Британска империја

Из Википедије, слободне енциклопедије
Застава Британске империје
Области у свету које су у једном тренутку биле део Британске империје. Тренутне Британске прекоморске територије означене су црвеном бојом

Британска империја (енгл. British Empire) представљала је највеће царство у историји људске цивилизације.[1] Њу су чинили доминиони, колоније, протекторати, и друге зависне територије којима је владало или управљало Уједињено Краљевство. Њено стварање започело је успостављањем енглеских прекоморских поседа и трговачких постаја од краја 16. до почетка 18. века. Године 1922. у Британској империји живело је око 458 милиона становника, што је представљало једну петину светске популације.[2] Заузимала је површину од преко 33.700.000 km², што је скоро четвртина копна на Земљи.[3][4] Захваљујући својој величини остварила је снажан у утицај у политичком, законодавном, лингвистичком и културном погледу на целокупну људску цивилизацију. На врхунцу своје моћи за Британску империју важило је правило да је то „империја у којој сунце никада не залази“, јер је у свако доба дана барем у једном њеном делу сијало сунце.

За време Великих географских открића у 15. и 16. веку, Португалија и Шпанија су предњачиле у истраживању Земље, што им је омогућило да створе велика прекоморска царства. Љубоморни због велике користи коју су ова царства остваривала, Енглеска, Француска, и Холандија су почеле да оснивају колоније и да праве сопствену трговачку мрежу у Америци и Азији.[5] Низ ратова које је у 17. и 18. веку Енглеска водила са Холандијом и Француском омогућио јој је да постане доминантна колонијална сила у Северној Америци и Индији.

Независност коју су Тринаест колонија у Северној Америци стекле 1783. након Америчког рата за независност допринела је да Британија изгуби неке од својих најстаријих и најнасељенијих колонија. Након ових догађаја пажња британских власти усмерила се ка Азији, Африци, и Пацифику. Пораз над Наполеоновом Француском 1815. Британији је омогућио да несметано влада широм света наредних сто година. Колоније са претежно белачким становништвом добиле су висок степен аутономије а неке су добиле статус доминиона.

До почетка 20. века Немачка и Сједињене Америчке Државе смањиле су преимућство Британије у области привреде. Сукоби немачке и британске буржоазије, који су уследили, били су главни узроци избијања Првог светског рата. Овај сукоб је нанео тежак ударац Британији и у људству као и у привреди. Иако је одмах након завршетка Првог светског рата достигла највећи обим територије, Британија више није била једина индустријска или војна сила. Током Другог светског рата, британске колоније у југоисточној Азији окупирао је Јапан. Упркос победи Британије и њених савезника, британски престиж је окрњен а пад империје је био неминован. Британска Индија, најважнији и најнасељенији британски посед, изборила се за независност у склопу знатно ширег покрета деколонизације када је Британија признала независност већини територија у оквиру царства. Пренос суверенитета над Хонгконгом Кини 1997. године по многима је означио крај Британске империје. Четрнаест прекоморских територија остало је под британским суверенитетом. Након што су стекле независност, многе бивше британске колоније придружиле су се Комонвелту, слободном удружењу независних држава. Шеснаест чланица Комонвелта има за шефа државе енглеску краљицу Елизабету II.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Ferguson, Niall (2004). Empire, The rise and demise of the British world order and the lessons for global power. Basic Books. ISBN 0-465-02328-2. 
  2. ^ Maddison 2001, pp. 98, 242.
  3. ^ Ferguson 2004, p. 15.
  4. ^ Elkins2005, p. 5.
  5. ^ Ferguson 2004, p. 2.

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]