Срце — разлика између измена

Уреди везе
С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м razne ispravke
.
Ред 2: Ред 2:
{{Infobox anatomy
{{Infobox anatomy
| Name = Срце
| Name = Срце
| Latinski = -{cor}-
| Latin = -{cor}-
| Grčki = -{Kardía (καρδία)}-
| Greek = -{Kardía (καρδία)}-
| GraySubject =
| GraySubject =
| GrayPage =
| GrayPage =
Ред 32: Ред 32:
[[Датотека:Araneae anatomic numbers.svg|мини|250px|[[Анатомија]] [[паук]]а. Срце је означено бројем 1.]]
[[Датотека:Araneae anatomic numbers.svg|мини|250px|[[Анатомија]] [[паук]]а. Срце је означено бројем 1.]]


<!-- Introduction -->
'''Срце''' је шупљи [[мишић]]ни [[Орган (анатомија)|орган]] у телу [[животиња]], са основном функцијом у циркулацији течности кроз [[организам]].<ref name="tabers">{{Cite book |author1=Taber, Clarence Wilbur |last2=Venes|first2=Donald|title = Taber's cyclopedic medical dictionary |publisher=F a Davis Co |location= |year=|id=ISBN 0-8036-1559-0 |oclc= |doi= |accessdate=|pages=1018–23}}</ref> Налази се на средини грудног коша. [[Човечије срце|Људско срце]] има масу 200-425 грама. Срце је грађено од [[Срчано мишићно ткиво|срчаног мишићног ткива.]] Добро је покривено што му осигурава довољно хране и кисеоника. Срце је подељено мишићним зидом на леву и десну страну.. Свака страна се дели на два дела - мањи је [[Срчана преткомора|преткомора]], а већи [[Срчана комора|комора]]. [[Срчани залисци]] регулишу пролазак крви из преткоморе у комору. Они имају улогу вентила: пропуштају крв у једном смеру, из преткоморе у комору. Ток крви који пролази из преткоморе у комору затвара срчане залиске па враћање крви није могуће.<ref name=“Sofradzija“>{{Cite book|author= Sofradžija A. |author2= Šoljan D. |author3= Hadžiselimović R. |year=2004|title = Biologija 1.|publisher= Svjetlost, Sarajevo|id=ISBN 9958-10-686-8}}</ref><ref name="Međedović">{{Cite book|author=Međedović S. |author2= Maslić E. |author3= Hadžiselimović R. |year=2002|title = Biologija 2. |publisher=Svjetlost, Sarajevo|id=ISBN 9958-10-222-6}}</ref><ref name="Medical Physiology">Guyton, A.C. & Hall, J.E. (2006) ''Textbook of Medical Physiology'' (11th ed.) Philadelphia: Elsevier Saunder. {{page|year=2009|id=ISBN 0-7216-0240-1|pages=}}</ref>
'''Срце''' је шупљи [[мишић]]ни [[Орган (анатомија)|орган]] у телу [[животиња]], са основном функцијом у циркулацији течности кроз [[организам]].<ref name="tabers">{{Cite book |author1=Taber, Clarence Wilbur |last2=Venes|first2=Donald|title = Taber's cyclopedic medical dictionary |publisher=F a Davis Co |location= |year=|id=ISBN 0-8036-1559-0 |oclc= |doi= |accessdate=|pages=1018–23}}</ref> Налази се на средини грудног коша. [[Човечије срце|Људско срце]] има масу 200-425 грама. Срце је грађено од [[Срчано мишићно ткиво|срчаног мишићног ткива.]] Добро је покривено што му осигурава довољно хране и кисеоника. Blood provides the body with [[oxygen]] and [[nutrient]]s, as well as assists in the removal of [[metabolic waste]]s.{{sfn|Guyton & Hall|2011|p=157}} In humans, the heart is located between the lungs, in the [[mediastinum|middle compartment]] of the [[thorax|chest]].<ref name="Moore's 6">{{cite book|author1=Moore, Keith L. |author2=Dalley, Arthur F. |author3=Agur, Anne M. R. |title=Clinically Oriented Anatomy|publisher=Wolters Kluwel Health/Lippincott Williams & Wilkins|isbn=978-1-60547-652-0|pages=127–73|chapter=1|year=2009 }}</ref>

<!--Structure-->
Срце је подељено мишићним зидом на леву и десну страну. Свака страна се дели на два дела - мањи је [[Срчана преткомора|преткомора]], а већи [[Срчана комора|комора]]. <ref name="StarrEvers2009">{{cite book|author1=Starr, Cecie|author2=Evers, Christine|author3=Starr, Lisa|title=Biology: Today and Tomorrow With Physiology|url=https://books.google.com/books?id=dxC27ndpwe8C&pg=PA422|date=2 January 2009|publisher=Cengage Learning|isbn=978-0-495-56157-6|page=422|deadurl=no|archiveurl=https://web.archive.org/web/20160502095349/https://books.google.com/books?id=dxC27ndpwe8C&pg=PA422|archivedate=2 May 2016|df=dmy-all}}</ref><ref name=K2008>{{cite book|last1=Reed|first1=C. Roebuck|last2=Brainerd|first2=Lee Wherry|last3=Lee,|first3=Rodney|last4=Inc|first4=the staff of Kaplan,|title=CSET : California Subject Examinations for Teachers|date=2008|publisher=Kaplan Pub.|location=New York, NY|isbn=978-1-4195-5281-6|page=154|edition=3rd|url=https://books.google.com/books?id=hP7n4Rki02EC&pg=PA154|deadurl=no|archiveurl=https://web.archive.org/web/20160504211756/https://books.google.com/books?id=hP7n4Rki02EC&pg=PA154|archivedate=4 May 2016|df=dmy-all}}</ref> Commonly the right atrium and ventricle are referred together as the ''right heart'' and their left counterparts as the ''left heart''.{{sfn|Gray's Anatomy|2008|p=960}} Fish, in contrast, have two chambers, an atrium and a ventricle, while reptiles have three chambers.<ref name=K2008/> [[Срчани залисци]] регулишу пролазак крви из преткоморе у комору. Они имају улогу вентила: пропуштају крв у једном смеру, из преткоморе у комору. Ток крви који пролази из преткоморе у комору затвара срчане залиске па враћање крви није могуће.<ref name=“Sofradzija“>{{Cite book|author= Sofradžija A. |author2= Šoljan D. |author3= Hadžiselimović R. |year=2004|title = Biologija 1.|publisher= Svjetlost, Sarajevo|id=ISBN 9958-10-686-8}}</ref><ref name="Međedović">{{Cite book|author=Međedović S. |author2= Maslić E. |author3= Hadžiselimović R. |year=2002|title = Biologija 2. |publisher=Svjetlost, Sarajevo|id=ISBN 9958-10-222-6}}</ref><ref name="Medical Physiology">Guyton, A.C. & Hall, J.E. (2006) ''Textbook of Medical Physiology'' (11th ed.) Philadelphia: Elsevier Saunder. {{page|year=2009|id=ISBN 0-7216-0240-1|pages=}}</ref><ref name="Moore's 6"/> The heart is enclosed in a protective sac, the [[pericardium]], which also contains a small amount of [[pericardial fluid|fluid]]. The wall of the heart is made up of three layers: [[epicardium]], [[myocardium]], and [[endocardium]].<ref name="CNX2014">{{cite book|last1=Betts|first1=J. Gordon|title=Anatomy & physiology|date=2013|isbn=978-1-938168-13-0|url=http://cnx.org/content/m46676/latest/?collection=col11496/latest|accessdate=11 August 2014|pages=787–846}}</ref>

