Велики кашаљ

Из Википедије, слободне енциклопедије
Велики кашаљ
лат. Pertussis
Класификација и спољашњи ресурси

Дечак који кашље услед великог кашља
ICD-10 A37.
ICD-9 033
DiseasesDB 1523
MedlinePlus 001561
eMedicine emerg/394 ped/1778
MeSH D014917

Велики кашаљ, магарећи кашаљ, или пертусис (лат. Pertussis) је акутна инфективна болест коју изазива бактерија Bordetella pertussis, а ређе бактерија Bordetella parapertussis. Од ње обољевају најчешће деца у узрасту од 1-5 година, али и одојчад.[1] Период инкубације (први стадијум болести) подсећа на прехладу праћену кашљем (Stadium catarrhale, катарални стадијум), затим прелази у нападе испрекиданог кашља (Stadium convulsivum, стадијум зацењивања). Код мале деце, кашаљ може довести до прекида дисања и стога може угрозити живот. Временом напади кашља постају блажи и проређени (Stadium decrementi, стадијум реконвалесценције). Болест типично траје око 6 недеља. На узрок ове болести се може ефикасно утицати само у почетној фази болести. Као профилакса, против ове болести постоји ефикасна вакцина.

Изазивач[уреди]

Bordetella pertussis под микроскопом (грам обојена)

Изазивач великог кашља, бактерија Bordetella pertussis, је непокретна, аеробна, инкапсулирана и грам негативна штапићаста бактерија. Она ствара низ протеина, од којих су неки токсини који узрокују симптоме болести. Бактерије су присутне у мукозним мембранама дисајних путева где могу да се размножавају. Инфекција бактеријом Bordetella parapertussis доводи до клиничке слике великог кашља у мање од 20% случајева. Асимптоматски проази 40% инфекција, а преосталих 40% се очитује као акутни бронхитис.[2]

Епидемиологија[уреди]

Једини резервоар бактерије Bordetella pertussis су људска бића. Стога је теоријски могуће искоренити ову бактерију систематском вакцинацијом.[3] Бактерија Bordetella parapertussis је регистрована и код оваца. Упркос ефикасној вакцинацији 2003. је у свету од ове болести оболело око 17 милиона људи, од којих је 90% случајева регистровано у земљама у развоју. Исте године регистровано је 280.000 смртних случајева од ове болести.[4]

Болест се преноси путем искашљаних капљица на особе у близини оболелог. Бактерије изазивачи великог кашља имају веома велику моћ да изазову инфекцију, тако да ће оболети 80-100% људи који дођу у контакт са њима. Време инкубације је од 7 до 21 дан. Заразност је највећа при крају периода инкубације и временом се смањује. Треба нагласити да вакцинација не гарантује доживотну заштиту. У земљама са високом стопом вакцинације од ове болести обољева омладина и одрасли, који представљају резервоар бактерија изазивача.[2]

Симптоми[уреди]

Женско одојче са типичним случајем великог кашља. Карактеристичан је исплажени језик.

Болест типично пролази 3 стадијума: Stadium catarrhale, Stadium convulsivum и Stadium decrementi. Код новорођенчади, али и код оболеле омладине и одраслих, болест може попримити нетипичан ток.

Stadium catarrhale, катарални стадијум[уреди]

Болест почиње без посебних карактеристика, личи на грип са ринитисом и кашљем. Може се јавити и грозница. Овај стадијум траје 1 до 2 недеље.

Stadium convulsivum, стадијум зацењивања[уреди]

Тек у другом стадијуму се јавља типични напади испрекиданог кашља код којих болесник плази језик. Кашаљ доводи до искашљавања слузи. Напади могу бити веома чести, нарочито ноћу, а може их изазвати и лака физичка активност. Овај стадијум болести траје 2 до 6 недеља.

Stadium decrementi, стадијум реконвалесценције[уреди]

У последњем стадијуму напади кашља постају ређи и слабији. Јављаће се још 3-6 недеља ако се примењује антибиотска терапија, а 6-10 недеља без ње.[2] Због дугог трајања, ову болест неки зову „кашаљ од 100 дана“.

Атипични ток[уреди]

Код деце млађе од 6 месеци напади у фази Stadium convulsivum могу се манифестовати у облику престанка дисања (апнеја). Код омладине и одраслих болест се често не препознаје јер је не прате никакви симптоми осим влажног кашља.[2]

Компликације[уреди]

Најчешће компликације су упала плућа (15-20%) као и упала средњег уха, коју изазива секундарна инфекција бацилима Haemophilus influenzae или пнеумококе. Секундарна инфекција може да изазове грозницу и знаке инфекције у крви. Епилептички напади се јављају у 2 до 4% случајева, и стога нису ретка компликација. У 0,5% долази до оштећења мозга (енцефалопатија), која често оставља трајне последице. Због јаког кашља вежњаче ока могу да закрваве. Понекад се среће хернија. Смртни случајеви се јављају у једном од 1000 оболелих, најчешће код одојчади.[2]

Дијагностика[уреди]

За утврђивање дијагнозе користи се назофарингални брис, као и аспират бронхијалне слузи.

Терапија[уреди]

Типичне случајеве великог кашља изазивају токсини бактерија. Терапија антибиотицима може скратити или ублажити ток болести једино уколико се примени у раној фази болести (1. или 2. недеља). Уколико се закасни са дијагнозом, стандардна терапија је еритромицин или неки други антибиотик из групе макролида, примењиван у току две недеље. Сакундарна инфекција може да захтева и примену других антибиотика. На учесталост и интензитет напада кашља се може утицати стероидима или супстанцама које утичу на симпатикус. Генерални савет је да оболели узима доста течности и честе мале оброке.

Профилакса[уреди]

Вакцинација[уреди]

За примарну заштиту постоји ефикасна вакцина (80-90% заштите[2]) која не изазива значајне потенцијалне компликације. Данас се користе ацелуларне вакцине које имају предности у односу на раније примењиване бактеријске вакцине. Оне не садрже цео бацил, већ само делове ћелије изазивача болести који изазивају имуну реакцију у телу примаоца. За децу се препоручује вакцинација три пута у првој години живота, почев од 9. недеље. Препоручује се и ревакцинација између 12. и 15. месеци. Додатно се вакцинишу деца у узрасту између 5 и 6 година, и млади између 9. и 18. рођендана.

У Србији се деца вакцинишу комбинованом вакцином против дифтерије, тетануса и великог кашља у узрасту од: 2 месеца, 3,5 месеца, 5 месеци, 15 месеци (прва ревакцинација), 6-7 година (друга ревакцинација), 14 година (трећа ревакцинација).[5]

Референце[уреди]

  1. ^ Bordetella-pertussis
  2. ^ а б в г д ђ Deutsche Gesellschaft für Pädiatrische Infektiologie e. V. (DGPI) (Hrsg.): Handbuch Infektionen bei Kindern und Jugendlichen. 4. Aufl. Futuramed, München 2003, ISBN 3-923599-90-0
  3. ^ Steele RW.: Pertussis is eradication achievable? Pediatr. Ann. (2004) 33(8): S. 525-534 PMID 15354604
  4. ^ WHO-Positionspapier, pdf-Datei
  5. ^ Календар вакцинације

Спољашње везе[уреди]


Star of life.svg     Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).