Пређи на садржај

Безбедни секс

С Википедије, слободне енциклопедије

Мушки (или „спољни“) кондоми се могу користити за покривање пениса (или прстију или других делова тела) ради безбеднијег секса приликом уметања у телесне шупљине
Зубне бране се могу користити за покривање вулве или ануса при кунилингусу или анилингусу, ради безбеднијег секса
Женске кондоме („унутрашње“ кондоме) могу користити рецептивни партнери за безбеднији секс

Безбедни секс је сексуална активност употребом метода или уређаја (попут кондома) ради смањење ризика од преноса или стицања полно преносивих инфекција (енгл. sexually transmitted infection, STI), посебно ХИВ-а.[1] „Безбедан секс“ се понекад назива и безбеднијим сексом или заштићеним сексом, што указује на то да неке праксе безбедног секса не елиминишу у потпуности ризике од полно преносивих болести. То се такође понекад користи у колоквијалном описивању метода усмерених на спречавање трудноће, који могу или не морају такође смањити ризик од полно преносивих болести.

Концепт „безбедног секса“ појавио се 1980-их као одговор на глобалну епидемију АИДС-а, а можда и конкретније на кризу АИДС-а у САД-у. Промовисање безбедног секса сада је један од главних циљева сексуалног образовања и СТИ превенције, посебно смањења учесталости нових ХИВ инфекција. Безбедан секс се сматра стратегијом смањења штете чији је циљ смањење ризика од преноса полно преносивих болести.[2][3]

Историја[уреди | уреди извор]

Иако стратегије за избегавање полно преносивих болести попут сифилиса и гонореје постоје вековима, а појам „безбедан секс“ постоји већ од 1930-их, употреба тог израза у контексту смањење ризика од полно преносивих болести датира од средине 1980-их у Сједињеним Државама. Он се појавио се као одговор на ХИВ/АИДС кризу.[4][5]

Годину дана пре него што је вирус ХИВ изолован и именован, Сан Франциско поглавље Сестра бескрајне снисходљивости објавило је мали памфлет под називом Играј поштено! из забринутости због раширених сексуално преносивих болести међу мушком хомосексуалном популацијом у граду. У њему су конкретно именоване болести (Капошијев сарком и пнеумоцистична пнеумонија) које су касније добиле статус симптома узнапредовале ХИВ болести (или АИДС-а). У брошури се заговара читав низ безбедних сексуалних пракси, укључујући апстиненцију, кондоме, личну хигијену, употребу личних мазива и тестирање/лечење сексуално преносивих болести. У њој је заузет лежеран, сексуално позитиван приступ, истовремено наглашавајући личну и друштвену одговорност. У мају 1983, истог месеца када је ХИВ изолован и именован у Француској, њујоршки ХИВ/АИДС активисти Ричард Берковиц и Мајкл Кален, објавили су сличне савете у својој брошури, Како упражнајвати секс у епидемији: Један приступ. Ове публикације нису користиле израз „безбедан секс“, али су обе укључивале препоруке које су сада стандардни савети за смањење ризика од полно преносивих болести (укључујући ХИВ).[6][7][8]

Плакат који промовише употребу кондома.

Безбедан секс као облик смањења ризика од полно преносивих болести појавио се у новинарству већ 1984. године, у британској публикацији „The Intelligencer“: „Циљ је досећи око 50 милиона људи порукама о безбедном сексу и образовању о АИДС-у“.[5]

Иако се термин безбедни секс користи у контексту спречавања трудноће, као и ширења ХИВ/АИДС-а или других сексуално преносивих болести, тај термин је настао као одговор на епидемију ХИВ/АИДС-а. Сматра се да је појам безбедног секса коришћен у стручној литератури 1984. године, у тексту рада о психолошком ефекту који ХИВ/АИДС може имати на геј и бисексуалне мушкарце.[9]

Праксе[уреди | уреди извор]

Телефонски секс/сајберсекс/секстирање[уреди | уреди извор]

Сексуалне активности, као што су секс путем телефона, сајберсекс и секстинг, које не укључују директан контакт са кожом или телесним течностима сексуалних партнера, не представљају ризик од полно преносивих болести и стога су облици безбедног секса.[10]

Непенетративни секс[уреди | уреди извор]

Акварел ручне стимулације пениса, Јохан Непомук Гајгер, 1840

Низ сексуалних чинова названих „непенетрирајући секс“ или „ванкурс“ могу значајно смањити ризик од полно преносивих болести. Непенетрирајући секс укључује праксе попут љубљења, међусобног самозадовољавања, трљања или глађења.[11][12] Према Здравственом депатрману Западне Аустралије, ова сексуална пракса може спречити трудноћу и већину полно преносивих болести. Међутим, непенетрирајући секс вероватно неће заштитити од инфекција које се могу пренети контактом коже на кожу, попут херпеса и хуманог папилома вируса.[13] Међусобна или партнерска мастурбација носи одређени ризик од полно преносивих болести, посебно ако постоји контакт са кожом или размена телесних течности са сексуалним партнерима, иако су ризици знатно мањи од многих других сексуалних активности.[10]

Кондоми, зубне бране, рукавице[уреди | уреди извор]

Баријере, као што су кондоми, зубне бране и медицинске рукавице, могу спречити контакт са телесним течностима (попут крви, вагиналне течности, сперме, ректалне слузи) и других начина преноса полно преносивих болести (попут коже, косе и заједничких предмета) током сексуалне активности.

Како ставити мушки кондом на пенис
  • Спољни кондоми могу се користити за покривање пениса, руку, прстију или других делова тела током сексуалне пенетрације или стимулације.[14] Они су најчешће су израђени од латекса, а могу се правити и од синтетичких материјала укључујући полиуретан и полиизопрен.
  • Унутрашњи кондоми (звани и женски кондоми) умећу се у вагину или анус пре сексуалног продора. Ови кондоми су направљени од полиуретана или нитрила. Ако се истовремено користе спољни и унутрашњи кондоми, они могу да пукну услед трења између материјала током сексуалне активности.
  • Зубна брана (првобитно коришћена у стоматологији) је слој латекса који се користи за заштиту приликом оралног секса. Она се типично користи као препрека између уста и вулве током кунилингуса или између уста и ануса током анално-оралног секса.
  • Медицинске рукавице израђене од латекса, винила, нитрила или полиуретана могу се користити као импровизована зубна брана током оралног секса или могу покрити руке, прсте или друге делове тела током продора или сексуалне стимулације, попут мастурбације.[14][15]
  • Кондоми, зубне бране и рукавице такође се могу користити за покривање сексуалних играчака попут дилда током сексуалне стимулације или пенетрације.[14][15] Ако се сексуална играчка користи у више отвора или партнера, преко ње се може користити кондом/зубна брана/рукавица, и мењати се када се играчка премешта.

Подмазивање уљем може разложити структуру латекс кондома, зубних брана или рукавица, смањујући њихову ефикасност у заштити од полно преносивих болести.[16]

Иако употреба спољних кондома може смањити ризик од полно преносивих болести током сексуалних активности, они нису 100% ефикасни. Једна студија сугерише да би кондоми могли смањити пренос ХИВ-а за 85% до 95%; ефикасност већа од 95% сматрана је мало вероватном због клизања, ломљења и неправилне употребе.[17] Према појединим изворима, „У пракси, недоследна употреба може смањити укупну ефикасност кондома на чак 60–70%“.[17]п. 40.

Профилакса пре излагања (ПрЕП)[уреди | уреди извор]

Профилакса пре излагања (енгл. Pre-exposure prophylaxis, PrEP) је употреба лекова на рецепт од стране оних који немају ХИВ за спречавање ХИВ инфекције. ПрЕП лекови се узимају пре излагања ХИВ-у да би се спречио пренос вируса, обично између сексуалних партнера. ПрЕП лекови не спречавају друге инфекције полно преносивих болести или трудноћу.

Од 2018. године, најчешће прихваћени облик ПрЕП комбинује два лека (тенофовир и емтрицитабин) у једној таблети. Та комбинација лекова продаје се под робном марком Трувада од стране Гилиад Сајенсес. Такође се продаје у генеричким формулацијама широм света. I други лекови се такође проучавају за употребу као ПрЕП.

Различите земље су одобриле различите протоколе за употребу комбинације тенофовир/емтрицитабин као ПрЕП. Показало се да та комбинација два лека спречава инфекцију ХИВ-ом код различитих популација када се узима свакодневно, повремено и на захтев. Бројне студије су показале да је комбинација тенофовир/емтрицитабин преко 90% ефикасна у спречавању преноса ХИВ-а између сексуалних партнера.[18]

Лечење као превенција[уреди | уреди извор]

Лечење као превенција (енгл. reatment as Prevention, TasP) је пракса тестирања и лечења ХИВ инфекције као начина спречавања даљег ширења вируса. Они који имају знање о свом ХИВ позитивном статусу могу да користе праксе безбедног секса да би заштитили себе и своје партнере (попут употребе кондома, серо-сортирања партнера или одабира мање ризичних сексуалних активности). А, будући да ХИВ позитивне особе са трајно потиснутим или неоткривеним количинама ХИВ-а у крви не могу пренети ХИВ на сексуалне партнере, сексуална активност са ХИВ-позитивним партнерима на ефикасном лечењу је облик безбедног секса (за спречавање заразе ХИВ-ом). Из ове чињенице настао је концепт „У=У“ (енгл. Undetectable = Untransmittable, недетектибилно = нетрансмисиво).[19]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Цомпацт Оxфорд Енглисх Дицтионарy Архивирано на сајту Wayback Machine (16. март 2020), Oxford University Press, 2009, Accessed 23 September 2009
  2. ^ „Global strategy for the prevention and control of sexually transmitted infections: 2006–2015. Breaking the chain of transmission” (PDF). World Health Organization. 2007. Приступљено 26. 11. 2011. 
  3. ^ Chin HB, Sipe TA, Elder R, Mercer SL, Chattopadhyay SK, Jacob V, et al. (март 2012). „The effectiveness of group-based comprehensive risk-reduction and abstinence education interventions to prevent or reduce the risk of adolescent pregnancy, human immunodeficiency virus, and sexually transmitted infections: two systematic reviews for the Guide to Community Preventive Services”. American Journal of Preventive Medicine. 42 (3): 272—94. PMID 22341164. doi:10.1016/j.amepre.2011.11.006. 
  4. ^ Stephey MJ (11. 12. 2008). „A Brief History of Safe Sex”. Time. Приступљено 14. 9. 2018. „In the 1540s, an Italian doctor named Gabriele Fallopius — the same man who discovered and subsequently named the Fallopian tubes of the female anatomy — wrote about syphilis, advocating the use of layered linen during intercourse for more "adventurous" (read: promiscuous) men. Legendary lover Casanova wrote about his pitfalls with medieval condoms made of dried sheep gut, referring to them as "dead skins" in his memoir. Even so, condoms made of animal intestine — known as "French letters" in England and la capote anglaise (English riding coats) in France — remained popular for centuries, though always expensive and never easy to obtain, meaning the devices were often reused.” 
  5. ^ а б „The meaning and origin of the expression: Safe sex”. The Phrase Finder. Приступљено 14. 9. 2018. 
  6. ^ Joseph, Sonnabend (17. 5. 2013). „How to have sex in an epidemic: 30th anniversary”. POZ. Приступљено 14. 9. 2018. 
  7. ^ Merson MH, O'Malley J, Serwadda D, Apisuk C (август 2008). „The history and challenge of HIV prevention”. Lancet. 372 (9637): 475—88. PMID 18687461. S2CID 26554589. doi:10.1016/S0140-6736(08)60884-3. 
  8. ^ Berkowitz, Richard (2003). Stayin' Alive: The Invention of Safe Sex. Boulder, CO: WestView. ISBN 9780813340920. 
  9. ^ Blair TR (јун 2017). „Safe Sex in the 1970s: Community Practitioners on the Eve of AIDS”. American Journal of Public Health. American Journal of Public Health. 107 (6): 872—879. PMC 5425850 Слободан приступ. PMID 28426312. doi:10.2105/AJPH.2017.303704. 
  10. ^ а б „Safer Sex ("Safe Sex")”. Приступљено 23. 9. 2009. 
  11. ^ Judith LaRosa; Helaine Bader; Susan Garfield (2009). New Dimensions In Women's Health. Jones & Bartlett Learning. стр. 91. ISBN 978-0763765927. Приступљено 31. 8. 2013. „Outercourse is the sharing of sexual intimacy with behaviors such as kissing, petting, and mutual masturbation. The advantages of outercourse include no risk of pregnancy without penile-vaginal penetration and the behaviors permit emotional bonding and closeness.” 
  12. ^ Lois White; Gena Duncan; Wendy Baumle (2011). Medical Surgical Nursing: An Integrated Approach, 3rd ed. Cengage Learning. стр. 1161. ISBN 978-1133707141. Приступљено 1. 9. 2013. „Some people consider outercourse to mean sex play without vaginal intercourse, while others consider this to mean sex play with no penetration at all (vaginal, oral, or anal).” 
  13. ^ „STDs (Sexually Transmitted Diseases)”. Архивирано из оригинала 02. 02. 2014. г. Приступљено 23. 1. 2014. 
  14. ^ а б в Corinna, Heather (2016). S.E.X.: The All-You-Need-to-Know Sexuality Guide to Get You Through Your Teens and Twenties. New York: Da Capo Lifelong Press. ISBN 978-0738218847. 
  15. ^ а б Moon, Allison (2018). Girl Sex 101. Lunatic Ink. ISBN 978-0983830900. 
  16. ^ Corinna, Heather (2016). S.E.X.: The All-You-Need-to-Know Sexuality Guide to Get You Through Your Teens and Twenties (second изд.). New York: Da Capo Lifelong Press. стр. 294. ISBN 978-0738218847. 
  17. ^ а б Varghese B, Maher JE, Peterman TA, Branson BM, Steketee RW (јануар 2002). „Reducing the risk of sexual HIV transmission: quantifying the per-act risk for HIV on the basis of choice of partner, sex act, and condom use” (PDF). Sexually Transmitted Diseases. 29 (1): 38—43. PMID 11773877. S2CID 45262002. doi:10.1097/00007435-200201000-00007. Архивирано из оригинала (PDF) 24. 7. 2011. г. 
  18. ^ „Pre-Exposure Prophylaxis (PrEP)”. Centers for Disease Control and Prevention. 19. 9. 2016. Приступљено 14. 3. 2017. 
  19. ^ „U=U”. Prevention Access Campaign. 2017. Приступљено 11. 9. 2018. 

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]

Bezbedni seks на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Bezbedni_seks&oldid=26217794”