света представља рај за порез, такве државе су обично мале и неутицајне. Иако су боље вођене, државно регулисане државе више склоне постајању раја за порез, и често су успешније уколико постану рајеви за порез.

Javier Garcia-Bernardo, Jan Fichtner, Frank W. Takes & Eelke M. Heemskerk - https://www.nature.com/articles/s41598-017-06322-9/tables/1 https://www.nature.com/articles/s41598-017-06322-9#Sec13 Table from the Uncovering Offshore Financial Centers: Conduits and Sinks in the Global Corporate Ownership Network
"Oткривање офшор финансијских центара": ОФЦ опис судара пореданих по вредности.

Друге самосталне државе које привлаче режиме пореза, подстичу ерозије и смену профита или (БЕПС) оруђа, и које се могу сматрати половичним рајевима за порез (или растућим рајевима за порез) су:

Националне јуридистикције често означене као порезни рајеви укључују:

Неки порески рајеви, укључујући неке од поменутих, наплаћују порез на приходе, такође и остале порезе, као порез за капиталне приходе, наследни порез, итд. Критеријуми раздвајања пореских обавезника од необавезника  могу укључивати држављанство, резиденцију и извор прихода. На пример, у Сједињеним Америчким Државама страним држављанима се не наплаћују многе врсте пореза, укључујући приходне порезе на интерес банке Сједињених Америчких Држава.

Бивши порески рајеви

Бејрут, Лебанон је накада имао репутацију као једини порески рај на Средњем истоку, међутим ово се променило после пада Интра Банке 1966.-е[43], када су политички и војни проблеми владу Лебанона одвратили од употребе државе као пореског раја.

Либерија је имала успешну индустрију регистровања бродова. Низ насилних и крвавих грађанских ратова 1990.-их и раних 2000.-их су тешко нашкодиле веровању у јуридистикцију. Чињеница да бизнис регистровања бродова и даље постоји показује колико је ова индустрија раније била успешна, и делимично представљала тестамент померању националног регистровања бродова у Њу Јорку, САД.

Танџир је имао кратко, али занимљиво постојање као порески рај у периоду између краја контроле Шпанаца 1945.-е, до свог формалног уједињења са Марокоом 1956.-е.

Одређени број пореских рајева у Пацифику је смањио своју ефективност, у смислу оперисања у служби пореског раја. Као одговор на ОЕЦД захтеве да побољша регулације и омогући већу проходност у касним 1990.-им, Вануатов комисионер за финансијске услуге најавио је у мају 2008. да ће његова држава реформисати своје законе тако да престане да постоји као порески рај. ”Повезани смо са овом стигмом већ дуго времена и сада тежимо томе да престанемо да будемо порески рај”[44]

Критика

Порески рајеви су начјешће критиковани због нагомилавања празне готовине[45] која је неефикасна и скупа за предузећа да је врате у земљу порекла[46] Постојање пореских уточишта  резултира већим пореским оптерећењем сиромашних изван пореских рајева .[47] За многе пореске рајеве се сматра да су у вези са преварама, прањем новца и тероризмом.[48] Иако су истраге у вези са злоупотребом пореских рајева сталне, свега је неколико осуђујућих пресуда.[49][50]Лобирање у вези са пореским рајевима и трансфер цена су критиковани.[51]

Неки политичари, попут судије Еве Џоли, почели су да се супротстављају коришћењем пореских рајева од стране великих компанија . Она описује избегавање плаћања пореза као претњу демократији.[52]     Мишљења рачуновођа  о исправности употребе пореских рајева еволуирају,[53] као и мишљења њихових корпоративних корисника,[128] влада,[54][55] и политичара,[56][57] иако је њихова употреба са годишње листе Фортуне 500 компанија,[58] и друге и даље широко распрострањена.[59] Напредовали су предлози реформи који су усредсређени на "велику четворку".[60] Изгледа да поједине владе користе рачунарске шпијунске програме како би контролисале финансије појединих компанија..[61]

Утицај земаља у развоју

Незаконит одлив новца из земаља у развоју је десетоструко већи од помоћи коју примају и двоструко већи од дуга који плаћају.[62] Око 60 % незаконитог одлива новца из Африке потиче од трансфера добара, преко  офшор компанија  где фирма земљи у развоју, продаје другој фирми  у власништву компаније или компаније Shell по вештачки ниској цени како би платила мањи порез у својој земљи.[63] у Афричкој Унији један од извештаја да је процењује е око 30% БДП-а (бруто домаћег производа) премештено у пореске рајеве.[64]Један од пореских аналитичара сматра како би, да је новац од пореза уплаћиван, велики део континента до сад већ био развијен.[65]

