Тимпан — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
м Бот: по захтеву Садка
.
Ред 1: Ред 1:
{{Short description|Pitched percussion instrument}}
{{инструмент
{{инструмент
| инструмент= Тимпани
| инструмент= Тимпани
Ред 13: Ред 14:
'''Тимпани''' су мембранофони [[удараљке|ударачки инструменти]]. Данас су најважнији инструмент из групе удараљки у савременом оркестру.<ref name="Timpani and Percussion">{{Cite book|last=Seaman |first=Christopher |last2=Richards |first2=Michael |title=Inside Conducting |year=2013|publisher=University of Rochester Press, Boydell & Brewer |location=668 Mt. Hope Avenue, Rochester, NY14620, USA |isbn=978-1-58046-411-6 |edition=1st|doi=10.7722/j.ctt3fgm4p.2|jstor=10.7722/j.ctt3fgm4p.2 }}</ref>
'''Тимпани''' су мембранофони [[удараљке|ударачки инструменти]]. Данас су најважнији инструмент из групе удараљки у савременом оркестру.<ref name="Timpani and Percussion">{{Cite book|last=Seaman |first=Christopher |last2=Richards |first2=Michael |title=Inside Conducting |year=2013|publisher=University of Rochester Press, Boydell & Brewer |location=668 Mt. Hope Avenue, Rochester, NY14620, USA |isbn=978-1-58046-411-6 |edition=1st|doi=10.7722/j.ctt3fgm4p.2|jstor=10.7722/j.ctt3fgm4p.2 }}</ref>


== Конструкција ==
⚫
Први тимпани који су се уптребљавали у [[оркестар|оркестру]], били су они којима се служило у војсци. Полулоптасти котао био је углавном покривен магарећом кожом, понекад јагњећом, козјом или телећом. Ове де последње врсте коже се најчешће користе, нарочито телећа. У новије време су неки произвођачи инструмената ([[Сједињене Америчке Државе|Америка]], [[Енглеска]], [[Француска]]) почели да покривају тимпане, [[добош]]е, [[там-там]]е итд. пластичном [[мембрана|мембраном]]. На ове мембране не утиче промена темпераруре онако како утиче на животињске коже. Због тога је њихова напетост увек једнака и [[тон]] се не мења.
{{rut}}
=== Basic timpani ===
The basic timpano consists of a drum head stretched across the opening of a bowl typically made of copper<ref name=bridge/> or, in less expensive models, [[fiberglass]] or [[aluminum]]. In the [[Sachs–Hornbostel|Sachs–Hornbostel classification]], this makes timpani [[membranophone]]s. The head is affixed to a [[wikt:hoop|hoop]] (also called a ''flesh hoop''),<ref name=grove/><ref>{{cite web|url=https://www.merriam-webster.com/dictionary/flesh%20hoop|title=Definition of FLESH HOOP|website=www.merriam-webster.com|language=en|access-date=2018-05-13}}</ref> which in turn is held onto the bowl by a ''counter hoop''.<ref name=grove/><ref>{{cite web|url=https://www.merriam-webster.com/dictionary/counter%20hoop|title=Definition of COUNTER HOOP|website=www.merriam-webster.com|language=en|access-date=2018-05-13}}</ref> The counter hoop is usually held in place with a number of tuning [[screw (simple machine)|screw]]s called ''tension rods'' placed regularly around the circumference. The head's tension can be adjusted by loosening or tightening the rods. Most timpani have six to eight tension rods.<ref name=bridge/>

The shape and material of the bowl's surface help to determine the drum's [[timbre]]. For example, [[Sphere|hemispheric]] bowls produce brighter tones while [[Parabola|parabolic]] bowls produce darker tones.<ref name=power>{{cite journal | last = Power | first = Andrew |date=April 1983 | title = Sound Production of the Timpani, Part 1 | journal = Percussive Notes | volume = 21 | issue = 4 | pages = 62–64 | publisher = [[Percussive Arts Society]] }}</ref> Modern timpani are generally made with copper due to its efficient regulation of internal and external temperatures relative to aluminum and fiberglass.<ref>{{cite web |last1=Jones |first1=Richard K. |title=In Search of the Missing Fundamental |url=https://wtt.pauken.org/?page_id=6785 |website=The Well-Tempered Timpani |access-date=September 23, 2018 |date=March 2017}}</ref>

[[File:Timpani setup.jpg|thumb|350px|[[Walter Light]]<ref>[https://web.archive.org/web/20160303223805/http://www.americandrum-w-light.com/html/body_walter_light.html "Biography: Walter Light"]. American Drum Manufacturing Co. Retrieved February 6, 2005.</ref> [[#Pedal timpani|pedal]] and [[#Chain timpani|chain]] timpani set up in three different combinations.]]

