Међународни монетарни фонд

Из Википедије, слободне енциклопедије


Координате: 38° 53' 56" СГШ, 77° 2' 39" ЗГД

Седиште ММФ у Вашингтону
  Чланице ММФ
  Чланице ММФ које не прихватају обавезе члана VIII, ставова 2, 3, и 4[1]

Међународни монетарни фонд (ММФ) је међународна финансијска организација основана 22. јула 1944. године на конференцији у Бретон вудсу (САД), са циљем да подстакне земље у вођењу адекватне економске политике и да помогне у превазилажењу платно-билансних тешкоћа земаља чланица. Основале су га 44 земље. Данас, ММФ има 185 земаља чланица чланице. Седиште ове организације је у Вашингтону.

Главна подручја активности су: надзор и финансијска и техничка помоћ. Надзор се састоји од редовног праћења економске политике коју спроводе земље чланице и годишњег извештаја о успешности те политике, поготово у области девизног курса. Финансијска помоћ укључује кредите и зајмове земљама чланицама, које су суочене са озбиљним платно-биласним тешкоћама. Техничка помоћ се огледа у томе што ММФ пружа стручну помоћ својим чланицама при креирању финансијске и монетарне политике, као и при оснивању институција. Ова активност је била најизраженија у бившим социјалистичким земљама које су морале да пређу са централне планске привреде на тржишну привреду.

Од 5. јула 2011. године генерални директор ММФ-а је францускиња Кристин Лагард, која је на том месту наследила такође француза, Доминика Строс-Кана.


У Фонду постоји неколико органа који доносе одлуке.

Одбор гувернера састоји се од гувернера и његових замјеника које се најчешће бирају међу гувернерима народних банака или министри финансија, а именује их свака држава чланица. Посебне надлежности Одбора гувернера су примање нових чланова, одређивање висине квота, додјељивање специјалних права вучења (енгл. Special Drawing Rights). Одбор се састаје једном годишње на годишњој скупштини Фонда,.

Извршни одбор састоји се од председника Извршног одбора (који је уједно и главни директор Фонда), осталих извршних директора и њихових замјеника. Извршни одбор броји укупно 20 чланова и тај број се може мијењати. Пет чланова именују државе с највећим квотама, а осталих 15 бирају државе чланице. Извршни одбор такође има улогу да бира главног директора Фонда. У пракси се најчешће на позицију главног диретора Фонда бира особа из Европе, док се за његовог замјеника именује особа из Америке.

Фонд је организован као деоничарско друштво а у његовим органима се одлуке доносе по систему понедерисаног права гласа. Свака држава чланица добија почетних 250 гласова, а сваки следећи глас припада јој за сваких 100.000 специјалних права вучења. Квоте држава изражене су у специјаним правима вучења.

Извори[уреди]

  1. ^ Articles of Agreement of the International Monetary Fund, Article VIII - General Obligations of Members
    Section 2: Avoidance of restrictions on current payments;
    Section 3: Avoidance of discriminatory currency practices;
    Section 4: Convertibility of foreign-held balances.

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :