Нова земља
Новая Земля | |
---|---|
Географија | |
Локација | Северни ледени океан |
Површина | 90.650 km2 |
Висина | 1.547 m |
Администрација | |
Демографија | |
Становништво | 2.429 |
Густина ст. | 0 стан./km2 |
Нова земља (рус. Новая Земля) је руски архипелаг у Арктичком океану у области 60-ог степена северне географске ширине.[1][2] Састоји се из два главна острва (Северно и Јужно острво) и више мањих у околини. Површина архипелага је око 90.650 km².
Северно и Јужно острво одваја мореуз Маточкин. Од приобалног острва Вајгач, Јужно острво је одвојено Карским вратима. На западу је Баренцово море, а на истоку Карско море. Острва су изразито планинска и представљају наставак планине Урал. Највиши врх је на 1.547 метара надморске висине. На Северном острву има више ледника, док на јужном преовладавају тундре. На острвима има залиха бакра, олова и цинка. Административно, острва припадају Архангелској области.[3]
Становништво Нове земље, према попису становништва из 2010. године, било је око 2.429, од чега је 1.972 обитавало у Белушјој Губи,[4] градском насељу које је административни центар округа Нова земља. Аутохтоно становништво (од 1872.[5][6] до 1950-их када су пресељени на копно) састојало се од око 50–300 Ненаца[7] који су претежно бавили риболовом, узгојом ирваса, ловом на поларне медведа и ловом на перајаре.[8][9] Природни ресурси укључују бакар, олово и цинк.[8]
Историја[уреди | уреди извор]
За острва су Руси знали од 11. или 12. века, јер су трговци из Новгорода посећивали ове крајеве.[10] Европски истраживчи североисточног морског пута у 16. веку су израдили прве мапе западне обале Нове земље (Хју Вилоуби 1553.[10] и Вилем Баренц 1596[11]).[10][12] Током каснијег путовања Фјодора Литке 1821–1824, западна обала је мапирана.[10] Хенри Хадсон је био још један истраживач који је прошао кроз Нову Земљу док је истраживао Северни морски пут.[13]
Са Нове земље је 1955. евакуисано малобројно становништво и она је служила као полигон за нуклеарне експерименте Совјетског Савеза.[9][14][15][16] Постојале су три локације за тестирање:
- локација A, у заливу Чернаја (70,7° сгш — 54,6° игд), која је коришћена 1955-1962.
- локација B, у мореузу Маточкин (73,4° сгш — 54,9° игд), која је служила за подземне експерименте 1964-1990.
- локација C, Сухој Нос (73,7° сгш — 54,0° игд), коришћена 1957-1962, и где је 30. октобра 1961. извршена експлозија у ваздуху (на 3.500 метара) бомбе од 50 мегатона, такозване Цар бомбе, најснажније нуклеарне експлозије икада изведене.
Сматра се да је на овим острвима у 224 пробе детониран (еквивалент од) 265 мегатона ТНТ-а. Половина површине архипелага се води као „зона нуклеарних проба“. После дуге паузе, неке истраживачке активности на овим полигонима су настављене 1998.
Становништво[уреди | уреди извор]
По подацима пописа из 2010. на острвима живи 2.429 становника, од којих 1.972 живе у највећем насељу Белушја Губа. Ту су и око 100 припадника Ненецког народа који се баве ловом и риболовом.
