Даугавпилс

Из Википедије, слободне енциклопедије
Даугавпилс
лет. Daugavpils, рус. Двинск

Old believers catholic.jpg
Детаљ из средишта Даугавпилса

Грб

Застава
Основни подаци
Држава Застава Летоније Летонија
Општина Даугавпилс
Становништво
Становништво 108.260
Густина становништва 1.494 ст/км²
Географске карактеристике
Координате 55°52′00″N 26°31′00″E / 55.883333, 26.533333
Надморска висина 94 м
Површина 72,48 км²
Даугавпилс на мапи Летоније
{{{alt}}}
Даугавпилс
Даугавпилс на мапи Летоније
Остали подаци
Градоначелник Жанна Кулакова
Веб-страна www.daugavpils.lv


Координате: 55° 52′ 60" СГШ, 26° 31′ 60" ИГД
Даугавпилс или Двинск (лет. Daugavpils, рус. Двинск, Борисогљебск, нем. Dünaburg, пољ. Dźwinów) други је по величини град у Летонији, на крајњем југоистоку државе. Град чини само сталну градску општину у Летонији, око које се налази и сеоска општина Даугавпилс. Даугавпилс је и историјско средиште историјске покрајине Латгалије.

Порекло назива[уреди]

На летонском језику назив Даугавпилс у преводу значи „Град на Даугави“ (Даугава = Западна Двина, река на којој се град налази). И сви остали називи града (немачки, руски, пољски) везани су за име реке.

Природни услови[уреди]

Град Даугавпилс смештен је на крајњем југоистоку Летоније, близу државне тромеђе са Белорусијом (33 km) и Литванијом (25 km). Од главног града Риге град је удаљен 230 км југоисточно.

Рељеф: Даугавпилс се налази у историјској покрајини Латгалији. Град се налази у равничарском подручју, на приближно 94 метра надморске висине.

Клима: У Даугавпилсу влада континентална клима.

Воде: Град Даугавпилс развио се око реке Даугаве, којој дугује име (у преводу „град на Даугави"). Река дели град на већи, северни и мањи, јужни део. Град је окружен са више мањих језера ледничког порекла.

Историја[уреди]

Подручје Даугавпилса било је насељено још у време праисторије. Данашње насеље под немачким називом Дунабург основали су немачки витезови тевтонци 1275. године. 1561. године град је прикључен Државној заједници Пољске и Литваније. 1667. године град заузима Руско царство и мења назив у Борисогљебк.

У 19. веку град доживљава привредни процврат, чему је допринело и бројно јеврејско становништво (44% 1897. године).

Град у 20. век ушао са 70 хиљада становника. 1920. године он је прикључен новооснованој Летонији. 1940. године прикључен је СССР-у, али је ускоро пао у руке Трећег рајха (1941-44.). После рата град је био у саставу Летонске ССР, да би се поновним успостављањем летонске независности 1991. године нашао у границама Летоније.

Становништво[уреди]

Градска тврђава
Ришка улица - главна пешачка зона Даугавпилса

Последњих деценија број страновника у Даугавпилсу опада због пограничног карактера града (како у држави тако и у Европској унији), великог удела нелетонског становништва и лоше градске привреде.

Етнички састав: Током 20. века градско становништво из корена је промењено - Немци и Јевреји су нестали, Пољаци су изгублили некадашњи значај, а број Летонаца и Руса је значајно нарастао. Словенско становништво чини више од 80% становништва града, по чему је Даугавпилс први у Летонији. Матични Летонци чине свега шестину становништва. Национални састав је следећи:

Градске знаменитости[уреди]

Даугавпилс поседује старо градско језгро са великим бројем старих здања и цркава различитих вероисповести (православне, католичке, протестанске).

Галерија слика[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Даугавпилс