16. септембар
Из Википедије, слободне енциклопедије
16. септембар (16.9.) је 259. дан у години по грегоријанском календару (260. у преступној години). До краја године има још 106 дана.
Садржај |
Догађаји [уреди]
| септембар | ||||||
| П | У | С | Ч | П | С | Н |
| 1 | ||||||
| 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 |
| 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 |
| 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 |
| 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 |
| 30 | ||||||
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: 16. септембар
- 681. — У византијској престоници Константинопољу, под покровитељством цара Константина IV, закључен Шести васељенски сабор.
- 1859. — Шкотски истраживач Дејвид Ливингстон у источној Африци открио велико језеро Њаса, које сада деле Малави, Танзанија и Мозамбик.
- 1907. — Политичко убиство у београдском затвору Главњача
- 1908. — Беч и Москва се споразумели да се Аустроугарска не противи отварању Босфора за руске бродове, а Русија аустроугарској анексији Босне и Херцеговине, чиме је окончана Анексиона криза. Русија и Србија под притиском Аустроугарске и Немачке у марту 1909. признале анексију.
- 1941. — Ирански шах Реза Кан Пахлави абдицирао у корист 22-годишњег принца Мохамеда Резе. Абдикацију изнудили Велика Британија, САД и СССР због шахове пронемачке политике.
- 1955. — Војним ударом са власти значен председник Аргентине Хуан Перон. После 18 година проведених у егзилу Перон се вратио у Аргентину 1973, када је формирана перонистичка влада Ектора Кампоре и исте године поново постао председник Аргентине. После његове смрти 1974. заменила га супруга Изабела Перон.
- 1966. — Извођењем опере Самјуела Барбера „Антоније и Клеопатра“ отворена нова зграда Метрополитен опере у Линколновом центру у Њујорку.
- 1978. — У Ирану погинуло 25.000 људи у земљотресу јачине између 7,5 и 7,9 степени Рихтерове скале. Град Табас и велик број села потпуно разрушени.
- 1987. — Почиње шаховски турнир у Тилбургу, Холандија.
- 2001. -
- Кина после 15 година преговора примљена у Светску трговинску организацију.
- Одбојкаши Југославије освојили прво место на Европском шампионату.
- 2005. — Почело Европско Првенство у кошарци у Србији и Црној Гори.
Рођења [уреди]
- 1387. — Хенри V, енглески краљ.
- 1745. — Михаил Иларионович Кутузов, руски војсковођа.
- 1823. — кнез Михаило Обреновић, кнез Србије.
- 1894. — Александар Дероко, српски архитекта, историчар уметности и писац.
- 1918. — Бранка Веселиновић, српска глумица
- 1923. — Ли Куан Ју, сингапурски државник.
- 1952. — Мики Рорк, амерички глумац.
- 1976. — Адел Чадли, тунижански фудбалер.
- 1984. — Душан Ђурић, шведски фудбалер српског порекла.
Смрти [уреди]
- 1380. — Карло V Мудри, француски краљ.
- 1498. — Томас де Торкемада, шпански доминиканац.
- 1736. — Габријел Данијел Фаренхајт, немачки физичар.
- 1931. — Омара Мухтара, либијски национални вођа.
- 1936. — Карл Буреш, аустријски политичар.
- 1977. — Марија Калас, грчка оперска певачица.
Празници и дани сећања [уреди]
- Међународни празници
- 1620. — Брод „Мејфлауер“ кренуо из енглеске луке Саутемптон с путницима који ће основати Плимут, прву сталну енглеску колонију у Северној Америци.
- 1810. — Масовним устанком сељака које су предводили Мигел Идалго и Кастиља и Хосе Моралез, у Мексику почела борба за независност од шпанске власти, завршена стицањем независности 1821. Датум избијања устанка слави се у Мексику као Дан независности.
- 1861. — Заступништво града Загреба доделило Вуку Стефановићу Караџићу Повељу почасног грађанина, којом су му дата „сва права, слобоштине и користи као што сваком грађанину Загреба по закону и старом народном обичају припадају“.
- 1963. — Малаја, Северни Борнео, Саравак и Сингапур основали Малежанску федерацију.
- Српска православна црква слави:
