Церера (богиња)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Disambig.svg
Уколико сте тражили појам из астрономије, погледајте чланак Церера (патуљаста планета).
Кип Церере

Церера је старо римско божанство, заштитница жита, поистовећена је са грчком Деметром.

Митологија[уреди]

Церера је била божанство плодности, али и брака. Веровало се да је она дала људима законе. Она је кћер Сатурна и Опе, а Јупитерова и Плутонова сестра. Она је такође и Прозерпинина мајка.[1]

Култ[уреди]

Церерин култ је пренесен у Рим са Сицилије, а по савету Сибилинских књига, како би се спречили суша и глад. Тако је 496. п. н. е. подигнут храм на брду Авентину око кога су се окупљали плебејци, односно плебејски магистрати (едили) где је било средиште њихове активности. Заправо је овај храм и култ имао друштвено-политички значај, пошто је његово увођење било уступак плебсу. То је био први грчки храм у Риму, са грчким ритуалом извођеним на грчком језику. Такође, све свештенице су биле пореклом Гркиње. Главни празник у част богиње је био Цереалије.[1]

Церера у уметности[уреди]

Церера је приказивана у ликовној уметности са буктињом или змијом или са атрибутима који су указивали на њен аграрни карактер, као што су клас жита, мак или јабука.[1]

Из антике сачувало се мало Церериних слика и кипова, а и скромније су уметничке вредности. Cerrera из римског Народног музеја у Термама (са почетка нове ере), у томе је различита. И модерни уметници ретко приказују Церерин лик. Једна је од најлепших Watteauova Cerrera, из 1712. године (у National Gallery of Arts in Washington) и велика слика Cerrera sa žitom S. Voueta, отприлике из 1640. године (у National Gallery in London). Срећемо њезине кипове у парковима и замковима из времена касног феудализма.[2]

Извори[уреди]

  1. ^ а б в Цермановић-Кузмановић, А. & Срејовић, Д. 1992. Лексикон религија и митова. Савремена администрација. Београд.
  2. ^ Vojtech Zamarovsky. Junaci antičkih mitova. Leksikon grčke i rimske mitologije. Školska knjiga -Zagreb, 1985.

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]