Западна Двина — разлика између измена

Координате: 57° 3′ 43″ N 24° 1′ 33″ E / 57.06194° С; 24.02583° И / 57.06194; 24.02583 (Ушће реке Западне Двине)
С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
.
ознака: везе до вишезначних одредница
Ред 5: Ред 5:
| слика = Daugava (Düna) in Riga - bridges.JPG
| слика = Daugava (Düna) in Riga - bridges.JPG
| опис = Западна Двина код [[рига|Риге]]
| опис = Западна Двина код [[рига|Риге]]
| дужина = {{convert|1020|km|mi|abbr=on}}<ref name=statistics>{{cite web |url = http://landofancestors.com/travel/statistics/geography/237-main-characteristics-of-the-largest-rivers.html |title = Main Geographic Characteristics of the Republic of Belarus. Main characteristics of the largest rivers of Belarus |publisher = Data of the Ministry of Natural Resources and Environmental Protection of the Republic of Belarus. |year = 2011 |website = Land of Ancestors |access-date= 27 September 2013 }}</ref>
| дужина = 1.020
| површина_слива = 87.900
| површина_слива = 87.900
| проток = 678
| проток = 678
Ред 29: Ред 29:
| опис_м = Басен Западне Двине
| опис_м = Басен Западне Двине
}}
}}

'''Западна Двина''' или '''Даугава''' ({{јез-рус|Западная Двина}}; {{јез-блр|Заходняя Дзвіна}}; {{јез-лет|Daugava}}; {{јез-нем|Düna}}, {{јез-пл|Dźwina}}) река је у северном делу [[Источна Европа|источне Европе]] и њен басен обухвата подручја три земље: [[русија|Русије]], [[белорусија|Белорусије]] и [[летонија|Летоније]].
'''Западна Двина''' или '''Даугава''' ({{јез-рус|Западная Двина}}; {{јез-блр|Заходняя Дзвіна}}; {{јез-лет|Daugava}}; {{јез-нем|Düna}}, {{јез-пл|Dźwina}}) река је у северном делу [[Источна Европа|источне Европе]] и њен басен обухвата подручја три земље: [[русија|Русије]], [[белорусија|Белорусије]] и [[летонија|Летоније]].


Извире на подручју [[валдајско побрђе|Валдајског побрђа]] у [[тверска област|Тверској области]] Русије и након 1.020 km тока улива се у [[Ришки залив]] [[балтичко море|Балтичког мора]] код града [[рига|Риге]]. Каналским системом повезана је са рекама [[Березина]] и [[Дњепар]], односно са [[црно море|Црним морем]].
Извире на подручју [[валдајско побрђе|Валдајског побрђа]] у [[тверска област|Тверској области]] Русије и након 1.020 km тока улива се у [[Ришки залив]] [[балтичко море|Балтичког мора]] код града [[рига|Риге]].<ref>{{cite web |title=Gruberts D. "Daugava". Nacionālā enciklopēdija. |url=https://enciklopedija.lv/skirklis/131859-Daugava |publisher=Nacionālā enciklopēdija |access-date=11 August 2022}}</ref> Каналским системом повезана је са рекама [[Березина]] и [[Дњепар]], односно са [[црно море|Црним морем]].


Приказана је на новчаници од 10 [[Летонски лат|летонских лата]].<ref>{{Cite web |url=https://www.bank.lv/en/banknotes-and-coins/lats-banknotes-and-coins/banknotes |title=Banknotes of the Bank of Latvia |publisher=[[Bank of Latvia]] |access-date=2 January 2018}}</ref><ref name=Vecins79>{{Cite book |author=Ēvalds Vēciņš |author2= Dzintars Rubenis |author3= Gunārs Rolands Grīns |title=Nauda Latvijā XX gadsimtā : Katalogs I daļa 2. sējums. |language=lv |publisher=Zvaigzne |location=Riga |page=79 |year=2002 |isbn=9984223450 |oclc=45699853}}</ref><ref name=Vecins81>{{Cite book |author=Ēvalds Vēciņš |author2= Dzintars Rubenis |author3= Gunārs Rolands Grīns |title=Nauda Latvijā XX gadsimtā : Katalogs I daļa 2. sējums. |language=lv |publisher=Zvaigzne |location=Riga |page=81 |year=2002 |isbn=9984223450 |oclc=45699853}}</ref><ref name=Vecins61>{{Cite book |author=Ēvalds Vēciņš |author2= Dzintars Rubenis |author3= Gunārs Rolands Grīns |title=Nauda Latvijā XX gadsimtā : Katalogs I daļa 2. sējums. |language=lv |publisher=Zvaigzne |location=Riga |page=61 |year=2002 |isbn=9984223450 |oclc=45699853}}</ref>
Приказана је на новчаници од 10 [[Летонски лат|летонских лата]].


