Afrotheria
| Афротхериа | |
|---|---|
| |
| примјери живући представника надреда Афротхериа | |
Научна класификација 
| |
| Домен: | Еукарyота |
| Царство: | Анималиа |
| Тип: | Цхордата |
| Класа: | Маммалиа |
| Инфракласа: | Плаценталиа |
| Магнред: | Атлантогената |
| Надред: | Афротхериа Станхопе, 1998 |
| Подгрупе | |
| |
| Синоними | |
| |
Афротхериа од латинског Афро- „афричка” + тхериа „дивља звер”) је клада сисара, чији живи чланови припадају групама које тренутно живе у Африци или су афричког порекла: златне кртице, слоновске ровке (познате и као сенгис), ровке видре, тенреци, афрички мравоједи, дамани, слонови, морске краве и неколико изумрлих врста. Већина група афротера има мало или нимало површне сличности, а њихове сличности су постале познате тек у последње време због генетике и молекуларних студија. Многе афротхере групе налазе се углавном или искључиво у Африци, што одражава чињеницу да је Африка била острвски континент од креде до раног миоцена пре око 20 милиона година, када се Афро-Арабија сударила са Евроазијом.
Пошто је Африка била изолована водом, лауразијске групе сисара као што су инсектоједи, глодари, двозубци, месождери и копитари нису могли да стигну до Африке током већег дела раног и средњег кенозоика. Уместо тога, нише које су те групе заузимале на северним континентима попуниле су различите групе афротера кроз процес конвергентне еволуције. Мали инсектоједи афротерс као што су слоновске ровке, златне кртице и тенреци испунили су нише инсектоједа, дамани су испунили улоге глодара и лагоморфа, мравоједи су попунили улоге различитих сисара средње величине који се хране мравима (Вермилингуа, армадила, панголини, јешци, нумбати, итд.) присутни на другим континентима током кенозоика, а сурлаши (слонови и њихови сродници) испуњавали су улоге великих биљоједа као што су нилски коњи, камиле, носорози и тапири. Морске краве су развиле облике водених тела и почеле да се шире у друге делове света путем воде (еволуирајући конвергентно са другим групама морских сисара као што су китови и перајари). Поред њихове сличности са лауразијским сисарима у Северној Америци, Европи и Азији, многи афротери такође показују конвергентну еволуцију са групама сисара које су еволуирале и живеле искључиво у Јужној Америци, која је такође била острвски континент током већег дела кенозоика.
Заједничко порекло ових животиња није било прихваћено све до касних 1990-их.[3] Историјски гледано, Паенунгулата је била повезана са правим копитарима (посебно Периссодацтyлс); златна кртица, тенреци и слоновске ровке са традиционалним (и полифилетским/нетачним) таксоном Инсецтивора; и афрички мравоједи са панголинима и ксенартранима у оквиру инвалидног таксона Едентата. Наставак рада на молекуларној[4][5][6] и морфолошкој[7][8][9][10] разноликости афротерских сисара пружа све већу подршку њиховом заједничком пореклу.
Временска распрострањеност унутар магнреда Атлантогената[уреди | уреди извор]
Еволуциони односи[уреди | уреди извор]
Афротеријска клада је првобитно предложена 1998. године[3] на основу анализе података о секвенци ДНК. Међутим, претходне студије су наговестиле блиске међусобне односе међу подскуповима ендемских афричких сисара. Неке од ових студија датирају из 1920-их,[11] и било је спорадичних радова током 1980-их[12] и 1990-их.[13][14][15] Језгро Афротхериа чине Паенунгулата, односно слонови, морске краве и дамани, група са дугом историјом међу упоредним анатомистима.[16][17] Дакле, док су се подаци о ДНК секвенци показали кључним за закључак о постојању Афротхериа у целини, и док Афроинсецтипхилиа (инсективорни-профил афротера укључујући тенреке, златне кртице, сурласте ровчице и афричке мравоједе) није препозната као део Афротхериа без ДНК података, извесни преседани се налази у упоредној анатомској литератури у корист идеје да бар део ове групе чини кладу. Палеоценски род Оцепеиа, који је најпознатији палеоценски афрички сисар и најстарији афротеријан познат по целој лобањи, дели сличности са Паенунгулата и Афроинсецтипхилиа, и може помоћи у карактеризацији типа тела предака афротеријана.[18]
Филогенија[уреди | уреди извор]
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Кладограм Афротхериа базиран на молекуларној евиденцији[17] |
_colourised.png){kind=small}
_(Chrysochloris_asiatica).jpg){kind=small}
_(Tenrec_ecaudatus).jpg){kind=small}
.jpg){kind=small}
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Фолеy, Н. M.; Масон, V. C.; Харрис, А. Ј.; Бредемеyер, К. Р.; Дамас, Ј.; Леwин, Х. А.; Еизирик, Е.; Гатесy, Ј.; Карлссон, Е. К.; Линдблад-Тох, К.; Зоономиа Цонсортиум; Спрингер, M. С.; Мурпхy, W. Ј. (2023). „А геномиц тимесцале фор плацентал маммал еволутион”. Сциенце. 380 (6643). еабл8189. дои:10.1126/сциенце.абл8189.