=== Machine timpani ===
Changing the pitch of a timpani by turning each tension rod individually is a laborious process. In the late 19th century, mechanical systems to change the tension of the entire head at once were developed. Any timpani equipped with such a system may be considered ''machine timpani'', although this term commonly refers to drums that use a handle connected to a spider-type tuning mechanism.<ref name=bridge/>

== Историја ==
⚫
Први тимпани који су се уптребљавали у [[оркестар|оркестру]], били су они којима се служило у војсци. Полулоптасти котао био је углавном покривен магарећом кожом, понекад јагњећом, козјом или телећом. Ове де последње врсте коже се најчешће користе, нарочито телећа. У новије време су неки произвођачи инструмената ([[Сједињене Америчке Државе|Америка]], [[Енглеска]], [[Француска]]) почели да покривају тимпане, [[добош]]е,<ref name="Pearl Drums">{{cite web |url=http://www.pearldrum.com/snares.asp |title=Pearl Drums |publisher=Pearldrum.com |access-date=2012-04-27 |url-status=dead |archive-url=https://web.archive.org/web/20080409104518/http://www.pearldrum.com/snares.asp |archive-date=9 April 2008 }}</ref><ref name="Payne-2014">{{cite book |last1=Payne |first1=Jarrad |title=Hip-Hop and R&B Drum Lessons for Beginners: Teach Yourself How to Play Drums (Free Video Available) |date=2014 |publisher=LearnToPlayMusic.com |isbn=978-982-532-052-4 |page=41 |url=https://books.google.com/books?id=3gGyAwAAQBAJ&q=%22cross-stick+or+side-stick%22&pg=PT41 |access-date=10 January 2020 |language=en}}</ref> [[там-там]]е<ref>{{Cite book |title=Percussion Instruments and Their History |last=Blades |first=James |publisher=Bold Strummer |year=1992 |isbn=978-0933224612 |page=[https://archive.org/details/percussioninstru00jame/page/93 93] |url=https://archive.org/details/percussioninstru00jame/page/93 |quote=The origin of the gong is uncertain, but there seems little reason to doubt the claim of the Chinese whose tradition ascribes it to the country Hsi Yu between Tibet and Burma, where it is mentioned early in the sixth century in the time of Emperor Hsüan Wu (AD 500-515).}}</ref><ref name="Kunst2013">{{cite book | author = Jaap Kunst | date = 11 December 2013 | title = Music in Java: Its history, Its Theory and Its Technique | edition = 2 | publisher = Springer | pages = 146– | isbn = 9789401771306 | oclc = 1066191713 | url = https://books.google.com/books?id=U1DvCAAAQBAJ&pg=PA146 | quote = the mountain tribes, now living in Southern China and Further India }}</ref> итд. пластичном [[мембрана|мембраном]]. На ове мембране не утиче промена темпераруре онако како утиче на животињске коже. Због тога је њихова напетост увек једнака и [[тон]] се не мења.


Крајем 16. века европски мајстори за производњу тимпана увели су важну промену да би заменили начин оријенталног затезања помоћу кожних каиша. Учврстили су на врху зделе известан број (6, 7, 8 и 10, већ према величини) матица за завртње, држећи кожу гвозденим обручем причвршћеним истим бројем завртања, који су се по вољи затезали или попуштали да би се повисио или снизио тон. Из ове епохе потиче уштимавање тимпана у „тоници и доминанти“.
Крајем 16. века европски мајстори за производњу тимпана увели су важну промену да би заменили начин оријенталног затезања помоћу кожних каиша. Учврстили су на врху зделе известан број (6, 7, 8 и 10, већ према величини) матица за завртње, држећи кожу гвозденим обручем причвршћеним истим бројем завртања, који су се по вољи затезали или попуштали да би се повисио или снизио тон. Из ове епохе потиче уштимавање тимпана у „тоници и доминанти“.
Ред 44: Ред 58:


== Референце ==
== Референце ==
{{reflist|30em}}
{{reflist|refs=
<ref name=bridge>{{cite web |url=http://myhome.sunyocc.edu/~bridger/morepages/subpages/timpconstpaper.pdf |title=Timpani Construction paper |access-date=2008-02-18 |last=Bridge |first=Robert |archive-date=2016-05-29 |archive-url=https://web.archive.org/web/20160529123133/http://myhome.sunyocc.edu/~bridger/morepages/subpages/timpconstpaper.pdf |url-status=dead }}</ref>
<ref name=grove>{{cite book|title=The New Grove Encyclopædia of Music and Musicians|edition=2nd|first=George|last=Grove|author-link=George Grove|editor=Stanley Sadie|editor-link=Stanley Sadie|date=January 2001|publisher=Grove's Dictionaries of Music|pages=Volume 18, pp826–837|isbn=978-1-56159-239-5|no-pp=true|title-link=Grove Dictionary of Music and Musicians}}</ref>

}}


== Литература ==
== Литература ==
Ред 64: Ред 82:
* [http://datimp.com/duffart.html "Timpanist – Musician or Technician?"]. Cloyd E. Duff, Principal Timpani – retired – Cleveland Orchestra.
* [http://datimp.com/duffart.html "Timpanist – Musician or Technician?"]. Cloyd E. Duff, Principal Timpani – retired – Cleveland Orchestra.
* "Timpani" {{cite book|title=The New Grove Encyclopædia of Music and Musicians|edition=2nd|first=George|last=Grove|authorlink=George Grove|editor=[[Stanley Sadie]]|date=јануар 2001|publisher=Grove's Dictionaries of Music|volume=18|isbn=978-1-56159-239-5|nopp=true|title-link=Grove Dictionary of Music and Musicians| pages = 826–837}}
* "Timpani" {{cite book|title=The New Grove Encyclopædia of Music and Musicians|edition=2nd|first=George|last=Grove|authorlink=George Grove|editor=[[Stanley Sadie]]|date=јануар 2001|publisher=Grove's Dictionaries of Music|volume=18|isbn=978-1-56159-239-5|nopp=true|title-link=Grove Dictionary of Music and Musicians| pages = 826–837}}
* {{cite book|url=https://books.google.com/books?id=cZH22u6_p50C&q=haitian&pg=PA66 |title=Music from Cuba: Mongo Santamaria, Chocolate Armenteros, and Other Stateside Cuban Musicians |author=Charley Gerard |page=67 |year=2001 |access-date=October 28, 2018|isbn=9780275966829 }}
* {{cite book|last=Barney|first=Stephen|title=The Etymologies of Isidore of Seville|publisher=Cambridge University Press|year=2010|page=98}}
* {{Cite EB1911|wstitle=Symphonia|volume=26|page=289|first=Kathleen|last=Schlesinger|authorlink=Kathleen Schlesinger}}
* Luobowan Han Dynasty Tombs in Guixian County (Guangxi Zuang A. R.), by the Museum of the Guangxi Zhuang Nationality (1988, Beijing)
* {{cite book |last1=Tran |first1=Hoai |title=Doing "Gong Culture" Heritage Politics and Performances in the Central Highlands of Vietnam |publisher=Lit Verlag |isbn=9783643914064 |page=63}}
* {{Cite book |oclc=123539614 |title=Origins and Development of Musical Instruments |last=Montagu |first=Jeremy |publisher=Scarecrow Press |year=2007 |isbn=9780810856578 |pages=16–17 }}
* {{cite journal |title=The Gong at Dodona |last=Cook |first=Arthur Bernard |journal=The Journal of Hellenic Studies |year=1902 |volume=22 |pages=5–28|doi=10.2307/623918 |jstor=623918 |s2cid=163626553 }}
* {{cite encyclopedia|url=https://www.britannica.com/art/gong-musical-instrument|title=Gong|encyclopedia=Encyclopedia Britannica|access-date=4 June 2019}}
* {{cite book| last=Macdonald| first=Hugh |title=Berlioz's Orchestration Treatise: A Translation and Commentary| url=https://books.google.com/books?id=0ZteQ_2uHZ8C&pg=PA286| series=Cambridge Musical Texts and Monographs| year=2002| publisher=Cambridge University Press| isbn=978-1-139-43300-6| page=286}}
* {{cite web |url=http://humanities.uchicago.edu/orgs/ciao/Rossini%20operas/1armida.html |title=Instrumentation used in ''Armida'' by Rossini |publisher=Humanities.uchicago.edu |access-date=11 July 2013 |archive-url=https://web.archive.org/web/20130926074751/http://humanities.uchicago.edu/orgs/ciao/Rossini%20operas/1armida.html |archive-date=26 September 2013 |url-status=dead }}
{{refend}}
{{refend}}