== Географске карактеристике ==
== Географске карактеристике ==

Западна Двина извире из [[мочвара]] у близини језера Корјакино на подручју [[валдајско побрђе|Валдајског побрђа]] [[тверска област|Тверске области]] у Русији. Након свега неколико километара тока протиче кроз језеро [[Охват]] одакле наставља свој ток на југозападу. Код града [[Витепск]]а скреће ка северозападу и задржава тај правац све до ушћа у [[Ришки залив]] [[балтичко море|Балтичког мора]] у који се улива у виду мање ерозивне делте.
Западна Двина извире из [[мочвара]] у близини језера Корјакино на подручју [[валдајско побрђе|Валдајског побрђа]] [[тверска област|Тверске области]] у Русији. Након свега неколико километара тока протиче кроз језеро [[Охват]] одакле наставља свој ток на југозападу. Код града [[Витепск]]а скреће ка северозападу и задржава тај правац све до ушћа у [[Ришки залив]] [[балтичко море|Балтичког мора]] у који се улива у виду мање ерозивне делте.<ref name=statistics />


Укупна дужина водотока је 1.020 km од чега је 325 km преко територије Руске Федерације, 328 у Белорусији и 367 km на подручју Летоније. Укупна површина сливног подручја је 87.900 km². просечан годишњи проток у зони ушћа је 678 m³/s.
Укупна дужина водотока је 1.020 km од чега је 325 km преко територије Руске Федерације, 328 у Белорусији и 367 km на подручју Летоније. Укупна површина сливног подручја је 87.900 km². просечан годишњи проток у зони ушћа је 678 m³/s.


== Притоке ==
== Притоке ==

Неке од најважнијих притока Западне Двине су [[Усвјача]], [[обаљ (река)|Обаљ]], [[Полота]], [[Дриса]], [[Каспља]], [[Лучоса]], [[Ула]], [[Ушача]], [[Дисна]], [[Велеса]].
Неке од најважнијих притока Западне Двине су [[Усвјача]], [[обаљ (река)|Обаљ]], [[Полота]], [[Дриса]], [[Каспља]], [[Лучоса]], [[Ула]], [[Ушача]], [[Дисна]], [[Велеса]].


== Градови ==
== Градови ==

Највећи градски центри који леже на њеним обалама су [[Витепск]], [[Полоцк|Полацк]], [[Наваполацк]], [[Даугавпилс]] и [[Рига]].
Највећи градски центри који леже на њеним обалама су [[Витепск]], [[Полоцк|Полацк]], [[Наваполацк]], [[Даугавпилс]] и [[Рига]].