Историјат

Покушај у више земаља да се ублаже пореске обавезе је вероватно стар колико и само опорезивање.[тражи се извор] У Античкој Грчкој, нека од грчких острва користила су у сврху депозитара за складиштење својих добара и како би тим путем избегли порез од 2% за увозне производе који је био наметнут од стране града-државе у Атини на увезену робу. Ова пакса је можда постигла врхунац избегавањем  пет главних трговачких лука , а касније главне луке у дванаестом и четрнаестом веку. Док су током 1721, америчке колоније трговале из Латинске Америке , како би избегле британске порезе.[тражи се извор]

Различите земље тврде како су најстрији порески рајеви на свету. Примера ради, Каналска острва тврде како њихова порекса независност датира из периода пре Нормандског освајања, док је острво Мен тврди како њихова финансијска независност још старија. Беѕ обзира на све, опште је прихваћено да је савремени концепт пореског раја настао у неком тренутку након Првог Светског Рата.[66] Бермуди понекад оптимистички како су први порески рај базирајући ту чињеницу на креирању првог закона офшор компаније 1935. године, од стране новоформиране адвокатске канцеларије Кониерс дилл & Пирман. Међутим, бермудка тврдња да се доводи у питање уколико се упореди са усвајањем  Закона о поверењу у Лихтенштајну 1926. године како би се привукао офшор капитал.[67]Шаблон:Nonspecific

Већина економских коментатора сматра како је први прави порески рај била Швајцарска, у стоу праћена од стране Лихенштајна.[потребна страна] Швајцарске банке су дуго биле капитални рај за људе који беже од друштвеног превирања у Русији, Немачкој, Јужној Америци и другде. Међутим, у раном периоду 20. века, непосредно после Првог светског рата, владе многих европских држава су драстчино увећале порезе како би помогле плаћање обнове након разарања током  Првог светског рата, владе многих европских држава су драстчино увећале порезе како би помогле плаћање обнове након разарања током Првог светског рата. Насупрот њима, Швајцарска је оставши неутрална током Великог рата, избегла инфраструктурне и радове на обнови, те је успела да одржи низак ниво пореза. Као резултат, дошло је до значајног прилива капитала у земљу због пореских разлога. Међутим, тешко је одредити једну појаву или тачан датум који прецизно одређује појаву савременог пореског раја .[тражи се извор]

Употреба савремених пореских рајева је прошла кроз неколико развојних фаза  током периода између два светска рата. Од ‘20-их до ‘50-их година прошлог века порески рај се најчешће односио на избегавање опорезивања личне имовине. Та терминологија је често коришћена као препорука за државе где би се особа могла повући и ублажити своју пореску обавезу током пензионисања, та употреба се још увек одражава у извештају из 1990. године, који укључује назнаке о квалитету живота у различитим пореским рајевима које будући порески изгнаници можда желе да размотре.[68]

Од ‘50-их година прошлог века дошло је до значајног пораста коришћења пореских рајева од стране корпоративних група у циљу ублажавањањихове глобалне пореске оптерећености. Стратегија се углавном ослањала на постојање уговора о  yговора о двоструком опорезивању између велике надлежности са високим пореским оптерећењем (како би компанија уопште и била предмет тога) и мање надлежности са ниским пореским оптерећењем. Структурисањем власништва компаније кроз мање надлжености, корпорације би могле искористити уговор о двоструком опорезивању, плаћајући порезе по много нижој стопи. Иако неки од ових уговора о доструком опорезивању и даље опстају,[када?], на пример између Барбадоса и Јапана,  Кипра и Русије и Маурицијуса са Индијом, о коме је Индија захтевала да преговара поново 2007,[69]  већина водећих економских сила је почела да укида уговоре о двоструком опорезивању са микродржавама  ’70-их година прошлог века, како би се спречило цурење новца од пореза  на овај начин.[тражи се извор]

