Миланска катедрала

Миланска катедрала
Duomo di Milano
Milan Cathedral from the Square
Основни подаци
Тип	Roman Catholic
Управник	Claudio Burgio
Архитектура
Архитекта	Simone da Orsenigo et al.

Plate celebrating the laying of the first stone in 1386.

Поглед на миланску катедралу са трга.

Миланска катедрала (итал. Duomo di Milano) је катедрала у Милану, Ломбардија, северна Италија. Седиште је миланске архиепископије.

Катедрала је позната широм света по свом значају у промоцији хришћанске вере, по својој улози у заснивању католичке традиције обожавања, и дивној готичкој архитектури.

Грађена од краја 14. до средине 19. века (и, на неки начин, никада завршена, с обзиром да се радови и данас настављају), катедрала у Милану је једна од највећих цркава на свету, друга по величини у Италији (од ње је већа само Базилика Светог Петра у Риму), и друга по величини готичка катедрала на свету, после катедрале у Севиљи, Шпанија.

Унутрашњу висину централног брода катедрале надмашује само катедрала Бове која се налази у Француској.

Историја

Saint Ambrose barring Theodosius from Milan Cathedral by Anthony van Dyck

Milan's layout, with streets either radiating from the Duomo or circling it, reveals that the Duomo occupies what was the most central site in Roman Mediolanum, that of the public basilica facing the forum. The first cathedral, the "new basilica" (basilica nova) dedicated to St Thecla, was completed by 355. It seems to share, on a slightly smaller scale, the plan of the contemporaneous church recently rediscovered beneath Tower Hill in London. An adjoining basilica was erected in 836. The old octagonal baptistery, the Battistero Paleocristiano, dates to 335 and still can be visited under the Cathedral. When a fire damaged the cathedral and basilica in 1075, they were rebuilt as the Duomo.

Construction begins

In 1386, Archbishop Antonio da Saluzzo began construction of the cathedral. Start of the construction coincided with the ascension to power in Milan of the archbishop's cousin Gian Galeazzo Visconti, and was meant as a reward to the noble and working classes, who had suffered under his tyrannical Visconti predecessor Barnabò. The construction of the cathedral was also dictated by very specific political choices: with the new construction site the population of Milan intended to emphasize the centrality of Milan in the eyes of Gian Galeazzo, a prominence questioned by the choice of the new lord to reside and maintain his court , like his father Galeazzo II, in Pavia and not in Milan. Before actual work began, three main buildings were demolished: the palace of the Archbishop, the Ordinari Palace and the Baptistry of St. Stephen at the Spring, while the old church of Sta. Maria Maggiore was exploited as a stone quarry. Enthusiasm for the immense new building soon spread among the population, and the shrewd Gian Galeazzo, together with his cousin the archbishop, collected large donations for the work-in-progress. The construction program was strictly regulated under the "Fabbrica del Duomo", which had 300 employees led by first chief engineer Simone da Orsenigo. Orsenigo initially planned to build the cathedral from brick in Lombard Gothic style.

Visconti had ambitions to follow the newest trends in European architecture. In 1389, a French chief engineer, Nicolas de Bonaventure, was appointed, adding to the church its Rayonnant Gothic. Galeazzo gave the Fabbrica del Duomo exclusive use of the marble from the Candoglia quarry and exempted it from taxes. Ten years later another French architect, Jean Mignot, was called from Paris to judge and improve upon the work done, as the masons needed new technical aid to lift stones to an unprecedented height. Mignot declared all the work done up till then as in pericolo di ruina ("peril of ruin"), as it had been done sine scienzia ("without science"). In the following years Mignot's forecasts proved untrue, but they spurred Galeazzo's engineers to improve their instruments and techniques. However, relations between Gian Galeazzo and the top management of the factory (chosen by the citizens of Milan) were often tense: the lord (who in 1395 had become Duke of Milan) intended to transform the cathedral into the dynastic mausoleum of the Visconti, inserting the central part of the cathedral funeral monument of his father Galeazzo II and this met with strong opposition from both the factory and the Milanese, who wanted to underline their autonomy. A clash arose, which forced Gian Galeazzo to decide on the foundation of a new construction site intended exclusively for the Visconti dynasty: the Certosa di Pavia. Work proceeded quickly, and at the death of Gian Galeazzo in 1402, almost half the cathedral was complete. Construction, however, stalled almost totally until 1480, for lack of money and ideas: the most notable works of this period were the tombs of Marco Carelli and Pope Martin V (1424) and the windows of the apse (1470s), of which those extant portray St. John the Evangelist, by Cristoforo de' Mottis, and Saint Eligius and San John of Damascus, both by Niccolò da Varallo. In 1452, under Francesco Sforza, the nave and the aisles were completed up to the sixth bay.