== Етимологија ==
[[File:Riga Dom Bruecke Daugava.jpg|thumb|лево|250п|Daugava flowing through [[Riga]] in [[Latvia]]]]
{{рут}}
According to [[Max Vasmer]]'s ''Etymological Dictionary'', the [[toponym]] Dvina cannot stem from a [[Uralic language]]; instead, it possibly comes from an [[Indo-European languages|Indo-European]] word which used to mean ''river'' or ''stream''.<ref>{{cite book|last=Фасмер|first=Макс|script-title=ru:Этимологический словарь Фасмера|url=http://starling.rinet.ru/cgi-bin/response.cgi?root=%2Fusr%2Flocal%2Fshare%2Fstarling%2Fmorpho&morpho=1&basename=morpho%5Cvasmer%5Cvasmer&first=1&off=&text_word=%D0%94%D0%B2%D0%B8%D0%BD%D0%B0&method_word=substring&ic_word=on&text_general=&method_general=substring&ic_general=on&text_origin=&method_origin=substring&ic_origin=on&text_trubachev=&method_trubachev=substring&ic_trubachev=on&text_editorial=&method_editorial=substring&ic_editorial=on&text_pages=&method_pages=substring&ic_pages=on&text_any=&method_any=substring&sort=word&ic_any=on|language=ru|page=161}}</ref> The name ''Dvina'' resembles strongly ''[[Danube|Danuvius]]'' which itself derived from the Proto-Indo-European ''*dānu'', meaning "large river".

The Finno-Ugric names {{Lang|liv|Vēna}} ([[Livonian language|Livonian]]), {{Lang|et|Väinajogi}} ([[Estonian language|Estonian]]), and {{Lang|fi|Väinäjoki}} ([[Finnish language|Finnish]]) all stem from Proto-Finnic ''*väin'', meaning "a large, peacefully rolling river".

== Историја ==
[[File:Ustdvinsk.jpg|thumb|left|250px|The Swedish army bombarding the fortress of [[Dünamünde]] at the Daugava's estuary in [[Latvia]]<ref name="PSS">{{cite news |first=Aarne |last=Veedla |language=et |title=Patriarhi suguvõsa saladused |url=http://www.ekspress.ee/2008/12/05/varia/5735-patriarhi-suguvosa-saladused |publisher=ekspress.ee |date=4 February 2003 |access-date=5 December 2008 |archive-url=https://web.archive.org/web/20081208063332/http://www.ekspress.ee/2008/12/05/varia/5735-patriarhi-suguvosa-saladused |archive-date=8 December 2008 |url-status=dead }}</ref><ref name=sparwenfeld>{{cite book |author=Johan Gabriel Sparwenfeld |author-link=Johan Gabriel Sparwenfeld |title=J.G. Sparwenfeld's diary of a journey to Russia 1684-87 |year=2002 |isbn=9789174023244 |quote=Joakim Cronman (d. 1703), colonel with the garrison regiment of Narva 1679, colonel with the Savolaks and Nyslott provincial regiment 1683, commandant at Neumünde fortlet ... | url=https://books.google.com/books?id=2t9oAAAAMAAJ }}</ref>]]

Humans have settled at the mouth of the Daugava and along the shores of the Gulf of Riga for millennia, initially participating in a hunter-gatherer economy and utilizing the waters of the Daugava estuary for fishing and gathering. Beginning around the sixth century CE, [[Viking]] explorers crossed the Baltic Sea and entered the Daugava River, navigating upriver into the Baltic interior.<ref>{{Cite book
|url= https://books.google.com/books?id=lVBB1a0rC70C&q=daugava&pg=PA115
|title= Eastern Europe: An Introduction to the People, Lands, and Culture
|last= Frucht|first= Richard C.|date= 2005-01-01
|publisher= ABC-CLIO|isbn= 9781576078006|language= en
|access-date= 2017-07-06
|quote= The Daugava was an important transit river (carrying everything from Vikings to floating lumber) for centuries [...].
}}</ref>