Од почетка до средине ’80-их година прошлог века, већина држава пореских рајева је променила фокус свог законодавства како би створиле корпоративна возила која су  "раније била ограђена" иослобођена локалног опорезивања (иако обично нису могла ни да тргују на локалном нивоу). Ова правна лица су се обично називала “ослобођене компаније” или "међународне пословне корпорације".  Међутим, крајем ’90-их и почетком 2000-их,  OЕЦД  је започела низ иницијатива усмерене ка пореским рајевима како би се спречила злоупотреба онога што ОЕЦД назива "непоштеном пореском конкуренцијом". Под притиском ОЕЦД-а већина главних пореских рајева је укинула законе којима омогућава инкорпорирање ових привредних друштава за огранчиеном одговорношћу, али су истовремено изменили своје пореске законе, при чему компаније које нису пословале унутар локалне надлежности не остварују никакву пореску обавезу.[70]

Референце

  1. ^ „Tax haven definition and meaning | Collins English Dictionary”. Collinsdictionary.com (на језику: енглески). Collins Dictionary. Приступљено 27. 12. 2017. 
  2. ^ Dharmapala, Dhammika und Hines Jr., James R. (2006) Which Countries Become Tax Havens?
  3. ^ Shaxson, Nicholas (9. 1. 2011). „Explainer: what is a tax haven?”. The Guardian. The Guardian. Приступљено 27. 12. 2017. 
  4. ^ Doggart, Caroline. Tax Havens and Their Uses (originally published 1970), Economist Intelligence Unit. 2002. ISBN 0-86218-163-1.
  5. ^ Davidson, Sinclair (15. 10. 2007). „The Truth About Tax Havens”. Melbourne: Theage.com.au. Приступљено 22. 3. 2011. 
  6. ^ network, tax justice (28. 12. 2007). „The Truth About Tax Havens” (PDF). Приступљено 22. 3. 2011. 
  7. ^ „International Taxation: Large U.S. Corporations and Federal Contractors with Subsidiaries in Jurisdictions Listed as Tax Havens or Financial Privacy Jurisdictions GAO:GAO-09-157”. Government Accountability Office. 18. 12. 2008. Приступљено 21. 1. 2009. 
  8. ^ „Tax Haven Criteria”. Oecd.org. 26. 2. 2008. Архивирано из оригинала 12. 5. 2012. г. Приступљено 22. 3. 2011. 
  9. ^ Hay. „Towards a level playing field - regulating corporate vehicles in cross-border transactions” (PDF). www.itio.org. 
  10. ^ James S. Henry (2012): http://www.taxjustice.net/cms/upload/pdf/The_Price_of_Offshore_Revisited_Presser_120722.pdf
  11. ^ „The desperate inequality behind global tax dodging”. The Guardian. 8. 11. 2017. 
  12. ^ "Offshore Financial Centers", International Monetary Fund background paper, 23 June 2000
  13. ^ „U.S. Banking Liabilities to Foreigners.”. Treasury.gov. Приступљено 22. 3. 2011. 
  14. ^ Desai, Foley and Hines, "The demand for tax haven operations", Journal of Public Economics 90 (2006). pp. 514.
  15. ^ Leonnig, Carol D. (16. 1. 2009). „Report Finds Major U.S. Companies Have Offshore Tax Havens”. Washington Post. 
  16. ^ Zucman, Gabriel (2014-11). „Taxing across Borders: Tracking Personal Wealth and Corporate Profits”. Journal of Economic Perspectives. 28 (4): 121—148. ISSN 0895-3309. doi:10.1257/jep.28.4.121.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  17. ^ „Corruption in Africa: preconceptions and hidden perpetrators”. D+C (на језику: енглески). Приступљено 2018-06-10. 
  18. ^ „International oil, gas and mining corporations are cheating developing countries out of tax revenue on an enormous scale”. D+C (на језику: енглески). Приступљено 2018-06-10. 
  19. ^ Worstall, Tim. „David Cameron's Panama Papers Show How Little Offshore Tax Dodging Is Going On”. Forbes (на језику: енглески). Приступљено 2018-06-10. 
  20. ^ „Wealthy 'hiding' at least $21tn”. BBC News (на језику: енглески). 2012-07-22. Приступљено 2018-06-10. 
  21. ^ „The Times & The Sunday Times” (на језику: енглески). Приступљено 2018-06-10. 
