ФК Ређина

С Википедије, слободне енциклопедије
Ређина
Пуно имеРеггина 1914 Срл
НадимакТамно-црвени
Основан1914.
СтадионСтадион Оресте Гранило,
Ређо ди Калабрија
Капацитет27.763
ПредседникИталија Лука Гало
МенаџерИталија
ЛигаСерија Б
Домаћа опрема
Гостујућа опрема

ФК Ређина (итал. Reggina 1914) је италијански фудбалски клуб из Ређо ди Калабрије, Италија. Клуб је основан 1914. године и тренутно се такмичи у Серији Б. Ређина своје мечеве на стадиону Оресте Гранило који има капацитет од 27.763 места.

Основан под именом Унионе Спортива Ређо Калабрија, током свој постојања клуб је више пута мењао име (1922 - Ређо Фут Бол Клаб, 1928 - Ређина Спортс Унион, 1934 - Ређина Спортс Асосијатион, 1986 - Ређина Калчо, 2015 - А.С.D. Ређо Калабрија, 2016 - Урбс Ређина), док садашње име Ређина 1914 клуб користи од 2019. године.[1]

Надимак клуба је "амаранти" (итал. Gli amaranto) по тамно-црвеној боји клуба.

У сезони 1964/65 клуб се први пут пласирао у Серију Б. У сезони 1998/99 Ређина се први пут пласирала у Серију А, где је у прво провела две сезоне, а потом се, након једне сезоне у Серији Б, вратила се у Серију А, где је провела следећих 7 сезона, све до краја сезоне 2008/09. Након пар сезона у Серији Б, клуб је провео пар сезона у нижим ранговима италијанског фудбала, да би се у серију Б вратио у сезони 2019/20.

Историја[уреди | уреди извор]

Оснивање и период до другог светског рата[уреди | уреди извор]

Дана 11. јануара 1914. године, група састављена од 61 јавног службеника основала је фудбалски клуб под именом Унионе Спортива Ређо Калабрија.[1][2][3] У првим годинама клуб није имао стадион, већ су се утакмице играле на "Француским ливадама", где је био терен са подлогом од шљаке. Тек 1922. почела је изградња стадиона који се звао "Црвени фењер" у близини луке, која је трајала две године. Ипак већ 1926, због радова у луци, стадион је морао да буде срушен.[1]

У сезони 1930/31. Ређина је први пут заиграла у тадашњој Прима Дивизионе, која је била трећи ранг такмичења.[1]

За време другог светског рата клуб није активан, све до ослобођења 1944. године.

Послератни период[уреди | уреди извор]

Након рата Ређина је почела такмичење у Серији C, где је остала до сезоне 1951/52. Из овог доба клуба остали су упамћени Ерминио Берчарич, који је постигао 70 голова за клуб од 1945. до 1949. и Алберто Гато, који је читаву каријеру провео у Ређини, за коју је одиграо 361 утакмицу и постигао 48 голова, од 1952 до 1966. године.[1]

Први пут у Серији Б и повратак у Серију C[уреди | уреди извор]

Ређина је, предвођена тренером Томазом Местрелијем, први пут играла у Серији Б у сезони 1965/66, у којој је играла све до сезоне 1973/74, када је испала у Серију C.[1][3] Следећих 15 година, Ређина је провела у Серији Ц1 и Ц2.

Повратак у Серију Б[уреди | уреди извор]

У сезони 1987/88., Ређина се, на челу са Невиом Скалом, пласирала у Серију Б.[1] Следеће сезоне 1988/89. Ређина је била на корак до Серије А. I даље са Скалом на клупи, на крају сезоне Ређина је имала исти број бодова као и четвртопласирани Кремонезе, али је у доигравању изгубила после пенала.[4][5] Ређина је провела три сезоне у Серији Б, пре него што је испала у Серију C крају сезоне 1990/91.[1]

Повратак у Серију Б десио се у сезони 1994/95, под вођством тренера Ђулијана Цоратија и са 20 голова Алфреда Аљетија.[1] Предвођена Франком Коломбом, Ређина је сезону 1997/98. завршила на шестом месту у Серији Б.[6] Следеће сезоне клуб је предводио Елио Густинети и иако је имао добре резултате, отпуштен је у другом делу сезоне, када је председник клуба Пасквале Фоти сазнао да је у априлу потписао уговор са Емполијем. Екипу је до краја сезоне водио Бруно Болки.[5] Ређина се захваљујући победи над Торином од 2:1 у задњем колу по први пут у историји пласирала у Серију А.[3][5][7]

Серија А[уреди | уреди извор]

Поново предвођена Коломбом, Ређина је имала састав који је изборио промоцију и појачала се са позајмљеним младим талентима из већих клубова Пирлом и Калоном из Интера и Барониом из Лациа, док је у јануару 2000, такође на позајмицу, из Манчестер Јунајтеда доведен и искусни голман Таиби.[6][8] Прву утакмицу у Серији А Ређина је одиграла 29. августа против Јувентуса (1:1).[9] Ређина је 19. септембра 1999. године, голом Посанцинија, остварила прву победу у Серији А, над Болоњом у гостима са 1:0.[6][10][11][12] У купу Ређина је испала од Пјаћенце у првом кругу (0:0 у првој утакмици и пораз од 2:0 у реваншу.[13][14] Од значајнијих резултата ове сезоне треба поменути победу против Роме у гостима са 2:0.[15] Са 11 голова најбољег стрелца Калона, Ређина је изборила опстанак у историјској првој сезони у Серији А,[6][16] освојивши 40 бодова и тиме је заузела 12. место.[17] Пошто је био задовољан Таибијевим учинком, клуб га је купио од Јунајтеда након истека позајмице,[8] из Фламенга доведен је Моцарт, који је био играч средине терена,[18] одбрана је појачана довођењем Мартина Јиранека,[19][20] док је Бруно Сирило продат Интеру.[21] Клуб је био близу довођења Роберта Бађа, али је он ипак потписао за Брешу, јер му је била ближа кући.[22] У клуб су доведени и млади португалци Марко Канеира и Пауло Коста, који су били у сувласништву Ређине и Интера,[23] а преко сувласништва са Кјевом доведени су Андреа Занкета и Масимо Марацина, који је као стрелац 16 голова за Кјево у Серији Б прошле сезоне, требао да голгетерски замени Калона коме је истекла позајмица.[24][25][26][27]

Ређина је одлично отворила сезону победом над Интером после преокрета (2:1).[28][29] Од значајнијих резултата ове сезоне су две победе над Пармом[30][31] и она над Миланом у задњем колу првенства (2:1).[32][33] У купу Ређина је испала од Аталанте у шеснаестини финала (0:2 у првој утакмици, 0:0 у реваншу).[34] У јануарском прелазном року, Ређина је, као клуб са најгором одбраном и нападом у лиги пре зимске паузе, у намери да појача напад разменила Посанцинија за Диониђија из Сампдорије.[35][36][37] На крају сезоне 2000/01. Ређина је била са изједначена по броју бодова са Лечеом и Вероном.[38] Лече, пошто је био најбољи у међусобним сусретима је избегао испадање, а Верона и Ређина су питање опстанка у Серији А решавале у доигравању. Ређина је након пораза у првој утакмици, у гостима од 1:0, водила у реваншу са 2:0, али захваљући поготку Косата, у 86. минуту Верона је сачувала прволигашки статус, захваљујући правилу гола у гостима.[18][39][40][41] На крају сезоне Интер је откупио Ређинине уделе у уговорима Канеире и Косте,[42] Таиби прешао у Аталанту.[26] Такође, Марацина и Занкета, вратили су се у Кјево, а као замена за Марацину доведен је Ђанлука Саволди из Козенце.[43][44][45]

У сезони 2001/02 Ређина и даље са Коломбом на клупи и са скоро истим саставом у односу на претходну сезону се вратила у Серију А.[6][41][43][46] Захваљујући голгетерском учинку Саволдија и Диониђија, уз подршку Коце и Моцарта на средини терена, Ређина је на крају била трећа у Серији Б.[18] У купу Ређина је испала већ у групној фази.[47]

I поред успеха, Коломбо се није договорио са клубом о наставку сарадње, а уместо њега сезону 2002/03 на клупи Ређине почео је Бортоло Мути.[48] Највеће појачање у повратничкој сезони у Серији А био је јапански репрезентативац Шунсуке Накамура, који је прешао из Јокохама Ф. Мариноса, а поред трансфера Бонацолија из Парме и Паредеса из Порта, позајмљен је и ди Микеле из Удинезеа.[18][49][50] Са учинком од 5 пораза на 8 утакмица, Мути је у новембру, након пораза од Лација (3:0) добио отказ, а заменио га Луиђи ди Канио.[51] Од већих победа истиче се она над шампионом те сезоне Јувентусом, остварена у предзадњем колу (2:1).[52] Сезона је била неизвесна, а на крају лигашког дела Модена, Емполи, Ређина и Аталанта, су били изједначени са по 38 бодова.[53] Екипе Модене и Емполија, пошто су биле боље у међусобним сусретима сва 4 клуба, избегле су испадање, а Ређина је поново завршила у доигравању, овај пут против Аталанте.[53] Након прве утакмице кући, која је завршена 0:0,[54] а након што је Аталанта повела у реваншу, Ређина је головима Коце и Бонацолија победила са 2:1 и сачувала прволигашки статус.[6][18][55] У купу Ређина је дошла до осмине финала где их је чекао Јувентус. Након пораза од 2:0 на домаћем терену,[56] Ређина је победила у реваншу у Торину са 1:0, али је испала.[57]

Коломбо се трећи пут вратио у клуб на почетку сезоне 2003/04[6] Након само једне победе у првих 10 кола, Коломбо је у новембру 2003. године добио отказ, а заменио га је Ђанкарло Камонезе.[58][59] у Купу је у шеснаестини финала Ређина је била боља од Салернитане.[60] У следећем кругу такмичења чекао их је Интер. На првој утакмици, на гостовању у Милану, Ређина је поражена са 2:1.[61] У реваншу Ређина је повела у 38. минуту и са играчем мање успешно је бранила 1:0, који су јој били довољни за пролаз, све до 93. минута, када се шут Круза од стативе одбио у голмана Белардија и потом у гол, за коначних 1:1 и пролаз Интера.[61] Ређина је те сезоне, између осталих, победила Парму у гостима и Лацио кући,[62][63] а победом над Миланом (2:1) у претпоследњем колу изборила је опстанак.[58][59][64] Сезону у којој су најбољи стрелци били Коца и ди Микеле, са по 8 голова, Ређина је завршила на 10. месту.[65][66] На крају сезоне Јиранек је продат Спартаку.[67]

Сезону 2004/05, Ређина је почела са новим тренером Валтером Мацаријем, пошто са Камонезеом није договорен наставак сарадње.[58] На позајмицу из Милана доведен је млади нападач Марко Боријело.[68] Од тријумфа у сезони треба истаћи победу над Јувентусом и Лацијом, као и две победе над Ромом.[69][70][71][72] У купу Ређину је већ у шеснаестинифинала зауставила Аталанта.[73][74] Ређина, са Бонацолијем као најбољим стрелцем (8 голова), је сачувала прволигашки статус заузевши 13. место у првенству, иако је постигла само 36 голова у сезони, чак мање и од Бреше, која је испала.[75][76][77] На крају сезоне клуб је напустио Моцарт, који је продат Спартаку[78] и Накамура који је продат Селтику.[79]

Пред почетак сезоне 2005/06 клуб је од Аталанте купио младог репрезентативца Италије нападача Роланда Бјанкија,[80] као замену за Бонацолија који је позајмљен Сампдорији,[77] а одбрана је појачана довођењем Франческа Модеста из Асколија,[81] а конкуренцију на голу требао је да појача Иван Пелицоли, некад велика нада, који је прешао из Роме.[82][83] У октобру 2005. године, након повреде Бјанкија, клуб је као замену ангажовао Николу Аморуза, који је потписао уговор као слободан играч.[84] У купу Ређину је у другом колу избацио Наполи победом од 1:0. Од већих клубова, Ређина је победила Лацио и Парму, где је на обе утакмице била домаћин.[85][86] Ређина је поново изборила опстанак са пласманом на 13. место, уз помоћ 11 голова Аморуза, који је био најбољи стрелац тима.[87][88][89] На крају сезоне Сампдорија је откупила Бонацолија, који је био у сувласништву Парме и Ређине.[90]

Славље након победе над Миланом у задњем колу сезоне 2006/07., којом је Ређина изборила опстанак у Серији А

У предсезони, Ређина је у Бечу одиграла пријатељску утакмицу са Реал Мадридом, поводом 20 година од како је председник Фоти у клубу.[91] У августу 2006. Италијанска фудбалска федерација саопштила је да је, поред већ познатих клубова и Ређина учествовала у намештању утакмица, што се сазнало прислушкивањем телефона председника Ређине Фотија.[92] Иако је тражено да се Ређина избаци у нижи ранг такмичења, на крају казна је била одузимање 15 бодова у сезони 2006/07., као и новчана казна у висини од 100.000 евра, док је Пасквале Фоти кажњен са забраном активности у фудбалу на две и по године и новчано са 30.000 евра.[93] Ређинина жалба на казну је уважена, тако да им је одузето 11 бодова, уместо првобитних 15.[94][95] I поред казне Ређина је сезону завршила на 14 месту,[96] највише захваљујући фантастичном тандему Бјанки-Аморузо који је укупно постигао 35 од 52 гола Ређине те сезоне (Бјанки 18 голова, а Аморусо 17 голова).[97][98][99] Ове сезоне Ређина је успела да победи Рому, Парму и у задњем колу Милан.[100][101][102][103] У купу Ређина је стигла до осмине финала, где је даље прошао Кјево, иако је било нерешено (2:2 и 1:1), због више голова у гостима.[104] На крају сезоне Мацари је преузео Сампдорију, а на његово место постављен је Масимо Фикаденти.[96] Након одличне сезоне, Бјанки је продат Манчестер Ситију за 13 милиона евра,[105][106] док је Пелицоли прешао у Локомотиву из Москве.[82][83]

Већ традиционално лош старт нове сезоне и само 5 бодова из првих 10 кола коштали су Фикадентија посла, а заменио га је Ренцо Уливијери.[107][108] Ипак, ово није био крај променама на клупи Ређине у сезони 2007/08. јер је у марту 2008. Уливијери смењен, а трећи тренер у сезони је постао Невио Орланди.[109] Ређина је у задња 4 кола, у којима се састајала са директним конкурентима за опстанак и учинком од 3 победе и једним нерешеним резултатом, сачувала прволигашки статус.[110] Од већих победа треба истаћи оне над Јувентусом и Пармом.[111][112] У купу Ређина је завршила такмичење у осмини финала са два пораза од Интера (4:1 и 3:0).[113][114] Аморусо је, као и у сезони 2005/06., био најбољи стрелац клуба, овај пут са 12 голова.[115]

Тим Ређине у сезони 2008/09.