<!--Function/Physiology-->
The heart pumps blood with a rhythm determined by a group of pacemaking cells in the [[sinoatrial node]]. These generate a current that causes contraction of the heart, traveling through the [[atrioventricular node]] and along the [[conduction system of the heart]]. The heart receives blood low in oxygen from the [[systemic circulation]], which enters the right atrium from the [[superior vena cava|superior]] and [[inferior vena cava|inferior]] [[venae cavae]] and passes to the right ventricle. From here it is pumped into the [[pulmonary circulation]], through the [[lungs]] where it receives oxygen and gives off carbon dioxide. Oxygenated blood then returns to the left atrium, passes through the left ventricle and is pumped out through the [[aorta]] to the systemic circulation−where the oxygen is used and [[metabolized]] to [[carbon dioxide]].{{sfn|Guyton & Hall|2011|pp=101, 157}} The heart beats at a resting [[heart rate|rate]] close to 72 beats per minute.{{sfn|Guyton & Hall|2011|pp=105–07}} [[Physical exercise|Exercise]] temporarily increases the rate, but lowers [[resting heart rate]] in the long term, and is good for heart health.{{sfn|Guyton & Hall|2011|pp=1039–41}}

<!--Clinical significance-->
[[Kardiovaskularna bolest|Кардиоваскуларне болести]] су најчешћи глобални узрок смрти према подацима из 2008. године. Оне узрокују око 30% смртних случајева.<ref name="WHO CVD 2013"/><ref name="Harrisons">{{cite book|last1=Longo|first1=Dan|last2=Fauci|first2=Anthony|last3=Kasper|first3=Dennis|last4=Hauser|first4=Stephen|last5=Jameson|first5=J.|last6=Loscalzo|first6=Joseph|title=Harrison's Principles of Internal Medicine|date=August 11, 2011|publisher=McGraw-Hill Professional|isbn=978-0-07-174889-6|page=1811|edition=18}}</ref> Of these more than three quarters are a result of [[coronary artery disease]] and [[stroke]].<ref name="WHO CVD 2013">{{cite web|title=Cardiovascular diseases (CVDs) Fact sheet N°317 March 2013|url=http://www.who.int/mediacentre/factsheets/fs317/en/|website=WHO|publisher=World Health Organization|accessdate=20 September 2014|deadurl=no|archiveurl=https://web.archive.org/web/20140919020049/http://www.who.int/mediacentre/factsheets/fs317/en/|archivedate=19 September 2014|df=dmy-all}}</ref> Risk factors include: [[smoking]], being [[overweight]], little exercise, [[high cholesterol]], [[hypertension|high blood pressure]], and poorly controlled [[diabetes mellitus|diabetes]], among others.<ref>{{cite journal|last1=Graham|first1=I|last2=Atar|first2=D|last3=Borch-Johnsen|first3=K|last4=Boysen|first4=G|last5=Burell|first5=G|last6=Cifkova|first6=R|last7=Dallongeville|first7=J|last8=De Backer|first8=G|last9=Ebrahim|first9=S|last10=Gjelsvik|first10=B|last11=Herrmann-Lingen|first11=C|last12=Hoes|first12=A|last13=Humphries|first13=S|last14=Knapton|first14=M|last15=Perk|first15=J|last16=Priori|first16=SG|last17=Pyorala|first17=K|last18=Reiner|first18=Z|last19=Ruilope|first19=L|last20=Sans-Menendez|first20=S|last21=Scholte op Reimer|first21=W|last22=Weissberg|first22=P|last23=Wood|first23=D|last24=Yarnell|first24=J|last25=Zamorano|first25=JL|last26=Walma|first26=E|last27=Fitzgerald|first27=T|last28=Cooney|first28=MT|last29=Dudina|first29=A|last30=European Society of Cardiology (ESC) Committee for Practice Guidelines|first30=(CPG)|title=European guidelines on cardiovascular disease prevention in clinical practice: executive summary: Fourth Joint Task Force of the European Society of Cardiology and Other Societies on Cardiovascular Disease Prevention in Clinical Practice (Constituted by representatives of nine societies and by invited experts)|journal=European Heart Journal|date=Oct 2007|volume=28|issue=19|pages=2375–414|pmid=17726041|doi=10.1093/eurheartj/ehm316}}</ref> Cardiovascular diseases frequently do not have symptoms or may cause [[chest pain]] or [[shortness of breath]]. Diagnosis of heart disease is often done by the taking of a [[medical history]], [[auscultation|listening]] to the [[heart-sound]]s with a [[stethoscope]], [[electrocardiogram|ECG]], and [[ultrasound]].<ref name="Moore's 6"/> Specialists who focus on diseases of the heart are called [[cardiologists]], although many specialties of medicine may be involved in treatment.<ref name="Harrisons"/><!--Page 1819-->


== Анатомија срца ==
== Анатомија срца ==
[[Датотека:CG Heart.gif|alt=Computer generated animation of a beating human heart|мини|250px|Компјутерски генерирани откуцаји људског срца (пресек)]]
[[Датотека:CG Heart.gif|alt=Computer generated animation of a beating human heart|мини|лево|250px|Компјутерски генерирани откуцаји људског срца (пресек)]]


Срце има четири шупљине: две [[срчана преткомора|преткоморе]] и две [[срчана комора|коморе]]. У медицини се често користи израз „десно“ и „лево“ срце. Десно срце је десна преткомора и комора; у десну преткомору долази венска крв из тела која се кроз десну комору пумпа у [[плућа]].
Срце има четири шупљине: две [[срчана преткомора|преткоморе]] и две [[срчана комора|коморе]]. У медицини се често користи израз „десно“ и „лево“ срце. Десно срце је десна преткомора и комора; у десну преткомору долази венска крв из тела која се кроз десну комору пумпа у [[плућа]].
Ред 51: Ред 61:
== Назив ==
== Назив ==
Именица «срце» настала је од [[Прасловенски језик|прасловенске]] речи *sьrdьko,<ref>Фасмер М. Этимологический словарь русского языка. — Прогресс. — М., 1964–1973. — Т. 3. — С. 605-606.</ref> која је настала од [[Праиндоевропски језик|праиндоевропске]] *ḱērd.
Именица «срце» настала је од [[Прасловенски језик|прасловенске]] речи *sьrdьko,<ref>Фасмер М. Этимологический словарь русского языка. — Прогресс. — М., 1964–1973. — Т. 3. — С. 605-606.</ref> која је настала од [[Праиндоевропски језик|праиндоевропске]] *ḱērd.

