Пређи на садржај

Тетанус — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
м Враћене измене 93.86.190.81 (разговор) на последњу измену корисника AcamicamacaracaBot
ознака: враћање
.
Ред 1: Ред 1:
{{рут}}{{short description|Bacterial infection characterized by muscle spasms}}
{{Infobox Disease
{{Infobox medical condition (new)
| Name = Тетанус
| name = Тетанус
⚫
| Image =Opisthotonus_in_a_patient_suffering_from_tetanus_-_Painting_by_Sir_Charles_Bell_-_1809.jpg
|synonyms = Lockjaw
⚫
| Caption = Мишићни грчеви пацијента оболелог од тетануса. Слика Чарлса Бела, [[1809]].
⚫
| image = Opisthotonus_in_a_patient_suffering_from_tetanus_-_Painting_by_Sir_Charles_Bell_-_1809.jpg
⚫
| ICD10 = {{ICD10|A|33||a|30}}-{{ICD10|A|35||a|30}}
⚫
| caption = Мишићни грчеви пацијента оболелог од тетануса. Слика Чарлса Бела, [[1809]].
⚫
| ICD9 = {{ICD9|037}}, {{ICD9|771.3}}
| field = [[Infectious disease (medical specialty)|Infectious disease]]
⚫
| ICDO =
| symptoms = [[Muscle spasm]]s, [[fever]], [[headache]]<ref name=CDC2012Pink/>
⚫
| OMIM =
| onset = 3–21 days following exposure<ref name=CDC2012Pink/>
⚫
| MedlinePlus = 000615
| duration = Months<ref name=CDC2012Pink/>
⚫
| eMedicineSubj = emerg
| causes = ''[[Clostridium tetani]]''<ref name=CDC2012Pink/>
⚫
| eMedicineTopic = 574
| risks = Break in the skin<ref name=CDC2013C/>
⚫
| DiseasesDB = 2829
| diagnosis = Based on symptoms<ref name=CDC2012Pink/>
⚫
| MeshID = D013742
| differential =
| prevention = [[Tetanus vaccine]]<ref name=CDC2012Pink/>
| treatment = [[Tetanus immune globulin]], [[muscle relaxant]]s, [[mechanical ventilation]]<ref name=CDC2012Pink/><ref name=CDC2013Doc/>
| medication =
| frequency = 209,000 (2015)<ref name=GBD2015Pre/>
| deaths = 56,700 (2015)<ref name=GBD2015De/>
| prognosis = 10% risk of death<ref name=CDC2012Pink />
}}
}}
[[Датотека:Clostridium_botulinum.jpg|мини|Бактерије клостридије]]
[[Датотека:Clostridium_botulinum.jpg|мини|Бактерије клостридије]]

'''Тетанус''' је акутно обољење изазвано [[отров|токсинима]] бактерије [[клостридије|клостридујум тетани]] ({{јез-лат|Clostridium tetani}}). Клостридија тетануса производи јак неуротоксин, [[тетаноспазмин]], који се везује за [[чулна ћелија|рецепторе]] нервних ћелија и спречава преношење инхибиторних сигнала из [[мали мозак|малог мозга]] на мишићне моторне неуроне. Као последица се јавља појачана мишићна активност у виду [[мишићни спазам|грчева]] и повећан [[мишићни тонус]].
<!-- Definition and symptoms -->
'''Тетанус''' је акутно обољење изазвано [[отров|токсинима]] бактерије [[клостридије|клостридујум тетани]] ({{јез-лат|Clostridium tetani}}) characterized by [[muscle spasm]]s.<ref name=CDC2012Pink/> Клостридија тетануса производи јак неуротоксин, [[тетаноспазмин]], који се везује за [[чулна ћелија|рецепторе]] нервних ћелија и спречава преношење инхибиторних сигнала из [[мали мозак|малог мозга]] на мишићне моторне неуроне. Као последица се јавља појачана мишићна активност у виду [[мишићни спазам|грчева]] и повећан [[мишићни тонус]]. In the most common type, the spasms begin in the jaw and then progress to the rest of the body.<ref name=CDC2012Pink/> Each spasm usually lasts a few minutes.<ref name=CDC2012Pink/> Spasms occur frequently for three to four weeks.<ref name=CDC2012Pink/> Some spasms may be severe enough to [[bone fracture|fracture bones]].<ref name=CDC2013S/> Other symptoms of tetanus may include [[fever]], [[sweating]], [[headache]], [[dysphagia|trouble swallowing]], [[hypertension|high blood pressure]], and a [[tachycardia|fast heart rate]].<ref name=CDC2012Pink/><ref name=CDC2013S>{{cite web|title=Tetanus Symptoms and Complications|url=https://www.cdc.gov/tetanus/about/symptoms-complications.html|website=cdc.gov|access-date=12 February 2015|date=January 9, 2013|url-status=live|archive-url=https://web.archive.org/web/20150212225108/http://www.cdc.gov/tetanus/about/symptoms-complications.html|archive-date=12 February 2015}}</ref> Onset of symptoms is typically three to twenty-one days following infection.<ref name=CDC2012Pink/> Recovery may take months.<ref name=CDC2012Pink/> About ten percent of cases prove [[death|fatal]].<ref name=CDC2012Pink>{{cite book|last1=Atkinson|first1=William|title=Tetanus Epidemiology and Prevention of Vaccine-Preventable Diseases|date=May 2012|publisher=Public Health Foundation|isbn=9780983263135|pages=291–300|edition=12|url=https://www.cdc.gov/vaccines/pubs/pinkbook/tetanus.html|access-date=12 February 2015|url-status=live|archive-url=https://web.archive.org/web/20150213010501/http://www.cdc.gov/vaccines/pubs/pinkbook/tetanus.html|archive-date=February 13, 2015}} </ref>