Giovanni Antonio Amadeo on "Amadeo's Little Spire"

In 1488, both Leonardo da Vinci and Donato Bramante created models in a competition to design the central cupola; Leonardo later withdrew his submission. From 1500 to 1510, under Ludovico Sforza, the octagonal cupola was completed, and decorated in the interior with four series of 15 statues each, portraying saints, prophets, sibyls and other Figures from the Bible. The exterior long remained without any decoration, except for the Guglietto dell'Amadeo ("Amadeo's Little Spire"), constructed 1507–1510. This is a Renaissance masterwork which nevertheless harmonized well with the general Gothic appearance of the church.

Архитектура и уметност

Једна од скулптура смештених на крову миланске катедрале.

Кров је отворен за посете туриста (уз накнаду), што омогућава да се изблиза виде многе изванредне скулптуре које су ту смештене.

Зграда је изграђена од цигала, а фасада јој је покривена белим мермером. Основа је у облику латинског крста и дели цркву на 5 бродова, који су раздвојени са 40 стубова.

Прво је изграђен источни део са апсидом, који има највише готичких карактеристика. Радови на западној фасдади су започети око 1650, а завршени тек у 19. веку, тако да ова фасада има више класичних него готичких карактеристика.

Изградња куполе почела је крајем 15. века, а завршена је изградњом торња над куполом у 18. веку.

Мере

Поглед на кров миланске катедрале.

• Спољашња дужина: 158 метара
• Унутрашња дужина: 148 метара
• Спољашња ширина: 93 метра
• Унутрашња ширина: 66 метара
• Дужина фасаде на улазу: 67,9 метара
• Унутрашња ширина брода: 16,75 метара
• Унутрашња висина брода: 45 метара
• Висина бродских стубова: 24,5 метара
• Пречник бродских стубова: 3,4 метра
• висина централног дела катедрале: 65,5 метара
• Висина торња: 106,5 метара
• Димензије апсидалних прозора: 20,7 x 8,5 метара
• Скулптура: 3400
• Торњева: 135
• Површина: 11,700 m²
• У катедралу може да стане 40.000 људи.
• Географски положај: 45° 27′ 51″ N 9° 11′ 27″ E

Занимљивости

Песма Ђованија Д'анција из 1934. "O mia bela Madonina" о златној статуи Мадоне на торњу је и данас незванична химна Милана, коју певају и навијачи ФК Милан.

Већина људи који говоре миланским дијалектом, због векова који су протекли док је катедрала изграђена, користе израз „градња катедрале“ (итал. Fabbrica del Duomo) кад хоће да окарактеришу неки задатак који је превише сложен, дуго траје или га је немогуће завршити.

Наполеон Бонапарта је крунисан за краља Италије 26. маја 1805. године у овој катедрали.

Око 5 милиона људи посети ову катедралу сваке године. Радним даном Дуомо посети око 10,000 људи, док је викендом посета знатно већа од 20 до 25 хиљада људи.

Према једној студији, бренд града Милана вреди 400 милијарди евра, од чега сам бренд Дуомо вреди 82 милијардe евра.