== Клинички значај ==

=== Болести ===
{{multiple image
| align = right
| direction = vertical
| image1 = Doctors stethoscope 1.jpg
| width1 = 250
| caption1 = [[Стетоскоп]] се користи за [[Аускултација|аускултацију]] срца. Он је један од иконски симбола [[Медицина|медицине]]. Бројен болести се могу дијагнозирати првенствено путем слушања [[heart murmur|шумова на срцу]].
| image2 = 2113ab Atherosclerosis.jpg
| width2 = 250
| caption2 = [[Атеросклероза]] је стање које утиче на [[циркулаторни систем]].<ref name=NIH2016Def>{{cite web|title=What Is Atherosclerosis? - NHLBI, NIH|url=https://www.nhlbi.nih.gov/health/health-topics/topics/atherosclerosis|website=www.nhlbi.nih.gov|access-date=6 November 2017|language=en|date=22 June 2016}}</ref><ref name=NIH2016Sym>{{cite web|title=What Are the Signs and Symptoms of Atherosclerosis? - NHLBI, NIH|url=https://www.nhlbi.nih.gov/health/health-topics/topics/atherosclerosis/signs|website=www.nhlbi.nih.gov|access-date=5 November 2017|language=en|date=22 June 2016}}</ref><ref name=NIH2016Risk>{{cite web | title = Who Is at Risk for Atherosclerosis? | url = https://www.nhlbi.nih.gov/health/health-topics/topics/atherosclerosis/atrisk |website=www.nhlbi.nih.gov|access-date=5 November 2017|language=en|date=22 June 2016 }}</ref><ref name=NIH2016Def/><ref name=NIH2016Diag>{{cite web|title=How Is Atherosclerosis Diagnosed? - NHLBI, NIH|url=https://www.nhlbi.nih.gov/health/health-topics/topics/atherosclerosis/diagnosis|website=www.nhlbi.nih.gov|access-date=6 November 2017|language=en|date=22 June 2016}}</ref> Ако су захваћене [[коронарне артерије]], може доћи до развоја [[ангина пекторис|ангине пекторис]]<ref>{{cite journal |doi=10.1093/eurheartj/9.suppl_N.40 |title=Pathophysiology of unstable angina pectoris—correlations with coronary angioscopic imaging |year=1988 |last1=Hombach |first1=V. |last2=Höher |first2=M. |last3=Kochs |first3=M. |last4=Eggeling |first4=T. |last5=Schmidt |first5=A. |last6=Höpp |first6=H. W. |last7=Hilger |first7=H. H. |journal=European Heart Journal |volume=9 |pages=40–5 |pmid=3246255}}</ref><ref name="Simons2000">{{cite web|last=Simons |first=Michael |title=Pathophysiology of unstable angina |date=March 8, 2000 |url=http://cmbi.bjmu.edu.cn/uptodate/coronary%20heart%20disease/Pathophysiology/Pathophysiology%20of%20unstable%20angina.htm |accessdate=April 28, 2010 |deadurl=yes |archiveurl=https://web.archive.org/web/20100330044046/http://cmbi.bjmu.edu.cn/uptodate/coronary%20heart%20disease/Pathophysiology/Pathophysiology%20of%20unstable%20angina.htm |archivedate=March 30, 2010 }}</ref><ref>{{cite journal|last1=COURAGE Trial Research Group|title=Optimal Medical Therapy with or without PCI for Stable Coronary Disease|journal=N Engl J Med|date=2007|volume=356|pages=1503–1516|url=http://www.nejm.org/doi/pdf/10.1056/NEJMoa070829|accessdate=1 December 2014|doi=10.1056/NEJMoa070829|pmid=17387127}}</ref> и у најгорем случају долази до [[Срчани удар|срчаног удара]].<ref name=HLB2014>{{cite web|title=What Are the Signs and Symptoms of Coronary Heart Disease?|url=http://www.nhlbi.nih.gov/health/health-topics/topics/cad/signs|website=www.nhlbi.nih.gov|access-date=23 February 2015|date=September 29, 2014|deadurl=no|archive-url=https://web.archive.org/web/20150224034615/http://www.nhlbi.nih.gov/health/health-topics/topics/cad/signs|archive-date=24 February 2015|df=}}</ref><ref>{{cite journal | vauthors = Coventry LL, Finn J, Bremner AP | title = Sex differences in symptom presentation in acute myocardial infarction: a systematic review and meta-analysis | journal = Heart & Lung | volume = 40 | issue = 6 | pages = 477–91 | date = 2011 | pmid = 22000678 | doi = 10.1016/j.hrtlng.2011.05.001 }}</ref><ref name=Val2011>{{cite journal | vauthors = Valensi P, Lorgis L, Cottin Y | title = Prevalence, incidence, predictive factors and prognosis of silent myocardial infarction: a review of the literature | journal = Archives of Cardiovascular Diseases | volume = 104 | issue = 3 | pages = 178–88 | date = March 2011 | pmid = 21497307 | doi = 10.1016/j.acvd.2010.11.013 }}</ref><ref name=Heart2015>{{cite web|title=Heart Attack or Sudden Cardiac Arrest: How Are They Different?|url=http://www.heart.org/HEARTORG/Conditions/More/MyHeartandStrokeNews/Heart-Attack-or-Sudden-Cardiac-Arrest-How-Are-They-Different_UCM_440804_Article.jsp|website=www.heart.org|access-date=24 February 2015|date=Jul 30, 2014|deadurl=no|archive-url=https://web.archive.org/web/20150224045054/http://www.heart.org/HEARTORG/Conditions/More/MyHeartandStrokeNews/Heart-Attack-or-Sudden-Cardiac-Arrest-How-Are-They-Different_UCM_440804_Article.jsp|archive-date=24 February 2015|df=}}</ref>
}}

[[Kardiovaskularna bolest|Кардиоваскуларне болести]], which include diseases of the heart, are the leading cause of death worldwide.<ref name="WHOfacts">{{Cite web|url=http://www.who.int/mediacentre/factsheets/fs317/en/|title=Cardiovascular diseases (CVDs)|website=World Health Organization|language=en-GB|access-date=2016-03-09|deadurl=no|archiveurl=https://web.archive.org/web/20160310222948/http://www.who.int/mediacentre/factsheets/fs317/en/|archivedate=10 March 2016|df=dmy-all}}</ref> The majority of cardiovascular disease is noncommunicable and related to lifestyle and other factors, becoming more prevalent with ageing.<ref name="WHOfacts" /> Heart disease is a major cause of death, accounting for an average of 30% of all deaths in 2008, globally.<ref name="WHO CVD 2013" /> This rate varies from a lower 28% to a high 40% in [[World Bank high-income economy|high-income countries]].<ref name="Harrisons" /> Doctors that specialise in the heart are called [[cardiologist]]s. Many other medical professionals are involved in treating diseases of the heart, including [[Physician|doctor]]s such as [[general practitioner]]s, [[cardiothoracic surgeon]]s and [[intensivist]]s, and [[allied health]] practitioners including [[physiotherapist]]s and [[dietician]]s.<ref>{{Cite web|url=http://www.heart.org/HEARTORG/Conditions/HeartFailure/LivingWithHeartFailureAndAdvancedHF/Your-Heart-Failure-Healthcare-Team_UCM_306361_Article.jsp#.VuChttDrk4M|title=Your Heart Failure Healthcare Team|website=www.heart.org|access-date=2016-03-09|deadurl=no|archiveurl=https://web.archive.org/web/20160310073427/http://www.heart.org/HEARTORG/Conditions/HeartFailure/LivingWithHeartFailureAndAdvancedHF/Your-Heart-Failure-Healthcare-Team_UCM_306361_Article.jsp#.VuChttDrk4M|archivedate=10 March 2016|df=dmy-all}}</ref>