Верзија на датум 17. јул 2023. у 18:58

Тимпани

Тимпани су мембранофони ударачки инструменти. Данас су најважнији инструмент из групе удараљки у савременом оркестру.[1]

Конструкција

Basic timpani

The basic timpano consists of a drum head stretched across the opening of a bowl typically made of copper[2] or, in less expensive models, fiberglass or aluminum. In the Sachs–Hornbostel classification, this makes timpani membranophones. The head is affixed to a hoop (also called a flesh hoop),[3][4] which in turn is held onto the bowl by a counter hoop.[3][5] The counter hoop is usually held in place with a number of tuning screws called tension rods placed regularly around the circumference. The head's tension can be adjusted by loosening or tightening the rods. Most timpani have six to eight tension rods.[2]

The shape and material of the bowl's surface help to determine the drum's timbre. For example, hemispheric bowls produce brighter tones while parabolic bowls produce darker tones.[6] Modern timpani are generally made with copper due to its efficient regulation of internal and external temperatures relative to aluminum and fiberglass.[7]

Walter Light[8] pedal and chain timpani set up in three different combinations.

Machine timpani

Changing the pitch of a timpani by turning each tension rod individually is a laborious process. In the late 19th century, mechanical systems to change the tension of the entire head at once were developed. Any timpani equipped with such a system may be considered machine timpani, although this term commonly refers to drums that use a handle connected to a spider-type tuning mechanism.[2]

Историја

Први тимпани који су се уптребљавали у оркестру, били су они којима се служило у војсци. Полулоптасти котао био је углавном покривен магарећом кожом, понекад јагњећом, козјом или телећом. Ове де последње врсте коже се најчешће користе, нарочито телећа. У новије време су неки произвођачи инструмената (Америка, Енглеска, Француска) почели да покривају тимпане, добоше,[9][10] там-таме[11][12] итд. пластичном мембраном. На ове мембране не утиче промена темпераруре онако како утиче на животињске коже. Због тога је њихова напетост увек једнака и тон се не мења.

Крајем 16. века европски мајстори за производњу тимпана увели су важну промену да би заменили начин оријенталног затезања помоћу кожних каиша. Учврстили су на врху зделе известан број (6, 7, 8 и 10, већ према величини) матица за завртње, држећи кожу гвозденим обручем причвршћеним истим бројем завртања, који су се по вољи затезали или попуштали да би се повисио или снизио тон. Из ове епохе потиче уштимавање тимпана у „тоници и доминанти“.

Кастнер признаје да и поред свих истраживања није могао да сазна који је композитор први увео тимпане у оркестар. Ипак, он указује да Хорон и Фајол у свом Историјском речнику музичара говоре да је Лили увео у концерте добоше и тимпане. Опште је мишљење да је Лили увео први пут тимпане у оркестар, приликом извођења своје опере Тезеј, 1675. Али Пјер Керби упозорава да је у Енглеској приказивање Психе од Локеа (1673) овако било најављено: „Песме и игре са пратњом за ансамбл тимпана, дувачких инструмената, виолина итд.". С друге стране, на листи од 53 музичара који су били ангажовани за „велику маску“ дату у Вајтхолу 1674, појављује се име Валтера Ванбритеа, тимпанисте.

У овој епохи тимпани су се употребљавали у коњичким пуковима. Нема сумње да из тога потиче навика, која се дуго сачувала у оркестру, да трубе свирају заједно са тимпанима. Ова се навика објашњава тиме што су у прошлости тимпани употребљавани само за марширање, опонашање топова, грмљавине, или за ратничке сцене. Касније су коришћени и у другим композицијама, али су и даље допуњавали трубе.

Јохан Себастијан Бах је око 1729. потребљавао тимпане у оркестру, али искључиво са трубама на „тути“ и „форте“ местима.

Хајдн и Моцарт дају тимпанима у оркестрацији својих симфонија важно место и постижу нове ефекте.

Бетовен их користи у својим симфонијама и другим делима (посебно у Петој, Шестој, Седмој, Деветој симфонији и Миси солемнис).

Романтизам признаје вредност ових драгоцених инструмената и одређује им у оркестру значајну улогу, достојне њихове посебне звучности и њихових ритмичких својстава. Антон Рајха, пореклом Чех, професор фуге и контрапункта на париском Конзерваторијуму, употребио је 1775, за пратњу једне Оде Шилеру, осам тимпана које су свирала четири извођача.

