Ван дер Валсов радијус

Из Википедије, слободне енциклопедије
Елемент радијус (\AA)
Водоник 1.20
Угљеник 1.7
Азот 1.55
Кисеоник 1.4
Флуор 1.35
Фосфор 1.9
Сумпор 1.85
Хлор 1.8
Јод 2.15

Ван дер Валсов радијус представља растојање између електрона најудаљенијих од атомског језгра и тог атомског језгра слободних атома, или најудаљенијих електрона и геометријске средине целих молекула.

Ван дер Валсов радијус је добио име по Јоханесу Дидерику ван дер Валсу, добитнику Нобелове награде за физику 1910. године.

Замишљајући атоме и молекуле као лопте, чију површину граде од центра најудаљенији електрони, Ван дер Валсови радујуси представљају у ствари полупречнике тих лопти. Колико год је замишљање молекула и атома као лоптица погрешно и наивно са тачке гледишта квантне механике, у многим практичним случајевима то има сврхе. На пример, у кристалима који се састоје од неке врсте молекула (уколико нису јонски кристали) растојање између посебних молекула који граде кристалну решетку, одговара познатим Ван дер Валсовим радијусима. Ти исти молекули у течном агрегатном стању такође заузимају простор који одговара Ван дер Валсовом радијусу.

Ван дер Валсови радијуси се могу посматрати и као гранично растојање на које међусобно могу да се приближе два атома без међусобног одбијања, или грађења хемијских веза. Ван дер Валсови радијуси за атоме су 25 до 50% већи од ковалентних радијуса истих атома.

Види још[уреди]