==== Исхемијска болест срца ====
{{main|Коронарна артеријска болест}}

[[Коронарна артеријска болест]], also known as ischaemic heart disease, is caused by [[atherosclerosis]] – a build-up of fatty material along the inner walls of the arteries. These fatty deposits known as atherosclerotic plaques [[stenosis|narrow]] the coronary arteries, and if severe may reduce blood flow to the heart.<ref name="WHFdiseases">{{Cite web|url=http://www.world-heart-federation.org/cardiovascular-health/heart-disease/different-heart-diseases/|title=Different heart diseases|website=World Heart Federation|access-date=2016-03-09|deadurl=no|archiveurl=https://web.archive.org/web/20160312102709/http://www.world-heart-federation.org/cardiovascular-health/heart-disease/different-heart-diseases/|archivedate=12 March 2016|df=dmy-all}}</ref> If a narrowing (or stenosis) is relatively minor then the patient may not experience any symptoms. Severe narrowings may cause chest pain ([[Angina pectoris|angina]]) or breathlessness during exercise or even at rest. The thin covering of an atherosclerotic plaque can rupture, exposing the fatty centre to the circulating blood. In this case a clot or thrombus can form, blocking the artery, and restricting blood flow to an area of heart muscle causing a myocardial infarction (a heart attack) or [[unstable angina]].{{sfn|Harrison's|2011|p=1501}} In the worst case this may cause cardiac arrest, a sudden and utter loss of output from the heart.{{sfn|Davidson's|2010|p=554}} [[Obesity]], [[high blood pressure]], uncontrolled [[Diabetes mellitus|diabetes]], smoking and high [[cholesterol]] can all increase the risk of developing atherosclerosis and coronary artery disease.<ref name="WHOfacts" /><ref name="WHFdiseases" />

==== Затајење срца ====
{{main|Затајење срца}}

[[Затајење срца]] се дефинише као condition in which the heart is unable to pump enough blood to meet the demands of the body.<ref name=":2" /> Patients with heart failure may experience breathlessness especially when lying flat, as well as ankle swelling, known as [[Peripheral edema|peripheral oedema]]. Heart failure is the end result of many diseases affecting the heart, but is most commonly associated with [[Coronary artery disease|ischaemic heart disease]], [[valvular heart disease]], or [[Hypertension|high blood pressure]]. Less common causes include various [[Cardiomyopathy|cardiomyopathies]]. Heart failure is frequently associated with weakness of the heart muscle in the [[Ventricle (heart)|ventricles]] ([[Systole|systolic]] heart failure), but can also be seen in patients with heart muscle that is strong but stiff ([[Diastole|diastolic]] heart failure). The condition may affect the [[Ventricle (heart)|left ventricle]] (causing predominantly breathlessness), the [[Ventricle (heart)|right ventricle]] (causing predominantly swelling of the legs and an elevated [[jugular venous pressure]]), or both ventricles. Patients with heart failure are at higher risk of developing dangerous heart rhythm disturbances or [[Heart arrhythmia|arrhythmias]].<ref name=":2">{{Cite journal|last=Ponikowski|first=Piotr|last2=Voors|first2=Adriaan A.|last3=Anker|first3=Stefan D.|last4=Bueno|first4=Héctor|last5=Cleland|first5=John G. F.|last6=Coats|first6=Andrew J. S.|last7=Falk|first7=Volkmar|last8=González-Juanatey|first8=José Ramón|last9=Harjola|first9=Veli-Pekka|date=August 2016|title=2016 ESC Guidelines for the diagnosis and treatment of acute and chronic heart failure: The Task Force for the diagnosis and treatment of acute and chronic heart failure of the European Society of Cardiology (ESC). Developed with the special contribution of the Heart Failure Association (HFA) of the ESC|journal=European Journal of Heart Failure|volume=18|issue=8|pages=891–975|doi=10.1002/ejhf.592|issn=1879-0844|pmid=27207191}}</ref>

==== Кардиомиопатија ====
{{main|Кардиомиопатија}}

Кардиомиопатије су болести које утичу на мишић срца. Some cause abnormal thickening of the heart muscle ([[hypertrophic cardiomyopathy]]), some cause the heart to abnormally expand and weaken ([[dilated cardiomyopathy]]), some cause the heart muscle to become stiff and unable to fully relax between contractions ([[restrictive cardiomyopathy]]) and some make the heart prone to abnormal heart rhythms ([[arrhythmogenic cardiomyopathy]]). These conditions are often genetic and can be [[Inherited disease|inherited]], but some such as dilated cardiomyopathy may be caused by damage from toxins such as alcohol. Some cardiomyopathies such as hypertrophic cardiomopathy are linked to a higher risk of sudden cardiac death, particularly in athletes.<ref name="CNX2014" /> Many cardiomyopathies can lead to [[heart failure]] in the later stages of the disease.<ref name=":2" />


== Види још ==
== Види још ==
Ред 64: Ред 105:


== Литература ==
== Литература ==
⚫
{{refbegin|30em}}
* {{Cite book |ref= harv|author=Međedović S. |author2= Maslić E. |author3= Hadžiselimović R. |year=2002|title = Biologija 2. |publisher=Svjetlost, Sarajevo|id=ISBN 9958-10-222-6}}
* {{Cite book |ref= harv|author=Međedović S. |author2= Maslić E. |author3= Hadžiselimović R. |year=2002|title = Biologija 2. |publisher=Svjetlost, Sarajevo|id=ISBN 9958-10-222-6}}
⚫
{{refbegin}}
* {{Cite book|ref= harv|author= Sofradžija A. |author2= Šoljan D. |author3= Hadžiselimović R. |year=2004|title = Biologija 1.|publisher= Svjetlost, Sarajevo|id=ISBN 9958-10-686-8}}
* {{Cite book|ref= harv|author= Sofradžija A. |author2= Šoljan D. |author3= Hadžiselimović R. |year=2004|title = Biologija 1.|publisher= Svjetlost, Sarajevo|id=ISBN 9958-10-686-8}}
* {{Cite book |ref= harv|author1=Taber, Clarence Wilbur |last2=Venes|first2=Donald|title = Taber's cyclopedic medical dictionary |publisher=F a Davis Co |location= |year=2009|id=ISBN 0-8036-1559-0 |oclc= |doi= |accessdate=|pages=1018–23}}
* {{Cite book |ref= harv|author1=Taber, Clarence Wilbur |last2=Venes|first2=Donald|title = Taber's cyclopedic medical dictionary |publisher=F a Davis Co |location= |year=2009|id=ISBN 0-8036-1559-0 |oclc= |doi= |accessdate=|pages=1018–23}}
* {{Cite book|ref= harv|last=Hall|first=John|title = Guyton and Hall textbook of medical physiology |year=2011|publisher=Saunders/Elsevier |location= Philadelphia, Pa. |isbn=978-1-4160-4574-8 |edition=12th |ref= {{harvid|Guyton & Hall|2011}} }}
* {{Cite book|ref= harv|last=Hall|first=John|title = Guyton and Hall textbook of medical physiology |year=2011|publisher=Saunders/Elsevier |location= Philadelphia, Pa. |isbn=978-1-4160-4574-8 |edition=12th }}
* {{Cite book|ref= harv|last=Longo|first=Dan |last2=Fauci|first2=Anthony |last3=Kasper|first3=Dennis |last4=Hauser|first4=Stephen |last5=Jameson|first5=J. |last6=Loscalzo|first6=Joseph|title = Harrison's Principles of Internal Medicine |year=2011|publisher= McGraw-Hill Professional |isbn=978-0-07-174889-6 |edition=18 |ref= {{harvid|Harrison's|2011}} }}
* {{Cite book|ref= harv|last=Longo|first=Dan |last2=Fauci|first2=Anthony |last3=Kasper|first3=Dennis |last4=Hauser|first4=Stephen |last5=Jameson|first5=J. |last6=Loscalzo|first6=Joseph|title = Harrison's Principles of Internal Medicine |year=2011|publisher= McGraw-Hill Professional |isbn=978-0-07-174889-6 |edition=18 }}
* {{Cite book|ref= harv|editor=Susan Standring |editor2=Neil R. Borley|title = Gray's anatomy : the anatomical basis of clinical practice|date=2008|publisher=Churchill Livingstone|location=London|isbn=978-0-8089-2371-8|edition=40th|ref={{harvid|Gray's Anatomy|2008}}|display-editors=etal}}
* {{Cite book|ref= harv|editor=Susan Standring |editor2=Neil R. Borley|title = Gray's anatomy : the anatomical basis of clinical practice|date=2008|publisher=Churchill Livingstone|location=London|isbn=978-0-8089-2371-8|edition=40th |display-editors=etal}}
* {{Cite book|ref= harv|editor=Nicki R. Colledge |editor2=Brian R. Walker |editor3=Stuart H. Ralston |title = Davidson's principles and practice of medicine |year=2010|publisher=Churchill Livingstone/Elsevier |location=Edinburgh |isbn=978-0-7020-3085-7 |edition=21st |ref={{harvid|Davidson's|2010}}}}
* {{Cite book|ref= harv|editor=Nicki R. Colledge |editor2=Brian R. Walker |editor3=Stuart H. Ralston |title = Davidson's principles and practice of medicine |year=2010|publisher=Churchill Livingstone/Elsevier |location=Edinburgh |isbn=978-0-7020-3085-7 |edition=21st }}
* {{Cite book | ref = harv | last = Sherwood| first = Lauralee| title = Human Physiology: From Cells to Systems | url = https://books.google.com/books?id=I9qH3eZ1pP0C&pg=PT401 | year=2011| publisher = Cengage Learning | isbn = 978-1-133-10893-1 | pages = 401}}