Мајербер први користи четири тимпана на којима је свирао само један извођач у Роберту врагу, 1831. и Пророку, 1849.

Берлиоз у Фантастичној симфонији, користи четири тимпана у које ударају четири тимпаниста и то у Сцени на пољима, и четири тимпана са два тимпаниста у Вештичијем поселу. У Великој посмртној миси употребљава за став Туба мирум осам пари тимпана (на два пара свирала су четири извођача, а од шест осталих извођача сваки је свирао на по једном пару тимпана; укупно десет тимпаниста за шеснаест тимпана).

Вагнер у Тетралогији користи два пара тимпана на којима свирају два тимпаниста.

Прије ових аутора Ј. Ф. Рајхард употребио је више парова тимпана у посмртној кантати писаној поводом смрти Фридриха Великог.

Опат Воглер и Шпор, међу осталима, често су уводили четири или шест тимпана у свој оркестар.

Пошто су у прошлости композитори имали на располагању више тимпаниста, они су се служили честим променама тонова. Од 19. века усавршавање различитих модела механичких тимпана смањило је број извођача. Тамо где је раније било за четири тимпана два тимпаниста, сада је један довољан (изузев ако композитори не пишу две или три одвојене деонице за тимпане, што налазимо код Берлиоза и Вагнера, али је такав случај врло редак у модерној музици).

У савременој музици употреба четири или пет тимпана веома је честа (пети је већином мали тимпан са високим тоновима). Композитори могу писати веома сложене деонице, јер је садашња конструкција тимпана са педалом веома напредовала, што олакшава задатак извођачима и омогућава им да веома брзо и нечујно промене висине тонова.

Референце

  1. ^ Seaman, Christopher; Richards, Michael (2013). Inside Conducting (1st изд.). 668 Mt. Hope Avenue, Rochester, NY14620, USA: University of Rochester Press, Boydell & Brewer. ISBN 978-1-58046-411-6. JSTOR 10.7722/j.ctt3fgm4p.2. doi:10.7722/j.ctt3fgm4p.2. 
  2. ^ а б в Bridge, Robert. „Timpani Construction paper” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 2016-05-29. г. Приступљено 2008-02-18. 
  3. ^ а б Grove, George (јануар 2001). Stanley Sadie, ур. The New Grove Encyclopædia of Music and Musicians (2nd изд.). Grove's Dictionaries of Music. Volume 18, pp826—837. ISBN 978-1-56159-239-5. 
  4. ^ „Definition of FLESH HOOP”. www.merriam-webster.com (на језику: енглески). Приступљено 2018-05-13. 
  5. ^ „Definition of COUNTER HOOP”. www.merriam-webster.com (на језику: енглески). Приступљено 2018-05-13. 
  6. ^ Power, Andrew (април 1983). „Sound Production of the Timpani, Part 1”. Percussive Notes. Percussive Arts Society. 21 (4): 62—64. 
  7. ^ Jones, Richard K. (март 2017). „In Search of the Missing Fundamental”. The Well-Tempered Timpani. Приступљено 23. 9. 2018. 
  8. ^ "Biography: Walter Light". American Drum Manufacturing Co. Retrieved February 6, 2005.
  9. ^ „Pearl Drums”. Pearldrum.com. Архивирано из оригинала 9. 4. 2008. г. Приступљено 2012-04-27. 
  10. ^ Payne, Jarrad (2014). Hip-Hop and R&B Drum Lessons for Beginners: Teach Yourself How to Play Drums (Free Video Available) (на језику: енглески). LearnToPlayMusic.com. стр. 41. ISBN 978-982-532-052-4. Приступљено 10. 1. 2020. 
  11. ^ Blades, James (1992). Percussion Instruments and Their History. Bold Strummer. стр. 93. ISBN 978-0933224612. „The origin of the gong is uncertain, but there seems little reason to doubt the claim of the Chinese whose tradition ascribes it to the country Hsi Yu between Tibet and Burma, where it is mentioned early in the sixth century in the time of Emperor Hsüan Wu (AD 500-515).” 
  12. ^ Jaap Kunst (11. 12. 2013). Music in Java: Its history, Its Theory and Its Technique (2 изд.). Springer. стр. 146—. ISBN 9789401771306. OCLC 1066191713. „the mountain tribes, now living in Southern China and Further India” 

Литература

Спољашње везе

Тимпан на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Тимпан&oldid=25991181”