Најзвучније појачање у сезони 2008/09. био је искусни нападач Бернардо Коради, који је прешао у Ређину као слободан играч из Манчестер Ситија, као замена за Аморуза, кога је купио Торино,[110] а доведен је и млади чилеански играч везиста Карлос Кармона из Депортиво О'Хигинса,[116][117] док је клуб после три године напустио Франческо Модесто, који је продат Ђенови.[81] Од Палерма је откупљен Франко Бријенца, који је од јануара 2008. играо у Ређини као позајмљен играч.[110] У купу у осмини финала од Ређине био је бољи Удинезе, након једанаестераца.[118] У децембру 2008. године, након пораза од Сампдорије (2:0), који је био десети у сезони, Орланди је добио отказ, а заменио га је Ђузепе Пилон.[119] Ипак ова промена није донела резултат, па је Орланди враћен на место тренера 25. јануара, после периода од нешто више од месец дана, у коме је Ређина освојила само бод на 4 утакмице.[120][121] На крају сезоне Ређина је, са освојеним 31 бодом, заузела предзадње, 19. место у Серији А и поново је испала у Серију Б.[122] Са 30 голова, од којих је најбољи стрелац Коради постигао 10, Ређина је била најнеефикаснији тим првенства.[123][124]

Серија Б[уреди | уреди извор]

Сезону у Серији Б Ређина је почела са Валтером Новелином на клупи.[125] Као појачање из Сампдорије купљен је Бонацоли, који се вратио на југ Италије после четири године.[126] Још један лош старт сезоне и само 9 бодова у 10 утакмица, довео је до промене на клупи Ређине, већ крајем октобра, када је постављен Иво Јакони.[127] У купу, Ређина је заустављена у четвртом колу од стране Палерма (4:1).[128] Промена на позицији тренера није донела побољшање, па је фебруару 2010. године Роберто Бреда постављен уместо Јаконија, под чијим вођством је тим остварио 5 победа и 7 пораза уз 2 нерешена сусрета.[129]

У сезони 2010/11. Ређина је била на путу повратка у Серију А, под вођством Ђанлуке Ацорија.[130] У купу екипа се пласирала у четврто коло, где их је избацила Фјорентина.[131][132] Бонацоли је са 17 голова у лигашком делу, предводио Ређину до шестог места, чиме су се квалификовали за плеј-оф, где их је чекала Новара.[126] Након 0:0 у првој утакмици у Ређо Калабрији, у реваншу Ређина је након примљеног гола, преокренула резултат са два поготка Бонацолија. Ипак, у 90. минуту Новара је голом Ригонија изједначила резултат на 2:2 и прошла захваљујући бољем пласману у лигашком делу такмичења.[133][134][135]

Сезону 2011/12. са клупе је почео Роберто Бреда, али је отпуштен у јануару 2012. године, након серије од 7 утакмица без победе.[136] Његова замена био је Анђело Грегучи, који је водио тим до априла, када је клуб одлучио да врати Бреду на место тренера, са којим је Ређина завршила сезону на десетом месту.[136][137] У купу Ређина је завршила такмичење већ у трећем колу, поразом од Модене.[138] 2012. године, због скандала око намештања утакмица, Ређина је кажњена одузимањем 4 бода у сезони 2012/13., што је смањено на 2 бода након успешне жалбе.[139][140]

Пред почетак сезоне 2012/13. за новог тренера постављен је бивши играч клуба Давид Диониђи.[141] У Купу Италије Ређина је стигла до осмине финала, где је поражена од Милана са 3:0.[142] У марту 2013. године, након пораза од Чезене, Ређина, која се борила за опстанак, отпустила је Диониђија, а као замена до краја сезоне, доведен је Ђузепе Пилон, који је водио клуб у сезони 2008/09.[143]

Сезона 2013/14. је била катастрофална за клуб. Ђанлука Ацори, који се вратио у клуб након 2 године, добио је отказ већ у октобру, а заменио га је Фабрицио Кастори.[144][145] Након што је у 6 утакмица остварио по једну победу и нерешен резултат и 4 пораза, клуб је вратио Ацорија на место тренера већ у децембру 2013. године.[146] Ипак повратак Ацорија није донео побољшање у игри, па је почетком 2014. године поново добио отказ, а клуб је питање тренера решио из интерних редова, поставивши до краја сезоне Франческа Гаљардија и Дијега Занина.[145] Пет кола пре краја сезоне Ређина је и математички испала у Легу Про, када су јој одузета 2 бода због кршења правила о плаћању играча.[147] У четвртом колу купа Кјево је био бољи са 4:1.[148]

Лега Про[уреди | уреди извор]

У сезони 2014/15. на клупи је био бивши играч клуба Фредерико Коца, који је дао оставку у новембру, са клубом који се налазио у зони испадања.[149] Замену за Коцу Ређина је нашла у својим редовима, па су клуб привремено преузели Пјерантонио Тортели и Ђузепе Падовано.[149] Након два кола, у децембру клуб је преузео Роберто Алберти Мацаферо.[150] Крајем априла и даље у зони испадања, Ређина је чак четврти пут у сезони променила тренера, Мацафера је заменио Ђакомо Тедеско, још један бивши играч клуба.[151][152] У априлу Ређина је добила казну због административних неправилности, због којих јој је одузето 12 бодова (укупно 16 с обзиром да је од раније имала казну од 4 бода), што је смањено на 6 након успешне жалбе. На крају сезоне Ређина је испала у Серију D, са бодом мање од Савоје. Ипак, Ређина се нашла у баражу за опстанак, захваљујући усвојеној жалби којом им је уместо 3 одузет 1 бод, чиме су завршили испред Савоје, која је испала.[153][154][155][156] На две утакмице против ривала Месине, Ређина је, захваљујући победама од по 1:0 изборила опстанак у Леги Про.[18][157][158] У купу Ређина је, поразом од Касертане, испала већ у првом колу.[159]

Серија D[уреди | уреди извор]

На почетку сезоне 2015/16., због пропуштања рока да се региструју за Легу Про, Ређина је у јулу 2015. године прогласила банкрот.[160][161] Група предузетника, предвођена Мимом Пратиком, је поново покренула клуб, скупила неопходна средства и пријавила се за учешће у Серији D.[162] Клуб је у новој форми, под именом "А.С.D. Ређо Калабрија", регистрован за наступ у Серији D у сезони 2015/16.[163] Захваљујући одличним резултатима, Ређина се нашла у плеј-офу, али је поражена у првој рунди од Кавезеа са 2:1.[164]

Након реформе Леге Про, када је број клубова повећан са 48 на 60, који су распоређени у 3 групе по регионалном принципу, Ређина се пријавила да попуни упражњено место у Леги Про, што јој је одобрено.[165][166]

Серија C[уреди | уреди извор]

У повратничкој сезони 2016/17. Ређину је са клупе преводио Карел Земан, који је са освојених 45 бодова успешно изборио опстанак, а на крају сезоне, по истеку уговора, напустио је клуб.[166][167][168]

Нови тренер на почетку сезоне 2017/18. постао је Ађеноре Маурици, који је у априлу 2018. обезбедио опстанак у Серији C.[169][170]

