ФК Милан

Из Википедије, слободне енциклопедије
Милан
logo
Пуно име Associazione Calcio Milan
Надимак Rosoneri
Il Diavolo
Основан 16. децембар 1899
стадион Сан Сиро,
Милано, Италија
(капацитет: 80.018)
Председник Силвио Берлускони
Тренер Филипо Инзаги
Лига Серија А
2013/14. Серија А, 8.
Тимске боје Тимске боје Тимске боје
Тимске боје
Тимске боје
 
Домаћи дресови
Тимске боје Тимске боје Тимске боје
Тимске боје
Тимске боје
 
Гостујући дресови
Тимске боје Тимске боје Тимске боје
Тимске боје
Тимске боје
 
Трећи дресови

ФК Милан (итал. Associazione Calcio Milan) је фудбалски клуб из Милана, Италија. Клуб су основали 1899-е, Енглези Херберт Килпин и Алфред Едвардс. Клуб се током свог постојања такмичио у Серији А, најелитнијем такмичњеу у Италији, осим у 2 сезоне с почетка 80-их, када се такмичио у Серији Б.

Милан је освојио 18 европских и светских трофеја и заједно са Боком Јуниорс је најуспешнији тим на свету. Милан је освојио 4 светске титуле, више него било који тим. Од тога освојио је Интерконтинентални Куп 3 пута и једном Светско првенство за клубове. Лига Шампиона је освојена 7 пута (само је Реал Мадрид успешнији са 10 титула), Супер Куп Европе рекордних 5 пута, а Куп победника купова 2 пута.

Милан је освојио национално првенство 18 пута, само је Јувентус са 32 титуле успешнији. Куп Италије је освојен 5 пута а Суперкуп Италије 6 пута. УЕФА лига Европе је једини већи трофеј који Милан никад није освојио. Милан је такође оснивач и члан групе клубова Г-14.

Дом фудбалера Милана је Сан Сиро, који је такође познат и као Ђузепе Меаца. Стадион, који дели са градским ривалом Интером, је највећи у Италији, са капацитетом од 82.995 места. Валсник клуба је Италијански министар Силвио Берлускони, док је потпредседник Адријано Галијани. Милан је један од најбогатијих клубова у Италијанском и светском фудбалу.

Историја клуба[уреди]

Почеци и историја клуба до Берлусконијеве ере[уреди]

Екипа Милана 1901. године

Клуб се оснива 1899. године под именом Milan Cricket and Football Club од стране енглеза Алфреда Едвардса и у његову част клуб добија име Милан, како га Енглези зову, а не Милано. Бирају се црвено-црни дресови, да би се истакла жеља, жестина и велика борбеност екипе. Први трофеј по називу Medaglia del Re осваја се 1900., док се прва титула првака осваја већ 1901. године. 1908. године један део клуба, није хтео признати италијанску доминацију у њему и одваја се, па тако постаје ФК Интернационале (Интер Милан), Миланов најљући и највећи противник. После Првог светског рата, почиње период стагнације и лоших резултата, који се тек успевају поправити у крајем 40-их година и онда започиње Миланова "прва златна ера".

Милан осваја титулу после 44 године предвођени тројицом Швеђана: Гунар Греном, Гунар Нордалом и Нилс Лидхолмом. Посебно се истакао Гунар Нордал, са 35 голова у сезони 49/50 тј. рекордом који још није надмашен. Милан постаје шампион и 1955., 1957. и 1959. Постају прваци такође и 1962. године када је био тренер Нерео Роко, творац легендарног стила игре Катенаћа. Највеће звезде у том периоду су била два Италијана Ђани Ривера и Жозе Алтафини. Освојили су и два пута Куп Шампиона: 1963 i 1969. Међутим после тога клуб се налази опет како у финансијским тако и у резултатској кризи, док њихов градски противник Интер доживљава највеће успехе. 70-их година освајају 3 национална купа и 2 купа победника купова, али главни циљ је 10-ти скудето који би донео прву звездицу изнад грба екипе. Ипак, своју прву звездицу добијају 1979. године, када им је тај трофеј донео изванредни Ђани Ривера. Међутим у сезони 79/80, код Милана и Лација се утврђује да су неке мечеве намештали и кажњавају их путем у Серију Б. Милан се одмах послије годину дана враћа у Серију А, међутим очајним играма те сезоне, опет доживљавају катастрофу и селе се у нижи ранг. Рангиран је као девети у листи ФИФА најбољих клубова 20. века.[1]

Берлусконијева ера[уреди]

