Halogena veza — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат

Инлајн

Верзија на датум 2. јул 2013. у 23:28

Halogena veza (XB) je nekovalentna interakcija koja se javlja između atoma halogena (Luisove kiseline) i Luisove baze. Mada halogeni učestvuju u drugim tipovima vezivanja (npr. kovalentnom), halogeno vezivanje se specifično odnosi dejstvo halogena kao elektrofilne grupe.

Vezivanje

XB u kompleksu između jod monohlorida i trimetilamina.

Poređenje između vodoničnog i halogenog vezivanja:

Vodonično vezivanje:

\mathrm {D\cdots H{-}A}

Halogeno vezivanje:

\mathrm {D\cdots X{-}A}

U oba slučaja, D (donor) je atom, grupa, ili molekul koji je bogat elektronima i donira ih elektronski siromašnim grupama (H ili X). H je atom vodonika koji učestvuje u HB, i X je atom halogena koji učestvuje u XB. A (akceptor) je elektronski siromašna grupa koja odvlači elektronsku gustinu od H ili X. H-A i X-A, kad se oba atoma razmatraju zajedno, se nazivaju donorima vodonične/halogene veze, a D je HB/XB akceptor. Pošto su atomi halogena Luisove baze, oni mogu da doniraju i primaju halogenu vezu.

Paralelne relacije se mogu lako uočiti između halogenog i vodoničnog vezivanja (HB). Kod oba tipa vezivanja, postoji relacija između elektronskog donora i elektronskog akceptora. Razlika između njih je u grupama koje mogu da deluju kao elektronski donor/elektronski akceptor. Kod vodoničnog vezivanja, atom vodonika deluje kao elektronski akceptor i formira nekovalentnu interakciju putem prihvatanja elektronske gustine sa elektronski bogatog mesta (elektronskog donora). Kod halogennog vezivanja, atom halogena je elektronski akceptor. Simultano, normalna kovalentna veza između H ili X i A slabi, te dolazi do umanjenja elektronske gustine na H ili X. Transfer elektronske gustine dovodi do penetracije van der Valsovog obima.^[1]

Halogeni koji učestvuju u halogenom vezivanju su: jod (I), brom (Br), hlor (Cl), i ponekad fluor (F). Sva četiri halogena imaju sposobnost delovanja kao XB donori (što je potvrđeno teoretskim proračunima i ekperimentalnim merenjima). Oni slede opšti trend: F < Cl < Br < I, pri čemu jod formira najjače interakcije.^[2]

Dihalogeni (I₂, Br₂, etc.) teže da formiraju jače halogene veze. Jačina i efektivnost hlora i fluora u XB formiranju zavisi od prirode XB donora. Ako je halogen vezan za elektronegativnu (elektron povlačeću) grupu, on je skloniji da formira jače halogene veze.^[3]

Reference

^ Metrangolo, P.; Resnati, G. (2001), „Halogen Bonding: A Paradigm in Supramolecular Chemistry”, Chem. Eur. J, 7 (12): 2511—2519, doi:10.1002/1521-3765(20010618)7:12<2511::AID-CHEM25110>3.0.CO;2-T
^ Politzer, P.; Lane, P; Concha, MC; Ma, Y; Murray, JS; et al. (2007), „An Overview of Halogen Bonding”, J. Mol. Model, 13 (2): 305—311, PMID 17013631, doi:10.1007/s00894-006-0154-7
^ Metrangolo, P.; Neukirch, H; Pilati, T; Resnati, G; et al. (2005), „Halogen Bonding Based Recognition Processes: A World Parallel to Hydrogen Bonding^†”, Acc. Chem. Res, 38 (5): 386—395, PMID 15895976, doi:10.1021/ar0400995

[supramolecular2511-1] Metrangolo, P.; Resnati, G. (2001), „Halogen Bonding: A Paradigm in Supramolecular Chemistry”, Chem. Eur. J, 7 (12): 2511—2519, doi:10.1002/1521-3765(20010618)7:12<2511::AID-CHEM25110>3.0.CO;2-T