Сезону 2018/19. Ређина је почела сезону предвођена Робертом Чеволијем, који је заменио Мауриција.[171] 10. јануара 2019. године италијански бизнисмен Лука Гало је постао већински власник клуба и преузео је функцију директора клуба.[2] Чеволи је почетком фебруара добио отказ, а наследио га је Масимо Драго,[172][173] међутим већ 2 месеца касније у клуб је враћен Черволи.[174] У фебруару 2019. Ређини је првобитно одузето 6 бодова, због финансијских неправилности, што је после жалбе смањено на 4 бода.[175]

Ређина је пред сезону 2019/20. довела Хермана Дениса из Универиситарија де Депортеса и Региналда из Монце, два играча са вишегодишњим искуством играња у Италији.[176][177] У купу Ређина је поражена од Емполија у другом колу.[178] Предвођена Домеником Тосканом на клупи, Ређина је играла одлично и након 30 кола била је прва у Групи C Серије C, са освојених 69 бодова.[179] У марту 2020. године, због пандемије сезона у Серији C је прекинута, а Ређина је као првопласирана у својој групи у моменту прекида, изборила право на учешће у Серији Б следеће сезоне.[180][181][182]

Серија Б[уреди | уреди извор]

За наступ у Серији Б, после 6 година, Ређина се појачала довођењем искусних играча Менеза и Лафертија.[183][184] У децембру 2020. године, после серије од 6 пораза у 7 утакмица и са учинком од само 2 победе у 12 кола, Тоскано је смењен, а заменио га је Марко Барони.[179][185]

Ривалитети[уреди | уреди извор]

Ређина је велики ривал са комшијском Месином. Због чињенице да ова два града раздваја Месинки мореуз, утакмице ова два клуба називају се "Дерби мореуза". У сезони 2014/15, Ређина је са две победе од по 1:0, била боља од Месине, чиме је изборила опстанак у Леги Про, а великог ривала је послала у Серију D.[18][157][158]

Кротоне је други клуб са којим Ређина дели ривалитет. Утакмице ова два ривала називају се "Дерби Велике Грчке", јер оба града припадају делу јужне Италије, који су Римљани називали Велика Грчка.[186]

Трећи велики ривалитет влада између Ређине и Катанцара, где се утакмице ових клубова из Калабрије сматрају дербијима.[187][188]

Занимљивости[уреди | уреди извор]

Химна клуба је песма "Напред Ређина" (итал. Vai Reggina) Рафаела Ди Пјетра.[189]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в г д ђ е ж з „Цлуб”. Реггина 1914. Приступљено 2021-01-26. 
  2. ^ а б „Серие C Реггина, Луца Галло è ил нуово проприетарио дел цлуб”. цорриеределлоспорт.ит (на језику: италијански). Приступљено 2021-01-25. 
  3. ^ а б в „Буон цомплеанно Реггина”. Лега Б (на језику: италијански). 2021-01-11. Приступљено 2021-01-26. 
  4. ^ „Серие C то цонqуерерс оф Еуропе: wхен стар-студдед Парма ливед тхе дреам | Ницкy Бандини”. тхе Гуардиан (на језику: енглески). 2020-06-01. Приступљено 2021-01-24. 
  5. ^ а б в „Реггина импаззита прима волта ин серие А - ла Репубблица.ит”. Арцхивио - ла Репубблица.ит (на језику: италијански). Приступљено 2021-01-25. 
  6. ^ а б в г д ђ е УЕФА.цом (2003-06-16). „Цоломба релисхес Реггина ретурн | Инсиде УЕФА”. УЕФА.цом (на језику: енглески). Приступљено 2021-01-24. 
  7. ^ Купер, Бy Симон (1999-06-13). „10,000 фармерс го нортх”. тхе Гуардиан (на језику: енглески). Приступљено 2021-01-24. 
  8. ^ а б „ББЦ СПОРТ | МАН УТД | Таиби ендс Унитед нигхтмаре”. неwс.ббц.цо.ук. Приступљено 2021-01-24. 
  9. ^ „Матцх Репорт | 1999-00 | 1ª Матцх Даy | Лега Серие А”. www.легасериеа.ит (на језику: енглески). Приступљено 2021-02-01. 
  10. ^ Стафф, Гуардиан (1999-09-20). „Батистута бацк”. тхе Гуардиан (на језику: енглески). Приступљено 2021-01-24. 
  11. ^ Францесцо, Царусо. „Реггина: Поссанзини е Мараззина сулла сциа ди Пирло, Баронио е Каллон”. арцхивиосторицо.газзетта.ит (на језику: италијански). Приступљено 2021-01-24. 
  12. ^ „Поссанзини, ун цолпо сторицо ла Реггина фа феста а Бологна - ла Репубблица.ит”. Арцхивио - ла Репубблица.ит (на језику: италијански). Приступљено 2021-02-16. 
  13. ^ „Самп, Аталанта е Салернитана а пунтеггио пиено Реггина соло пари - ла Репубблица.ит”. Арцхивио - ла Репубблица.ит (на језику: италијански). Приступљено 2021-02-04. 
  14. ^ „Елиминати Торино е Верона Тото, монтепреми аи миними - ла Репубблица.ит”. Арцхивио - ла Репубблица.ит (на језику: италијански). Приступљено 2021-02-04. 
  15. ^ „Матцх Репорт | 1999-00 | 26ª Матцх Даy | Лега Серие А”. www.легасериеа.ит (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 06. 02. 2021. г. Приступљено 2021-02-01. 
  16. ^ ФИФА.цом. „Тхе ФИФА/Цоца-Цола Wорлд Ранкинг - Неwс - Каллон схоотс фор фуртхер глорy - ФИФА.цом”. www.фифа.цом (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 30. 01. 2021. г. Приступљено 2021-01-24. 
  17. ^ „Хисторy - РЕГГИНА | Лега Серие А”. www.легасериеа.ит (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 02. 02. 2021. г. Приступљено 2021-01-26. 
  18. ^ а б в г д ђ е „Мозарт алла Реггина, ун диретторе д'орцхестра цалабро-брасилиано | Гоал.цом”. www.гоал.цом. Приступљено 2021-01-24. 
  19. ^ „НОТИЗИЕ DI СПОРТ - ла Репубблица.ит”. Арцхивио - ла Репубблица.ит (на језику: италијански). Приступљено 2021-02-06. 
  20. ^ „ла Репубблица/цампионато_партите: Ла Јувентус рисорге а Реггио Цалабриа”. www.репубблица.ит. Приступљено 2021-02-06. 
  21. ^ „ПРЕСО ИЛ ДИФЕНСОРЕ ЦИРИЛЛО ДАЛЛА РЕГГИНА”. Интер Оффициал Сите. Архивирано из оригинала 30. 01. 2021. г. Приступљено 2021-01-25. 
  22. ^ „Баггио ринасце а Бресциа цон Маззоне е пер ил Трап - ла Репубблица.ит”. Арцхивио - ла Репубблица.ит (на језику: италијански). Приступљено 2021-02-04. 
  23. ^ „ТРЕ ГИОВАНИ ПОРТОГХЕСИ ИН ПРЕСТИТО”. Интер Оффициал Сите. Приступљено 2021-01-25. [мртва веза]
  24. ^ „Поверо Париси, è гиà финита л' иллусионе - ла Репубблица.ит”. Арцхивио - ла Репубблица.ит (на језику: италијански). Приступљено 2021-02-16. 
  25. ^ „Цхиево, и сегрети дел мирацоло Нон сбаглиамо ун ацqуисто - ла Репубблица.ит”. Арцхивио - ла Репубблица.ит (на језику: италијански). Приступљено 2021-02-16. 
  26. ^ а б Гуглиелмо, Малфитано Миммо, Лонгхи. „Ил Наполи инсегуе ла торре”. арцхивиосторицо.газзетта.ит (на језику: италијански). Приступљено 2021-02-16. 
  27. ^ „Массимо Мараззина, ил принципе ди провинциа цхе ха фаллито цон ла Рома | Гоал.цом”. www.гоал.цом. Приступљено 2021-02-16. 
  28. ^ „Матцх Репорт | 2000-01 | 1ª Матцх Даy | Лега Серие А”. www.легасериеа.ит (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 06. 02. 2021. г. Приступљено 2021-02-01. 
  29. ^ „ла Репубблица/цампионато: L'Интер субито ин цриси Ко а Реггио Цалабриа”. www.репубблица.ит. Приступљено 2021-02-01. 
  30. ^ „Матцх Репорт | 2000-01 | 13ª Матцх Даy | Лега Серие А”. www.легасериеа.ит (на језику: енглески). Приступљено 2021-02-01. [мртва веза]
  31. ^ „Матцх Репорт | 2000-01 | 30ª Матцх Даy | Лега Серие А”. www.легасериеа.ит (на језику: енглески). Приступљено 2021-02-01. [мртва веза]
  32. ^ „Матцх Репорт | 2000-01 | 34ª Матцх Даy | Лега Серие А”. www.легасериеа.ит (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 13. 02. 2021. г. Приступљено 2021-02-01. 
  33. ^ „ла Репубблица/цампионато_партите: Реггина, импреса цон ил Милан ора ц'е' ло спареггио”. www.репубблица.ит. Приступљено 2021-02-01. 
  34. ^ „ла Репубблица/спорт: Цоппа Италиа: елиминате цинqуе сqуадре ди серие А”. www.репубблица.ит. Приступљено 2021-02-04. 
  35. ^ „Тутти аи пиеди ди Цассано - ла Репубблица.ит”. Арцхивио - ла Репубблица.ит (на језику: италијански). Приступљено 2021-02-16. 
  36. ^ „Самп, риволузионе ди геннаио пронта Берарди е Јуан Антонио приме моссе - ла Репубблица.ит”. Арцхивио - ла Репубблица.ит (на језику: италијански). Приступљено 2021-02-16. 
  37. ^ „Диониги цонданна Малесани - ла Репубблица.ит”. Арцхивио - ла Репубблица.ит (на језику: италијански). Приступљено 2021-02-16. 
  38. ^ „Леагуе Табле | Лега Серие А”. www.легасериеа.ит (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 31. 01. 2021. г. Приступљено 2021-01-26. 
  39. ^ Антонелло, Цондо' Паоло, Царусо Францесцо, Арцхетти Пиерфранцесцо, Цапоне. „Алла фине годе Верона: Реггио дал согно алл' инцубо”. арцхивиосторицо.газзетта.ит (на језику: италијански). Приступљено 2021-01-24. 
  40. ^ Паркс, Тим (2001-06-26). „Форза Верона: Хелл оф а wеекенд”. тхе Гуардиан (на језику: енглески). Приступљено 2021-01-24. 
  41. ^ а б „ЕСПН.цом - СОЦЦЕР - Емполи, Реггина промотед деспите лоссес”. www.еспн.цом. Приступљено 2021-01-24. 
  42. ^ „ЈУГОВИЦ АЛ МОНАЦО, РИПРЕСИ ПАУЛО ЦОСТА Е ЦАНЕИРА: МА ПОТРЕББЕРО АНДАРЕ АЛ БЕНФИЦА”. Интер Оффициал Сите. Архивирано из оригинала 07. 04. 2022. г. Приступљено 2021-01-25. 
  43. ^ а б „Ин серие Б è семпре Меззогиорно - ла Репубблица.ит”. Арцхивио - ла Репубблица.ит (на језику: италијански). Приступљено 2021-02-16. 
  44. ^ „ла Репубблица/цалциомерцато: Ил буонсенсо дел Цхиево 'Прима пандоро пои цалцио'”. www.репубблица.ит. Приступљено 2021-02-16. 
  45. ^ „Салас, Моратти цонвинце ла Лазио - ла Репубблица.ит”. Арцхивио - ла Репубблица.ит (на језику: италијански). Приступљено 2021-02-16. 
  46. ^ УЕФА.цом (2002-05-26). „Италy роунд-уп: Реггина анд Емполи уп ас Наполи лосе | Инсиде УЕФА”. УЕФА.цом (на језику: енглески). Приступљено 2021-01-24. 
  47. ^ „НОТИЗИЕ DI СПОРТ - ла Репубблица.ит”. Арцхивио - ла Репубблица.ит (на језику: италијански). Приступљено 2021-02-04. 
  48. ^ УЕФА.цом (2002-06-19). „Реггина наме Цоломба'с реплацемент | Инсиде УЕФА”. УЕФА.цом (на језику: енглески). Приступљено 2021-01-24. 
  49. ^ УЕФА.цом (2002-07-04). „Накамура он хис wаy то Реггина | Инсиде УЕФА”. УЕФА.цом (на језику: енглески). Приступљено 2021-01-24. 
  50. ^ „Реггина сwооп фор Паредес”. Скy Спортс (на језику: енглески). Приступљено 2021-01-24. 
  51. ^ УЕФА.цом (2002-11-07). „Де Цанио реигнс овер Реггина | Инсиде УЕФА”. УЕФА.цом (на језику: енглески). Приступљено 2021-01-24. 
  52. ^ „Матцх Репорт | 2002-03 | 33ª Матцх Даy | Лега Серие А”. www.легасериеа.ит (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 08. 01. 2020. г. Приступљено 2021-02-01. 
  53. ^ а б „Леагуе Табле | Лега Серие А”. www.легасериеа.ит (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 03. 02. 2021. г. Приступљено 2021-01-26. 
  54. ^ УЕФА.цом (2003-05-30). „Таиби гивес Аталанта хопе | Инсиде УЕФА”. УЕФА.цом (на језику: енглески). Приступљено 2021-01-24. 
  55. ^ „Ла Репубблица/цалцио2002_серие_а: Ил Суд реста ин А Ла Реггина фестеггиа”. www.репубблица.ит. Приступљено 2021-01-24. 
  56. ^ „Ла Репубблица/цалцио2002_серие_а: Ла Реггина гиоца бене ма а винцере è ла Јуве”. www.репубблица.ит. Приступљено 2021-02-04. 
  57. ^ „Ла Репубблица/цалцио2002_серие_а: Ла Јувентус перде анцора ма алмено си qуалифица”. www.репубблица.ит. Приступљено 2021-02-04. 
  58. ^ а б в УЕФА.цом (2004-06-15). „Маззарри мовес то Реггина | Инсиде УЕФА”. УЕФА.цом (на језику: енглески). Приступљено 2021-01-24. 
  59. ^ а б УЕФА.цом (2004-07-01). „Цоломба то леад Ливорно | Инсиде УЕФА”. УЕФА.цом (на језику: енглески). Приступљено 2021-01-24. 
  60. ^ „Салернитана фуори далла Цоппа Италиа - ла Репубблица.ит”. Арцхивио - ла Репубблица.ит (на језику: италијански). Приступљено 2021-02-04. 
  61. ^ а б „Цруз манда аванти л' Интер цхе беффа пер ла Реггина - ла Репубблица.ит”. Арцхивио - ла Репубблица.ит (на језику: италијански). Приступљено 2021-02-04. 
  62. ^ „Матцх Репорт | 2003-04 | 14ª Матцх Даy | Лега Серие А”. www.легасериеа.ит (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 07. 02. 2021. г. Приступљено 2021-02-03. 
  63. ^ „Матцх Репорт | 2003-04 | 15ª Матцх Даy | Лега Серие А”. www.легасериеа.ит (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 28. 01. 2020. г. Приступљено 2021-02-03. 
  64. ^ УЕФА.цом (2004-05-09). „Ди Мицхеле леадс Реггина то сафетy | Инсиде УЕФА”. УЕФА.цом (на језику: енглески). Приступљено 2021-01-24. 
  65. ^ „Сqуад - РЕГГИНА | Лега Серие А”. www.легасериеа.ит (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 03. 03. 2022. г. Приступљено 2021-01-26. 
  66. ^ „Леагуе Табле | Лега Серие А”. www.легасериеа.ит (на језику: енглески). Приступљено 2021-01-26. [мртва веза]
  67. ^ „Репубблица.ит/спорт/цалцио/цалциомерцато: Цреспо аррива ал Милан Цхевантон ва ал Монацо”. www.репубблица.ит. Приступљено 2021-02-06. 
  68. ^ УЕФА.цом (2005-06-21). „Борриелло боост фор Сампдориа”. УЕФА.цом (на језику: енглески). Приступљено 2021-01-25. 
  69. ^ „Матцх Репорт | 2004-05 | 10ª Матцх Даy | Лега Серие А”. www.легасериеа.ит (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 08. 02. 2021. г. Приступљено 2021-02-03. 
  70. ^ „Матцх Репорт | 2004-05 | 21ª Матцх Даy | Лега Серие А”. www.легасериеа.ит (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 02. 03. 2022. г. Приступљено 2021-02-03. 
  71. ^ „Матцх Репорт | 2004-05 | 12ª Матцх Даy | Лега Серие А”. www.легасериеа.ит (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 08. 02. 2021. г. Приступљено 2021-02-03. 
  72. ^ „Матцх Репорт | 2004-05 | 31ª Матцх Даy | Лега Серие А”. www.легасериеа.ит (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 08. 02. 2021. г. Приступљено 2021-02-03. 
  73. ^ „Репубблица.ит/спорт/цалцио: L'Аталанта траволге ла Реггина си диметте ил пресиденте Руггери”. www.репубблица.ит. Приступљено 2021-02-04. 
  74. ^ [https://www.repubblica.it/2004/k/sezioni/sport/calcio/serie_a/giornata13/atalantareggina1/atalantareggina1.html „Repubblica.it/sport/calcio/serie_a: Audace colpo della Reggina L'Atalanta sempre pi� gi�”]. www.repubblica.it. Приступљено 2021-02-04.  replacement character у |title= на позицији 84 (помоћ)
  75. ^ „Squad - REGGINA | Lega Serie A”. www.legaseriea.it (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 02. 03. 2022. г. Приступљено 2021-01-26. 
  76. ^ „Champions League: Blossoming of Shunsuke Nakamura shows Strachan's canny eye for a cast-off”. the Guardian (на језику: енглески). 2008-10-20. Приступљено 2021-01-24. 
  77. ^ а б UEFA.com (2005-08-13). „Sampdoria swoop for Reggina pair”. UEFA.com (на језику: енглески). Приступљено 2021-01-25. 
  78. ^ UEFA.com (2005-08-19). „Mozart hits right note with Spartak | Inside UEFA”. UEFA.com (на језику: енглески). Приступљено 2021-01-24. 
  79. ^ UEFA.com (2005-07-25). „Nakamura signs for Celtic”. UEFA.com (на језику: енглески). Приступљено 2021-01-24. 
  80. ^ „Gazzetta dello Sport Alla Reggina Rolando Bianchi, Lorenzi al Treviso”. www.gazzetta.it. Приступљено 2021-01-25. 
  81. ^ а б „Gilardino passa alla Fiorentina Milan a 2 milioni da Zambrotta - Calcio - Sport - Repubblica.it”. www.repubblica.it. Приступљено 2021-01-25. 
  82. ^ а б „Pelizzoli, l'altro Buffon che non ha rispettato le aspettative | Goal.com”. www.goal.com. Приступљено 2021-01-25. 
  83. ^ а б „Pelizzoli fall a lesson for Perin | Football Italia”. www.football-italia.net. Приступљено 2021-01-25. 
  84. ^ UEFA.com (2005-10-05). „Coaches count cost in Turkey | Inside UEFA”. UEFA.com (на језику: енглески). Приступљено 2021-01-26. 
  85. ^ „Match Report | 2005-06 | 10ª Match Day | Lega Serie A”. www.legaseriea.it (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 07. 02. 2021. г. Приступљено 2021-02-03. 
  86. ^ „Match Report | 2005-06 | 14ª Match Day | Lega Serie A”. www.legaseriea.it (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 03. 03. 2022. г. Приступљено 2021-02-03. 
  87. ^ „Squad - REGGINA | Lega Serie A”. www.legaseriea.it (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 02. 03. 2022. г. Приступљено 2021-01-26. 
  88. ^ „League Table | Lega Serie A”. www.legaseriea.it (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 23. 11. 2020. г. Приступљено 2021-01-26. 
