Богиња

С Википедије, слободне енциклопедије

Афродита, старогрчка богиња љепоте и љубави

Богиња је женско божанство.[1] Многе културе има богиње. Богињу углавном имају политеисти, јер монотеисти вјерују у једног Бога, иако све више хришћана сматра да Бог не мора увијек бити мушког рода, па замјеницом Она називају Бога.[2] Од индоевропских религија највише богиња имала је нордијска митологија. Чести симбол богиња је круг, којем с лијеве и десне стране стоји по један полумјесец.

У неким верама, света женска фигура заузима централно место у верској молитви и богослужењу. На пример, шактизам, обожавање женске силе која анимира свет, једна је од три главне секте хиндуизма.

Политеистичке религије, укључујући политеистичке реконструкционисте, поштују више богиња и богова и обично их посматрају као дискретна, одвојена бића. Ова божанства могу бити део пантеона, или различити региони могу имати божанства чувара.

Религије[уреди | уреди извор]

Хиндуизам[уреди | уреди извор]

Хинду богиња Сарасвати.

Хиндуизам је религија која има неколико богова и богиња, а од свију божанстава најважнији је Брахма, створитељ свијета, а жена му је Сарасвати. Схактас је је мајка свију богиња. Шива има жену Парвати. У хиндуизму постоји 180 имена неколико богиња. У хиндуизму има и двосполних богова као што су Лакшми-Вишну, Шива-Шакти, Радха-Кришна и други. Један бог је мушки бог (Шактиман) и женска енергија (Шакти), који ради с динамичном женском енергијом.

Сикхизам[уреди | уреди извор]

Сикхи су монотеисти и вјерују у Бога. Главни им је вођа Гуру Грантх Сахиб, који се пуним именом зове Ади Сри Гуру Грантх Сахиб. Скулптуре сикхизма говоре о Богу као Оцу и Мајци.

Грчкоримска митологија[уреди | уреди извор]

Церера, римска богиња агрикултуре.
  • Перзефона, краљица подземног свијета,
  • Деметра, богиња ратарста, Земље и плодности,
  • Афродита, богиња љубави и љепоте,
  • Артемида, богиња лова и шума,
  • Атена, богиња рата, занатства и заштитница града Атене,
  • Кибела, "мајка Земља",
  • Хера, богиња брака, Зеусова жена,
  • Ника, богиња тријумфа и побједе,
  • Потриа Тхерон,
  • Селена, богиња Мјесеца, али и његова персонификација.

Келтска митологија[уреди | уреди извор]

  • Агрона, богиња рата,
  • Бригид,
  • Матрона, "мајка богиња",
  • Моррíган, богиња битки и плодности,
  • Сулис.

Нордијска митологија[уреди | уреди извор]

  • Фреyја, богиња љубави и љепоте,
  • Фригг, врховна богиња Аса,
  • Фулла,
  • Гнá,
  • Гуллвеиг, мистериозна богиња,
  • Хел, богиња подземља,
  • Хлíн,
  • Нанна,
  • Нертхус,
  • Норне, суђенице нордијске митологије,
  • Нóтт, богиња која је персонификација ноћи,
  • Сол.

Египатска митологија[уреди | уреди извор]

Египатска богиња Неитх.
  • Мут, кћер бога Сунца, Амонова жена,
  • Изида, богиња мајка,
  • Хатхор, богиња која може преузети лик краве, најљепша богиња,
  • Нефтис, богиња гробница,
  • Нут, богиња неба и звијезда,
  • Таwарет, богиња трудноће и мајчинства,
  • Мескхенет, богиња рађања, заштитница мале дјеце.

Монотеистичке религије[уреди | уреди извор]

Монотеистичка култура нема богиња те се за Бога сматра да спада у мушки род, али граматички не може се утврдити којег је Бог рода, но већина монотеиста Бога зове и Оцем и сличним именима. Хришћани Богородицу Марију сматрају да је нешто као богиња. Њен син је Бог у утјеловљењу човјека. У исламу Марија је сматрана дјевицом, али је не сматрају као божицу или краљицу (нису јој прописане божанске особине) и не вјерују да је њен син Исус, Син Божји, па је то у исламу највећи гријех.

Феминизам[уреди | уреди извор]

Римски, хадријански период, статуа Изиде од мермера из Капитолског музеја

Покрет богиње[уреди | уреди извор]

Барем од првог таласа феминизма у Сједињеним Државама, постоји интересовање за анализу религије да би се видело да ли и како доктрине и праксе третирају жене неправедно, као у Женској Библији Елизабет Кејди Стентон. Поново у другом таласу феминизма у САД, као и у многим европским и другим земљама, религија је постала фокус неких феминистичких анализа у јудаизму, хришћанству и другим религијама, а неке жене су се окренуле религијама древних богиња као алтернативи абрахамским религијама (Wоманспирит Рисинг 1979; Wеавинг тхе Висионс 1989). Данас жене и мушкарци настављају са активностима у покрету Богиње (Христ 1997). Популарност организација као што је Дружина Изиде сведочи о сталном расту религије Богиње широм света.

Док је велики део покушаја родне равноправности у матичном хришћанству (јудаизам никада није признавао било који род за Бога) усмерен на реинтерпретацију Светог писма и деродификацију језика који се користи за именовање и описивање божанског,[3] постоји све већи број људи који се идентификују као хришћани или јевреји, који покушавају да интегришу слике богиње у своје религије.[4]

Свето женско[уреди | уреди извор]

Термин „свето женско” први пут је скован 1970-их, у популаризацији Њу ејџа хинду шактија.[5][6][7] Хиндуизам такође обожава мноштво богиња које имају своју важну улогу, и стога су заинтересовале Њу ејџ, феминистичке и лезбејске феминистичке покрете.[8]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Еллwоод, Роберт С. (2007). Тхе Енцyцлопедиа оф Wорлд РелигионсНеопходна слободна регистрација (Рев. изд.). Неw Yорк: Фацтс он Филе. стр. 181. ИСБН 978-1438110387.  Теxт: годдессес Фемале деитиес.
  2. ^ Група аутора, Оxфорд, енциклопедија за младе, Загреб, 2008., ISBN 978-953-274-036-3
  3. ^ Ruether, 1984; Plaskow, 1991
  4. ^ Kien, 2000; Kidd 1996,"Goddess Christians Yahoo Group"
  5. ^ Datta, Reema; Lowitz, Lisa (2005). Sacred Sanskrit Words. Berkeley, CA: Stonebridge Press. 
  6. ^ Feuerstein, Georg (2000). The Shambhala Encyclopedia of Yoga. Boston, MA: Shambhala Publications. 
  7. ^ Harish, Ranjana; Harishankar, V. Bharathi (2003). Shakti: Multidisciplinary perspectives on women's empowerment in India. New Delhi, IN: Rawat. ISBN 81-7033-793-3. 
  8. ^ Kinsley, David (1988). Hindu Goddesses: Visions of the Divine Feminine in the Hindu Religious TraditionНеопходна слободна регистрација (1st изд.). Berkeley: University of California Press. стр. 1. ISBN 9780520908833. Приступљено 22. 4. 2016. „goddess. 

Literatura[уреди | уреди извор]

  • Dexter, Miriam Robbins, and Victor Mair (2010). Sacred Display: Divine and Magical Female Figures of Eurasia. Cambria Press.
  • Barnhart, Robert K (1995). The Barnhart Concise Dictionary of Etymology: the Origins of American English Words. HarperCollins. ISBN 0-06-270084-7
  • Горсхунова . Олга V.(2008), Свјасхеннyе деревја Кходзхи Барора…, ( Сацред Треес оф Кходзхи Барор: Пхyтолатрy анд тхе Цулт оф Фемале Деитy ин Централ Асиа) ин Етнораграфицхеское Обозрение, н° 1, пп. 71–82. ИССН 0869-5415.
  • Тахери, Садреддин (2014). Годдессес ин Ираниан Цултуре анд Мyтхологy. Техран: Росхангаран ва Мотале’ат-е Занан Публицатионс. ИСБН 9789641940821. 
  • Ассманн, Јан, 'Монотхеисм анд Полyтхеисм' ин: Сарах Илес Јохнстон (ед.), Религионс оф тхе Анциент Wорлд: А Гуиде, Харвард Университy Пресс. 2004. ISBN 0-674-01517-7. стр. 17–31..
  • Буркерт, Wалтер, Греек Религион: Арцхаиц анд Цлассицал, Блацкwелл (1985), ISBN 0-631-15624-0.
  • Греер, Јохн Мицхаел; А Wорлд Фулл оф Годс: Ан Инqуирy Инто Полyтхеисм, АДФ Публисхинг (2005), ISBN 0-9765681-0-1
  • Илес Јохнстон, Сарах; Анциент Религионс, Белкнап Пресс (Септембер 15, 2007), ISBN 0-674-02548-2
  • Папер, Јордан; Тхе Деитиес аре Манy: А Полyтхеистиц Тхеологy, Стате Университy оф Неw Yорк Пресс (Марцх 3, 2005), ISBN 978-0-7914-6387-1
  • Пенцханскy, Давид, Тwилигхт оф тхе Годс: Полyтхеисм ин тхе Хебреw Библе (2005), ISBN 0-664-22885-2.
  • Сwаруп, Рам, & Фраwлеy, Давид (2001). Тхе wорд ас ревелатион: Намес оф годс. Неw Делхи: Воице оф Индиа. ISBN 978-8185990682
  • Kimmerle, Heinz (2006-04-11). „The world of spirits and the respect for nature: towards a new appreciation of animism”. The Journal for Transdisciplinary Research in Southern Africa (на језику: енглески). 2 (2): 15. ISSN 2415-2005. doi:10.4102/td.v2i2.277Слободан приступ. 
  • Schmidt, Francis (1987). The Inconceivable Polytheism: Studies in Religious Historiography. New York: Gordon & Breach Science Publishers. стр. 10. ISBN 978-3718603671. 
  • Galtsin, Dmitry (2018-06-21). „Modern Pagan religious conversion revisited”. digilib.phil.muni.cz. Приступљено 2019-02-05. 
  • Hoff, Kraemer, Christine (2012). Seeking the mystery : an introduction to Pagan theologies. Englewood, CO: Patheos Press. ISBN 9781939221186. OCLC 855412257. 
  • Negedu, I. A. (2014-01-01). „The Igala traditional religious belief system: Between monotheism and polytheism”. OGIRISI: A New Journal of African Studies (на језику: енглески). 10 (1): 116—129. ISSN 1597-474X. doi:10.4314/og.v10i1.7Слободан приступ. 
  • „Greek mythology”. Encyclopedia Americana. 13. 1993. стр. 431. 
  • „Dodekatheon” [Twelve Olympians]. Papyrus Larousse Britannica (на језику: грчки). 2007. 
  • „Apollodorus, Library, book 3, chapter 5, section 3”. 
  • „Pausanias, Description of Greece”. 
  • George Edward Rines, ур. (1919). Encyclopedia Americana Vol. 13. 13. Americana Corp. стр. 408—411. 
  • Stoll, Heinrich Wilhelm (R.B. Paul trans.) (1852). Handbook of the religion and mythology of the Greeks. Francis and John Rivington. стр. 8. „The limitation [of the number of Olympians] to twelve seems to have been a comparatively modern idea 
  • Ford, David F., ур. (1997). The Modern Theologians: An Introduction to Christian theology in the twentieth centuryНеопходна слободна регистрација (2nd изд.). Malden, MA: B. Blackwell. ISBN 978-0-631-19592-4. 
  • Grenz, Stanley J.; Olson, Roger E. (1997). 20th-Century Theology: God & the World in a Transitional Age. Downers Grove, IL: InterVarsity Press. ISBN 978-0-8308-1525-8. 
  • Ruether, Rosemary Radford (август 2011). Women and Redemption: A Theological History (2nd изд.). Minneapolis: Fortress Press. ISBN 978-0-8006-9816-4. 
  • Anderson, Pamela Sue. A Feminist Philosophy of Religion: The Rationality and Myths of Religious Belief (Oxford; Malden, Mass.: Blackwell, 1998) ISBN 978-0-631-19383-8.
  • Андерсон, Памела Суе; Цлацк, Беверлеy (едс.) Феминист Пхилосопхy оф Религион: Цритицал Реадингс (Лондон: Роутледге, 2004) ISBN 978-0-415-25749-7.
  • Кассиан, Марy А. Тхе Феминист Госпел: тхе Мовемент то Уните Феминисм wитх тхе Цхурцх. Wхеатон, Илл.: Цроссwаy Боокс, 1992. ISBN 0-89107-652-2
  • Стоне, Мерлин, цомпилер. Анциент Миррорс оф Wоманхоод: а Треасурy оф Годдесс анд Хероине Лоре фром ароунд тхе Wорлд. Упдатед wитх а неw преф. Бостон: Беацон Пресс, 1990. Н.Б.: Едитион статемент аппеарс он тхе папербацк боок'с цовер, бут нот упон тхе т.п. ор итс версо. ISBN 0-8070-6751-2
  • Стоне, Мерлин. Wхен Год Wас а Wоман. Сан Диего, Цалиф.: Харцоурт-Браце-Јовановицх Публисхерс, цоп. 1976. ISBN 0-15-696158-X.
  • Saiving, Valerie (1960). „The Human Situation: A Feminine View”. Journal of Feminist Studies in Religion. 28 (1): 75—78. JSTOR 10.2979/jfemistudreli.28.1.75. S2CID 145533099. doi:10.2979/jfemistudreli.28.1.75. 
  • Moder, Ally (2019-09-01). „Women, Personhood, and the Male God: A Feminist Critique of Patriarchal Concepts of God in View of Domestic Abuse”. Feminist Theology (на језику: енглески). 28 (1): 85—103. ISSN 0966-7350. S2CID 201410294. doi:10.1177/0966735019859471Слободан приступ. 
  • „per Carol P Christ biography for Signs Out of Time Project”. Архивирано из оригинала 23. 09. 2015. г. Приступљено 04. 06. 2022. 
  • „Goddess Tours Greece-Sacred Sites Tour-Goddess Pilgrimage Crete”. Goddess Tours Greece-Sacred Sites Tour-Goddess Pilgrimage Crete. Приступљено 22. 5. 2017. 
  • Lewis, James R. (1992). Perspectives on the New Age. SUNY Press. стр. 16—18. ISBN 978-0-7914-1213-8. 
  • Harley, Gail M.; Danny L. Jorgensen (2002). Emma Curtis Hopkins: Forgotten Founder of New Thought. Syracuse University Press. стр. 79. ISBN 978-0-8156-2933-7. 
  • Bednarowski, Mary Farrell (1999). The Religious Imagination of American WomenНеопходна слободна регистрација. Indiana University Press. стр. 81. ISBN 978-0-253-21338-9. 
  • Bailey, Douglass. (2005). Prehistoric Figurines: Representation and Corporeality in the Neolithic. Routledge Publishers. ISBN 0-415-33152-8
  • Болен, Јеан Схинода, Годдессес ин Еверywоман: А Неw Псyцхологy оф Wомен, 1984
  • Болен, Јеан Схинода, Годдессес ин Олдер Wомен: Арцхетyпес ин Wомен овер Фифтy, 2001
  • Будапест, Зсузсанна, Тхе Холy Боок оф Wомен'с Мyстериес, Сусан Б. Антхонy Цовен Но. 1 ISBN 0-914-72867-9
  • Christ, Carol P., She Who Changes, Palgrave MacMillan, 2003.
  • Christ, Carol P., "Why Women Need The Goddess", in Womanspirit Rising, Harper & Row, 1979, p. 273.
  • Cohen, Daniel, "Iphigenia: A Retelling", in Christ, 1997, p. 179.
  • Daly, Mary, Beyond God The Father, Beacon Press, 1978.
  • Daly, Mary, Gyn/Ecology, Beacon Press, 1978.
  • Dexter, Miriam Robbins, Whence the Goddesses, Pergamon Press,1990.
  • Dexter, Miriam Robbins, "Earth Goddess" In Mallory, J.P. and Douglas Q. Adams, eds., The Encyclopedia of Indo-European Culture. London and Chicago: Fitzroy Dearborn Publishers, 1997: 174.
  • Fisher, Elizabeth, "Rise Up and Call Her Name" curriculum, Rise Up and Call Her Name – An Earth-Based Spirituality Journey
  • Goddess Alive UK print publication with online presence.
  • Goddess Pages Архивирано на сајту Wayback Machine (14. јун 2023) УК онлине публицатион.
  • Хеннинг, Јан анд Цохен, Даниел, Хаwк анд Бард Реборн: Ревисионс оф Олд Талес, Wоод анд Wатер, 1988.
  • Ходдер, Иан, "Цаталхоyук", Сциентифиц Америцан, Јануарy 2004.
  • Лонг, Аспходел П., Ин А Цхариот Драwн Бy Лионс, Цроссинг Пресс, 1993.
  • Лонг, Аспходел П., "Тхе Оне ор тхе Манy--Тхе Греат Годдесс Ревиситед," пресентед ат тхе Феминист Тхеологy Аннуал Цонференце, Дублин, Иреланд, Јулy 1996.
  • МатриФоцус А цросс-qуартерлy wеб магазине фор анд бy Годдесс wомен, 2001-2009 арцхивед ат Хоме Архивирано на сајту Wayback Machine (6. јун 2023).
  • Монагхан, Патрициа. "Енцyцлопедиа оф Годдессес анд Хероинес" (2010) Санта Барбара, Цалифорниа: Греенwоод Пресс.
  • Монагхан, Патрициа, Тхе Годдесс Патх, Ллеwеллyн Wорлдwиде, 1999.
  • Сyлвиа Бринтон Перера, Десцент то тхе Годдесс (Торонто 1982).
  • Рампрасад Сен (1720–1781) Граце анд Мерцy ин Хер Wилд Хаир : Селецтед Поемс то тхе Мотхер Годдесс. (ISBN 0-934252-94-7)
  • Ранцк, Схирлеy Анн, Цакес фор тхе Qуеен оф Хеавен, Делпхи Пресс, 1995.
  • Ранцк, Схирлеy Анн, Цакес фор тхе Qуеен оф Хеавен цуррицулум, УУ Wомен анд Религион, 2007-8, Цакес фор тхе Qуеен оф Хеавен.
  • СагеWоман У.С.принт магазине wитх онлине пресенце
  • Сјоо, Моница анд Мор, Барбара Тхе Греат Цосмиц Мотхер : Редисцоверинг тхе Религион оф тхе Еартх, Харпер анд Роw, 1987.
  • Тхе Белтане Паперс У.С.принт магазине wитх онлине пресенце
  • Спенцер, Аида Бесанçон, Донна Хаилсон, Цатхеирне Цларк Кроегер, "Тхе Годдесс Ревивал: А Библицал Респонсе то Год(десс) Спиритуалитy", Тхе Хоусе оф Присца анд Аqуила Сериес (Еугене, ОР: Wипф анд Стоцк, 1995). ISBN 978-1-60899-921-7

Спољашње везе[уреди | уреди извор]