In medieval times, the Daugava was part of the [[trade route from the Varangians to the Greeks]],<ref name="Cybriwsky2018">{{cite book|author=Roman Adrian Cybriwsky|title=Along Ukraine's River: A Social and Environmental History of the Dnipro (Dnieper)|url=https://books.google.com/books?id=W_4OEAAAQBAJ&pg=PA45|date=20 March 2018|publisher=Central European University Press|isbn=978-963-386-205-6|page=45}}</ref> an important route for the transport of furs from the north and of [[Eastern Roman Empire |Byzantine]] silver from the south. The Riga area, inhabited by the [[Finnic languages|Finnic]]-speaking [[Livs]], became a key location of settlement and defence of the mouth of the Daugava at least as early as the Middle Ages, as evidenced by the now destroyed fort at [[Torņakalns]] on the west bank of the Daugava in present-day Riga. Since the Late Middle Ages, the western part of the Daugava basin has come under the rule of various peoples and states; for example, the Latvian town of [[Daugavpils]] variously came under [[papal]], Slavonic, Polish, German, and Russian rule until the [[On the Restoration of Independence of the Republic of Latvia |restoration of the Latvian independence]] in 1990 at the end of the Cold War.<ref name=":0">[http://www.likumi.lv/doc.php?id=75539&mode=DOC Latvijas Padomju Sociālistiskās Republikas – Augstākās Padomes Deklarācija: Par Latvijas Republikas neatkarības atjaunošanu]. Likumi – Latvijas Republikas Tiesību Akti.</ref><ref>{{cite web |title=Aktualitātes Latvijas vēsturē arhīva dokumentos: 1990. gada 4. maijs |url=http://www.archiv.org.lv/index3.php?id=1139 |website=Latvijas Nacionālais arhīvs |access-date=1 August 2022 |language=lv}}</ref><ref>{{cite web |url = http://www.mfa.gov.lv/en/policy/peace-treaty/ |title = Peace Treaty between Latvia and Russia |access-date = 2008-05-04 |publisher = Ministry of Foreign Affairs of the Republic of Latvia |url-status = dead |archive-url = https://web.archive.org/web/20070926223554/http://www.mfa.gov.lv/en/policy/peace-treaty/ |archive-date = 2007-09-26 }}</ref>

== Околина ==
[[File:Port of Riga on the Daugava river.jpg|thumb|250px|alt=Port of Riga on the Daugava river by findseajobs.com|Port of Riga on the Daugava]]

The river began experiencing environmental deterioration in the Soviet era due to collective agriculture (producing considerable adverse water pollution runoff) and hydroelectric power projects.<ref>{{cite encyclopedia |year=2012 |title=Daugava River |encyclopedia=Encyclopedia of Earth |publisher=National Council for Science and the Environment |url=http://www.eoearth.org/article/Daugava_River?topic=78166 |last=C.Michael Hogan}}</ref>

=== Water quality ===
Upstream of the Latvian town of [[Jekabpils]], the river's [[pH]] has a characteristic value of about 7.8 (slight [[alkaline]]). In this area, the concentration of ionic calcium is around 43 milligrams per liter, [[nitrate]] is about 0.82 milligrams per liter, ionic [[phosphate]] is 0.038 milligrams per liter, and oxygen saturation is 80%. The high nitrate and phosphate load of the Daugava has contributed to the extensive buildup of phytoplankton biomass in the Baltic Sea; the [[Oder]] and [[Vistula]] rivers also contribute to the high nutrient loading of the Baltic.

In Belarus, water pollution of the Daugava is considered moderately severe, with the chief sources being treated wastewater, fish-farming, and agricultural chemical runoff (such as herbicides, pesticides, nitrates, and phosphates).<ref>{{cite web |title=Towards water security in Belarus: a synthesis report |url=https://read.oecd-ilibrary.org/environment/towards-water-security-in-belarus_488183c4-en#page19 |website=OECDiLibrary |access-date=27 June 2021 |pages=19-20 |doi=10.1787/488183c4-en}}</ref><ref>{{cite web |title=Water Report 15 |url=http://www.fao.org/3/w6240e/w6240e13.htm |website=fao.org |publisher=Food and Agriculture Organization of the United Nations |access-date=27 June 2021}}</ref>


== Види још ==
== Види још ==
Ред 51: Ред 86:
* [[Географија Русије]]
* [[Географија Русије]]
* [[Географија Летоније]]
* [[Географија Летоније]]