<!-- Cause and diagnosis -->
Тетанус је узрокован инфекцијом [[bacterium|бактеријом]] -{''[[Clostridium tetani]]''}-,<ref name=CDC2012Pink/> which is commonly found in soil, saliva, dust, and manure.<ref name=CDC2013C>{{cite web|title=Tetanus Causes and Transmission|url=https://www.cdc.gov/tetanus/about/causes-transmission.html|website=www.cdc.gov|access-date=12 February 2015|date=January 9, 2013|url-status=live|archive-url=https://web.archive.org/web/20150212223308/http://www.cdc.gov/tetanus/about/causes-transmission.html|archive-date=12 February 2015}}</ref> The bacteria generally enter through a break in the skin such as a cut or puncture wound by a contaminated object.<ref name=CDC2013C/> They produce [[toxin]]s that interfere with normal muscle contractions.<ref name=CDC2013Doc>{{cite web|title=Tetanus For Clinicians|url=https://www.cdc.gov/tetanus/clinicians.html|website=cdc.gov|access-date=12 February 2015|date=January 9, 2013|url-status=live|archive-url=https://web.archive.org/web/20150212224705/http://www.cdc.gov/tetanus/clinicians.html|archive-date=12 February 2015}}</ref> Diagnosis is based on the presenting signs and symptoms.<ref name=CDC2012Pink/> The disease does not spread between people.<ref name=CDC2012Pink/>

<!-- Prevention, treatment and prognosis -->
Тетанус can be prevented by [[immunization]] with the [[tetanus vaccine]].<ref name=CDC2012Pink/> In those who have a significant wound and have had fewer than three doses of the vaccine, both vaccination and [[tetanus immune globulin]] are recommended.<ref name=CDC2012Pink/> The wound should be cleaned and any dead tissue should be removed.<ref name=CDC2012Pink/> In those who are infected, tetanus immune globulin or, if unavailable, [[intravenous immunoglobulin]] (IVIG) is used.<ref name=CDC2012Pink/> [[Muscle relaxant]]s may be used to control spasms.<ref name=CDC2013Doc/> [[Mechanical ventilation]] may be required if a person's breathing is affected.<ref name=CDC2013Doc/>

<!-- Epidemiology and history -->
Тетанус occurs in all parts of the world but is most frequent in hot and wet climates where the soil has a high organic content.<ref name=CDC2012Pink/> In 2015 there were about 209,000 infections and about 59,000 deaths globally.<ref name=GBD2015Pre>{{cite journal | vauthors = Vos T, Allen C, Arora M, Barber RM, Bhutta ZA, Brown A, etal | collaboration = GBD 2015 Disease and Injury Incidence and Prevalence Collaborators | title = Global, regional, and national incidence, prevalence, and years lived with disability for 310 diseases and injuries, 1990-2015: a systematic analysis for the Global Burden of Disease Study 2015 | journal = Lancet | volume = 388 | issue = 10053 | pages = 1545–1602 | date = October 2016 | pmid = 27733282 | pmc = 5055577 | doi = 10.1016/S0140-6736(16)31678-6 }}</ref><ref name=GBD2015De>{{cite journal | vauthors = Wang H, Naghavi M, Allen C, Barber RM, Bhutta ZA, Carter A, etal | collaboration = GBD 2015 Mortality and Causes of Death Collaborators | title = Global, regional, and national life expectancy, all-cause mortality, and cause-specific mortality for 249 causes of death, 1980-2015: a systematic analysis for the Global Burden of Disease Study 2015 | journal = Lancet | volume = 388 | issue = 10053 | pages = 1459–1544 | date = October 2016 | pmid = 27733281 | pmc = 5388903 | doi = 10.1016/S0140-6736(16)31012-1 }}</ref> This is down from 356,000 deaths in 1990.<ref name=GBD2014>{{cite journal | vauthors = Naghavi M, Wang H, Lozano R, Davis A, Liang X, Zhou M, etal | collaboration = GBD 2013 Mortality and Causes of Death Collaborators | title = Global, regional, and national age-sex specific all-cause and cause-specific mortality for 240 causes of death, 1990-2013: a systematic analysis for the Global Burden of Disease Study 2013 | journal = Lancet | volume = 385 | issue = 9963 | pages = 117–71 | date = January 2015 | pmid = 25530442 | pmc = 4340604 | doi = 10.1016/S0140-6736(14)61682-2 }}</ref> In the US there are about 30 cases per year, almost all of which have not been vaccinated.<ref>{{cite web |title=About Tetanus |url=https://www.cdc.gov/tetanus/about/index.html |website=Centers for Disease Control and Prevention |publisher=United States Government |access-date=4 August 2019}}</ref> An early description of the disease was made by [[Hippocrates]] in the 5th century BC.<ref name=CDC2012Pink/> The cause of the disease was determined in 1884 by Antonio Carle and Giorgio Rattone at the [[University of Turin]], and a vaccine was developed in 1924.<ref name=CDC2012Pink/>