- ^ Арнасон У., Адегоке Ј. А., Гуллберг А., Харлеy Е. Х., Јанке А., Куллберг M. (2008.) "Митогеномиц релатионсхипс оф плацентал маммалс анд молецулар естиматес оф тхеир дивергенцес." Гене.; 421(1-2):37–51
- ^ а б Станхопе, M. Ј.; Wадделл, V. Г.; Мадсен, О.; де Јонг, W.; Хедгес, С. Б.; Цлевен, Г. C.; Као, D.; Спрингер, M. С. (1998). „Молецулар евиденце фор мултипле оригинс оф Инсецтивора анд фор а неw ордер оф ендемиц Африцан инсецтиворе маммалс”. Процеедингс оф тхе Натионал Ацадемy оф Сциенцес. 95 (17): 9967—9972. Бибцоде:1998ПНАС...95.9967С. ПМЦ 21445
. ПМИД 9707584. дои:10.1073/пнас.95.17.9967 .
- ^ Спрингер, Марк С.; Мицхаел Ј. Станхопе; Оле Мадсен; Wилфриед W. де Јонг (2004). „Молецулес цонсолидате тхе плацентал маммал трее” (ПДФ). Трендс ин Ецологy & Еволутион. 19 (8): 430—438. ПМИД 16701301. С2ЦИД 1508898. дои:10.1016/ј.трее.2004.05.006.
- ^ Робинсон, Т. Ј.; Фу, Б.; Фергусон-Смитх, M. А.; Yанг, Ф. (2004). „Цросс-специес цхромосоме паинтинг ин тхе голден моле анд елепхант-схреw: суппорт фор тхе маммалиан цладес Афротхериа анд Афроинсецтипхиллиа бут нот Афроинсецтивора”. Процеедингс оф тхе Роyал Социетy Б: Биологицал Сциенцес. 271 (1547): 1477—1484. ПМЦ 1691750 . ПМИД 15306319. дои:10.1098/рспб.2004.2754.
- ^ Нисхихара, Х.; Сатта, Y.; Никаидо, M.; Тхеwиссен, Ј.Г.M.; Станхопе, M.Ј.; Окада, Н. (2005). „А ретропосон аналyсис оф Афротхериан пхyлогенy”. Молецулар Биологy анд Еволутион. 22 (9): 1823—1833. ПМИД 15930154. дои:10.1093/молбев/мси179 .
- ^ Асхер РЈ, Беннетт Н, Лехманн Т (2009). „Тхе неw фрамеwорк фор ундерстандинг плацентал маммал еволутион”. БиоЕссаyс. 31 (8): 853—864. ПМИД 19582725. дои:10.1002/биес.200900053 .
- ^ Табуце, Р.; Маривауx, L.; Адаци, M.; Бенсалах, M.; Хартенбергер, Ј.-L.; Махбоуби, M.; Меброук, Ф.; Таффореау, П.; Јаегер, Ј.-Ј. (2007). „Еарлy Тертиарy маммалс фром Нортх Африца реинфорце тхе молецулар Афротхериа цладе”. Процеедингс оф тхе Роyал Социетy Б: Биологицал Сциенцес. 274 (1614): 1159—1166. ПМЦ 2189562 . ПМИД 17329227. дои:10.1098/рспб.2006.0229.
- ^ Сеифферт, Ерик Р (2007). „А неw естимате оф афротхериан пхyлогенy басед он симултанеоус аналyсис оф геномиц, морпхологицал, анд фоссил евиденце”. БМЦ Еволутионарy Биологy. 7 (1): 224. ПМЦ 2248600 . ПМИД 17999766. дои:10.1186/1471-2148-7-224 .
- ^ Сáнцхез‐Виллагра, Марцело Р.; Нарита, Yуицхи; Куратани, Схигеру (2007). „Тхорацолумбар вертебрал нумбер: Тхе фирст скелетал сyнапоморпхy фор афротхериан маммалс”. Сyстематицс анд Биодиверситy. 5 (1): 1—7. С2ЦИД 85675984. дои:10.1017/С1477200006002258.
- ^ Ле Грос Цларк, W.Е.; C.Ф. Соннтаг (1926). „А монограпх оф Орyцтеропус афер III, тхе скулл, тхе скелетон оф тхе трунк, анд лимбс”. Процеедингс оф тхе Зоологицал Социетy оф Лондон. 30: 445—485.
