ФК Милан

Милан
Пуно име	Associazione Calcio Milan
Надимак	i Rossoneri (срп. Росонери), il Diavolo (срп. Ђаволи)
Основан	16. децембар 1899. год. (1899-12-16)
Стадион	Стадион Сан Сиро, Милано
Капацитет	80.018
Председник	Паоло Скарони
Тренер	Стефано Пјоли
Лига	Серија А
2022/23.	Серија А, 4.
Домаћа опрема Гостујућа опрема Трећа опрема

Фудбалско удружење Милан (итал. Associazione Calcio Milan) професионални је фудбалски клуб из Милана у Италији. Клуб су основали 1899. године Енглези Херберт Килпин и Алфред Едвардс. Клуб се током свог постојања такмичио у Серији А, најелитнијем такмичењу у Италији, осим у 2 сезоне с почетка 1980-их, када се такмичио у Серији Б.

Милан је освојио 18 европских и светских трофеја и заједно са Боком Јуниорс дели друго место по успешности на свету иза Реал Мадрида који има 29 интернационалних трофеја (мада каталонски гигант Барселона има 20 међународних трофеја рачунајући три тријумфа у купу сајамских градова, такмичењу које није било организовано од стране УЕФА-е па га та федерација ни не признаје као претечу данашње лиге Европе). Милан је освојио 4 светске титуле, од тога освојио је Интерконтинентални Куп 3 пута и једном Светско првенство за клубове. Лига Шампиона је освојена 7 пута (само је Реал Мадрид успешнији са 14 титула), Супер Куп Европе рекордних 5 пута, а Куп победника купова 2 пута.

Милан је освојио национално првенство 19 пута, а успешнији су само Јувентус са 38 титула (званично 36) и градски ривал Интер са 20. Куп Италије је освојен 5 пута а Суперкуп Италије 7 пута. УЕФА лига Европе је једини већи трофеј који Милан никад није освојио. Милан је такође оснивач и члан групе клубова Г-14.

Дом фудбалера Милана је Сан Сиро, који је такође познат и као Ђузепе Меаца. Стадион, који дели са градским ривалом Интером, је највећи у Италији, са капацитетом од 82.995 места. Власник клуба је Америчка група Елиот , док функцију у клубу има Паоло Малдини. Милан је један од најбогатијих клубова у Италијанском и светском фудбалу.

ФК Милан ће у сезони 2021/22. водити тренер Стефано Пиоли.

Историја клуба

Почеци и историја клуба до Берлусконијеве ере

Екипа Милана 1901. године

Клуб се оснива 1899. године под именом Milan Cricket and Football Club од стране Енглеза Алфреда Едвардса и у његову част клуб добија име Милан, како га Енглези зову, а не Милано. Бирају се црвено-црни дресови, да би се истакла жеља, жестина и велика борбеност екипе. Први трофеј по називу Medaglia del Re осваја се 1900, док се прва титула првака осваја већ 1901. године. 1908. године један део клуба, није хтео признати италијанску доминацију у њему и одваја се, па тако постаје ФК Интернационале (Интер Милан), Миланов најљући и највећи противник. После Првог светског рата, почиње период стагнације и лоших резултата, који се тек успевају поправити у крајем 40-их година и онда започиње Миланова "прва златна ера".

Милан осваја титулу после 44 године предвођени тројицом Швеђана: Гунар Греном, Гунар Нордалом и Нилс Лидхолмом. Посебно се истакао Гунар Нордал, са 35 голова у сезони 49/50 тј. рекордом који још није надмашен. Милан постаје шампион и 1955, 1957. и 1959. Постају прваци такође и 1962. године када је био тренер Нерео Роко, творац стила игре Катенаћа. Највеће звезде у том периоду су била два Италијана Ђани Ривера и Жозе Алтафини. Освојили су и два пута Куп Шампиона: 1963 i 1969. Међутим после тога клуб се налази опет како у финансијским тако и у резултатској кризи, док њихов градски противник Интер доживљава највеће успехе. 70-их година освајају 3 национална купа и 2 купа победника купова, али главни циљ је 10-ти скудето који би донео прву звездицу изнад грба екипе. Ипак, своју прву звездицу добијају 1979. године, када им је тај трофеј донео изванредни Ђани Ривера. Међутим у сезони 79/80, код Милана и Лација се утврђује да су неке мечеве намештали и кажњавају их путем у Серију Б. Милан се одмах послије годину дана враћа у Серију А, међутим очајним играма те сезоне, опет доживљавају катастрофу и селе се у нижи ранг. Рангиран је као девети у листи ФИФА најбољих клубова 20. века.