== Узрочник ==
== Узрочник ==
Ред 27: Ред 45:
У терапији је важна примена антитоксина, хигијена ране, [[мишићни релаксанси|мишићних релаксанаса]] итд.
У терапији је важна примена антитоксина, хигијена ране, [[мишићни релаксанси|мишићних релаксанаса]] итд.


Захваљујући вакцинацији ([[дифтерија]]-[[велики кашаљ|пертусис]]-тетанус [[ДТП]]) болест је постала ређа. Уколико дође до тежих повреда 5 и више година након вакцинације, потребно је примити освежавајућу дозу вакцине.
Захваљујући вакцинацији ([[дифтерија]]-[[велики кашаљ|пертусис]]-тетанус ДТП) болест је постала ређа. Уколико дође до тежих повреда 5 и више година након вакцинације, потребно је примити освежавајућу дозу вакцине.

== Дијагноза ==
Податак о рањавању, код болесника с укоченошћу или спазмом мишића, кључан је за [[дијагноза|дијагнозу]]. Тетанус се може заменити с [[бактерија|бактеријским]] или [[Вирус|Вирусним]] [[Meningoencephalitis|менингоенцефалитис]]ом, међутим комбинација бистре свести, нормалног налаза цереброспиналне течности и спазама мишића, указује на тетанус. Тризмус треба разликовати од перитонзиларног или ретрофарингеалног [[апсцес]]а или од другог локалног узрока. Фенотијазини могу изазвати ригидитет сличан тетанусу.

-{''C. tetani''}- се понекад може изоловати из ране, међутим негативан налаз не говори против дијагнозе.

== Прогноза ==
Укупна смртност, широм света, износи 50%; смртност је највећа код најмлађих и најстаријих болесника и код наркомана. Прогноза је лошија, што је инкубација краћа и што је бржа прогресија симптома или што је лечење касније започето. Током болести је генерално блажи ако нема видљивог жаришта инфекције.

== Профилакса ==
Примарна [[Имунски систем|имунизација]] против тетануса с течним или адсорбованим токсоидом, делотворнија је од давања антитоксина након озледе. Имунизација труднице изазива активни и пасивни имунитет у [[фетус]]а и треба је спровести у гестацијском добу од 5 до 6 месеци с другом дозом цепива након 8. месеца. Пасивни имунитет се развија кад се токсоид да мајци пре гестацијске добу од 6 месеци.

Након озледе, болесници који су добили тетанус токсоид у задњих 5 година, не требају да приме додатну дозу. Они који су задње [[цепиво]] примили пре више од 5 година, требају да приме дозу од 0,5 -{[[ml]]}- тетанус токсоида. Они који никад раније нису вакцинисани против тетануса, требају да приме 250 до 500 јединица тетаничког имуноглобулина (код тешких рањавања потребна је већа доза). Истовремено али на друго место, треба дати прву од три дозе од 0,5 -{ml}- адсорбованог тетанус токсоида СЦ или ИМ. Друга, односно трећа доза токсоида, дају се у размацима од месец дана. Тетанус антитоксин 3000 до 5000 јединица ИМ треба дати само ако тетанички имуноглобулин није доступан.(Тетанус антитоксин се производи из коњског или говеђег серума те је могућа реакција преосетљивости)

== Лечење ==
[[Терапија]] укључује одржавање дисајног пута; рану и адекватну примену хуманог имуног [[серум]]ског глобулина; неутрализацију невезаног токсина; спречавање даљње производње токсина; седацију; контролу мишићних спазама, хипертонуса, равнотеже течности и интеркурентних инфекција; и пружање континуиране његе.