Литература

• „Art and History of the Duomo: Architecture”. duomomilano.it. Архивирано из оригинала 30. 4. 2017. г. Приступљено 16. 8. 2016. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Frend, W. H. C. (1965). The Early Church. SPCK. стр. 135. 
• Halsall, Paul (јануар 1996). „Galerius and Constantine: Edicts of Toleration 311/313”. Fordham University. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Lactantius (1844). „34, 35, 48”. Ур.: Fritzsche, O. F. Opera: De Mortibus Persecutorum. II. Leipzig. стр. 273, 288. „(Bibl. Patt. Ecc. Lat. XI)” 
• University of Pennsylvania. Department of History (1907) [1897]. Translations and Reprints from the Original Sources of European History. 4. Philadelphia: University of Pennsylvania Press. стр. 28—30. 
• Lusardi Siena, Silvia (2012). Biscottini, Paolo; Sena Chiesa, Gemma, ур. Quale cattedrale nel 313 d.C.? Nota per una messa a punto del problema del primitivo gruppo episcopale [Which Cathedral in 313 AD? Note for a Tune-up of the Problem of the Primitive Episcopal Group] (на језику: италијански). Milan: Mondadori Electa/Mostra di Palazzo Reale (25 October 2012 – 17 March 2013). стр. 29—33. 
• Shaw, Brent D. (2011). Sacred Violence: African Christians and Sectarian Hatred in the Age of Augustine (на језику: енглески). Cambridge University Press. стр. 460—466. ISBN 978-0-521-19605-5. 
• De Vecchi, Pierluigi; Cerchiari, Elda (1999). I tempi dell'arte [The Times of the Art] (на језику: италијански). 1. Milan: Bompiani. 
• Allen, William C. (2001), Senate Document 106-29: History of the United States Capitol: A Chronicle of Design, Construction, and Politics, U.S. Government Printing Office 
• Aoki, Takayoshi; Chiorino, Mario Alberto; Roccati, Roberto (јануар 2003). Huerta, S., ур. „Structural Characteristics of the Elliptical Masonry Dome of the Sanctuary of Vicoforte” (PDF). Proceedings of the First International Congress on Construction History, Madrid, 20th-24th January 2003. Madrid: I. Juan de Herrera, SEdHC, ETSAM, A. E. Benvenuto, COAM, F. Dragados: 203—212. Архивирано из оригинала (PDF) 2015-09-09. г. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Bagliani, Stefano (мај 2009). „The Architecture and Mechanics of Elliptical Domes” (PDF). Proceedings of the Third International Congress on Construction History, Cottbus. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Bažant, Jan (2008). The Prague Belvedere (1537 - 1563). Превод: Sherman, Tamah (English; Second, revised изд.). Prague: Festina Lente Press CZ. ISBN 978-80-200-1411-5. 
• Bellini, Federico (2017). „8 Vaults and Domes: Statics as an Art”. Ур.: Mallgrave, Harry Francis; Payne, Alina. Companion to the History of Architecture, Volume I, Renaissance and Baroque Architecture. John Wiley & Sons, Ltd. ISBN 978-1-118-88722-6. doi:10.1002/9781118887226.wbcha009. 
• Bergdoll, Barry (септембар 1987). „Reviewed Work(s): Pierre Michel d'Ixnard, 1723-1795, Leben und Werk by Erich Franz; Friedrich Weinbrenner, Architect of Karlsruhe: A Catalogue of the Drawings in the Architectural Archives of the University of Pennsylvania by David Brownlee”. Journal of the Society of Architectural Historians. University of California Press. 46 (3): 307—309. JSTOR 990247. doi:10.2307/990247. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Betts, Richard J. (март 1993). „Structural Innovation and Structural Design in Renaissance Architecture”. Journal of the Society of Architectural Historians. 52 (1): 5—25. JSTOR 990755. doi:10.2307/990755. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Born, Wolfgang (април 1944). „The Introduction of the Bulbous Dome into Gothic Architecture and its Subsequent Development”. Speculum. 19 (2): 208—221. JSTOR 2849071. S2CID 162699497. doi:10.2307/2849071. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Cabezas, Lino (2011). „Ornamentation and Structure in the Representation of Renaissance Architecture in Spain” (PDF). Nexus Network Journal. 13 (2): 257—279. S2CID 123519607. doi:10.1007/s00004-011-0067-3 . Приступљено 5. 1. 2019. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Camilloni, Humberto Rodríguez (јануар 2003). Huerta, S., ур. „Quincha architecture: The development of an antiseismic structural system in seventeenth century Lima” (PDF). Proceedings of the First International Congress on Construction History, Madrid, 20th-24th January 2003. Madrid: I. Juan de Herrera, SEdHC, ETSAM, A. E. Benvenuto, COAM, F. Dragados: 1741—1752. Приступљено 24. 3. 2019. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Castex, Jean (2008). Architecture of Italy. Reference Guides to National Architecture. Westport, CT: Greenwood Press. ISBN 978-0-313-32086-6. 
• Cavalagli, Nicola; Gusella, Vittorio (новембар 2014). „Structural Investigation of 18th-Century Ogival Masonry Domes: From Carlo Fontana to Bernardo Vittone”. International Journal of Architectural Heritage. 9 (3): 265—276. S2CID 110969076. doi:10.1080/15583058.2013.771294. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Coisson, Eva; Ottoni, Federica (2015). „Structural monitoring of historical structures: increasing knowledge to minimize interventions”. Ур.: Toniolo, Lucia; Boriani, Maurizio; Guidi, Gabriele. Built Heritage: Monitoring Conservation Management. Springer. стр. 83—92. ISBN 978-3-319-08532-6. doi:10.1007/978-3-319-08533-3_7. 
• Como, Mario (2013). Statics of Historic Masonry Constructions. Springer. ISBN 978-3-642-30131-5. 
• Cowan, Henry J. (1977). „A History of Masonry and Concrete Domes in Building Construction”. Building and Environment. Great Britain: Pergamon Press. 12: 1—24. doi:10.1016/0360-1323(77)90002-6. hdl:2027/mdp.39015041999635 . 
• Cowan, Henry J. (1983). „Domes: Ancient and Modern”. Journal of the Royal Society of Arts. Royal Society for the Encouragement of Arts, Manufactures and Commerce. 131 (5320): 181—198. JSTOR 41373544. 
• Denny, Mark (2010). Super Structures: The Science of Bridges, Buildings, Dams, and Other Feats of Engineering. Baltimore, Maryland: Johns Hopkins University Press. ISBN 978-0-8018-9436-7. 

Спољашње везе

• Мапа са положајем миланске катедрале (језик: енглески)
• Фотографије и детаљи (језик: енглески)
• Дуомо на Google Maps (језик: енглески)
• Виртуелни модел миланске катедрале (језик: енглески)
• Kasadoo.com