Бар (Швајцарска)

Координате: 47° 11′ 45″ С; 8° 31′ 35″ И / 47.195833° С; 8.526393° И / 47.195833; 8.526393
С Википедије, слободне енциклопедије
Бар
Baar
Градска кућа у Бару
Грб
Грб
Административни подаци
Држава  Швајцарска
КантонЦуг
Становништво
Становништво
 — 21.524 (2.008)
 — густина868 ст./km2
Географске карактеристике
Координате47° 11′ 45″ С; 8° 31′ 35″ И / 47.195833° С; 8.526393° И / 47.195833; 8.526393
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина443 m
Површина24,80 km2
Бар на карти Швајцарске
Бар
Бар
Бар на карти Швајцарске
Остали подаци
ГрадоначелникАндреас Хоц
Поштански број6340
Веб-сајт
www.baar.ch

Бар (нем. Baar) је град у средишњој Швајцарској. Ајнзиделн је трећи по величини и важности град у оквиру кантона Цуг.

Природне одлике[уреди | уреди извор]

Бар се налази у средишњем делу Швајцарске. Од најближег већег града, Цириха град је удаљен 33 км јужно.

Рељеф: Бар се налази у омањој долини уз Цушко језеро, на око 440 метара надморске висине. Источно од града издижу се најсеверније планине из ланца Алпа.

Клима: Клима у Бару је умерено континентална.

Воде: Кроз Бар не протиче ниједан значајнији водоток, али је веома близу града Цушко језеро.

Историја[уреди | уреди извор]

Подручје Бара је било насељено још у време праисторије и Старог Рима, али није имало велики значај. Насеље се под данашњим називом први пут спомиње 1045. године. У 19. веку је започет снажан развој града и његовог подручја, што траје до дан-данас.

Становништво[уреди | уреди извор]

2008. године Бар је имао преко 22.000 становника, што је за 4 пута више него пре једног века. Од тога 24,9% су страни држављани.

Језик: Швајцарски Немци чине традиционално становништво града и немачки језик је званични у граду и кантону. Међутим, градско становништво је током протеклих неколико деценија постало веома шаролико, па се на улицама Бара чују бројни други језици. Тако данас немачки језик матерњи за 83,1% становништва, а најзначајнији мањински језици су италијански (3,4%) и српскохрватски језик (3,1%).

Вероисповест: Месни Немци су од давнина римокатолици. Међутим, последњих деценија у граду се знатно повећао удео других вера. Данас су бројни римокатолици и протестанти, а потом следе атеисти, муслимани, православци.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]