Opšti principi: Bolesnik mora biti u tihoj prostoriji. U umereno teškim ili teškim slučajevima, bolesnika treba [[intubiranje|intubirati]]. [[Traheotomija|Traheotomiju]] valja izvršiti onda kad se očekuje duže trajanje intubacije tj. više od 7 dana. Mehanička ventilacija je često neophodna; ona je neizbježna kad je zbog kontrole mišićnih spazama, koji ometaju disanje, potrebno izvršiti neuromuskularnu blokadu. Parenteralnom prehranom izbjegava se rizik aspiracije, koja je moguća pri hranjenju preko nazogastrične [[sonda|sonde]]. Opstipacija je uobičajena, pa treba paziti da stolice ne postanu tvrde; rektalna sonda može pomoći kod meteorizma. Kod [[retencija (medicina)|retencije]] urina, potrebno je postaviti urinarni [[kateter]]. Toaleta disajnih puteva, vibriranje prsnog koša, često okretanje bolesnika i poticanje iskašljavanja, bitni su u prevenciji pneumonije. Često je potrebna [[narkoza|narkotička]] analgezija. Pacijenti s protrahiranim tetanusom mogu imati znakove labilnosti i hiperaktivnosti simpatičkog nervnog sistema, što se očituje periodima [[hipertenzija|hipertenzije]], tahikardije i [[miokard]]ijalne iritabilnosti. Indicirano je stalno [[monitoring|monitoriranje]], a može biti potrebna i primjena α- ili β-blokatora (npr. propranolol, labetalol) ili betanidina. Nakon oporavka, kod bolesnika treba provesti potpunu imunizaciju toksoidom.

Antitoksin: Korist od antiseruma zavisi od toga koliko je tetanospazmina već vezano za sinaptičke membrane. Kod odraslih se općenito preporučava jednokratna IM injekcija od 3000 jedinica tetaničkog imuno[[globulin]]a s rasponom od 1500 do 10000 jedinica, zavisno od težine rane. Budući da ne postiže dobar nivo antitoksina u serumu i da postoji značajan rizik od serumske bolesti, antitoksin životinjskog porijekla je daleko manje preporučljiv. Ipak, ako se mora dati konjski serum, uobičajena doza je 50000 jed. IM ili IV (moguća reakcija preosjetljivosti). Ako je potrebno, imuni globulin ili antitoksin mogu se injicirati direktno u ranu, međutim to nije toliko važno kao pravilna obrada rane.

Obrada rane: Budući da prljavština i nekrotično tkivo olakšavaju razmnožavanje C. tetani, bitan je brz i temeljit debridman, pogotovo dubokih ubodnih rana. Penicilin i tetraciklini su efikasni protiv ''C. tetani'' ali nisu zamjena za adekvatan debridman i imunizaciju.

Kontrola mišićnih spazama: benzodiazepini, hlorpromazin i barbiturati kratkog djelovanja, smanjuju pretjeranu nervnu podražljivost i olakšavaju spazme mišića. Diazepam može pomoći u kontroli grčeva, smanjiti rigiditet mišića i inducirati sedaciju. Raspon doza je varijabilan i potrebna je pažljiva titracija i opservacija. Najteži slučajevi mogu zahtijevati 10 do 20 mg IV svaka 3 h. Manje teški slučajevi mogu biti kontrolirani s 5 do 10 mg PO svaka 2 do 4h. Doza kod djece >30 dana jest 1 do 2 mg IM ili IV, a ponavlja se polako svaka 3 do 4 h prema potrebi. Kod djece >5 god, 5 do 10 mg IV ili IM, ponavlja se svaka 2 do 4 h. Diazepam ne mora spriječiti refleksne spazme, pa održavanje efikasne respiracije može zahtijevati primjenu neuromuskularne blokade s kurariformnim lijekom, kao što je pankuronij [[brom]]id ili vekuronij bromid (d-Tubokurarin, za razliku od pankuronij bromida, može izazvati oslobađanje histamina s neželjenom hipotenzijom). Primjena piridoksina, koja reducira spazme i čak mortalitet kod neonatalnog tetanusa, bila je vrlo ograničena ali obećavajuća.