* Hale. W, G, Morgham, J, P: ''Школска енциклопедија биологије'', Књига-комерц, Београд
* Калезић, М: ''Основи морфологије кичмењака'', ЗУНС, Београд, 2001
* Маричек, Магдалена, Ћурчић, Б, Радовић, И: ''Специјална зоологија'', Научна књига, Београд, 1986
* Пантић, В: ''Биологија ћелије'', Универзитет у Београду, Београд, 1997
* Трпинац, Д: ''Хистологија'', Кућа штампе, Београд, 2001
* Шербан, М, Нада: ''Покретне и непокретне ћелије — увод у хистологију'', Савремена администрација, Београд, 1995
* Reiber C. L. & McGaw I. J. (2009). „A Review of the "Open" and "Closed" Circulatory Systems: New Terminology for Complex Invertebrate Circulatory Systems in Light of Current Findings”. ''[[International Journal of Zoology]]''. (2009), pp. 8. {{doi|10.1155/2009/301284}}.
* Patwardhan K. (2012). „The history of the discovery of blood circulation: unrecognized contributions of Ayurveda masters”. ''Adv Physiol Educ''. 36 (2): 77—82.
* {{cite journal|last1=Boudina|first1=Sihem|last2=Abel|first2=Evan Dale|title=Diabetic cardiomyopathy, causes and effects|journal=Reviews in Endocrine & Metabolic Disorders|date=1 March 2010|volume=11|issue=1|pages=31–39|doi=10.1007/s11154-010-9131-7|pmc=2914514|issn=1389-9155|pmid=20180026}}
* {{cite journal|last1=Marian|first1=A. J.|last2=Roberts|first2=Robert|title=The Molecular Genetic Basis for Hypertrophic Cardiomyopathy|journal=Journal of Molecular and Cellular Cardiology|date=1 April 2001|volume=33|issue=4|pages=655–670|doi=10.1006/jmcc.2001.1340|pmc=2901497|issn=0022-2828|pmid=11273720}}
* {{Cite book|title = Advances in Heart Research and Application: 2013 Edition|last = Acton|first = Q. Ashton|publisher = Scholarly Editions|year = 2013|isbn = 978-1-481-68280-0|location = |pages = }}
*{{cite journal|last1=Towbin|first1=JA|title=Inherited cardiomyopathies.|journal=Circulation Journal : Official Journal of the Japanese Circulation Society|date=2014|volume=78|issue=10|pages=2347–56|pmid=25186923|issn=1347-4820|doi=10.1253/circj.cj-14-0893|pmc=4467885}}
*{{cite journal|last1=Maron|first1=Barry J.|last2=Udelson|first2=James E.|last3=Bonow|first3=Robert O.|last4=Nishimura|first4=Rick A.|last5=Ackerman|first5=Michael J.|last6=Estes|first6=N. A. Mark|last7=Cooper|first7=Leslie T.|last8=Link|first8=Mark S.|last9=Maron|first9=Martin S.|title=Eligibility and Disqualification Recommendations for Competitive Athletes With Cardiovascular Abnormalities: Task Force 3: Hypertrophic Cardiomyopathy, Arrhythmogenic Right Ventricular Cardiomyopathy and Other Cardiomyopathies, and Myocarditis: A Scientific Statement From the American Heart Association and American College of Cardiology|journal=Circulation|date=1 December 2015|volume=132|issue=22|pages=e273–280|doi=10.1161/CIR.0000000000000239|issn=1524-4539|pmid=26621644}}
{{refend}}
{{refend}}


Верзија на датум 4. новембар 2018. у 05:25

За друге употребе погледајте страницу Срце (вишезначна одредница).
Овај чланак је о овом органу генерално. За људски орган погледајте страницу људско срце.
Срце
Људско срце
Детаљи
СистемЦиркулацијски
АртеријаАорта,[а] Плућно стабло, десна и лева плућна артерија[б] Десна коронарна артерија, лева главна коронарна артерија[в]
ВенаГорња шупља вена, Доња шупља вена,[г] Десна и лева плућна вена,[д] Велика срчана вена, Средња срчана вена, Мала срчана вена, Предње срчане вене.[ђ]
НервNervus accelerans, Nervus vagus
Идентификатори
Латинскиcor
ГрчкиKardía (καρδία)
MeSHD006321
TAA12.1.00.001
Анатомска терминологија
Нормални шумови срца
Нормални шумови срца са стетоскопом
Имате потешкоће при редпродукцији овог записа?
Погледајте ВП:Помоћ око снимака.
Пресек грађе срца
Анатомија паука. Срце је означено бројем 1.

