Венијамин Тупеко
Венијамин (Тупеко) | |
---|---|
Основни подаци | |
Митрополија | Минска митрополија |
Титула | Митрополит мински и заславски, Патријаршијски егзарх све Белорусије |
Године службе | од 25. августа 2020. |
Претходник | Павел (Пономарјов) |
Претходна епархија | Епископ борисовски и марјиногорски |
Године службе | 2014—2020 |
Претходник | утврђена дужност, као викарски епископ борисовски |
Претходна епархија | Епископ борисовски, викар Минске епархије |
Године службе | 2010—2014 |
Претходник | Иоан (Хома) |
Лични подаци | |
Световно име | Виталиј Иванович Тупеко |
Датум рођења | 16. септембар 1968. |
Место рођења | Совјетски Савез |
Венијамин (световно Виталиј Иванович Тупеко, блр. Віталь Іванавіч Тупека; Лунинец, 16. септембар 1968) епископ је Руске православне цркве, Митрополит Мински и Заславски, Патријаршијски егзарх све Белорусије[1], пуноправни члан Светог Синода РПЦ.
Биографија[уреди | уреди извор]
Виталиј Иванович Тупеко рођен је 16. септембра 1968. године у граду Лунинцу у Брестској области у Белоруској ССР. По завршетку средње школе у Лунинцу 1985. године уписао је факултет радиофизике и електронике на Белоруском државном универзитету.
После служења војног рока 1987-1989 наставио је студије на Белоруском универзитету. Дипломирао је јуна 1992. године, на смеру Радиофизика и електроника.
У августу 1992. године уписао се на Минску духовну семинарију. По завршетку треће године 1994. године поднео је молбу и примљен је у братство Жировичског манастира. Две године касније, 16. децембра 1994. године замонашио се са монашким именом Венијамин, у част Свештеномученика Венијамина Петроградског, по благослову митрополита Минског и Слуцког Филарета (Вахромејева).[2].
Митрополит Мински и Слуцки га је 9. јануара 1995, за време литургије у Успенском сабору Жировичског манастира хиротонисао у јерођакона, а 13. фебруара 1995. у јеромонаха. На дужност благајника манастира ступио је 20. јуна 1996. године. Исте године уписао се на Минску духовну академију и постао је професор семинарије. Минску духовну академију завршио је 1999. године, а 14. децембра исте године унапређен је у чин игумана и стекао академски степен кандидат (доктор) богословије.
Ступио је на дужност намесника у Жировичском манастиру 12. јануара 2005. године, а у чин архимандрита унапређен је 20. маја 2006.[3]. Као члан делегације Минске епархије учествовао је у Сабору Руске православне цркве од 27. до 29. јануара 2009. године.
Ослобођен је дужности намесника Успенског Жировичског манастира 1. јула 2009. године и постављен на дужност намесника Благовештенског Љаденског мушког манастира Минске епархије. Свецрквену аспирантуру је завршио 2011. године.
Архијерејство[уреди | уреди извор]
Одлуком Светог синода Руске православне цркве 5. марта 2010. године изабран је за епископа Борисовског, викарија Минске епархије.[4]. Петнаест дана касније у крсном храму Патријаршијске резиденције у Даниловом манастиру у Москви наречен је заепископа.[5]. Хиротонисан је 21. марта 2010. године у Храму Христа Спаситеља у Москви. Богослужење је предводио патријарх московски и све Русије Кирил.[6].
Одлуком Синода Белоруске православне цркве постављен је на дужност председника Издавачког савета белоруског егзархата.[7]. Одлуком Синода БПЦ 26. јуна 2014. године постављен је на дужност председника новообразованог синодског Одељења верског образовања и катехизације, а такође на дужност заменика председавајућег Црквеног суда Белоруског Егзархата.[8]. Одлуком Светог синода БПЦ 19. новембра 2014. године ушао је у састав Синода белоруског егзархата са правом гласа. Такође је 3. јуна 2015. ослобођен дужности председника Издавачког савета БПЦ.[9].
Одлуком Светог синода РПЦ 25. августа 2020. године именован је за Патријаршијског егзарха све Белорусије, митрополита Минског и Заславског, са привременим управљањем Борисовском епархијом.[10]. Унапредио га је Патријарх московски и све Русије Кирил у митрополита и егзарха 6. септембра 2020. године на Светој литургији у Храму Христа Спаситеља у Москви.
Значај за српску културу[уреди | уреди извор]
У згради Борисовске епархијске управе 25. јануара 2020. године Митрополит Венијамин је предводио освећење Домовног храма Светог Саве Српског, у сарадњи са свештенством Српске православне цркве. Освећењу храма је присуствовао Амбасадор Републике Србије у Републици Белорусији Вељко Ковачевић, као и проф. др Иван Чарота и српски публициста Ранко Гојковић, којима су додељене захвалнице за сарадњу.[11]
Годину дана касније, 25. јануара 2021, Митрополит Венијамин је предводио покровитељску прославу у Домовном храму Светог Саве. Пре почетка богослужења је освештао црквене фреске, које су дело фрескописца Јурија Јурина, а настале у духу српских фресака.[12]
Награде[уреди | уреди извор]
- Орден Светог Кирила Туровског II степена (БПЦ, 2009);
- Орден крста преподобне Јефросиније Полоцке (БПЦ, 2013);
- Медаља преподобномученика Серафима Жировичског I степена (Новогрудска епархија БПЦ, 2018);
- Медаља праведне Софије, кнегиње Слуцке II степена (Слуцка епархија БПЦ);
- Орден преподобног Серафима Саровского III степена (РПЦ).
