Брестска област

Из Википедије, слободне енциклопедије
Брестска област
блр.Брэсцкая вобласць
рус.Бре́стская о́бласть
Застава Грб
Застава Грб
Положај Брестске области
Држава Застава Белорусије Белорусија
Главни град Брест
Површина 32.791[1] km²
Становништво 2011.
 - Број 1.401.000[2]
 - Густина становништва 42,7 ст./km²

Брестска област (блр. Брэсцкая вобласць; рус. Бре́стская о́бласть) административна је јединица у југозападном делу Републике Белорусије и једна од 6 области. Основана је 4. децембра 1939. као административна јединица тадашње Белоруске ССР.

Административни центар области је град Брест, а већи градови су још Барановичи и Пинск.

Према подацима пописа становништва из 2009. на територији ове области је живело око 1,4 милиона становника или у просеку 42,7 ст/км².

Географија[уреди]

Брестска област обухвата југозападни део Републике Белорусије. На западу се граничи са Подласким и Лублинским војводством Пољске, на југу су Волињска и Ривањска област Украјине. На северу је Гродњенска област, североистоку Минска, а на истоку Гомељска област (све три области Белорусије). Њена површина износи 32.791 км²[1] што чини 15,7 % укупне државне територије и на 4. је месту међу белоруским областима.

Овај део земље се често назива и западном капијом Белорусије ка Европи. У географском смислу Брестска област је део регије Полесје. Јужни делови уз реку Припјат су доста нижи и мочварнији, док идући ка северу и северозападу надморска висина благо расте. Захваљујући нешто блажој умереноконтиненталној клими ово је подручје са најдужим вегетационим периодом у земљи, па се узгајају и културе атипичне за ту географску ширину (ораси, кајсије, брескве и грожђе). Главни водотоци су река Припјат са својим притокама Пином, Јасељдом, Горињем и Стиром (део Црноморског басена), те реке Буг (у Белорусији познат и као Западни Буг), Мухавец и Шчара које су део Балтичког слива. Преко територије рејона пролази и важан каналски водени пут Дњепар-Буг који повезује реку Вислу са Дњепром. Највеће језеро области је Виганавско са површином од 26 км².

Уз границу са Пољском протеже се национални парк Бјаловешка шума.

Као последица нуклеарне хаварије у Чернобиљу 1986. на подручју Брестске области контаминирано је радиоактивним елементима око 4,2 хиљаде км² територије, углавном у јужном делу области уз реку Припјат.

Историја[уреди]

Подручје данашње Брестске области било је насељено древним словенским и балтичким племенима још у средњем веку. Кроз историју стално је мењала господаре, па је тако била део Литванске кнежевине, Пољско-литванске уније, Руске Империје. Савремена област у оквиру Белоруске ССР формирана је 4. децембра 1939. године (а територијално је проширена 1954). Током Другог светског рата преживела је страховита разарања и многобројне људске жртве. Управо је фашистичка инвазија на Совјетски Савез започела нападом на град Брест 22. јуна 1941.

Административна подела[уреди]

У административном смисли Брестска област је подељена на 16 рејона, на три града обласне субординације (Брест, Барановичи и Пинск) и на 225 сеоских општина. У области постоји још 18 насеља са административним статусом града (градови рејонске јурисдикције), 8 насеља са статусом вароши (посёлков городского типа) и око 2.200 села.

Рејони Брестске области Белорусије
Рејон Основан Административни
центар
Површина
км²[3]
Становника
попис 2009.[4]
Coat of Arms of Baranavičy, Belarus.png Барановички рејон 15. јануар 1940. Барановичи 2.200 47.700
Coat of Arms of Biaroza, Belarus.png Бјарозавски рејон 15. јануар 1940. Бјароза 1.412 73.300
Coat of Arms of Brest District, Belarus.png Брестски рејон 15. јануара 1940. Брест 1.561 39.400
Coat of Arms of Hancavičy, Belarus.png Ганцавички рејон 15. јануар 1940. Ганцавичи 1.710 36.600
Coat of Arms of Drahičyn, Belarus.png Драгичински рејон 15. јануар 1940. Драгичин 1.900 51.000
Coat of Arms of Žabinka, Belarus.png Жабинкавски рејон 15. јануар 1940. Жабинка 684 25.800
Coat of Arms of Ivanava, Belarus.png Иванавски рејон 15. јануар 1940. Иванава 1.547 50.200
Coat of Arms of Ivacevičy, Belarus.png Ивацевички рејон 15. јануар 1940. Ивацевичи 3.000 68.100
Coat of Arms of Kamianiec, Belarus.png Камјанечки рејон 15. јануар 1940. Камјанец 1.690 43.300
Coat of Arms of Kobryn, Belarus.png Кобрински рејон 15. јануар 1940. Кобрин 2.013 90.100
Coat of Arms of Łuniniec, Belarus.png Лунинечки рејон 15. јануар 1940. Лунинец 2.700 79.100
Coat of Arms of Lachavičy, Belarus.png Љахавички рејон 15. јануар 1940. Љахавичи 1.350 36.500
Coat of Arms of Małaryta, Belarus.png Маларицки рејон 15. јануар 1940. Маларита 1.374 29.100
BIA rejon piński COA.png Пински рејон 15. јануар 1940. Пинск 3.261 60.200
Coat of Arms of Pružany, Belarus.png Пружански рејон 15. јануар 1940. Пружани 2.800 62.100
Coat of Arms of Stolin, Belarus.png Столински рејон 15. јануар 1940. Столин 3.342 89.100

Демографија[уреди]

Према подацима пописа становништва из 2009. на подручју Брестске обасти живело је око 1.400.000 становника,[2] или око 15% целокупне популације државе (на 4. месту, одмах после града Минска, Минске и Гомељске области). Област је изразито аграрног карактера, стога и не чуди да се чак 20% целокупне руралне популације налази управо овде.

Иако је ово подручје са највишим наталитетом у Белорусији (2008. је стопа рођених износила 12/1000 а стопа умрлих 13,7/1000[2]) број становника се константно смањује захваљујући миграцијама ка већим градским центрима у суседним областима (1995. је имала 1.518.000 становника, 2003. 1.471.000 а 2008. 1.435.000 и тај тренд пада се наставља и даље). Око 60% становника живи у градовима, а око 37% на селима.

Највећи градови су Брест (320.000), Барановичи (170.000), Пинск (131.000) и Кобрин (52.000).

У етничккм погледу највише има Белоруса — 85% (1.275.000), Руси чине 8,7% (или 130.000), Украјинци 3,8% (30.000), Пољаци 1,8% и остали (мање од 1% - Јевреји, Татари, Роми, Јермени).

Насеља Брестске области са више од 10.000 становника
по подацима од 1. јануара 2009.
Брест 318,0 Иванава 17,0
Барановичи 168,9 Драгичин 15,1
Пинск 131,2 Ганцавичи 14,9
Кобрин 51,3 Жабинка 13,0
Бјароза 29,6 Белаазјорск 12,8
Ивацевичи 24,4 Столин 12,5
Лунинец 24,3 Маларита 11,3
Микашевичи 19,6 Љахавичи 11,7 Пружани 19,1

Административна мапа рејона[уреди]

Административна подела Брестске области

Види још[уреди]

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]


Са других Викимедијиних пројеката :