Након великих потешкоћа, 1986. године клуб купује тада познати предузетник Силвио Берлускони, и почење да прави потезе које ће Милан вратити на стару стазу славе. Један од најбољих је довођење тада младог тренера Арига Сакија, али и сјајног холадског триа у коме су били: Руд Гулит, Марко ван Бастен и бивши тренер Барселоне Френк Рајкард. Од италијанских играча долазе Карло Анћелоти, Роберто Донадони и Ђовани Гали. Прваци постају убрзо 1987. године, а годину касније освајају и Куп Шампиона. Годину касније исти куп опет бране, а и освајају у ве године и два интерконтинентална купа. Арига Сакија мијења Фабио Капело, са којим Милан осваја титуле од 1992. до 1994. године, одигравши сезону без пораза. 1994. освајају још један Куп Шампиона у легендарној утакмици са Барселоном када је резултат био 4:0 у корист росо-нера. Окосницу тога тима чинили су: Дејан Савићевић, Роберто Бађо, Звонимир Бобан, Паоло Малдини Алесандро Костакурта, те харизматични капитен Франко Барези. Након тога уследио је период осредњих резултата без трофеја. Међутим, убрзо клуб у сезони 1998/1999, када су их сви видели без шанси, осваја титулу шампиона Италије. 2003. године постају опет Шампиони Европе, освајају Лигу Шампиона, тј. некадашњи Куп Шампиона, предвођени Андрејем Шевченком, Руи Костом, Филипом Инзагијем, Андреом Пирлом и другим. A у сезони 2006/07. поново долазе до финала Лиге Шампиона коју и освајају, победом против Ливерпула резултатом 2:1.

Стадион[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Стадион Ђузепе Меаца

Тренутни стадион тима је Сан Сиро са 82.995, званично познат као Стадион Ђузепе Меаца по бившем играчу који је представљао како Милан тако и Интер. Име Сан Сиро је преузет из округа где је смештен. Сан Сиро је домаћи терен у Милану од 1926., када га је приватно саградио клуб. Стадион се дели са Интером од 1946., када је други велики милански фудбалски клуб прихваћен као заједнички станар. Стадион је добро познат по фантастичној атмосфери због близине седишта терену. Постоји честа употреба ракете од стране навијача који често проузрокују невоље.

Дана 19. децембра 2005., Миланов потпредседник и извршни директор Адријано Галлиани најавио је да тим озбиљно ради на томе да се исели из Сан Сира. Он је рекао да ће се Миланов нови стадион у великој мери заснивати на Велтинс-Арени и следећим стандардима фудбалских стадиона у Сједињеним Државама, Немачкој и Шпанији. Вероватно ће бити стадион за мале фудбалске сврхе (без атлетике). Нови стадион би требало да буде назван по спонзору. Остаје да се види да ли је то план, или је ово само трик да примора власнике да продају стадион Милана за номиналну накнаду како би наставили са реновирањем. Такође су се појавиле гласине о намери Интера да се изгради нови стадион који такође може утицати на ову одлуку.

Играчи[уреди]

Састав у сезони 2014/15.[уреди]

Од 7. априла 2014.

Бр. Позиција Играч
1 Италија Г Мајкл Агаци
2 Италија O Матија Де Шиљо
4 Гана C Сули Мунтари
5 Француска O Филип Мексес
7 Француска C Жереми Менез
8 Италија C Рикардо Сапонара
9 Шпанија H Фернандо Торес
10 Јапан C Кеисуке Хонда
11 Италија H Ђанпаоло Пацини
13 Француска O Адил Рами
14 Италија O Микеланђело Албертаци
15 Гана C Микаел Есјен
16 Италија C Андреа Поли
17 Колумбија O Кристијан Запата
Бр. Позиција Играч
18 Италија C Рикардо Монтоливо (капитен)
19 Француска H М'Баје Нианг
20 Италија O Игнасио Абате
23 Шпанија Г Дијего Лопез Родригез
25 Италија O Даниеле Бонера
27 Колумбија O Пабло Армеро
28 Холандија C Марко Ван Гинкел
32 Италија Г Кристијан Абијати
33 Бразил O Алекс
34 Холандија C Најџел де Јонг
81 Италија O Кристијан Закардо
89 Италија C Ђакомо Бонавентура
92 Италија H Стефан Ел Шарави
98 Италија H Хашим Мастур

Значајни играчи у историји[уреди]

Сви играчи који су наступали 100 и више пута за Милан, погледај Миланови играчи.

Повучени бројеви[уреди]

Број Играч Националност Позиција Деби за Милан Последњи меч
3* Паоло Малдини Италија Италија Одбрана 25. јануар 1985 31. мај 2009.
6 Франко Барези Италија Италија Одбрана 23. април 1978 1. јун 1997.

Може се вратити ако неки од његових синова буде играо професионално за клуб.

Успеси[уреди]

Домаћи[уреди]

  • Scudetto.svg Scudetto della stella (10°) Серија А :
    • Првак (18) : 1901, 1906, 1907, 1950/51, 1954/55, 1956/57, 1958/59, 1961/62, 1967/68, 1978/79, 1987/88, 1991/92, 1992/93, 1993/94, 1995/96, 1998/99, 2003/04, 2010/11.
    • Други (14) : 1902, 1947/48, 1949/50, 1951/52, 1955/56, 1960/61, 1964/65, 1970/71, 1971/72, 1972/73, 1989/90, 1990/91, 2004/05, 2011/12.
  • Coccarda Coppa Italia.svg Куп Италије :
    • Освајач (5) : 1966/67, 1971/72, 1972/73, 1976/77, 2002/03.
    • Финалиста (7) : 1941/42, 1967/68, 1970/71, 1974/75, 1984/85, 1989/90, 1997/98.