  89. ^ „Juve and Siena: an affair to remember”. the Guardian (на језику: енглески). 2006-05-02. Приступљено 2021-01-26. 
  90. ^ Marco, Di Chiara Filippo, Pasotto. „Bonazzoli: Samp Rosina è del Toro Canini al Cagliari”. archiviostorico.gazzetta.it (на језику: италијански). Приступљено 2021-01-26. 
  91. ^ „Raul illumina il Real di Capello - Gazzetta dello Sport”. www.gazzetta.it. Приступљено 2021-02-06. 
  92. ^ „Reggina face match-fixing trial” (на језику: енглески). 2006-08-07. Приступљено 2021-01-24. 
  93. ^ „Reggina suffer 15-point deduction” (на језику: енглески). 2006-08-17. Приступљено 2021-01-24. 
  94. ^ „Reggina punishment reduced by four” (на језику: енглески). 2006-12-12. 
  95. ^ „Reggina have punishment reduced” (на језику: енглески). 2006-12-12. Приступљено 2021-01-26. 
  96. ^ а б UEFA.com (2007-07-01). „Ficcadenti assumes Reggina helm | Inside UEFA”. UEFA.com (на језику: енглески). Приступљено 2021-01-24. 
  97. ^ UEFA.com (2008-01-23). „Bianchi returns to Italy with Lazio | Inside UEFA”. UEFA.com (на језику: енглески). Приступљено 2021-01-24. 
  98. ^ FIFA.com. „Welcome to FIFA.com News - Inter reign supreme - FIFA.com”. www.fifa.com (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 30. 01. 2021. г. Приступљено 2021-01-26. 
  99. ^ „Squad - REGGINA | Lega Serie A”. www.legaseriea.it (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 02. 03. 2022. г. Приступљено 2021-01-26. 
  100. ^ „Match Report | 2006-07 | 6ª Match Day | Lega Serie A”. www.legaseriea.it (на језику: енглески). Приступљено 2021-02-04. [мртва веза]
  101. ^ „Fixtures and Results | Season 2006-07 | 8ª Match Day | Lega Serie A”. www.legaseriea.it (на језику: енглески). Приступљено 2021-02-04. [мртва веза]
  102. ^ „Fixtures and Results | Season 2006-07 | 38ª Match Day | Lega Serie A”. www.legaseriea.it (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 08. 02. 2021. г. Приступљено 2021-02-04. 
  103. ^ „Repubblica.it » sport/calcio » Coppa Italia, avanti le "grandi" Il Napoli elimina la Reggina”. www.repubblica.it. Приступљено 2021-02-04. 
  104. ^ „Chievo-Reggina, pari per pochi intimi I veronesi vanno ai quarti di finale - Calcio - Sport - Repubblica.it”. www.repubblica.it. Приступљено 2021-02-04. 
  105. ^ Staff, Reuters (2007-07-10). „Reggina say Bianchi set to join Man City”. Reuters (на језику: енглески). Приступљено 2021-01-25. 
  106. ^ „Man City seal £8.8m Bianchi deal” (на језику: енглески). 2007-07-13. Приступљено 2021-01-25. 
  107. ^ UEFA.com (2010-06-14). „Ficcadenti replaces Bisoli at Cesena | Inside UEFA”. UEFA.com (на језику: енглески). Приступљено 2021-01-24. 
  108. ^ „Reggina appoint Ulivieri”. World Soccer. 2007-11-02. Приступљено 2021-01-24. 
  109. ^ Staff, Reuters (2008-03-03). „Soccer-Struggling Reggina sack Ulivieri”. Reuters (на језику: енглески). Приступљено 2021-01-24. 
  110. ^ а б в „Serie A Season Preview: Reggina | Goal.com”. www.goal.com. Приступљено 2021-01-26. 
  111. ^ „Match Report | 2007-08 | 24ª Match Day | Lega Serie A”. www.legaseriea.it (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 13. 02. 2021. г. Приступљено 2021-02-04. 
  112. ^ „Match Report | 2007-08 | 35ª Match Day | Lega Serie A”. www.legaseriea.it (на језику: енглески). Приступљено 2021-02-04. [мртва веза]
  113. ^ „Coppa Italia: ok Toro, Lazio e Inter Roma svagata, quarti a rischio - Calcio - Sport - Repubblica.it”. www.repubblica.it. Приступљено 2021-02-04. 
  114. ^ „Coppa Italia, la Lazio elimina il Napoli L'Inter è il solito schiacciasassi - Calcio - Sport - Repubblica.it”. www.repubblica.it. Приступљено 2021-02-04. 
  115. ^ „Squad - REGGINA | Lega Serie A”. www.legaseriea.it (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 02. 03. 2022. г. Приступљено 2021-01-26. 
  116. ^ UEFA.com (2008-07-31). „Corradi si presenta ai nuovi tifosi | La UEFA”. UEFA.com (на језику: италијански). Приступљено 2021-01-25. 
  117. ^ „Reggina Want Corradi To Replace Amoruso | Goal.com”. www.goal.com. Приступљено 2021-01-26. 
  118. ^ „Udinese, Samp, Napoli passano le favorite - Calcio - Sport - Repubblica.it”. www.repubblica.it. Приступљено 2021-02-04. 
  119. ^ December 2008, app. 16. „Lowly Reggina sack coach Orlandi”. fourfourtwo.com (на језику: енглески). Приступљено 2021-01-24. 
  120. ^ January 2009, app. 25. „Serie A Reggina sack coach Pillon”. fourfourtwo.com (на језику: енглески). Приступљено 2021-01-24. 
  121. ^ Sport, Sky. „Reggina. Via Pillon, torna Nevio Orlandi”. sport.sky.it (на језику: италијански). Приступљено 2021-01-25. [мртва веза]
  122. ^ „Torino ispao u Seriju B”. B92.net (на језику: српски). Приступљено 2021-01-24. 
  123. ^ „Squad - REGGINA | Lega Serie A”. www.legaseriea.it (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 02. 03. 2022. г. Приступљено 2021-01-26. 
  124. ^ „League Table | Lega Serie A”. www.legaseriea.it (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 23. 04. 2021. г. Приступљено 2021-01-26. 
  125. ^ „La Reggina ha scelto Panchina a Novellino - Calcio - Sport - Repubblica.it”. www.repubblica.it. Приступљено 2021-01-25. 
  126. ^ а б „Il primo Bonazzoli: Emiliano, torre silenziosa che ha fatto innamorare Genova e Reggio | Goal.com”. www.goal.com. Приступљено 2021-01-26. 
  127. ^ Sport, Sky. „Serie B: Reggina, esonerato Novellino. La panchina a Iaconi”. sport.sky.it (на језику: италијански). Приступљено 2021-01-25. [мртва веза]
  128. ^ „Atalanta fuori, Rossi trova la Lazio - la Repubblica.it”. Archivio - la Repubblica.it (на језику: италијански). Приступљено 2021-02-04. 
  129. ^ „Padova e Regginavia Sabatini e Iaconi”. la Repubblica (на језику: италијански). 2010-02-08. Приступљено 2021-02-06. 
  130. ^ „Toro e Livorno, su la testaAtalanta, insidia derby”. la Repubblica (на језику: италијански). 2010-08-27. Приступљено 2021-02-06. 
  131. ^ „Chievo | Football Italia | Page 335”. www.football-italia.net. Приступљено 2021-02-02. 
  132. ^ „Fiorentina e Chievovolano agli ottavi”. la Repubblica (на језику: италијански). 2010-11-30. Приступљено 2021-02-04. 
  133. ^ „Novara Calcio rise through the ranks to Serie A”. World Soccer. 2011-07-04. Приступљено 2021-01-24. 
  134. ^ „Calcio: playoff serie B; 2-2 con la Reggina, Novara in finale”. CN24. Приступљено 2021-01-24. 
  135. ^ „Padova and Novara in Play-Off Final | Football Italia”. www.football-italia.net. Приступљено 2021-02-02. 
  136. ^ а б „Reggina recall Coach Breda | Football Italia”. www.football-italia.net. Приступљено 2021-01-24. 
  137. ^ „Serie B, Ternana: panchina affidata a Breda”. la Repubblica (на језику: италијански). 2015-09-28. Приступљено 2021-02-06. 
  138. ^ „Fiorentina avanti, Atalanta e Lecce già fuori - la Repubblica.it”. Archivio - la Repubblica.it (на језику: италијански). Приступљено 2021-02-04. 
