Palmitinska kiselina
| Palmitinska kiselina[1] | |
|---|---|
 |
|
 |
|
| IUPAC ime |
|
| Drugi nazivi | C16:0 (Lipidni brojevi) |
| Identifikacija | |
| CAS registarski broj | 57-10-3  |
| PubHem | 985 |
| SMILES |
|
| Svojstva | |
| Molekulska formula | C16H32O2 |
| Molarna masa | 256.42 g/mol |
| Agregatno stanje | Beli kristali |
| Gustina | 0.853 g/cm3 na 62 °C |
| Tačka topljenja |
62.9 °C[2] |
| Tačka ključanja |
351-352 °C[3] |
| Rastvorljivost u vodi | nerastvora |
|
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala |
|
| Infobox references | |
Palmitinska kiselina, ili heksadekanska kiselina u IUPAC nomenklaturi, je jedna od najrasprostanjenijih zasićenih masnih kiselina nađenih u životinjama i biljkama.[2] Njena molekulska formula je CH3(CH2)14COOH. Kao što proističe iz imena, ona je glavna komponenta ulja dobijenog iz palmi (palmino ulje, ulje palmine koštice i kokosovo ulje). Reč palmitinska potiče od fr. palmitique reči, sa značenjem srž palme.
Palmitinsku kiselinu je otkrio Edmond Fremi 1840. kao proizvod saponifikacije palminog ulja.[4] Maslac, sir, mleko i meso takođe sadrže ovu masnu kiselinu.[2][5] Palmitatima se nazivaju soli ili estri palmitinske kiseline. Palmitinski anjon se može detektovati na neutralnim pH vrednostima.
Hidrogenacija palmitinske kiseline daje cetil alkohol.
Садржај |
Biohemija [уреди]
Palmitinska kiselina je prva masna kiselina proizvedena tokom lipogeneze (sinteze masnih kiselina) i iz nje se nastaju duže masne kiseline. Palmitat formira negativnu povratnu spregu sa acetil-CoA karboksilazom (ACC) koja je odgovorna za konvertovanje acetil-CoA u malonil-CoA koji se koristi za dodavanje na rastući acil lanac, čime sprečava dalje formiranje palmitata.[6] U biologiji se neki proteini modifikuju dodavanjem palmitoil grupe u procesu palmitoilacije. Palmitoilacija je važna za membransku lokalizaju mnogih proteina.
Napalm [уреди]
Derivati palmitinske kiseline su bili korišćeni u kombinaciji sa naftom tokom Drugog svetskog rata za proizvodnju napalma (aluminijum naftenat i aluminijum palmitat).[7]
Vidi još [уреди]
Literatura [уреди]
- ^ Susan Budavari, ed. (2001). The Merck Index: An Encyclopedia of Chemicals, Drugs, and Biologicals (13th ed.). Merck Publishing. ISBN 0911910131.
- ^ а б в Beare-Rogers, J.; Dieffenbacher, A.; Holm, J.V. (2001). „Lexicon of lipid nutrition (IUPAC Technical Report)“. Pure and Applied Chemistry 73 (4): 685–744. DOI:10.1351/pac200173040685.
- ^ Palmitic acid at Inchem.org
- ^ E. Frémy (1842). „Memoire sur les produits de la saponification de l’huile de palme“. Journal de Pharmacie et de Chimie XII: 757.
- ^ Mary Enig (Spring 2004). „The Importance of Saturated Fats for Biological Functions“]. Wise Traditions in Food, Farming and the Healing Arts (the quarterly magazine of the Weston A. Price Foundation).
- ^ „Fatty acid biosynthesis - Reference pathway“
- ^ {{cite web |url=http://www.globalsecurity.org/military/systems/munitions/napalm.htm |title=Napalm
|
||||||||||||||||||||||||||
|
||||||||||||||||||||
