Кенозоик

Из Википедија

Кенозоик (од грчких речи kainos = нов, zoe = живот) је геолошка ера која је почела пре око 65 милиона година и траје и дан данас. Међа мезозоик - кенозоик обележена је масовним кредно-терцијарним изумирањем које је означило крај постојања диносауруса који су током мезозоика "владали" Земљом.

[уреди] Подела

Кенозоик се дели на три периоде: палеоген, неоген и квартар

Дуго je кенозоик био подељен на две периоде зване терцијар (од палеоцена до плиоцена) и квартар (плеистоцен и холоцен). Након тога подела је вршена на палеоген, неоген и квартар, а од недавно постоји полемика међу научницима да се квартар сврста у неоген те да се стара подела не употребљава.

Ера:	Кенозоик
Периоде:	Палеоген	Неоген	Квартар

[уреди] Живот у кенозојској ери

Шуме делимично замењују ливаде, клима се мења и формирају се континенти. Након нестанка диносаурса, развијају се разне врсте сисара, који настањују сва подручја, укључујући и мора. Птице су такође прилично еволуирале у кенозоику. Кенозоик се исто тако може назвати и добом савана, па и међусобно зависних критосемењача и инсеката. Коначно у кенозоику се појављује човек. Кенозоик се још назива и доба сисара.

[уреди] Распоред копна и мора

Геолошки гледано, кенозоик је доба када су се континенти помакли до својих данашњих позиција и формирали данашњи распоред. Аустралија-Нова Гвинеја се раздвојила од Гондване која је кренула на север и коначно постала Југоисточна Азија; Антарктик се помакао на своју данашњу позицију око Јужног пола; Атлантски океан се проширио, а пред крај ере се Јужна Америка спојила са Северном Америком.