Убодина — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
мНема описа измене
мНема описа измене
Ред 11: Ред 11:
Убоди ножем и другим шиљатим механичким оруђем данас су уобичајени међу бандама и у затворима јер су ножеви јефтини, а шиљати предмети се лако набаве (или произведу), и могу се сакрити и релативно су ефикасни.
Убоди ножем и другим шиљатим механичким оруђем данас су уобичајени међу бандама и у затворима јер су ножеви јефтини, а шиљати предмети се лако набаве (или произведу), и могу се сакрити и релативно су ефикасни.


Само у 2013. години догодило се око 8 милиона убода ножем.<ref>Global Burden of Disease Study 2013, Collaborators (22 August 2015). "Global, regional, and national incidence, prevalence, and years lived with disability for 301 acute and chronic diseases and injuries in 188 countries, 1990-2013: a systematic analysis for the Global Burden of Disease Study 2013". ''Lancet''. '''386''' (9995): 743–800. doi:10.1016/s0140-6736(15)60692-4. PMC 4561509. <nowiki>PMID 26063472</nowiki>.</ref>
Само у 2013. години догодило се око 8 милиона убода ножем.<ref>Global Burden of Disease Study 2013, Collaborators (22 August 2015). "Global, regional, and national incidence, prevalence, and years lived with disability for 301 acute and chronic diseases and injuries in 188 countries, 1990-2013: a systematic analysis for the Global Burden of Disease Study 2013". ''Lancet''. '''386''' (9995): 743–800. {{doi|10.1016/s0140-6736(15)60692-4}}. PMC 4561509. <nowiki>PMID 26063472</nowiki>.</ref>


== Историја ==
== Историја ==

Верзија на датум 11. новембар 2022. у 04:35

Убодина
лат Vulnus punctum
Класификација и спољашњи ресурси
МКБ-10T14.0-T14.1
МКБ-9-CM872-893

Убодина или убодна рана (лат. vulnus punctum) јесте врста ране настала пенетрацијом шиљка механичког оруђа (нпр нож, шило, шрафцигер, ексер, и др.) или шиљатих делова објеката (нпр машина, уређаја, возила, дрвета итд).[1]

Епидемиологија

Убоди ножем и другим шиљатим механичким оруђем данас су уобичајени међу бандама и у затворима јер су ножеви јефтини, а шиљати предмети се лако набаве (или произведу), и могу се сакрити и релативно су ефикасни.

Само у 2013. години догодило се око 8 милиона убода ножем.[2]

Историја

Убиство Гаја Јулија Цезара, наношењем смртоносне убодине ножем.

Убоди ножем или бодежом су били уобичајени током читаве људске историје и били су средство коришћено за убиство бројних истакнутих историјских личности, као што су други калиф Омар[3] и римски диктатор Гај Јулије Цезар[4] и цар Калигула.[5]

Сепуку: задавање смртоносних рана, убодом бодежа у леву доњу страну трбуха и парањем у десну страну, након чега би му помагач одсекао главу.

У Јапану, историјска пракса намерног убода ножем у ритуалном самоубиству позната је као сепуку (колоквијално хара-кири, буквално „сечење по трбуху“ јер подразумева резање предњег зида трбуха).[6] У глобалу, сепуку се и није састојао у дословном самоубиству, већ у задавању смртоносних рана, убодом бодежа у леву доњу страну трбуха и парањем у десну страну, након чега би му помагач одсекао главу (која је по правилима морала остати висити на једном комадићу коже).[6]

Судскомедицинске карактеристике

  • Код ове врсте ране сила делује на мањем простору (за разлику од секотине), што омогућава лакше продирање оруђа у дубину
    Оружје за убиство (нож), докази и фотографије из случаја убиства (убода ножем) у Трондхеајму, Норвешка 1928. Из Норвешког националног музеја правде у Трондхејму, Норвешка, јавни музеј који излаже артефакте из кривичног правосуђа у земљи и историје спровођења закона.
    ткива.
  • Зато код убодине постоји несразмера између малог отвора и дугачког простора ране.
  • Облик отвора убодине, зависи од правца деловања оруђа у односу на еластична влакна коже. Ако је правац дејства исти као правац пружања еластичних влакана, ивице ће се додиривати; ако су влакна попречно пресечена, оне ће зјапити, за разлику од њиховог косог пресецања, када ће отвор бити асиметричан.
  • Величина отвора ране зависи не само од попречног пресека оруђа већ и од еластичности влакана ткива у који оно продире (може бити за неколико милиметара краћи или дужи)
  • Ивице улазног отвора ране и стране су обично глатке, равне, ненагњечене и без крвног подлива.[1]
  • Зависно од врсте оруђа отвор ране може бити;
  • овалан,
  • кружан,
  • троугласт итд.

Прободина и забодина

  • Ако убодина, сем улазног отвора има и излазни отвор (нпр убодина која захвата целу дебљину бутине) онда се таква рана назива прободина.[1]
  • Ако је убодина без излазног отвора, тако да продор односно убодина завршава у ткиву (нпр убодина трбуха чији се канал слепо завршава у јетри), онда такву убодину називамо забодина.[1]

Врсте шиљатог оруђа-оружја

Последице

Терапија

Главни чланак: Рана

Убодина се као и остале ране лечи на један од следећих начина:[7]

Види још

Извори

  1. ^ а б в г „UBODINA • LekarInfo 2022” (на језику: српски). 2019-08-24. Приступљено 2022-03-13. 
  2. ^ Global Burden of Disease Study 2013, Collaborators (22 August 2015). "Global, regional, and national incidence, prevalence, and years lived with disability for 301 acute and chronic diseases and injuries in 188 countries, 1990-2013: a systematic analysis for the Global Burden of Disease Study 2013". Lancet. 386 (9995): 743–800. doi:10.1016/s0140-6736(15)60692-4. PMC 4561509. PMID 26063472.
  3. ^ Ahmed, Nazeer (2001). Islam in Global History: From the Death of Prophet Muhammad to the First World War. American Institute of Islamic History and Culture. стр. 34. ISBN 978-0-7388-5963-7.
  4. ^ Suetonius (2004). Lives of the Caesars. Barnes and Noble Library of Essential Reading Series. Translated by J. C. Rolfe. Barnes & Noble. стр. 258. ISBN 9780760757581.
  5. ^ Barrett, Anthony A. (2002-01-04). Caligula: The Corruption of Power (на језику: енглески). Routledge. ISBN 978-1-134-60988-8. 
  6. ^ а б „The Deadly Ritual of Seppuku | Samurai Weapons”. archive.ph. 2013-01-12. Приступљено 2022-03-13. 
  7. ^ Smrke D. Klinične smernice za zdravljenje akutnih in kroničnih ran. In: Repše S., Tršinar B. editor: Kirurgija. Ljubljana: Sledi, 2003; 132-6
  8. ^ D. Huljev, A. Gajić. Debridement. Acta Med Croatica, 65 (Supl. 2) (2011) 63-68
  9. ^ Fritz H. Keyser, Kurt A. Bienz Medizinische Mikrobiologie Thieme ISBN 3-13-444810-6.

Литература

  • Патологија механичких повреда - судскомедицински значај, Медицинска књига; Београд-Загреб 1973.
  • Медицински лексикон, Медицинска књига Београд-Загреб, 1987 ЈУ ISBN 86-311-0017-Х

Спољашње везе

Медији везани за чланак Слике сечива и бодежа на Викимедијиној остави

Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Убодина&oldid=25348352”