Срце је шупљи мишићни орган у телу животиња, са основном функцијом у циркулацији течности кроз организам.[1] Налази се на средини грудног коша. Људско срце има масу 200-425 грама. Срце је грађено од срчаног мишићног ткива. Добро је покривено што му осигурава довољно хране и кисеоника. Blood provides the body with oxygen and nutrients, as well as assists in the removal of metabolic wastes.[2] In humans, the heart is located between the lungs, in the middle compartment of the chest.[3]

Срце је подељено мишићним зидом на леву и десну страну. Свака страна се дели на два дела - мањи је преткомора, а већи комора. [4][5] Commonly the right atrium and ventricle are referred together as the right heart and their left counterparts as the left heart.[6] Fish, in contrast, have two chambers, an atrium and a ventricle, while reptiles have three chambers.[5] Срчани залисци регулишу пролазак крви из преткоморе у комору. Они имају улогу вентила: пропуштају крв у једном смеру, из преткоморе у комору. Ток крви који пролази из преткоморе у комору затвара срчане залиске па враћање крви није могуће.[7][8][9][3] The heart is enclosed in a protective sac, the pericardium, which also contains a small amount of fluid. The wall of the heart is made up of three layers: epicardium, myocardium, and endocardium.[10]

The heart pumps blood with a rhythm determined by a group of pacemaking cells in the sinoatrial node. These generate a current that causes contraction of the heart, traveling through the atrioventricular node and along the conduction system of the heart. The heart receives blood low in oxygen from the systemic circulation, which enters the right atrium from the superior and inferior venae cavae and passes to the right ventricle. From here it is pumped into the pulmonary circulation, through the lungs where it receives oxygen and gives off carbon dioxide. Oxygenated blood then returns to the left atrium, passes through the left ventricle and is pumped out through the aorta to the systemic circulation−where the oxygen is used and metabolized to carbon dioxide.[11] The heart beats at a resting rate close to 72 beats per minute.[12] Exercise temporarily increases the rate, but lowers resting heart rate in the long term, and is good for heart health.[13]

Кардиоваскуларне болести су најчешћи глобални узрок смрти према подацима из 2008. године. Оне узрокују око 30% смртних случајева.[14][15] Of these more than three quarters are a result of coronary artery disease and stroke.[14] Risk factors include: smoking, being overweight, little exercise, high cholesterol, high blood pressure, and poorly controlled diabetes, among others.[16] Cardiovascular diseases frequently do not have symptoms or may cause chest pain or shortness of breath. Diagnosis of heart disease is often done by the taking of a medical history, listening to the heart-sounds with a stethoscope, ECG, and ultrasound.[3] Specialists who focus on diseases of the heart are called cardiologists, although many specialties of medicine may be involved in treatment.[15]

Анатомија срца

Computer generated animation of a beating human heart
Компјутерски генерирани откуцаји људског срца (пресек)

Срце има четири шупљине: две преткоморе и две коморе. У медицини се често користи израз „десно“ и „лево“ срце. Десно срце је десна преткомора и комора; у десну преткомору долази венска крв из тела која се кроз десну комору пумпа у плућа.

Крв из десног срца у плућа води плућна артерија (у њој се налази венска крв, а зове се артерија зато јер је правило да су сви крвни судови који иду од срца према периферији „артерије“).

У плућима се из крви издваја угљен-диоксид, а крв се снабдјева кисеоником. Таква прочишћена крв је сад артеријска те из плућа долази у леву преткомору плућним венама (иако садрже артеријску крв зову се вене јер долазе с периферије у срце). Из леве преткоморе артеријска крв даље иде у леву комору па у артерију „аорту“ која је носи у цело тело. Будући да лево срце пумпа артеријску крв у цело тело (а десно срце венску крв само у плућа), у левом срцу су притисци три пута већи и његови зидови су дебљи и јачи.

Латински назив за преткомору је atrium (атријум), комора је ventriculus (вентрикула), а „зид“ који дели десно и лево срце (срчана преграда) назива се септум. Због постојања септума нема контакта између две преткоморе и две коморе, иначе би дошло до мешања венске и артеријске крви. Између преткоморе и коморе се налази сужење (вентил или лат. valvula) са залисцима (залистак се на латинском језику зове cuspis). Залисци спречавају враћање крви из коморе у преткомору. У десном срцу се налазе три таква залиска па се валвула назива „трикуспидална валвула“ или валвула с три кусписа. У левом срцу су између преткоморе и коморе два залиска па је то бикуспидална (или митрална јер личи на бискупову митру) валвула.

Залисци се такође налазе на излазу из комора у плућну артерију и аорту. Ако се због било којег разлога крв враћа назад кроз валвулу у преткомору то се назива инсуфицијенција валвуле. Реч инсуфицијенција долази од латинске речи за „недовољно“. Дакле, валвула је недовољно функционална да би спречила враћање крви натраг.

Уколико због поремећаја срце треба обавити већи рад него што је нормално, срчани зидови се задебљавају. Две фазе рада срца су систола и дијастола. Систола је испумпавање, а дијастола пуњење крвљу.

Назив

Именица «срце» настала је од прасловенске речи *sьrdьko,[17] која је настала од праиндоевропске *ḱērd.

Клинички значај

Болести

Стетоскоп се користи за аускултацију срца. Он је један од иконски симбола медицине. Бројен болести се могу дијагнозирати првенствено путем слушања шумова на срцу.
Атеросклероза је стање које утиче на циркулаторни систем.[18][19][20][18][21] Ако су захваћене коронарне артерије, може доћи до развоја ангине пекторис[22][23][24] и у најгорем случају долази до срчаног удара.[25][26][27][28]

Кардиоваскуларне болести, which include diseases of the heart, are the leading cause of death worldwide.[29] The majority of cardiovascular disease is noncommunicable and related to lifestyle and other factors, becoming more prevalent with ageing.[29] Heart disease is a major cause of death, accounting for an average of 30% of all deaths in 2008, globally.[14] This rate varies from a lower 28% to a high 40% in high-income countries.[15] Doctors that specialise in the heart are called cardiologists. Many other medical professionals are involved in treating diseases of the heart, including doctors such as general practitioners, cardiothoracic surgeons and intensivists, and allied health practitioners including physiotherapists and dieticians.[30]

Исхемијска болест срца

Главни чланак: Коронарна артеријска болест

Коронарна артеријска болест, also known as ischaemic heart disease, is caused by atherosclerosis – a build-up of fatty material along the inner walls of the arteries. These fatty deposits known as atherosclerotic plaques narrow the coronary arteries, and if severe may reduce blood flow to the heart.[31] If a narrowing (or stenosis) is relatively minor then the patient may not experience any symptoms. Severe narrowings may cause chest pain (angina) or breathlessness during exercise or even at rest. The thin covering of an atherosclerotic plaque can rupture, exposing the fatty centre to the circulating blood. In this case a clot or thrombus can form, blocking the artery, and restricting blood flow to an area of heart muscle causing a myocardial infarction (a heart attack) or unstable angina.[32] In the worst case this may cause cardiac arrest, a sudden and utter loss of output from the heart.[33] Obesity, high blood pressure, uncontrolled diabetes, smoking and high cholesterol can all increase the risk of developing atherosclerosis and coronary artery disease.[29][31]

Затајење срца

Главни чланак: Затајење срца

Затајење срца се дефинише као condition in which the heart is unable to pump enough blood to meet the demands of the body.[34] Patients with heart failure may experience breathlessness especially when lying flat, as well as ankle swelling, known as peripheral oedema. Heart failure is the end result of many diseases affecting the heart, but is most commonly associated with ischaemic heart disease, valvular heart disease, or high blood pressure. Less common causes include various cardiomyopathies. Heart failure is frequently associated with weakness of the heart muscle in the ventricles (systolic heart failure), but can also be seen in patients with heart muscle that is strong but stiff (diastolic heart failure). The condition may affect the left ventricle (causing predominantly breathlessness), the right ventricle (causing predominantly swelling of the legs and an elevated jugular venous pressure), or both ventricles. Patients with heart failure are at higher risk of developing dangerous heart rhythm disturbances or arrhythmias.[34]

Кардиомиопатија

Главни чланак: Кардиомиопатија

Кардиомиопатије су болести које утичу на мишић срца. Some cause abnormal thickening of the heart muscle (hypertrophic cardiomyopathy), some cause the heart to abnormally expand and weaken (dilated cardiomyopathy), some cause the heart muscle to become stiff and unable to fully relax between contractions (restrictive cardiomyopathy) and some make the heart prone to abnormal heart rhythms (arrhythmogenic cardiomyopathy). These conditions are often genetic and can be inherited, but some such as dilated cardiomyopathy may be caused by damage from toxins such as alcohol. Some cardiomyopathies such as hypertrophic cardiomopathy are linked to a higher risk of sudden cardiac death, particularly in athletes.[10] Many cardiomyopathies can lead to heart failure in the later stages of the disease.[34]

Види још

Напомене

  1. ^ Од срца ка телу
  2. ^ Артерије које садрже крв без кисеоника, од срца ка плућима
  3. ^ Подршка срца самој крви
  4. ^ Од тела ка срцу
  5. ^ Вене које садрже крв са кисеоником – од плућа ка срцу
  6. ^ Вене које одводе крв из самог срца

Референце

  1. ^ Taber, Clarence Wilbur; Venes, Donald. Taber's cyclopedic medical dictionary. F a Davis Co. стр. 1018—23. ISBN 0-8036-1559-0. 
  2. ^ Guyton & Hall 2011, стр. 157.
  3. ^ а б в Moore, Keith L.; Dalley, Arthur F.; Agur, Anne M. R. (2009). „1”. Clinically Oriented Anatomy. Wolters Kluwel Health/Lippincott Williams & Wilkins. стр. 127—73. ISBN 978-1-60547-652-0. 
  4. ^ Starr, Cecie; Evers, Christine; Starr, Lisa (2. 1. 2009). Biology: Today and Tomorrow With Physiology. Cengage Learning. стр. 422. ISBN 978-0-495-56157-6. Архивирано из оригинала 2. 5. 2016. г. 
  5. ^ а б Reed, C. Roebuck; Brainerd, Lee Wherry; Lee,, Rodney; Inc, the staff of Kaplan, (2008). CSET : California Subject Examinations for Teachers (3rd изд.). New York, NY: Kaplan Pub. стр. 154. ISBN 978-1-4195-5281-6. Архивирано из оригинала 4. 5. 2016. г. 
  6. ^ Gray's Anatomy 2008, стр. 960.
  7. ^ Sofradžija A.; Šoljan D.; Hadžiselimović R. (2004). Biologija 1. Svjetlost, Sarajevo. ISBN 9958-10-686-8. 
  8. ^ Međedović S.; Maslić E.; Hadžiselimović R. (2002). Biologija 2. Svjetlost, Sarajevo. ISBN 9958-10-222-6. 
  9. ^ Guyton, A.C. & Hall, J.E. (2006) Textbook of Medical Physiology (11th ed.) Philadelphia: Elsevier Saunder. 2009. ISBN 0-7216-0240-1.
  10. ^ а б Betts, J. Gordon (2013). Anatomy & physiology. стр. 787—846. ISBN 978-1-938168-13-0. Приступљено 11. 8. 2014. 
  11. ^ Guyton & Hall 2011, стр. 101, 157.
  12. ^ Guyton & Hall 2011, стр. 105–07.
  13. ^ Guyton & Hall 2011, стр. 1039–41.
  14. ^ а б в „Cardiovascular diseases (CVDs) Fact sheet N°317 March 2013”. WHO. World Health Organization. Архивирано из оригинала 19. 9. 2014. г. Приступљено 20. 9. 2014. 
  15. ^ а б в Longo, Dan; Fauci, Anthony; Kasper, Dennis; Hauser, Stephen; Jameson, J.; Loscalzo, Joseph (11. 8. 2011). Harrison's Principles of Internal Medicine (18 изд.). McGraw-Hill Professional. стр. 1811. ISBN 978-0-07-174889-6. 
  16. ^ Graham, I; Atar, D; Borch-Johnsen, K; Boysen, G; Burell, G; Cifkova, R; Dallongeville, J; De Backer, G; Ebrahim, S; Gjelsvik, B; Herrmann-Lingen, C; Hoes, A; Humphries, S; Knapton, M; Perk, J; Priori, SG; Pyorala, K; Reiner, Z; Ruilope, L; Sans-Menendez, S; Scholte op Reimer, W; Weissberg, P; Wood, D; Yarnell, J; Zamorano, JL; Walma, E; Fitzgerald, T; Cooney, MT; Dudina, A; European Society of Cardiology (ESC) Committee for Practice Guidelines, (CPG) (октобар 2007). „European guidelines on cardiovascular disease prevention in clinical practice: executive summary: Fourth Joint Task Force of the European Society of Cardiology and Other Societies on Cardiovascular Disease Prevention in Clinical Practice (Constituted by representatives of nine societies and by invited experts)”. European Heart Journal. 28 (19): 2375—414. PMID 17726041. doi:10.1093/eurheartj/ehm316. 
  17. ^ Фасмер М. Этимологический словарь русского языка. — Прогресс. — М., 1964–1973. — Т. 3. — С. 605-606.
  18. ^ а б „What Is Atherosclerosis? - NHLBI, NIH”. www.nhlbi.nih.gov (на језику: енглески). 22. 6. 2016. Приступљено 6. 11. 2017. 
  19. ^ „What Are the Signs and Symptoms of Atherosclerosis? - NHLBI, NIH”. www.nhlbi.nih.gov (на језику: енглески). 22. 6. 2016. Приступљено 5. 11. 2017. 
  20. ^ „Who Is at Risk for Atherosclerosis?”. www.nhlbi.nih.gov (на језику: енглески). 22. 6. 2016. Приступљено 5. 11. 2017. 
  21. ^ „How Is Atherosclerosis Diagnosed? - NHLBI, NIH”. www.nhlbi.nih.gov (на језику: енглески). 22. 6. 2016. Приступљено 6. 11. 2017. 
  22. ^ Hombach, V.; Höher, M.; Kochs, M.; Eggeling, T.; Schmidt, A.; Höpp, H. W.; Hilger, H. H. (1988). „Pathophysiology of unstable angina pectoris—correlations with coronary angioscopic imaging”. European Heart Journal. 9: 40—5. PMID 3246255. doi:10.1093/eurheartj/9.suppl_N.40. 
  23. ^ Simons, Michael (8. 3. 2000). „Pathophysiology of unstable angina”. Архивирано из оригинала 30. 3. 2010. г. Приступљено 28. 4. 2010. 
  24. ^ COURAGE Trial Research Group (2007). „Optimal Medical Therapy with or without PCI for Stable Coronary Disease”. N Engl J Med. 356: 1503—1516. PMID 17387127. doi:10.1056/NEJMoa070829. Приступљено 1. 12. 2014. 
  25. ^ „What Are the Signs and Symptoms of Coronary Heart Disease?”. www.nhlbi.nih.gov. 29. 9. 2014. Архивирано из оригинала 24. 2. 2015. г. Приступљено 23. 2. 2015. 
  26. ^ Coventry LL, Finn J, Bremner AP (2011). „Sex differences in symptom presentation in acute myocardial infarction: a systematic review and meta-analysis”. Heart & Lung. 40 (6): 477—91. PMID 22000678. doi:10.1016/j.hrtlng.2011.05.001. 
  27. ^ Valensi P, Lorgis L, Cottin Y (март 2011). „Prevalence, incidence, predictive factors and prognosis of silent myocardial infarction: a review of the literature”. Archives of Cardiovascular Diseases. 104 (3): 178—88. PMID 21497307. doi:10.1016/j.acvd.2010.11.013. 
  28. ^ „Heart Attack or Sudden Cardiac Arrest: How Are They Different?”. www.heart.org. 30. 7. 2014. Архивирано из оригинала 24. 2. 2015. г. Приступљено 24. 2. 2015. 
  29. ^ а б в „Cardiovascular diseases (CVDs)”. World Health Organization (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 10. 3. 2016. г. Приступљено 2016-03-09. 
  30. ^ „Your Heart Failure Healthcare Team”. www.heart.org. Архивирано из оригинала 10. 3. 2016. г. Приступљено 2016-03-09. 
  31. ^ а б „Different heart diseases”. World Heart Federation. Архивирано из оригинала 12. 3. 2016. г. Приступљено 2016-03-09. 
  32. ^ Harrison's 2011, стр. 1501.
  33. ^ Davidson's 2010, стр. 554.
  34. ^ а б в Ponikowski, Piotr; Voors, Adriaan A.; Anker, Stefan D.; Bueno, Héctor; Cleland, John G. F.; Coats, Andrew J. S.; Falk, Volkmar; González-Juanatey, José Ramón; Harjola, Veli-Pekka (август 2016). „2016 ESC Guidelines for the diagnosis and treatment of acute and chronic heart failure: The Task Force for the diagnosis and treatment of acute and chronic heart failure of the European Society of Cardiology (ESC). Developed with the special contribution of the Heart Failure Association (HFA) of the ESC”. European Journal of Heart Failure. 18 (8): 891—975. ISSN 1879-0844. PMID 27207191. doi:10.1002/ejhf.592. 