== Референце ==
{{Reflist}}

== Литература ==
{{refbegin|30em}}
* {{cite book|url=https://books.google.com/books?id=lVBB1a0rC70C&q=daugava+river&pg=PA115 |title=Latvia |author=Richard C. Frucht |author2=Aldis Purs |work=Eastern Europe |year=2005 |pages=115 |publisher=[[ABC-CLIO]] |isbn=9781576078006 |access-date=2009-08-01}}
* Francis W. Carter and David Turnock. 2002. Environmental problems of East Central Europe. 442 pages Google eBook
* {{Cite EB1911|wstitle= Dvina | volume= 8 |last1= Kropotkin |first1= Peter Alexeivitch |author1-link= Peter Kropotkin| last2= Bealby |first2= John Thomas| page = 738 |short= 1}}
* {{cite magazine|last=Jordan|first=Robert Paul|title=When The Rus Invaded Russia... Viking Trail East|magazine=[[National Geographic (magazine)|National Geographic]]|pages=278–317|volume=167|issue=3|date=March 1985|issn=0027-9358|oclc=643483454}}
* {{cite book|author=Thomas Schaub Noonan|title=The Dnieper Trade Route in Keivan Russia (900-1240 A.D.)|volume=1|url=https://books.google.com/books?id=gyYNtAEACAAJ|year=1965}}
* {{cite book|author=Thomas Schaub Noonan|title=The Dnieper Trade Route in Kievan Russia (900-1240 A.D.)|volume=2|url=https://books.google.com/books?id=hx-yswEACAAJ|year=1967|publisher=University Microfilms}}
* Dixon, D.F., 1998. Varangian-Rus warrior-merchants and the origin of the Russian state. Journal of Macromarketing, 18(1), pp. 50–61.
* Adelson, H.L., 1960. Early medieval trade routes. The American Historical Review, 65(2), pp. 271–287.
* Sverdlov, M.B., 1970. Transit Routes in Eastern Europe in the 9th to 11th Centuries. Soviet Geography, 11(6), pp. 472–479.
* Petrukhin, V.J., 2006. The Dnieper rapids in" De administrando imperio": the trade route and its sacrificial rites. BAR INTERNATIONAL SERIES, 1499, p. 187.
* Jakobsson, Sverrir, ''The Varangians: In God’s Holy Fire'' (Palgrave Macmillan, 2020), {{ISBN|978-3-030-53796-8}}.
* {{cite book|first=Victor|last=Spinei|title=The Romanians and the Turkic Nomads North of the Danube Delta from the Tenth to the Mid-Thirteenth Century|url=https://books.google.com/books?id=2vl538CMBsAC&pg=PA54|year=2009|publisher=BRILL|isbn=978-90-04-17536-5|page=54}}
* {{cite web|url=http://www.crestinortodox.ro/biserici-manastiri/basarabi-complexul-biserici-rupestre-68033.html|title=Basarabi - complexul de biserici rupestre|first=Developed by|last=ActiveSoft|website=www.crestinortodox.ro}}
* {{cite book|first=Florin|last=Curta|title=Southeastern Europe in the Middle Ages, 500-1250|url=https://books.google.com/books?id=YIAYMNOOe0YC&pg=PA303|date=31 August 2006|publisher=Cambridge University Press|isbn=978-0-521-81539-0|page=303}}
* {{Cite book |last1=DiGioia |first1=Amanda |date=2020 |title=Multilingual Metal Music: Sociocultural, Linguistic and Literary Perspectives on Heavy Metal Lyrics |url=https://books.google.com/books?id=USYNEAAAQBAJ |location=Bingley |publisher=Emerald Group Publishing |pages=85 |isbn=9781839099489 |access-date=27 January 2023}}
* {{Cite book |last1=Velasco Laguna |first1=Manuel |date=2012 |title=Breve historia de los vikingos (versión extendida) |url=https://books.google.com/books?id=eq1vEAAAQBAJ |location=Madrid |publisher=Nowtilus |pages=168 |isbn=9788499673479 |access-date=27 January 2023 |language=es}}
* {{cite book| author = Marat Terterov |author2= Jonathan Reuvid | url = https://books.google.com/books?id=dkB537-SyR0C&pg=PA182 | title = Doing Business with Latvia |year= 2005 |publisher= GMB Publishing Ltd | pages = 182| isbn = 1905050615}}
* {{cite book| author = Богуславский В. В. |author2= Куксина Е. И. | chapter = Статья «Ям-Запольский договор»| title = Славянская энциклопедия. Киевская Русь — Московия |location= М. |year= 2001 |publisher= Олма-Пресс |volume= 2 | pages = 749| isbn = 5-224-02249-5}}