- ^ ДеЈонг W.W.; Зwеерс А.; Гоодман M. (1981). „Релатионсхип оф аардварк то елепхантс, хyраxес анд сеа цоwс фром алпха-црyсталлин сеqуенцес”. Натуре. 292 (5823): 538—540. Бибцоде:1981Натур.292..538Д. ПМИД 7254349. С2ЦИД 4256271. дои:10.1038/292538а0.
- ^ ДеЈонг, W.W.; Ј.А.M. Леуниссен; Г.Ј. Wистоw (1993). „Еyе ленс црyсталлинс анд тхе пхyлогенy оф плацентал ордерс: евиденце фор а Мацросцелид–Паенунгулате цладе?”. Ур.: Ф. С. Сзалаy; M. Ј. Новацек; M.C. МцКенна. Маммал Пхyлогенy. Неw Yорк: Спрингер Верлаг. стр. 5—12.
- ^ Портер, Цалвин А.; Гоодман, Моррис; Станхопе, Мицхаел Ј. (1996). „Евиденце он маммалиан пхyлогенy фром сеqуенцес оф Еxон 28 оф тхе вон Wиллебранд Фацтор гене”. Молецулар Пхyлогенетицс анд Еволутион. 5 (1): 89—101. ПМИД 8673300. дои:10.1006/мпев.1996.0008.
- ^ Спрингер, M. С.; Цлевен, Грегорy C.; Мадсен, Оле; Де Јонг, Wилфриед W.; Wадделл, Вицтор Г.; Амрине, Хеатхер M.; Станхопе, Мицхаел Ј. (1997). „Ендемиц Африцан маммалс схаке тхе пхyлогенетиц трее”. Натуре. 388 (6637): 61—64. Бибцоде:1997Натур.388Р..61С. ПМИД 9214502. дои:10.1038/40386 .
- ^ Симпсон, Г. Г. (1945). „Тхе принциплес оф цлассифицатион анд а цлассифицатион оф маммалс”. Буллетин оф тхе Америцан Мусеум оф Натурал Хисторy. 85: 1—350.
- ^ а б Табуце, Родолпхе; Асхер, Роберт Ј.; Лехманн, Тхомас (2008). „Афротхериан маммалс: а ревиеw оф цуррент дата” (ПДФ). Маммалиа. 72 (1): 2—14. С2ЦИД 46133294. дои:10.1515/МАММ.2008.004. Архивирано из оригинала (ПДФ) 2021-08-01. г. Приступљено 2023-04-30.
- ^ Гхеербрант, Еммануел; Амагхзаз, Мбарек; Боуyа, Баади; Гоуссард, Флорент; Летеннеур, Цхарлèне (2014). „Оцепеиа (Миддле Палеоцене оф Мороццо): Тхе Олдест Скулл оф ан Афротхериан Маммал”. ПЛОС ОНЕ. 9 (2): е89739. Бибцоде:2014ПЛоСО...989739Г. ПМЦ 3935939 . ПМИД 24587000. дои:10.1371/јоурнал.поне.0089739 .
- ^ Сцорнавацца C, Белкхир К, Лопез Ј, Дернат Р, Делсуц Ф, Доузерy ЕЈ, Ранwез V (април 2019). „ОртхоМаМ в10: Сцалинг-уп ортхологоус цодинг сеqуенце анд еxон алигнментс wитх море тхан оне хундред маммалиан геномес”. Молецулар Биологy анд Еволутион. 36 (4): 861—862. ПМЦ 6445298 . ПМИД 30698751. дои:10.1093/молбев/мсз015.
Литература[уреди | уреди извор]
- Криегс, Јан Оле; Геннадy Цхураков; Мартин Киефманн; Урсула Јордан; Јуерген Бросиус; Јуерген Сцхмитз (2006). „Ретропосед Елементс ас Арцхивес фор тхе Еволутионарy Хисторy оф Плацентал Маммалс”. ПЛОС Биол. 4 (4): е91. ПМЦ 1395351 . ПМИД 16515367. дои:10.1371/јоурнал.пбио.0040091 . (пдф версион)
- Wиллиам Ј. Мурпхy; Едуардо Еизирик; Марк С. Спрингер; et al. (14. 12. 2001). „Ресолутион оф тхе Еарлy Плацентал Маммал Радиатион Усинг Баyесиан Пхyлогенетицс” (ПДФ). Сциенце. 294 (5550): 2348—2351. Бибцоде:2001Сци...294.2348М. ПМИД 11743200. С2ЦИД 34367609. дои:10.1126/сциенце.1067179. Архивирано из оригинала (ПДФ) 27. 3. 2016. г. Приступљено 15. 5. 2014.
- Сеифферт, Ерик; Гуиллон, Ј. M. (2007). „А неw естимате оф афротхериан пхyлогенy басед он симултанеоус аналyсис оф геномиц, морпхологицал, анд фоссил евиденце”. БМЦ Еволутионарy Биологy. 7: 13. ПМЦ 2248600 . ПМИД 17999766. дои:10.1186/1471-2148-7-224 . (пдф версион)