Литература

  • Međedović S.; Maslić E.; Hadžiselimović R. (2002). Biologija 2. Svjetlost, Sarajevo. ISBN 9958-10-222-6. 
  • Sofradžija A.; Šoljan D.; Hadžiselimović R. (2004). Biologija 1. Svjetlost, Sarajevo. ISBN 9958-10-686-8. 
  • Taber, Clarence Wilbur; Venes, Donald (2009). Taber's cyclopedic medical dictionary. F a Davis Co. стр. 1018—23. ISBN 0-8036-1559-0. 
  • Hall, John (2011). Guyton and Hall textbook of medical physiology (12th изд.). Philadelphia, Pa.: Saunders/Elsevier. ISBN 978-1-4160-4574-8. 
  • Longo, Dan; Fauci, Anthony; Kasper, Dennis; Hauser, Stephen; Jameson, J.; Loscalzo, Joseph (2011). Harrison's Principles of Internal Medicine (18 изд.). McGraw-Hill Professional. ISBN 978-0-07-174889-6. 
  • Susan Standring; Neil R. Borley; et al., ур. (2008). Gray's anatomy : the anatomical basis of clinical practice (40th изд.). London: Churchill Livingstone. ISBN 978-0-8089-2371-8. 
  • Nicki R. Colledge; Brian R. Walker; Stuart H. Ralston, ур. (2010). Davidson's principles and practice of medicine (21st изд.). Edinburgh: Churchill Livingstone/Elsevier. ISBN 978-0-7020-3085-7. 
  • Sherwood, Lauralee (2011). Human Physiology: From Cells to Systems. Cengage Learning. стр. 401. ISBN 978-1-133-10893-1. 
  • Hale. W, G, Morgham, J, P: Школска енциклопедија биологије, Књига-комерц, Београд
  • Калезић, М: Основи морфологије кичмењака, ЗУНС, Београд, 2001
  • Маричек, Магдалена, Ћурчић, Б, Радовић, И: Специјална зоологија, Научна књига, Београд, 1986
  • Пантић, В: Биологија ћелије, Универзитет у Београду, Београд, 1997
  • Трпинац, Д: Хистологија, Кућа штампе, Београд, 2001
  • Шербан, М, Нада: Покретне и непокретне ћелије — увод у хистологију, Савремена администрација, Београд, 1995
  • Reiber C. L. & McGaw I. J. (2009). „A Review of the "Open" and "Closed" Circulatory Systems: New Terminology for Complex Invertebrate Circulatory Systems in Light of Current Findings”. International Journal of Zoology. (2009), pp. 8. doi:10.1155/2009/301284.
  • Patwardhan K. (2012). „The history of the discovery of blood circulation: unrecognized contributions of Ayurveda masters”. Adv Physiol Educ. 36 (2): 77—82.
  • Boudina, Sihem; Abel, Evan Dale (1. 3. 2010). „Diabetic cardiomyopathy, causes and effects”. Reviews in Endocrine & Metabolic Disorders. 11 (1): 31—39. ISSN 1389-9155. PMC 2914514 Слободан приступ. PMID 20180026. doi:10.1007/s11154-010-9131-7. 
  • Marian, A. J.; Roberts, Robert (1. 4. 2001). „The Molecular Genetic Basis for Hypertrophic Cardiomyopathy”. Journal of Molecular and Cellular Cardiology. 33 (4): 655—670. ISSN 0022-2828. PMC 2901497 Слободан приступ. PMID 11273720. doi:10.1006/jmcc.2001.1340. 
  • Acton, Q. Ashton (2013). Advances in Heart Research and Application: 2013 Edition. Scholarly Editions. ISBN 978-1-481-68280-0. 
  • Towbin, JA (2014). „Inherited cardiomyopathies.”. Circulation Journal : Official Journal of the Japanese Circulation Society. 78 (10): 2347—56. ISSN 1347-4820. PMC 4467885 Слободан приступ. PMID 25186923. doi:10.1253/circj.cj-14-0893. 
  • Maron, Barry J.; Udelson, James E.; Bonow, Robert O.; Nishimura, Rick A.; Ackerman, Michael J.; Estes, N. A. Mark; Cooper, Leslie T.; Link, Mark S.; Maron, Martin S. (1. 12. 2015). „Eligibility and Disqualification Recommendations for Competitive Athletes With Cardiovascular Abnormalities: Task Force 3: Hypertrophic Cardiomyopathy, Arrhythmogenic Right Ventricular Cardiomyopathy and Other Cardiomyopathies, and Myocarditis: A Scientific Statement From the American Heart Association and American College of Cardiology”. Circulation. 132 (22): e273—280. ISSN 1524-4539. PMID 26621644. doi:10.1161/CIR.0000000000000239. 

Спољашње везе

Медији везани за чланак Срце на Викимедијиној остави

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Срце&oldid=21024562”