Берлусконијева ера

Након великих потешкоћа, 1986. године клуб купује тада познати предузетник Силвио Берлускони, и почиње да прави потезе које ће Милан вратити на стару стазу славе. Један од најбољих је довођење тада младог тренера Арига Сакија, али и сјајног холандског трија у коме су били: Руд Гулит, Марко ван Бастен и бивши тренер Барселоне Френк Рајкард. Од италијанских играча долазе Карло Анћелоти, Роберто Донадони и Ђовани Гали. Прваци постају убрзо 1987. године, а годину касније освајају и Куп Шампиона. Годину касније исти куп опет бране, а и освајају у ве године и два интерконтинентална купа. Арига Сакија мијења Фабио Капело, са којим Милан осваја титуле од 1992. до 1994. године, одигравши сезону без пораза. 1994. освајају још један Куп Шампиона у утакмици са Барселоном када је резултат био 4:0 у корист росо-нера. Окосницу тога тима чинили су: Дејан Савићевић, Роберто Бађо, Звонимир Бобан, Паоло Малдини Алесандро Костакурта, те харизматични капитен Франко Барези. Након тога уследио је период осредњих резултата без трофеја. Међутим, убрзо клуб у сезони 1998/1999, када су их сви видели без шанси, осваја титулу шампиона Италије. 2003. године постају опет Шампиони Европе, освајају Лигу Шампиона, тј. некадашњи Куп Шампиона, предвођени Андрејем Шевченком, Руи Костом, Филипом Инзагијем, Андреом Пирлом и другим.

A у сезони 2006/07. поново долазе до финала Лиге Шампиона коју и освајају, победом против Ливерпула резултатом 2:1.

Стадион

Главни чланак: Стадион Ђузепе Меаца

Тренутни стадион тима је Сан Сиро са 82.995, званично познат као Стадион Ђузепе Меаца по бившем играчу који је представљао како Милан тако и Интер. Име Сан Сиро је преузет из округа где је смештен. Сан Сиро је домаћи терен у Милану од 1926, када га је приватно саградио клуб. Стадион се дели са Интером од 1946, када је други велики милански фудбалски клуб прихваћен као заједнички станар. Стадион је добро познат по фантастичној атмосфери због близине седишта терену. Постоји честа употреба ракете од стране навијача који често проузрокују невоље.

Дана 19. децембра 2005, Миланов потпредседник и извршни директор Адријано Галлиани најавио је да тим озбиљно ради на томе да се исели из Сан Сира. Он је рекао да ће се Миланов нови стадион у великој мери заснивати на Велтинс-Арени и следећим стандардима фудбалских стадиона у Сједињеним Државама, Немачкој и Шпанији. Вероватно ће бити стадион за мале фудбалске сврхе (без атлетике). Нови стадион би требало да буде назван по спонзору. Остаје да се види да ли је то план, или је ово само трик да примора власнике да продају стадион Милана за номиналну накнаду како би наставили са реновирањем. Такође су се појавиле гласине о намери Интера да се изгради нови стадион који такође може утицати на ову одлуку.

Играчи

Тренутни састав

Ажурирано 1. фебруара 2024.

Бр. Позиција Играч 2 О Давиде Калабрија (капитен) 4 С Исмаел Бенасер 7 С Јасин Адли 8 С Рубен Лофтус Чик 9 Н Оливије Жиру 10 Н Рафаил Леао 11 С Кристијан Пулишић 14 С Тиџани Рејндерс 15 Н Лука Јовић 16 Г Мајк Мењан 17 Н Ноа Окафор 19 О Тео Ернандез (заменик капитена) 20 О Пјер Калулу