[2] Politzer, P.; Lane, P; Concha, MC; Ma, Y; Murray, JS; et al. (2007), „An Overview of Halogen Bonding”, J. Mol. Model, 13 (2): 305—311, PMID 17013631, doi:10.1007/s00894-006-0154-7

[3] Metrangolo, P.; Neukirch, H; Pilati, T; Resnati, G; et al. (2005), „Halogen Bonding Based Recognition Processes: A World Parallel to Hydrogen Bonding^†”, Acc. Chem. Res, 38 (5): 386—395, PMID 15895976, doi:10.1021/ar0400995

[1]

[2]

[3]

@@ Ред 10: / Ред 10: @@
 Paralelne relacije se mogu lako uočiti između halogenog i [[vodonična veza|vodoničnog vezivanja]] (-{HB}-). Kod oba tipa vezivanja, postoji relacija između [[Donor elektrona|elektronskog donora]] i [[Akceptor elektrona|elektronskog akceptora]]. Razlika između njih je u grupama koje mogu da deluju kao elektronski donor/elektronski akceptor. Kod vodoničnog vezivanja, atom vodonika deluje kao elektronski akceptor i formira nekovalentnu interakciju putem prihvatanja [[elektronska gustina|elektronske gustine]] sa elektronski bogatog mesta (elektronskog donora). Kod halogennog vezivanja, atom halogena je elektronski akceptor. Simultano, normalna kovalentna veza između -{H}- ili -{X}- i A slabi, te dolazi do umanjenja elektronske gustine na H ili X. Transfer elektronske gustine dovodi do penetracije [[Van der Valsov radijus|van der Valsovog]] obima.<ref name="supramolecular2511">{{citation | last1 = Metrangolo | first1 = P. | last2 = Resnati | first2 = G. | year = 2001 | title = Halogen Bonding: A Paradigm in Supramolecular Chemistry | journal = Chem. Eur. J | volume = 7 | issue = 12 | pages = 2511–2519 | doi = 10.1002/1521-3765(20010618)7:12<2511::AID-CHEM25110>3.0.CO;2-T}}</ref>
+Halogeni koji učestvuju u halogenom vezivanju su: [[jod]] (-{I}-), [[brom]] (-{Br}-), [[hlor]] (-{Cl}-), i ponekad [[fluor]] (-{F}-). Sva četiri halogena imaju sposobnost delovanja kao XB donori (što je potvrđeno teoretskim proračunima i ekperimentalnim merenjima). Oni slede opšti trend: -{F < Cl < Br < I}-, pri čemu jod formira najjače interakcije.<ref>{{citation
+ | last = Politzer | first =  P. et al.
+ | year = 2007
+ | title = An Overview of Halogen Bonding
+ | journal = J. Mol. Model
+ | volume = 13
+ | pages = 305–311
+ | doi = 10.1007/s00894-006-0154-7
+ | pmid = 17013631
+ | last2 = Lane
+ | first2 = P
+ | last3 = Concha
+ | first3 = MC
+ | last4 = Ma
+ | first4 = Y
+ | last5 = Murray
+ | first5 = JS
+ | issue = 2
+}}</ref>
+Dihalogeni (-{I<sub>2</sub>, Br<sub>2</sub>}-, etc.) teže da formiraju jače halogene veze. Jačina i efektivnost hlora i fluora u XB formiranju zavisi od prirode XB donora. Ako je halogen vezan za [[Електронегативност|elektronegativnu]] (elektron povlačeću) grupu, on je skloniji da formira jače halogene veze.<ref>{{citation
+ | last = Metrangolo | first =  P. et al.
+ | year = 2005
+ | title = Halogen Bonding Based Recognition Processes:  A World Parallel to Hydrogen Bonding<Sup>†</Sup>
+ | journal = Acc. Chem. Res
+ | volume = 38
+ | pages = 386–395
+ | doi = 10.1021/ar0400995
+ | pmid = 15895976
+ | last2 = Neukirch
+ | first2 = H
+ | last3 = Pilati
+ | first3 = T
+ | last4 = Resnati
+ | first4 = G
+ | issue = 5
+}}</ref>
 ==Reference==