Antibiotici: Iako je uloga antibiotske terapije neznatna u odnosu na obradu rane i opću potpornu terapiju, trebalo bi dati ili penicilin G, 2 miliona jedinica IV svakih 6 h ili tetraciklin 500 mg IV svakih 6 h, kroz 10 dana. Djeci treba dati penicilin G, 100000 jed/kg/dan u 4 do 6 doza ili tetraciklin 30 do 40 mg/kg/dan podijeljeno u 4 doze (kod djece >7 god; tetraciklin valja izbjegavati u djece <7 god.). Također je djelotvoran metronidazol 30 mg/kg/dan, podijeljeno u 4 [[doza (medicina)|doze]]. Veća količina ishemičnog tkiva opravdava primjenu većih doza kod svih bolesnika. Nije vjerovatno da će bilo koji [[antibiotik]] biti efikasan u prevenciji sekundarnih infekcija (npr. pneumonije); ako se one pojave, valja uzeti uzorke za mikrobiološku obradu, učiniti antibiogram i dati odgovarajući antibiotik ako je potrebno.


== Види још ==
== Види још ==
Ред 38: Ред 82:
* [[Отров|Токсини]]
* [[Отров|Токсини]]
* [[Клостридије]]
* [[Клостридије]]

== Референце ==
{{Reflist}}


== Литература ==
== Литература ==
{{Refbegin}}
⚫
{{Commonscat|Tetanus|Тетанус}}
* Fritz H. Keyser, Kurt A. Bienz ''Medizinische Mikrobiologie'' Thieme {{ISBN|3-13-444810-6}}
* Fritz H. Keyser, Kurt A. Bienz ''Medizinische Mikrobiologie'' Thieme {{ISBN|3-13-444810-6}}


{{Refend}}

== Спољашње везе ==
⚫
{{Commonscat|Tetanus|Тетанус}}
* [https://www.nlm.nih.gov/medlineplus/ency/article/000615.htm Tetanus Information from Medline Plus]
* [https://www.cdc.gov/mmwr/preview/mmwrhtml/ss5203a1.htm Tetanus Surveillance -- United States, 1998-2000 (Data and Analysis)]
* {{cite web | url = https://medlineplus.gov/tetanus.html | publisher = U.S. National Library of Medicine | work = MedlinePlus | title = Tetanus }}
{{Medical condition classification and resources
⚫
| ICD10 = {{ICD10|A|33||a|30}}-{{ICD10|A|35||a|30}}
⚫
| ICD9 = {{ICD9|037}}, {{ICD9|771.3}}
⚫
| ICDO =
⚫
| OMIM =
⚫
| MedlinePlus = 000615
⚫
| eMedicineSubj = emerg
⚫
| eMedicineTopic = 574
⚫
| DiseasesDB = 2829
⚫
| MeshID = D013742
}}
{{Authority control}}
⚫
{{Портал бар|Медицина}}
{{Медицинско упозорење}}
{{Медицинско упозорење}}
⚫
{{Порталбар|Медицина}}


[[Категорија:Инфективне болести]]
[[Категорија:Инфективне болести]]

Верзија на датум 21. фебруар 2021. у 07:13

Тетанус
СинонимиLockjaw
Мишићни грчеви пацијента оболелог од тетануса. Слика Чарлса Бела, 1809.
СпецијалностиInfectious disease
СимптомиMuscle spasms, fever, headache[1]
Време појаве3–21 days following exposure[1]
ТрајањеMonths[1]
УзроциClostridium tetani[1]
Фактори ризикаBreak in the skin[2]
Дијагностички методBased on symptoms[1]
ПревенцијаTetanus vaccine[1]
ЛечењеTetanus immune globulin, muscle relaxants, mechanical ventilation[1][3]
Прогноза10% risk of death[1]
Фреквенција209,000 (2015)[4]
Смртност56,700 (2015)[5]
Бактерије клостридије

Тетанус је акутно обољење изазвано токсинима бактерије клостридујум тетани (лат. Clostridium tetani) characterized by muscle spasms.[1] Клостридија тетануса производи јак неуротоксин, тетаноспазмин, који се везује за рецепторе нервних ћелија и спречава преношење инхибиторних сигнала из малог мозга на мишићне моторне неуроне. Као последица се јавља појачана мишићна активност у виду грчева и повећан мишићни тонус. In the most common type, the spasms begin in the jaw and then progress to the rest of the body.[1] Each spasm usually lasts a few minutes.[1] Spasms occur frequently for three to four weeks.[1] Some spasms may be severe enough to fracture bones.[6] Other symptoms of tetanus may include fever, sweating, headache, trouble swallowing, high blood pressure, and a fast heart rate.[1][6] Onset of symptoms is typically three to twenty-one days following infection.[1] Recovery may take months.[1] About ten percent of cases prove fatal.[1]

Тетанус је узрокован инфекцијом бактеријом Clostridium tetani,[1] which is commonly found in soil, saliva, dust, and manure.[2] The bacteria generally enter through a break in the skin such as a cut or puncture wound by a contaminated object.[2] They produce toxins that interfere with normal muscle contractions.[3] Diagnosis is based on the presenting signs and symptoms.[1] The disease does not spread between people.[1]