Околина[уреди | уреди извор]
Екологија Нове земље је условљена његовом северном климом, мада регион ипак подржава разноликост биома. Једна од најзапаженијих врста је поларни медвед, чија се популација у региону Баренцовог мора генетски разликује од осталих потпопулација поларних медведа.[17]
Клима[уреди | уреди извор]
Клима Нове земље | |||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Показатељ \ Месец | Јан. | Феб. | Мар. | Апр. | Мај | Јун | Јул | Авг. | Сеп. | Окт. | Нов. | Дец. | Год. |
Апсолутни максимум, °C (°F) | 2,6 (36,7) |
1,7 (35,1) |
2,0 (35,6) |
7,8 (46) |
17,6 (63,7) |
22,2 (72) |
28,3 (82,9) |
23,8 (74,8) |
16,5 (61,7) |
9,7 (49,5) |
4,5 (40,1) |
2,5 (36,5) |
28,3 (82,9) |
Максимум, °C (°F) | −10,9 (12,4) |
−11,5 (11,3) |
−9,1 (15,6) |
−6,7 (19,9) |
−1,4 (29,5) |
4,9 (40,8) |
10,3 (50,5) |
9,0 (48,2) |
5,5 (41,9) |
−0,1 (31,8) |
−4,8 (23,4) |
−8,1 (17,4) |
−1,9 (28,6) |
Просек, °C (°F) | −14,1 (6,6) |
−14,7 (5,5) |
−12,2 (10) |
−9,9 (14,2) |
−3,7 (25,3) |
2,5 (36,5) |
7,3 (45,1) |
6,8 (44,2) |
3,7 (38,7) |
−1,8 (28,8) |
−7,1 (19,2) |
−11,1 (12) |
−4,5 (23,9) |
Минимум, °C (°F) | −17,3 (0,9) |
−17,9 (−0,2) |
−15,2 (4,6) |
−13,0 (8,6) |
−5,8 (21,6) |
0,7 (33,3) |
5,1 (41,2) |
4,9 (40,8) |
2,1 (35,8) |
−4,0 (24,8) |
−9,9 (14,2) |
−14,1 (6,6) |
−7,0 (19,4) |
Апсолутни минимум, °C (°F) | −36,0 (−32,8) |
−37,4 (−35,3) |
−40,0 (−40) |
−29,9 (−21,8) |
−25,9 (−14,6) |
−9,6 (14,7) |
−2,8 (27) |
−1,7 (28,9) |
−9,9 (14,2) |
−21,1 (−6) |
−29,1 (−20,4) |
−36,2 (−33,2) |
−40,0 (−40) |
Количина падавина, mm (in) | 30 (1,18) |
26 (1,02) |
24 (0,94) |
20 (0,79) |
15 (0,59) |
23 (0,91) |
36 (1,42) |
31 (1,22) |
39 (1,54) |
35 (1,38) |
24 (0,94) |
33 (1,3) |
336 (13,23) |
Дани са кишом | 1 | 1 | 1 | 1 | 3 | 10 | 15 | 17 | 19 | 9 | 3 | 2 | 82 |
Дани са снегом | 18 | 18 | 19 | 17 | 17 | 10 | 1 | 1 | 6 | 17 | 19 | 20 | 163 |
Релативна влажност, % | 78 | 77 | 77 | 76 | 78 | 81 | 83 | 83 | 85 | 82 | 79 | 78 | 80 |
Сунчани сати — месечни просек | 0 | 25 | 107 | 215 | 189 | 173 | 229 | 143 | 73 | 40 | 3 | 0 | 1.197 |
Извор #1: Pogoda.ru.net[18] | |||||||||||||
Извор #2: NOAA (sun 1961–1990)[19] |
Поларни медведи улазе у подручја у којима обитавају људи чешће него раније, што се приписује климатским променама. Глобално загревање смањује заступљеност морског леда, присиљавајући медведе да улазе у унутрашњост у потрази за храном. У фебруару 2019. године дошло је до масовне миграције у североисточном делу Нове земље. Десеци поларних медведа су виђени како улазе у куће, јавне зграде и насељена подручја, па су власти Архангељске области прогласиле ванредно стање у суботу 16. фебруара 2019. године.[20][21]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Wells, John C. (2008). Longman Pronunciation Dictionary (3rd изд.). Longman. ISBN 978-1-4058-8118-0.
- ^ Upton, Clive; Kretzschmar, Jr., William A. (2017). The Routledge Dictionary of Pronunciation for Current English (2nd изд.). Routledge. стр. 910. ISBN 978-1-138-12566-7.
- ^ Law #65-5-OZ
- ^ Федеральная служба государственной статистики (Федерални завод за статистику) (2011). „Всероссийская перепись населения 2010 года. Том 1 (Национални попис становништва 2010, 1. свезак)”. Всероссийская перепись населения 2010 года (Национални попис становништва 2010) (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.
- ^ „Новая земля – история заселения”. Belushka.virtbox.ru. Приступљено 27. 9. 2012.
- ^ „Новая земля в 1917–1941 гг”. Belushka.virtbox.ru. Приступљено 27. 9. 2012.
- ^ „Microsoft Word - North Test Site _FINAL_.doc” (PDF). Приступљено 27. 9. 2012.
- ^ а б Novaya Zemlya in: „The Columbia Encyclopedia, 6th ed.”. Приступљено 14. 10. 2006.
- ^ а б Ядерные испытания СССР. Том 1. Глава 2 Архивирано 2010-04-14 на сајту Wayback Machine, p. 58.
- ^ а б в г Chisholm, Hugh, ур. (1911). „Novaya Zemlya”. Encyclopædia Britannica (на језику: енглески). 19 (11 изд.). Cambridge University Press. стр. 832—833.
- ^ Whitfield, Peter (1998). New Found Lands: Maps in the History of Exploration. UK: Routledge. ISBN 0-415-92026-4.
- ^ Zeeberg, Jaapjan J.; et al. (2002). „Search for Barents: Evaluation of Possible Burial Sites on North Novaya Zemlya, Russia”. Arctic. 55 (4): 329—338. JSTOR 40512490.
- ^ Henry Hudson in: Microsoft Encarta Online Encyclopedia 2006. Архивирано из оригинала 1. 11. 2009. г. Приступљено 14. 10. 2006.
- ^ "Nenets" Архивирано на сајту Wayback Machine (7. август 2009), Arctic Network for the Support of the Indigenous Peoples of the Russian Arctic
- ^ "The Nenets", The Red Book of the Peoples of the Russian Empire
- ^ "Nuclear Free Seas" Архивирано 2009-01-10 на сајту Wayback Machine, Greenpeace
- ^ C. Michael Hogan (2008) Polar Bear: Ursus maritimus, Globaltwitcher.com, ed. Nicklas Stromberg Архивирано 2008-12-24 на сајту Wayback Machine
- ^ „Weather and Climate-The Climate of Malye Karmakuly” (на језику: руски). Weather and Climate (Погода и климат). Приступљено 27. 2. 2016.
- ^ „Malye Karmakuly Climate Normals 1961–1990”. National Oceanic and Atmospheric Administration. Приступљено 27. 2. 2016.
- ^ Abellan Matamoros, Cristina (13. 2. 2019). „Watch: Polar bear in Russian archipelago peeks inside a house”. euronews.com. Euronews. Приступљено 14. 2. 2019.
- ^ Stambaugh, Alex (12. 2. 2019). „Polar bear invasion: Parents scared to send children to school in remote Russian archipelago”. edition.cnn.com. CNN. Приступљено 15. 2. 2019.
Литература[уреди | уреди извор]
- Gerrit de Veer, Nova Zembla, written 1598, published 1996
- Vladimir Nabokov, "The Refrigerator Awakes" (1942), line 27
- Ian Fleming, In "The Living Daylights" (1966), Agent 272 is holed up in Novaya Zemlya
- Clive Cussler, Raise the Titanic! (1976), features a U.S. plan to recover a rare element vital to protecting the U.S. in the Cold War, an element found on Novaya Zemlya (where a U.S. spy and a Soviet guard clash), but now believed to be in the wreck of the RMS Titanic.
- Laurence Sterne, 1761, The Life & Opinions of Tristram Shandy, Gentleman, Book III, Chapter Twenty Alexander Pope: (i) The Dunciad. line 74: "Here gay description Egypt glads with showers,/Or gives to Zembla fruits, to Barca flowers...", (ii) Essay on Man. Epistle 2, part 5: "...But where the extreme of vice, was ne’er agreed:/Ask where’s the north? at York, ’tis on the Tweed;/In Scotland, at the Orcades; and there,/At Greenland, Zembla, or the Lord knows where."
- Roskill, S. W. (1962) [1956]. The Period of Balance. History of the Second World War: The War at Sea 1939–1945. II (3rd impr. изд.). London: HMSO. OCLC 174453986. Приступљено 11. 2. 2019.
- Woodman, Richard (2004) [1994]. Arctic Convoys 1941–1945. London: John Murray. ISBN 978-0-7195-5752-1.
- Serebryanny, Leonid (јун 1997). „The colonization and peoples of Novaya Zemlya then and now”. Nationalities Papers. 25 (2): 301—309. doi:10.1080/00905999708408505.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Нова земља - Централни нуклеарни полигон (Телевизија Звезда - Званични канал)
- Интернет сајт о Новој земљи
- Виртуелно путовање по полигону на Новој земљи
- Историја и пејзажи
- „Nova Zembla”. The New Student's Reference Work. 1914.
- Novaya Zemlya information portal
- Selected satellite views of nuclear test site Novaya Zemlya (global security).
- Rozenberg Publishers – Climate and glacial history of the Novaya Zemlya Archipelago, Russian Arctic Архивирано на сајту Wayback Machine (19. јул 2004)
- Nuclear tests in Novaya Zemlya, International Atomic Energy Agency Department of Nuclear Safety and Security.