{{refend}}


== Спољашње везе ==
== Спољашње везе ==
{{Commonscat|Daugava}}
{{Commons category|Daugava}}
* -{[https://web.archive.org/web/20131021153831/http://poseidon.by/content/zapadnaya-dvina Индексный поиск по водоемам Беларуси - Западная Двина]}-
* -{[https://web.archive.org/web/20131021153831/http://poseidon.by/content/zapadnaya-dvina Индексный поиск по водоемам Беларуси - Западная Двина]}-
* Природа Белорусии: Популярная энциклопедия / Редкол.: И. П. Шамякин (гл. ред.) и др. — 2-е. — Мн.: БелСЭ имени Петруся Бровки, — — 599 с. — 40.000 экз. —. {{page|year=1989|isbn=9785-85700-001-4|pages=163}}
* Природа Белорусии: Популярная энциклопедия / Редкол.: И. П. Шамякин (гл. ред.) и др. — 2-е. — Мн.: БелСЭ имени Петруся Бровки, — — 599 с. — 40.000 экз. —. {{page|year=1989|isbn=9785-85700-001-4|pages=163}}
* -{[https://web.archive.org/web/20071025021358/http://slovari.yandex.ru/dict/bse/article/00027/04200.htm Западная Двина (река)] — статья из Большой советской энциклопедии}-
* -{[https://web.archive.org/web/20071025021358/http://slovari.yandex.ru/dict/bse/article/00027/04200.htm Западная Двина (река)] — статья из Большой советской энциклопедии}-
* [https://www.flickr.com/photos/liveriga/galleries/72157626453522628/ Daugava River photos] at [[flickr]]
* -{[http://slovari.yandex.ru/dict/geography/article/geo/geo1/geo-1598.htm Западная Двина в «Словаре современных географических названий»]{{Мртва веза|date=09. 2018. |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}}-


{{нормативна контрола}}
{{нормативна контрола}}

Верзија на датум 21. март 2023. у 20:12

За другу употребу, погледајте страницу Западна Двина (Тверска област).
Западна Двина
Западная Двина; Заходняя Дзвіна; Daugava
Западна Двина код Риге
Басен Западне Двине
Опште информације
Дужина1.020 km (630 mi)[1] km
Басен87.900 km2
Пр. проток678 m3⁄s
СливБалтичко море
Водоток
ИзворВалдајско побрђе (Тверска област)
Коор. извора56° 51′ 15.6″ N 32° 32′ 25.4″ E / 56.854333° С; 32.540389° И / 56.854333; 32.540389 (Извор реке Западне Двине)
В. извора221 m
УшћеРишки залив (Рига)
Коор. ушћа57° 3′ 43″ N 24° 1′ 33″ E / 57.06194° С; 24.02583° И / 57.06194; 24.02583 (Ушће реке Западне Двине)
Географске карактеристике
Држава/е Русија
 Белорусија
 Летонија
НасељаВитепск, Полацк, Наваполацк, Даугавпилс, Рига
ПритокеAiviekste River, Обаљ, Полота, Дриса, Ogre River, Каспља, Ула, Ушача, Дисна, Межа, Dubna River, Велеса, Усвјача, Лучоса, Vitsba River, Друјка, Торопа, Сарјанка, Pērse, Ужица, Двинка, Жижица, Laucesa, Mārupīte, Meļņička, Olekte, Рига, Mīlgrāvis (canal), Hapaka grāvis
ДРВ01020000112199000000010
Река на Викимедијиној остави

Западна Двина или Даугава (рус. Западная Двина; блр. Заходняя Дзвіна; лет. Daugava; нем. Düna, пољ. Dźwina) река је у северном делу источне Европе и њен басен обухвата подручја три земље: Русије, Белорусије и Летоније.