Тетанус can be prevented by immunization with the tetanus vaccine.[1] In those who have a significant wound and have had fewer than three doses of the vaccine, both vaccination and tetanus immune globulin are recommended.[1] The wound should be cleaned and any dead tissue should be removed.[1] In those who are infected, tetanus immune globulin or, if unavailable, intravenous immunoglobulin (IVIG) is used.[1] Muscle relaxants may be used to control spasms.[3] Mechanical ventilation may be required if a person's breathing is affected.[3]

Тетанус occurs in all parts of the world but is most frequent in hot and wet climates where the soil has a high organic content.[1] In 2015 there were about 209,000 infections and about 59,000 deaths globally.[4][5] This is down from 356,000 deaths in 1990.[7] In the US there are about 30 cases per year, almost all of which have not been vaccinated.[8] An early description of the disease was made by Hippocrates in the 5th century BC.[1] The cause of the disease was determined in 1884 by Antonio Carle and Giorgio Rattone at the University of Turin, and a vaccine was developed in 1924.[1]

Узрочник

Тетанус је изазван тетаноспазином, токсином бактерије клостридијум тетани. То је релативно крупна, грам позитивна, бактерија величине 3-8 μm, штапићастог облика. Клостридије су анаеробне бактерије и налазе се свуда, посебно у земљи и цреву човека. У неповољним условима граде споре. Клостридија тетануса поседује трепље помоћу којих се креће.

Токсин тетануса припада групи АБ токсина. Састоји се из две подјединице А и Б повезане дисулфидним мостом. Већа подјединица Б (енгл. binding-везујућа) се везује за рецепторе нервних ћелија. Мања подјединица А, је активна компонента и то је ензим из групе цинк-металопротеиназа. Ова компонента разлаже протеине који учествују у процесу секреције инхибиторних неуротрансмитера у предњим роговима кичмене мождине. Као последица јавља се повећан мишићни тонус и активност у виду грчева мишића.

Патогенеза и симптоми

Након повреде долази до насељавана ране разним бактеријама, између којих је и клостридија тетануса, која је широко распрострањена. Уколико у рани постоје анаеробни услови долази до размножавања ове бактерије и производње токсина, тетаноспазмина. Тетаноспазмин долази путем нервних влакана или крви до предњих рогова кичмене мождине где испољава своје дејство. Овај токсин блокира ослобађање инхибиторних неуротрансмитера: ГАБА и глицина, што за последицу има повећање мишићног тонуса и неконтрлисане мишићне контракције у виду грчева изазваних оптичим и акустичким дражима. Симптоми се најпре јављају на мишићу масетеру који учествује у жвакању у виду повишеног тонуса и грча овог мишића-тризмус. Затим следи укоченост врата и мишића леђа. Услед грча мишића лица јавља се сардонични (искежени) осмех (лат. risus sardonicus). Постоје и проблеми са гутањем, или са дисањем уколико дође до грча мишића гркљана или дијафрагме. На крају долази до тоничних контракцијa целокупне мускулатуре трупа-опистотонус. Услед силине мишићних контракција може доћи до истезања и пуцања тетива, прелома костију... Телесна температура оболелих је такође повишена, крвни притисак може бити повишен и могу се јавити поремећаји рада срца. Свест је очувана.

Болест се дијагностикфикује на основу клиничке слике, проналажења токсина путем ПЦР-а (енгл. PCR) или његовим тестирањем на животињама (нпр. мишу). У терапији је важна примена антитоксина, хигијена ране, мишићних релаксанаса итд.

Захваљујући вакцинацији (дифтерија-пертусис-тетанус ДТП) болест је постала ређа. Уколико дође до тежих повреда 5 и више година након вакцинације, потребно је примити освежавајућу дозу вакцине.

Дијагноза

Податак о рањавању, код болесника с укоченошћу или спазмом мишића, кључан је за дијагнозу. Тетанус се може заменити с бактеријским или Вирусним менингоенцефалитисом, међутим комбинација бистре свести, нормалног налаза цереброспиналне течности и спазама мишића, указује на тетанус. Тризмус треба разликовати од перитонзиларног или ретрофарингеалног апсцеса или од другог локалног узрока. Фенотијазини могу изазвати ригидитет сличан тетанусу.

C. tetani се понекад може изоловати из ране, међутим негативан налаз не говори против дијагнозе.

Прогноза

Укупна смртност, широм света, износи 50%; смртност је највећа код најмлађих и најстаријих болесника и код наркомана. Прогноза је лошија, што је инкубација краћа и што је бржа прогресија симптома или што је лечење касније започето. Током болести је генерално блажи ако нема видљивог жаришта инфекције.