Бр. Позиција Играч 21 Н Самуел Чуквуезе 23 О Фикајо Томори 24 О Симон Ћер 28 О Малик Тиао 30 О Матија Калдара 32 С Томазо Побега 38 О Филипо Тераћано 42 О Алесандро Флоренци 46 О Матео Габија 57 Г Марко Спортијело 69 Г Лапо Нава 80 С Јунус Муса 83 Г Антонио Миранте

Играчи из младог тима (Милан примавера)

Бр. Позиција Играч 73 Н Франческо Камарда 74 О Алекс Хименез (на позајмици из Реал Мадрида Б) 78 Г Андреа Бартоћиони 81 С Виктор Елету

Бр. Позиција Играч 82 О Јан Карло Симић 84 О Клинтон Нсиала 85 С Кевин Цероли 95 О Давиде Бартезаги

Играчи на позајмици

Бр. Позиција Играч — Г Девис Васкез (Асколи) — О Фоде Бало-Туре (Фулам) — О Андреа Бозолан (Перуђа) — О Томазо Чекоти (Карпи) — О Леонардо Д'Алесио (Про Сесто) — О Марко Пелегрино (Салернитана) — С Шарл Де Кетеларе (Аталанта) — С Антонио Гала (Сестри Леванте) — С Раде Крунић (Фенербахче) — С Алексис Салемакерс (Болоња)

Бр. Позиција Играч — Н Габријеле Алеси (Сампдорија) — Н Маикол Сифуентес (Леко) — Н Лоренцо Коломбо (Монца) — Н Марко Лазетић (Фортуна Ситард) — Н Данијеле Малдини (Монца) — Н Марко Насти (Бари) — Н Боб Марфи Оморегбе (Сестри Леванте) — Н Дивок Ориги (Нотингем Форест) — Н Лука Ромеро (Алмерија) — Н Шака Траоре (Палермо)

Значајни играчи у историји

Сви играчи који су наступали 100 и више пута за Милан, погледај Миланови играчи.

Повучени бројеви

Број	Играч	Националност	Позиција	Деби за Милан	Последњи меч
3*	Паоло Малдини	Италија	Одбрана	25. јануар 1985	31. мај 2009.
6	Франко Барези	Италија	Одбрана	23. април 1978	1. јун 1997.

Може се вратити ако неки од његових синова буде играо професионално за клуб.

Успеси

Национални

• Серија А :
  • Првак (19) : 1901, 1906, 1907, 1950/51, 1954/55, 1956/57, 1958/59, 1961/62, 1967/68, 1978/79, 1987/88, 1991/92, 1992/93, 1993/94, 1995/96, 1998/99, 2003/04, 2010/11, 2021/22.
  • Другопласирани (16) : 1902, 1947/48, 1949/50, 1951/52, 1955/56, 1960/61, 1964/65, 1968/69, 1970/71, 1971/72, 1972/73, 1989/90, 1990/91, 2004/05, 2011/12, 2020/21.
• Куп Италије :
  • Освајач (5) : 1966/67, 1971/72, 1972/73, 1976/77, 2002/03.
  • Финалиста (9) : 1941/42, 1967/68, 1970/71, 1974/75, 1984/85, 1989/90, 1997/98, 2015/16, 2017/18.
• Суперкуп Италије :
  • Освајач (7) : 1988, 1992, 1993, 1994, 2004, 2011, 2016.
  • Финалиста (5) : 1996, 1999, 2003, 2018, 2022.
• Серија Б :
  • Првак (2) : 1980/81, 1982/83.

Европски

• Куп европских шампиона / Лига шампиона :
  • Освајач (7–најуспешнији италијански клуб) : 1962/63, 1968/69, 1988/89, 1989/90, 1993/94, 2002/03, 2006/07.
  • Финалиста (4) : 1957/58, 1992/93, 1994/95, 2004/05.
• Суперкуп Европе / УЕФА суперкуп :
  • Освајач (5–рекорд) : 1989, 1990, 1994, 2003, 2007.
  • Финалиста (2) : 1973, 1993.
• Куп победника купова :
  • Освајач (2–најуспешнији италијански клуб) : 1967/68., 1972/73.
  • Финалиста (1) : 1973/74.
• Митропа куп :
  • Освајач (1) : 1982.
• Латински куп :
  • Освајач (2–рекорд) : 1951, 1956.
  • Финалиста (1) : 1953.