Извире на подручју Валдајског побрђа у Тверској области Русије и након 1.020 km тока улива се у Ришки залив Балтичког мора код града Риге.[2] Каналским системом повезана је са рекама Березина и Дњепар, односно са Црним морем.

Приказана је на новчаници од 10 летонских лата.[3][4][5][6]

Географске карактеристике

Западна Двина извире из мочвара у близини језера Корјакино на подручју Валдајског побрђа Тверске области у Русији. Након свега неколико километара тока протиче кроз језеро Охват одакле наставља свој ток на југозападу. Код града Витепска скреће ка северозападу и задржава тај правац све до ушћа у Ришки залив Балтичког мора у који се улива у виду мање ерозивне делте.[1]

Укупна дужина водотока је 1.020 km од чега је 325 km преко територије Руске Федерације, 328 у Белорусији и 367 km на подручју Летоније. Укупна површина сливног подручја је 87.900 km². просечан годишњи проток у зони ушћа је 678 m³/s.

Притоке

Неке од најважнијих притока Западне Двине су Усвјача, Обаљ, Полота, Дриса, Каспља, Лучоса, Ула, Ушача, Дисна, Велеса.

Градови

Највећи градски центри који леже на њеним обалама су Витепск, Полацк, Наваполацк, Даугавпилс и Рига.

Етимологија

Daugava flowing through Riga in Latvia

According to Max Vasmer's Etymological Dictionary, the toponym Dvina cannot stem from a Uralic language; instead, it possibly comes from an Indo-European word which used to mean river or stream.[7] The name Dvina resembles strongly Danuvius which itself derived from the Proto-Indo-European *dānu, meaning "large river".

The Finno-Ugric names Vēna (Livonian), Väinajogi (Estonian), and Väinäjoki (Finnish) all stem from Proto-Finnic *väin, meaning "a large, peacefully rolling river".

Историја

The Swedish army bombarding the fortress of Dünamünde at the Daugava's estuary in Latvia[8][9]

Humans have settled at the mouth of the Daugava and along the shores of the Gulf of Riga for millennia, initially participating in a hunter-gatherer economy and utilizing the waters of the Daugava estuary for fishing and gathering. Beginning around the sixth century CE, Viking explorers crossed the Baltic Sea and entered the Daugava River, navigating upriver into the Baltic interior.[10]

In medieval times, the Daugava was part of the trade route from the Varangians to the Greeks,[11] an important route for the transport of furs from the north and of Byzantine silver from the south. The Riga area, inhabited by the Finnic-speaking Livs, became a key location of settlement and defence of the mouth of the Daugava at least as early as the Middle Ages, as evidenced by the now destroyed fort at Torņakalns on the west bank of the Daugava in present-day Riga. Since the Late Middle Ages, the western part of the Daugava basin has come under the rule of various peoples and states; for example, the Latvian town of Daugavpils variously came under papal, Slavonic, Polish, German, and Russian rule until the restoration of the Latvian independence in 1990 at the end of the Cold War.[12][13][14]

Околина

Port of Riga on the Daugava river by findseajobs.com
Port of Riga on the Daugava

The river began experiencing environmental deterioration in the Soviet era due to collective agriculture (producing considerable adverse water pollution runoff) and hydroelectric power projects.[15]

Water quality

Upstream of the Latvian town of Jekabpils, the river's pH has a characteristic value of about 7.8 (slight alkaline). In this area, the concentration of ionic calcium is around 43 milligrams per liter, nitrate is about 0.82 milligrams per liter, ionic phosphate is 0.038 milligrams per liter, and oxygen saturation is 80%. The high nitrate and phosphate load of the Daugava has contributed to the extensive buildup of phytoplankton biomass in the Baltic Sea; the Oder and Vistula rivers also contribute to the high nutrient loading of the Baltic.

In Belarus, water pollution of the Daugava is considered moderately severe, with the chief sources being treated wastewater, fish-farming, and agricultural chemical runoff (such as herbicides, pesticides, nitrates, and phosphates).[16][17]

Види још

Референце

  1. ^ а б „Main Geographic Characteristics of the Republic of Belarus. Main characteristics of the largest rivers of Belarus”. Land of Ancestors. Data of the Ministry of Natural Resources and Environmental Protection of the Republic of Belarus. 2011. Приступљено 27. 9. 2013. 
  2. ^ „Gruberts D. "Daugava". Nacionālā enciklopēdija.”. Nacionālā enciklopēdija. Приступљено 11. 8. 2022. 
  3. ^ „Banknotes of the Bank of Latvia”. Bank of Latvia. Приступљено 2. 1. 2018. 
  4. ^ Ēvalds Vēciņš; Dzintars Rubenis; Gunārs Rolands Grīns (2002). Nauda Latvijā XX gadsimtā : Katalogs I daļa 2. sējums. (на језику: летонски). Riga: Zvaigzne. стр. 79. ISBN 9984223450. OCLC 45699853. 
  5. ^ Ēvalds Vēciņš; Dzintars Rubenis; Gunārs Rolands Grīns (2002). Nauda Latvijā XX gadsimtā : Katalogs I daļa 2. sējums. (на језику: летонски). Riga: Zvaigzne. стр. 81. ISBN 9984223450. OCLC 45699853. 
  6. ^ Ēvalds Vēciņš; Dzintars Rubenis; Gunārs Rolands Grīns (2002). Nauda Latvijā XX gadsimtā : Katalogs I daļa 2. sējums. (на језику: летонски). Riga: Zvaigzne. стр. 61. ISBN 9984223450. OCLC 45699853. 
  7. ^ Фасмер, Макс. Этимологический словарь Фасмера (на језику: руски). стр. 161. 
  8. ^ Veedla, Aarne (4. 2. 2003). „Patriarhi suguvõsa saladused” (на језику: естонски). ekspress.ee. Архивирано из оригинала 8. 12. 2008. г. Приступљено 5. 12. 2008. 
  9. ^ Johan Gabriel Sparwenfeld (2002). J.G. Sparwenfeld's diary of a journey to Russia 1684-87. ISBN 9789174023244. „Joakim Cronman (d. 1703), colonel with the garrison regiment of Narva 1679, colonel with the Savolaks and Nyslott provincial regiment 1683, commandant at Neumünde fortlet ...” 
  10. ^ Frucht, Richard C. (2005-01-01). Eastern Europe: An Introduction to the People, Lands, and Culture (на језику: енглески). ABC-CLIO. ISBN 9781576078006. Приступљено 2017-07-06. „The Daugava was an important transit river (carrying everything from Vikings to floating lumber) for centuries [...].” 
  11. ^ Roman Adrian Cybriwsky (20. 3. 2018). Along Ukraine's River: A Social and Environmental History of the Dnipro (Dnieper). Central European University Press. стр. 45. ISBN 978-963-386-205-6. 
  12. ^ Latvijas Padomju Sociālistiskās Republikas – Augstākās Padomes Deklarācija: Par Latvijas Republikas neatkarības atjaunošanu. Likumi – Latvijas Republikas Tiesību Akti.
  13. ^ „Aktualitātes Latvijas vēsturē arhīva dokumentos: 1990. gada 4. maijs”. Latvijas Nacionālais arhīvs (на језику: летонски). Приступљено 1. 8. 2022. 
  14. ^ „Peace Treaty between Latvia and Russia”. Ministry of Foreign Affairs of the Republic of Latvia. Архивирано из оригинала 2007-09-26. г. Приступљено 2008-05-04. 
  15. ^ C.Michael Hogan (2012). „Daugava River”. Encyclopedia of Earth. National Council for Science and the Environment. 
  16. ^ „Towards water security in Belarus: a synthesis report”. OECDiLibrary. стр. 19—20. doi:10.1787/488183c4-en. Приступљено 27. 6. 2021. 
  17. ^ „Water Report 15”. fao.org. Food and Agriculture Organization of the United Nations. Приступљено 27. 6. 2021. 

Литература

Спољашње везе

Западна Двина на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Западна_Двина&oldid=25645478”