Европски[уреди]

Интернационални[уреди]

Председници и тренери[уреди]

Председници[уреди]

Тренери[уреди]

Сви тренери Милана од 1900. до данас.

Име Националност Године
Херберт Килпин Застава Енглеске Енглеска 1900–1908
Данијеле Анђелони Краљевина Италија Италија 1906–1907
Техничка комисија Краљевина Италија Италија 1907–1910
Ђовани Кампеиро Краљевина Италија Италија 1910–1911
Техничка комисија Краљевина Италија Италија 1911–1914
Ђудо Мода Краљевина Италија Италија 1915–1922
Ферди Опенхеим Застава Аустрије Аустрија 1922–1924
Виторио Поџо Краљевина Италија Италија 1924–1926
Ђудо Мода Краљевина Италија Италија 1926
Херберт Бургес Застава Енглеске Енглеска 1926–1928
Енгелберт Кониг Застава Аустрије Аустрија 1928–1931
Жозеф Банаш Застава Мађарске Мађарска 1931–1933
Жозеф Виола Застава Мађарске Мађарска 1933–1934
Адолфо Балонкијери Краљевина Италија Италија 1934–1937
Вилијам Гарбут Застава Енглеске Енглеска 1937
Херман Фелснер
Жозеф Банаш
Застава Аустрије Аустрија
Застава Мађарске Мађарска
1937–1938
Жозеф Виола Застава Мађарске Мађарска 1938–1940
Ђудо Ара
Антонио Бусини
Краљевина Италија Италија
Краљевина Италија Италија
1940–1941
Марио Мањоци Краљевина Италија Италија 1941–1943
Ђузепе Сантагсино Краљевина Италија Италија 1943–1945
Адолфо Балонкијери Краљевина Италија Италија 1945–1946
Ђузепе Бигогно Застава Италије Италија 1946–1949
Лајош Чеизлер Мађарска Мађарска 1949–1952
Гунар Грен Застава Шведске Шведска 1952
Марио Спероне Застава Италије Италија 1952–1953
Бела Гутман Мађарска Мађарска 1953–1954
Антонио Бусини Застава Италије Италија 1954
Хектор Пурисели Застава Уругваја Уругвај 1954–1956
Ђузепе Вијани Застава Италије Италија 1957–1960
Паоло Тодескини Застава Италије Италија 1960–1961
Нерио Роко Застава Италије Италија 1961–1963
Луис Карниља Застава Аргентине Аргентина 1963–1964
Нилс Лидхолм Застава Шведске Шведска 1963–1966
Ђовани Катоцо Застава Италије Италија 1966
Име Националност Године
Артуро Силвестри Застава Италије Италија 1966–1967
Нерио Роко Застава Италије Италија 1966–1972
Ћезаре Малдини Застава Италије Италија 1973–1974
Ђовани Трапатони Застава Италије Италија 1974
Густаво Ђанони Застава Италије Италија 1974–1975
Нерио Роко Застава Италије Италија 1975
Паоло Барисон Застава Италије Италија 1975–1976
Ђовани Трапатони Застава Италије Италија 1976
Ђузепе Марћиоро Застава Италије Италија 1976–1977
Нерио Роко Застава Италије Италија 1977
Нилс Лидхолм Застава Шведске Шведска 1977–1979
Масимо Ђакомини Застава Италије Италија 1979–1981
Итало Галбати Застава Италије Италија 1981
Луиђи Радис Застава Италије Италија 1981–1982
Итало Галбати Застава Италије Италија 1982
Франческо Загати Застава Италије Италија 1982
Иларио Кастагер Застава Италије Италија 1982–1984
Итало Галбати Застава Италије Италија 1984
Нилс Лидхолм Застава Шведске Шведска 1984–1987
Фабио Капело Застава Италије Италија 1987
Ариго Саки Застава Италије Италија 1987–1991
Фабио Капело Застава Италије Италија 1991–1996
Оскар Табарез Застава Уругваја Уругвај 1996
Ђорђио Морини Застава Италије Италија 1996–1997
Ариго Саки Застава Италије Италија 1997
Фабио Капело Застава Италије Италија 1997–1998
Алберто Закерони Застава Италије Италија 1998–2001
Ћезаре Малдини
Мауро Тасоти
Застава Италије Италија
Застава Италије Италија
2001
Фатих Терим Застава Турске Турска 2001
Карло Анћелоти Застава Италије Италија 2001–2009
Леонардо Застава Италије Италија 2009–2010
Масимилијано Алегри Застава Италије Италија 2010–2014
Кларенс Седорф Холандија Холандија 2014
Филипо Инзаги Застава Италије Италија 2014–

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ „web.archive.org“ Приступљено 23. 3. 2011.. 

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :