Брестска област
| Брестска област блр.Брэсцкая вобласць рус.Бре́стская о́бласть |
|
|---|---|
 |
 |
| Застава | Грб |
 |
|
| Држава |  Белорусија |
| Главни град | Брест |
| Површина | 32.791[1] km² |
| Становништво | |
| - [[2011.]]. | 1.394.700[2] ст. |
| - Густина | 43 ст./km² |
Брестска област (блр. Брэсцкая вобласць; рус.Бре́стская о́бласть) је једна од 7 администраивних јединица Белорусије и једна од 6 области. Налази се на југозападу, а главни административни центар је град Брест.
Садржај |
Историја [уреди]
Подручје данашње Брестске области је било насељено древним словенским и балтичким племенима још у средњем веку. Кроз историју стално је мењала господаре, па је тако била део Литванске кнежевине, Пољско-литванске уније, царске Русије. Савремена област у оквиру Белоруске ССР је формирана 4. децембра 1939. године (а увећана је 1954.). У току Другог светског рата преживела је страховита разарања и многобројне људске жртве.
Географија [уреди]
Брестска област налази се на југозападу Белорусије. На западу се граничи са Подласким и Лублинским војводством Пољске, на југу су Волињска и Ривнска област Украјине. На северу је Гроднианска област, северозападно је Минска, а источно Гомељска област (све три области Белорусије). Њена површина износи 32.791 км²[1] што чини 15,7 % укупне државне територије.
Овај део земље се често назива и западном капијом Белорусије. У географском смислу, Брестска област припада регији Полесје. Јужни делови уз реку Припјат су доста нижи и мочварнији, док идући ка северу надморска висина благо расте. Захваљујући благој клими и дугим топлим летима, ово је подручје са најдужим вегетационим периодом у земљи, па се узгајају и културе атипичне за ту географску ширину (ораси, кајсије, брескве и грожђе). Главни водотоци су река Припјат са својим притокама (Пина, Јасељда, Горињ и Стир), Буг и Шчара. Уз границу са Пољском протеже се парк природе Бјаловешка шума.
Демографија [уреди]
У Брестској обасти живи око 1.394.700 становника[2] што чини негде око 15% целокупне популације државе (на трећем месту, одмах после Минске и Гомељске области). Област је изразито аграрног карактера, стога и не чуди да се чак 20% целокупне руралне популације налази управо овде. Иако је ово подручје са највишим наталитетом у Белорусији (2008. је стопа рођених износила 12/1000 а стопа умрлих 13,7/1000[2]) број становника се константно смањује захваљујући миграцијама ка већим градским центрима у суседним областима (1995. је имала 1.518.000 становника, 2003. 1.471.000 а 2008. 1.435.000 и тај тренд пада се наставља и даље). Око 60% становника живи у градовима, а око 37% на селима.
Највећи градови су Брест (320.000), Барановичи (170.000), Пинск (131.000) и Кобрин (52.000). У етничккм погледу највише има Белоруса 85% (1.275.000), Руси чине 8,7% (или 130.000), Украјинци 3,8% (30.000), Пољаци 1,8% и остали (мање од 1% - Јевреји, Татари, Роми, Јермени).
Административна подела области [уреди]
У административном смисли област је подељена на 16 рејона (или округа) и у оквиру области се налазе три града обласне субординације (Брест, Барановичи и Пинск), 18 градова има окружну јурисдикцију, а регистровано је и око 2200 сеоских насеља.
| Насеља Брестске области са више од 10.000 становника по подацима од 1. јануара 2009. |
||||||||||||||||||||||||||||||||||||
|
Референце [уреди]
Види још [уреди]
Спољашње везе [уреди]
- Брестски регионални извршни комитет; на рус, блр, и енг.
- Брестская область, города и деревни. Фото достопримечательностей
- Гербов и флагов Брестчины прибыло: лук, подкова, меч, колокол и два храма
|
|||||||