Интернационални

• Интерконтинентални куп :
  • Освајач (3–рекорд) : 1969, 1989, 1990.
  • Финалиста (4) : 1963, 1993, 1994, 2003.
• Светско клупско првенство :
  • Освајач (1) : 2007.

Председници и тренери

Тренери

Сви тренери Милана од 1900. до данас.

Име	Националност	Године
Херберт Килпин	Енглеска	1900–1908
Данијеле Анђелони	Италија	1906–1907
Техничка комисија	Италија	1907–1910
Ђовани Кампеиро	Италија	1910–1911
Техничка комисија	Италија	1911–1914
Ђудо Мода	Италија	1915–1922
Ферди Опенхеим	Аустрија	1922–1924
Виторио Поцо	Италија	1924–1926
Ђудо Мода	Италија	1926
Херберт Бургес	Енглеска	1926–1928
Енгелберт Кониг	Аустрија	1928–1931
Јожеф Банаш	Мађарска	1931–1933
Јожеф Виола	Мађарска	1933–1934
Адолфо Балонкијери	Италија	1934–1937
Вилијам Гарбут	Енглеска	1937
Херман Фелснер Жозеф Банаш	Аустрија Мађарска	1937–1938
Јожеф Виола	Мађарска	1938–1940
Ђудо Ара Антонио Бусини	Италија Италија	1940–1941
Марио Мањоци	Италија	1941–1943
Ђузепе Сантагсино	Италија	1943–1945
Адолфо Балонкијери	Италија	1945–1946
Ђузепе Бигоњо	Италија	1946–1949
Лајош Чеизлер	Мађарска	1949–1952
Гунар Грен	Шведска	1952
Марио Спероне	Италија	1952–1953
Бела Гутман	Мађарска	1953–1954
Антонио Бусини	Италија	1954
Хектор Пурисели	Уругвај	1954–1956
Ђузепе Вијани	Италија	1957–1960
Паоло Тодескини	Италија	1960–1961
Нерио Роко	Италија	1961–1963
Луис Карниља	Аргентина	1963–1964
Нилс Лидхолм	Шведска	1963–1966
Ђовани Катоцо	Италија	1966
Артуро Силвестри	Италија	1966–1967
Нерио Роко	Италија	1966–1972
Чезаре Малдини	Италија	1973–1974

Име	Националност	Године
Ђовани Трапатони	Италија	1974
Густаво Ђанони	Италија	1974–1975
Нерио Роко	Италија	1975
Паоло Барисон	Италија	1975–1976
Ђовани Трапатони	Италија	1976
Ђузепе Марћиоро	Италија	1976–1977
Нерио Роко	Италија	1977
Нилс Лидхолм	Шведска	1977–1979
Масимо Ђакомини	Италија	1979–1981
Итало Галбати	Италија	1981
Луиђи Радиче	Италија	1981–1982
Итало Галбати	Италија	1982
Франческо Загати	Италија	1982
Иларио Кастањер	Италија	1982–1984
Итало Галбати	Италија	1984
Нилс Лидхолм	Шведска	1984–1987
Фабио Капело	Италија	1987
Ариго Саки	Италија	1987–1991
Фабио Капело	Италија	1991–1996
Оскар Табарез	Уругвај	1996
Ђорђио Морини	Италија	1996–1997
Ариго Саки	Италија	1997
Фабио Капело	Италија	1997–1998
Алберто Цакерони	Италија	1998–2001
Чезаре Малдини Мауро Тасоти	Италија Италија	2001
Фатих Терим	Турска	2001
Карло Анћелоти	Италија	2001–2009
Леонардо Араужо	Бразил	2009–2010
Масимилијано Алегри	Италија	2010–2014
Кларенс Седорф	Холандија	2014
Филипо Инцаги	Италија	2014–2015
Синиша Михајловић	Србија	2015–2016
Кристијан Броки	Италија	2016
Винченцо Монтела	Италија	2016–2017
Ђенаро Гатузо	Италија	2017–2019
Марко Ђампаоло	Италија	2019–2019
Стефано Пјоли	Италија	2019–

Види још

• Списак фудбалских клубова у Италији
• Милански дерби

Спољашње везе

• Званични веб-сајт