Профилакса

Примарна имунизација против тетануса с течним или адсорбованим токсоидом, делотворнија је од давања антитоксина након озледе. Имунизација труднице изазива активни и пасивни имунитет у фетуса и треба је спровести у гестацијском добу од 5 до 6 месеци с другом дозом цепива након 8. месеца. Пасивни имунитет се развија кад се токсоид да мајци пре гестацијске добу од 6 месеци.

Након озледе, болесници који су добили тетанус токсоид у задњих 5 година, не требају да приме додатну дозу. Они који су задње цепиво примили пре више од 5 година, требају да приме дозу од 0,5 ml тетанус токсоида. Они који никад раније нису вакцинисани против тетануса, требају да приме 250 до 500 јединица тетаничког имуноглобулина (код тешких рањавања потребна је већа доза). Истовремено али на друго место, треба дати прву од три дозе од 0,5 ml адсорбованог тетанус токсоида СЦ или ИМ. Друга, односно трећа доза токсоида, дају се у размацима од месец дана. Тетанус антитоксин 3000 до 5000 јединица ИМ треба дати само ако тетанички имуноглобулин није доступан.(Тетанус антитоксин се производи из коњског или говеђег серума те је могућа реакција преосетљивости)

Лечење

Терапија укључује одржавање дисајног пута; рану и адекватну примену хуманог имуног серумског глобулина; неутрализацију невезаног токсина; спречавање даљње производње токсина; седацију; контролу мишићних спазама, хипертонуса, равнотеже течности и интеркурентних инфекција; и пружање континуиране његе.

Opšti principi: Bolesnik mora biti u tihoj prostoriji. U umereno teškim ili teškim slučajevima, bolesnika treba intubirati. Traheotomiju valja izvršiti onda kad se očekuje duže trajanje intubacije tj. više od 7 dana. Mehanička ventilacija je često neophodna; ona je neizbježna kad je zbog kontrole mišićnih spazama, koji ometaju disanje, potrebno izvršiti neuromuskularnu blokadu. Parenteralnom prehranom izbjegava se rizik aspiracije, koja je moguća pri hranjenju preko nazogastrične sonde. Opstipacija je uobičajena, pa treba paziti da stolice ne postanu tvrde; rektalna sonda može pomoći kod meteorizma. Kod retencije urina, potrebno je postaviti urinarni kateter. Toaleta disajnih puteva, vibriranje prsnog koša, često okretanje bolesnika i poticanje iskašljavanja, bitni su u prevenciji pneumonije. Često je potrebna narkotička analgezija. Pacijenti s protrahiranim tetanusom mogu imati znakove labilnosti i hiperaktivnosti simpatičkog nervnog sistema, što se očituje periodima hipertenzije, tahikardije i miokardijalne iritabilnosti. Indicirano je stalno monitoriranje, a može biti potrebna i primjena α- ili β-blokatora (npr. propranolol, labetalol) ili betanidina. Nakon oporavka, kod bolesnika treba provesti potpunu imunizaciju toksoidom.

Antitoksin: Korist od antiseruma zavisi od toga koliko je tetanospazmina već vezano za sinaptičke membrane. Kod odraslih se općenito preporučava jednokratna IM injekcija od 3000 jedinica tetaničkog imunoglobulina s rasponom od 1500 do 10000 jedinica, zavisno od težine rane. Budući da ne postiže dobar nivo antitoksina u serumu i da postoji značajan rizik od serumske bolesti, antitoksin životinjskog porijekla je daleko manje preporučljiv. Ipak, ako se mora dati konjski serum, uobičajena doza je 50000 jed. IM ili IV (moguća reakcija preosjetljivosti). Ako je potrebno, imuni globulin ili antitoksin mogu se injicirati direktno u ranu, međutim to nije toliko važno kao pravilna obrada rane.

Obrada rane: Budući da prljavština i nekrotično tkivo olakšavaju razmnožavanje C. tetani, bitan je brz i temeljit debridman, pogotovo dubokih ubodnih rana. Penicilin i tetraciklini su efikasni protiv C. tetani ali nisu zamjena za adekvatan debridman i imunizaciju.