  22. ^ Editorial, Reuters. „Super rich hold $32 trillion in offshore havens”. U.K. (на језику: енглески). Приступљено 2018-06-10. 
  23. ^ „Wealthy 'hiding' at least $21tn”. BBC News (на језику: енглески). 2012-07-22. Приступљено 2018-06-10. 
  24. ^ Markle, Kevin; Shackelford, Douglas (2009-06). „Do Multinationals or Domestic Firms Face Higher Effective Tax Rates?”. Cambridge, MA.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  25. ^ Bloomberg Visual Guide to Municipal Bonds. Hoboken, NJ, USA: John Wiley & Sons, Inc. 2015-10-02. стр. 121—130. ISBN 9781119204077. 
  26. ^ Starchild, Adam (1994). Tax Havens for International Business. London: Palgrave Macmillan UK. стр. 26—30. ISBN 9781349133444. 
  27. ^ „Ireland: Where Profits Pile Up, Helping Multinationals Keep Taxes Low”. Bloomberg.com. Приступљено 2018-06-10. 
  28. ^ „Tracking Tax Runaways”. Bloomberg.com. Приступљено 2018-06-10. 
  29. ^ „The Adult Orthodontic Patient: More Options than Ever Before!”. Dentistry. 05 (02). 2015. ISSN 2161-1122. doi:10.4172/2161-1122.1000278. 
  30. ^ O’Dowd, Adrian (2017-02-08). „Childhood obesity plans already show progress, minister claims”. BMJ: j710. ISSN 0959-8138. doi:10.1136/bmj.j710. 
  31. ^ Starchild, Adam (1994). Tax Havens for International Business. London: Palgrave Macmillan UK. стр. 18—25. ISBN 9781349133444. 
  32. ^ „NEW HAVEN (Connecticut)”. Tax Free Trade Zones of the World and in the United States. doi:10.4337/9781849809061.00161. 
  33. ^ Antonopoulos, Georgios A. (2011-04-08). „Shaxson, N: Treasure islands: tax havens and the men who stole the world”. Trends in Organized Crime. 14 (4): 361—363. ISSN 1084-4791. doi:10.1007/s12117-011-9129-x. 
  34. ^ „Global Forum on Transparency and Exchange of Information for Tax Purposes: Isle of Man 2017 (Second Round)”. Global Forum on Transparency and Exchange of Information for Tax Purposes. 2017-11-17. ISSN 2219-4681. doi:10.1787/9789264283770-en. 
  35. ^ Stokley, James (1949-04-23). „Mercury Appears Briefly”. The Science News-Letter. 55 (17): 266. ISSN 0096-4018. doi:10.2307/3926403. 
  36. ^ Bloomberg Visual Guide to Municipal Bonds. Hoboken, NJ, USA: John Wiley & Sons, Inc. 2015-10-02. стр. 121—130. ISBN 9781119204077. 
  37. ^ Corbacho, Ana; Cibils, Vicente Fretes; Lora, Eduardo (2013). More than Revenue. New York: Palgrave Macmillan US. стр. 135—157. ISBN 9781137294845. 
  38. ^ McLaren, Joseph (2005-03). „BOOK REVIEW: Mda, Zakes. THE HEART OF REDNESS: A NOVEL. New York: Farrar, Straus and Giroux, 2002.”. Africa Today. 51 (3): 134—136. ISSN 0001-9887. doi:10.2979/aft.2005.51.3.134.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  39. ^ Bloomberg Visual Guide to Municipal Bonds. Hoboken, NJ, USA: John Wiley & Sons, Inc. 2015-10-02. стр. 121—130. ISBN 9781119204077. 
  40. ^ Davis, Harriet (1937-09). „Advertising”. AJN, American Journal of Nursing. 37 (9): 982—985. ISSN 0002-936X. doi:10.1097/00000446-193709000-00012.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  41. ^ Kawano, Laura; Slemrod, Joel (2012-10). „The Effect of Tax Rates and Tax Bases on Corporate Tax Revenues: Estimates with New Measures of the Corporate Tax Base”. Cambridge, MA.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  42. ^ Wagenheim, Olga Jiménez (2000-02). Piñero, Jesús Toribio (1897-1952), governor of Puerto Rico. American National Biography Online. Oxford University Press.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  43. ^ Smith, John (1976-05). „Academic Freedom Under Fire in India”. Change: The Magazine of Higher Learning. 8 (4): 22—23. ISSN 0009-1383. doi:10.1080/00091383.1976.10568850.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  44. ^ Fotinatos, Nina; Warmington, Adrian; Walker, Todd; Pilbeam, Mark (2008-01-07). „Trichomonas vaginalis in Vanuatu”. Australian Journal of Rural Health. 16 (1): 23—27. ISSN 1038-5282. doi:10.1111/j.1440-1584.2007.00932.x. 
