Пређи на садржај

Корисник:Маријак888/песак

С Википедије, слободне енциклопедије

Макадамија[уреди | уреди извор]

Макадамија (лат.Мацадамиа тернифолиа или Мацадамиа интегрифолиа) је аустралијски орах који расте у Аустралији и на Хавајима, због чега се јос назива и Аустралијски орах.

Карактеристике[уреди | уреди извор]

Плод макадамије је веома хранљива и лековита коштуница која садржи висе од 60% уља и малу концентрацију витамина Е. Макадамија припада зимзеленим врстама, њено Стабло расте у просеку до 13 м и даје мале плодове, чија су језгра смештена у врло тврдој љусци смеђе боје. Постоји девет врста макадамије, од чега две имају јестиве плодове. Макадамија се сматра једном од најукуснијих врста ораха на свету.

Узгој[уреди | уреди извор]

Дрво макадамије обично захтева пресађивање и не почиње да производи комерцијалне количине семена док не наврши 7-10 година, али када дрво отпочне да даје плодове, то може трајати наредних 100 година. Макадамије воле плодно, добро исушено тло и температуре које не спадају испод 10 ° C (50 ° Ф) (мада могу да издрже благе мразеве). Корени су плитко засађени и мање олује их могу одувати.

Нутритивне вредности[уреди | уреди извор]

За 100 грама овог воћа важе следеће вредности:

Компонента Количина
Масти/уља 76 г
Засићене масне киселине 12 г
Полинезасићене масне киселине 1,5 г
Мононезасићене масне киселине 59 г
Енергетска вредност (кцал) 718
Угљени хидрати 15,4г
Влакна 5,3 г
Фосфор 210 мг
Калијум 51 мг
Гвожђе 2,4 мг
Цинк 1,7 мг

Токсичност код паса[уреди | уреди извор]

Макадамије су токсичне за псе. Гутање може довести до слабости задњих екстремитета или парализе паса, која траје и до 12х након узимања. У зависности од унете количине и величине пса, симптоми могу обухватити дрхтање мишића, болове у зглобовима и јак бол у стомаку.

Уље[уреди | уреди извор]

Рафинисано уље макадамије је изузетан антиоксиданс, благо жућкасте боје без мириса. Карактеристично је по високом садржају мононесатурисаних масних киселина, палмитинске (20%) и олеинске киселине. Састав уља макадамије врло је сличан излучевинама лојних жлезда. Користи се као сировина за израду препарата за негу коже и косе, као и за масаже.

Лековита својства уља:[уреди | уреди извор]


Референце[уреди | уреди извор]

[1]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

[ците wеб|wорк=http://wol.jw.org/hr/wol/d/r19/lp-c/102010410]

  1. ^ Suptropske i tropske voćke. Beograd: NVD Srbija. 2010.  |first1= захтева |last1= у Authors list (помоћ)