Kontrola mišićnih spazama: benzodiazepini, hlorpromazin i barbiturati kratkog djelovanja, smanjuju pretjeranu nervnu podražljivost i olakšavaju spazme mišića. Diazepam može pomoći u kontroli grčeva, smanjiti rigiditet mišića i inducirati sedaciju. Raspon doza je varijabilan i potrebna je pažljiva titracija i opservacija. Najteži slučajevi mogu zahtijevati 10 do 20 mg IV svaka 3 h. Manje teški slučajevi mogu biti kontrolirani s 5 do 10 mg PO svaka 2 do 4h. Doza kod djece >30 dana jest 1 do 2 mg IM ili IV, a ponavlja se polako svaka 3 do 4 h prema potrebi. Kod djece >5 god, 5 do 10 mg IV ili IM, ponavlja se svaka 2 do 4 h. Diazepam ne mora spriječiti refleksne spazme, pa održavanje efikasne respiracije može zahtijevati primjenu neuromuskularne blokade s kurariformnim lijekom, kao što je pankuronij bromid ili vekuronij bromid (d-Tubokurarin, za razliku od pankuronij bromida, može izazvati oslobađanje histamina s neželjenom hipotenzijom). Primjena piridoksina, koja reducira spazme i čak mortalitet kod neonatalnog tetanusa, bila je vrlo ograničena ali obećavajuća.

Antibiotici: Iako je uloga antibiotske terapije neznatna u odnosu na obradu rane i opću potpornu terapiju, trebalo bi dati ili penicilin G, 2 miliona jedinica IV svakih 6 h ili tetraciklin 500 mg IV svakih 6 h, kroz 10 dana. Djeci treba dati penicilin G, 100000 jed/kg/dan u 4 do 6 doza ili tetraciklin 30 do 40 mg/kg/dan podijeljeno u 4 doze (kod djece >7 god; tetraciklin valja izbjegavati u djece <7 god.). Također je djelotvoran metronidazol 30 mg/kg/dan, podijeljeno u 4 doze. Veća količina ishemičnog tkiva opravdava primjenu većih doza kod svih bolesnika. Nije vjerovatno da će bilo koji antibiotik biti efikasan u prevenciji sekundarnih infekcija (npr. pneumonije); ako se one pojave, valja uzeti uzorke za mikrobiološku obradu, učiniti antibiogram i dati odgovarajući antibiotik ako je potrebno.

Види још

Референце

  1. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ м н њ о п р с т ћ у ф х Atkinson, William (мај 2012). Tetanus Epidemiology and Prevention of Vaccine-Preventable Diseases (12 изд.). Public Health Foundation. стр. 291—300. ISBN 9780983263135. Архивирано из оригинала 13. 2. 2015. г. Приступљено 12. 2. 2015. 
  2. ^ а б в „Tetanus Causes and Transmission”. www.cdc.gov. 9. 1. 2013. Архивирано из оригинала 12. 2. 2015. г. Приступљено 12. 2. 2015. 
  3. ^ а б в г „Tetanus For Clinicians”. cdc.gov. 9. 1. 2013. Архивирано из оригинала 12. 2. 2015. г. Приступљено 12. 2. 2015. 
  4. ^ а б Vos T, Allen C, Arora M, Barber RM, Bhutta ZA, Brown A, et al. (GBD 2015 Disease and Injury Incidence and Prevalence Collaborators) (октобар 2016). „Global, regional, and national incidence, prevalence, and years lived with disability for 310 diseases and injuries, 1990-2015: a systematic analysis for the Global Burden of Disease Study 2015”. Lancet. 388 (10053): 1545—1602. PMC 5055577 Слободан приступ. PMID 27733282. doi:10.1016/S0140-6736(16)31678-6. 
  5. ^ а б Wang H, Naghavi M, Allen C, Barber RM, Bhutta ZA, Carter A, et al. (GBD 2015 Mortality and Causes of Death Collaborators) (октобар 2016). „Global, regional, and national life expectancy, all-cause mortality, and cause-specific mortality for 249 causes of death, 1980-2015: a systematic analysis for the Global Burden of Disease Study 2015”. Lancet. 388 (10053): 1459—1544. PMC 5388903 Слободан приступ. PMID 27733281. doi:10.1016/S0140-6736(16)31012-1. 
  6. ^ а б „Tetanus Symptoms and Complications”. cdc.gov. 9. 1. 2013. Архивирано из оригинала 12. 2. 2015. г. Приступљено 12. 2. 2015. 
  7. ^ Naghavi M, Wang H, Lozano R, Davis A, Liang X, Zhou M, et al. (GBD 2013 Mortality and Causes of Death Collaborators) (јануар 2015). „Global, regional, and national age-sex specific all-cause and cause-specific mortality for 240 causes of death, 1990-2013: a systematic analysis for the Global Burden of Disease Study 2013”. Lancet. 385 (9963): 117—71. PMC 4340604 Слободан приступ. PMID 25530442. doi:10.1016/S0140-6736(14)61682-2. 
  8. ^ „About Tetanus”. Centers for Disease Control and Prevention. United States Government. Приступљено 4. 8. 2019. 

Литература

Спољашње везе

Тетанус на Викимедијиној остави.
Класификација
Спољашњи ресурси
Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Тетанус&oldid=23634502”