Добитник је награде Председника Републике Белорусије За духовни препород (2015)
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Милошевић, Зоран. „У Белорусији нови митрополит – Венијамин”. Балканска геополитика. Архивирано из оригинала 26. 11. 2020. г. Приступљено 29. 9. 2020.
- ^ „Вениамин, митрополит Минский и Заславский, Патриарший экзарх всея Беларуси (Тупеко Виталий Иванович)”. Патриаршија. Приступљено 29. 9. 2020.
- ^ НАГРАЖДЕНИЯ // Минские епархиальные ведомости. 2006. — № 2.[мртва веза] — С. 22
- ^ „ЖУРНАЛЫ заседания Священного Синода от 5 марта 2010 года”. Патриархия.ru. 5. 3. 2010.
- ^ „В Москве состоялось наречение архимандрита Вениамина (Тупеко) во епископа Борисовского, викария Минской епархии”. Патриархия.ru. 20. 3. 2010.
- ^ „В неделю 5-ю Великого поста и день памяти прп. Марии Египетской Святейший Патриарх Кирилл совершил Литургию св. Василия Великого в Храме Христа Спасителя”. Патриархия.ru. 21. 3. 2010.
- ^ „Образован Издательский совет Белорусской Православной Церкви”. Патриархия.ru. 25. 6. 2010.
- ^ „Журналы заседания Священного Синода от 23 октября 2014 года (№ 93)”. // Патриархия.ru. 23. 10. 2014.
- ^ „Журналы заседания Синода Белорусской Православной Церкви от 3 июня 2015 года”. www.church.by. Официальный портал Белорусской Православной Церкви. 13. 7. 2015.
- ^ „ЖУРНАЛЫ заседания Священного Синода от 25 августа 2020 года (№ 46)”. Патриархия.ru. 25. 8. 2020.
- ^ Лазаревић, Дајана. „Преносимо: Освећење домовног храма Светог Саве у Борисову”. Српска Православна Епархија Ваљевска. Епархија Ваљевска. Приступљено 1. 2. 2021.
- ^ Лазаревић, Дајана. „ПАТРИЈАРШИЈСКИ ЕКЗАРХ ПРЕДВОДИО ПОКРОВИТЕЉСКУ ПРОСЛАВУ ДОМОВНОГ ХРАМА У ЧАСТ СВЕТОГ САВЕ СРПСКОГ ПРИ УПРАВИ БОРИСОВСКЕ ЕПАРХИЈЕ”. Наука и култура. Приступљено 1. 2. 2021.
Литература[уреди | уреди извор]
- Вениамин, митрополит. Я готов: Жизнь и подвиг протоиерея Иоанна Восторгова . – Минск: Четыре четверти, 2020.
- Вениамин, епископ (общ. ред.): «Борисовская епархия: прошлое и настоящее». — Минск: Четыре четверти. 2019.
- Вениамин, епископ. Я готов: Жизнь и подвиг протоиерея Иоанна Восторгова . – Минск: Четыре четверти, 2018.
- Вениамин, епископ (общ. ред.): «Православная жизнь на Борисовщине. История и современность». - Минск : Четыре четверти, 2015.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Преносимо: Освећење домовног храма Светог Саве у Борисову
- Освећење домовног храма Светог Саве у Борисову
- У Белорусији изабран нови митрополит Вениамин Архивирано на сајту Wayback Machine (26. новембар 2020)
- Вениамин, епископ Минский и Заславский, Патриарший экзарх всея Беларуси (Тупеко Виталий Иванович)
- Биографическая справка на сайте Минской епархии Архивирано на сајту Wayback Machine (5. децембар 2020)
- Слово архимандрита Вениамина (Тупеко) при наречении во епископа Борисовского, викария Минской епархии
- ОТЗЫВ О ПРОЕКТЕ «ПОЛОЖЕНИЯ О МОНАСТЫРЯХ И МОНАШЕСТВУЮЩИХ»
- Каким должен быть монастырь, чтобы стать источником притяжения и тихой пристанью для современного человека
- Приветствие епископа Борисовского и Марьиногорского Вениамина участникам конференции «Духовное наследие протопресвитера Виталия Борового»
- Церковь и государство. Уроки прошлого и взгляд в будущее
- ПРИВЕТСТВЕННЫЙ АДРЕС СИНОДА БЕЛОРУССКОЙ ПРАВОСЛАВНОЙ ЦЕРКВИ МИТРОПОЛИТУ ФИЛАРЕТУ, ПОЧЕТНОМУ ПАТРИАРШЕМУ ЭКЗАРХУ ВСЕЯ БЕЛАРУСИ, К 80-ЛЕТИЮ СО ДНЯ РОЖДЕНИЯ
- Епископ Минский Вениамин: Сейчас совершается духовная борьба за наше Отечество