  45. ^ "Idle cash piles up: David Cay Johnston" Reuters, 16 July 2013
  46. ^ "Repatriating Offshore Funds" U.S. Senate Committee on Homeland Security and Governmental Affairs, Permanent Subcommittee on Investigations, 11 October 2011
  47. ^ "Picking Up the Tab" U.S. Public Interest Research Group, April 2012
  48. ^ "These Islands Aren’t Just a Shelter From Taxes" New York Times, 5 May 2012
  49. ^ "Super Rich Tax Cheats" American News Project, 8 January 2009
  50. ^ "'A green light to tax evasion': Super-rich tax dodgers given immunity from prosecution" Daily Mirror, 3 November 2012
  51. ^ "If you want to know who’s really keeping billions in poverty, then the answer is the partners in the Big 4 firms of accountants" Tax Justice Network, 5 April 2012
  52. ^ „Tax Free documentary by Marije Meerman”. Topdocumentaryfilms.com. 25. 10. 2009. Приступљено 3. 7. 2013. 
  53. ^ "Tax avoidance: fair or foul?" Accountancy Age Debates, 14 January 2013
  54. ^ "Tax avoidance isn't a left or right issue, it's a cancer eating our democracy" New Statesman, 21 June 2012
  55. ^ "Helsinki Boycotts Tax Havens", Inter Press Service, 6 October 2012
  56. ^ "David Cameron: Tax avoiding foreign firms like Starbucks and Amazon lack 'moral scruples'" The Telegraph, 4 January 2013
  57. ^ "Germany's Merkel calls for G8 fight against tax havens" Reuters, 13 February 2013
  58. ^ "Which Fortune 500 Companies Are Sheltering Income in Overseas Tax Havens?" Citizens for Tax Justice, 17 October 2012
  59. ^ "Speaker Biographies" Networking Seminars, February 2013
  60. ^ "Britain could end these tax scams by hitting the big four" The Guardian, 10 December 2012
  61. ^ "Did the Bounds of Cyber War Just Expand to Banks and Neutral States?" The Atlantic, 17 August 2012
  62. ^ Kristina Froberg and Attiya Waris (2011). „Introduction”. Bringing the billions back: How Africa and Europe can end illicit capital flight (PDF). Stockholm: Forum Syd Forlag. ISBN 9789189542594. Приступљено 26. 7. 2012. 
  63. ^ Sharife, Khadija (2011). „'Transparency' hides Zambia's lost billions”. Al-Jazeera. Приступљено 26. 7. 2011. 
  64. ^ Mathiason, Nick (21. 1. 2007). „Western bankers and lawyers 'rob Africa of $150bn every year'”. The Guardian. London. Приступљено 5. 7. 2011. 
  65. ^ „Africa losing billions in tax evasion”. aljazeera.com. 16. 1. 2012. Приступљено 18. 5. 2013. 
  66. ^ "[T]he tax haven is a creature of the twentieth century, and began to be used extensively because of the high levels of tax which prevailed after the First World War" at para 26.1, Tolley's International Tax Planning. 2002. ISBN 0-7545-1339-4.
  67. ^ The Personen- und Gesellschaftsrecht of 20 January 1926
  68. ^ Tax Havens and Their Uses, The Economist,1990, Special Report No. 1191, ISBN 0 85058 292 X
  69. ^ Sidhartha India to push for change in tax treaty with Mauritius times of india, 6 January 2007,
  70. ^ For example, the British Virgin Islands repealed the International Business Companies Act (Cap 291) (which had prohibited such companies from trading locally) and enacted the BVI Business Companies Act 2004 (which permitted this) in its place. Contemporaneously it varied its tax laws by amending the Income Tax Act (Cap 206), which amended the rate of income tax for individuals and corporations to zero, along with the Payroll Taxes Act 2004 which imposed a (new) payroll tax on person employed by businesses within the British Virgin Islands.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Порески_рај&oldid=20566255”