Антиоксиданс

Из Википедије, слободне енциклопедије

Антиоксиданс је молекул који може да спречи оксидацију других молекула. Оксидација је хемијска реакција у којој се електрони преносе са оксидационог средства на неки молекул. У оксидационим реакцијама могу настати слободни радикали, који започињу ланчане реакције. Слободни радикали су реактивна једињења, која имају електрон вишка и зато ступају у реакције са другим молекулима, и на тај начин доводе до оштећења ћелијских структура. Антиоксиданси спречавају ланчане реакције у којима се оштећују други молелули у ћелијама, тако што се сами оксидишу. Антиоксиданси су често редукциона средства (тиоли, полифеноли..).[1][2]

Најзначајнији молекули у организму за спречавање оксидације ћелујских структура су: глутатион, витамин Ц, витамин Е, ензими (каталазе, супероксид дисмутазе, пероксидазе). Смањена концентрација антиоксиданаса у организму може довети до инхибиције антиоксидативних ензима, при чему настаје оксидативни стрес и може доћи до оштећења ћелија.

Извори[уреди]

  1. ^ Sies H (1997). „Oxidative stress: oxidants and antioxidants“ (PDF). Exp Physiol 82 (2): 291–5. PMID 9129943. 
  2. ^ Vertuani S, Angusti A, Manfredini S (2004). „The antioxidants and pro-antioxidants network: an overview“. Curr Pharm Des 10 (14): 1677–94. DOI:10.2174/1381612043384655. PMID 15134565. 



Спољашње везе[уреди]