  139. ^ „First punishments in Italian football corruption scandal”. www.marca.com. Приступљено 2021-01-25. 
  140. ^ Sport, Sky. „Reggina, il Tnas riduce la penalizzazione a 2 punti”. sport.sky.it (на језику: италијански). Приступљено 2021-01-25. [мртва веза]
  141. ^ „La Reggina riparte da Dionigi”. lastampa.it (на језику: италијански). 2012-07-03. Приступљено 2021-02-02. 
  142. ^ „Coppa: Milan overcome Reggina | Football Italia”. www.football-italia.net. Приступљено 2021-02-02. 
  143. ^ „Serie B, Reggina: esonerato Dionigi, arriva Pillon”. la Repubblica (на језику: италијански). 2013-03-16. Приступљено 2021-02-02. 
  144. ^ „Serie B, Reggina-Pescara 2-3: debutto amaro per Castori, Marino salva la panchina”. la Repubblica (на језику: италијански). 2013-10-25. Приступљено 2021-02-02. 
  145. ^ а б „La Stampa - Atzori, due esoneri in sei mesi. La Reggina affidata al duo Gagliardi-Zanin”. web.archive.org. 2014-02-01. Архивирано из оригинала 01. 02. 2014. г. Приступљено 2021-02-02. 
  146. ^ „Reggina, esonerato Castori. Verso il ritorno di Atzori”. la Repubblica (на језику: италијански). 2013-12-03. Приступљено 2021-02-02. 
  147. ^ „Reggina relegated from Serie B | Football Italia”. www.football-italia.net. Приступљено 2021-01-24. 
  148. ^ „Coppa Italia: il Chievo supera la Reggina, l'Atalanta elimina il Sassuolo”. la Repubblica (на језику: италијански). 2013-12-04. Приступљено 2021-02-04. 
  149. ^ а б „Lega Pro, per l’Ascoli testacoda a Piacenza. Il Lecce sfida il Benevento”. la Repubblica (на језику: италијански). 2014-11-22. Приступљено 2021-02-06. 
  150. ^ „Lega Pro, il Pavia scalza il Bassano. Prove di fuga per Ascoli e Salernitana”. la Repubblica (на језику: италијански). 2014-12-07. Приступљено 2021-02-06. 
  151. ^ „Lega Pro: Salernitana vicina alla meta, in casa anche Teramo e Bassano”. la Repubblica (на језику: италијански). 2015-04-24. Приступљено 2021-02-06. 
  152. ^ „Lega Pro: Teramo e Bassano ‘vedono’ il traguardo promozione, Salerno in festa”. la Repubblica (на језику: италијански). 2015-04-26. Приступљено 2021-02-06. 
  153. ^ „Lega Pro, penalità ridotte e classifiche riscritte. Reggina ai playout e Savoia retrocesso”. la Repubblica (на језику: италијански). 2015-05-21. Приступљено 2021-02-06. 
  154. ^ Sport, Sky. „Playout, cambia la griglia: riecco Reggina e Pro Piacenza”. sport.sky.it (на језику: италијански). Приступљено 2021-01-25. [мртва веза]
  155. ^ „Ridotta a 1 punto la penalizzazione della Reggina Calcio”. Comitato Olimpico Nazionale Italiano. Приступљено 2021-01-27. 
  156. ^ „Novara e Reggina tornano a sperare: restituiti loro 5 e 10 punti”. La Gazzetta dello Sport - Tutto il rosa della vita (на језику: италијански). Приступљено 2021-02-06. 
  157. ^ а б „Lega Pro, play-out: Insigne jr colpisce il Messina, la Reggina crede alla salvezza”. la Repubblica (на језику: италијански). 2015-05-26. Приступљено 2021-01-25. 
  158. ^ а б „Il Messina in Serie D. Balistreri, gol-salvezza”. corrieredellosport.it (на језику: италијански). Приступљено 2021-01-25. 
  159. ^ „Coppa Italia: L'Aquila passa a Bologna. Fuori il Livorno, ok Catania e Bari”. la Repubblica (на језику: италијански). 2014-08-17. Приступљено 2021-02-04. 
  160. ^ „Reggina, Venezia and Varese bankrupt | Football Italia”. www.football-italia.net. Приступљено 2021-01-24. 
  161. ^ „Tra club falliti e conflitti interni: la Lega Pro cade a pezzi”. la Repubblica (на језику: италијански). 2015-07-15. Приступљено 2021-02-06. 
  162. ^ „Parma, record di abbonamenti. La Reggina spera nella D”. la Repubblica (на језику: италијански). 2015-07-31. Приступљено 2021-02-06. 
  163. ^ FIGC (2015-08-07). „L’ASD Reggio Calabria ammessa in Serie D. Il Varese Calcio, in Eccellenza”. Federazione Italiana Giuoco Calcio (на језику: енглески). Приступљено 2021-01-24. 
  164. ^ „Play Off, US Cavese 1919 - SSD Reggio Calabria 2-1: il tabellino”. Reggina 1914. 2016-05-14. Приступљено 2021-01-27. 
  165. ^ „Lega Pro, i ripescaggi: Reggina e Taranto tornano tra i professionisti”. La Gazzetta dello Sport - Tutto il rosa della vita (на језику: италијански). Приступљено 2021-01-25. 
  166. ^ а б „Lega Pro: via al campionato, si inizia con Modena-Parma e il Venezia di Pippo Inzaghi”. la Repubblica (на језику: италијански). 2016-08-26. Приступљено 2021-02-06. 
  167. ^ „(VIDEO) Le prime parole di Karel Zeman da tecnico amaranto”. Reggina 1914. 2016-07-12. Приступљено 2021-01-27. 
  168. ^ „Karel Zeman dice addio alla Reggina”. corrieredellosport.it (на језику: италијански). Приступљено 2021-01-27. 
  169. ^ Sport, Sky. „Reggina, ecco Bianchimano: contratto biennale”. sport.sky.it (на језику: италијански). Приступљено 2021-01-25. 
  170. ^ Sport, Sky. „Reggina, Sciamanna: 'Gol a Bisceglie emozionante'”. sport.sky.it (на језику: италијански). Приступљено 2021-01-25. 
  171. ^ Sport, Sky. „Reggina, Cevoli è il nuovo allenatore: è ufficiale”. sport.sky.it (на језику: италијански). Приступљено 2021-01-25. 
  172. ^ „Esonerato il tecnico Roberto Cevoli”. Reggina 1914. 2019-02-03. Приступљено 2021-01-27. 
  173. ^ „Massimo Drago è il nuovo allenatore della Reggina”. Reggina 1914. 2019-02-04. Приступљено 2021-01-27. 
  174. ^ „Esonerato il tecnico Massimo Drago. Squadra affidata a Roberto Cevoli”. Reggina 1914. 2019-04-07. Приступљено 2021-01-27. 
  175. ^ FIGC (2019-02-25). „Otto punti di penalizzazione al Cuneo, sei alla Reggina. Ammende per Preziosi e il Genoa”. Federazione Italiana Giuoco Calcio (на језику: енглески). Приступљено 2021-01-27. 
  176. ^ Sport, Sky. „Reggina, ufficiale l'acquisto di German Denis”. sport.sky.it (на језику: италијански). Приступљено 2021-01-25. 
  177. ^ Sport, Sky. „Reginaldo riparte dalla C: firma con la Reggina”. sport.sky.it (на језику: италијански). Приступљено 2021-01-25. 
  178. ^ „Coppa Italia, avanzano Empoli, Frosinone e Salernitana. Ko il Benevento di Inzaghi”. la Repubblica (на језику: италијански). 2019-08-11. Приступљено 2021-02-04. 
  179. ^ а б Sport, Sky. „Reggina, esonerato Toscano: c'è un nome per la sostituzione”. sport.sky.it (на језику: италијански). Приступљено 2021-01-25. 
  180. ^ „Serie B: Reggina call Zarate too | Football Italia”. www.football-italia.net. Приступљено 2021-01-24. 
  181. ^ „Berluskoni i Galijani uveli klub u Seriju B, vraćaju se još Vičenca i legende sa juga | MozzartSport”. www.mozzartsport.com (на језику: енглески). Приступљено 2021-01-24. 
  182. ^ „Official: Serie C stops here | Football Italia”. www.football-italia.net. Приступљено 2021-01-24. 
  183. ^ „Official: Menez signs for Reggina | Football Italia”. www.football-italia.net. Приступљено 2021-01-24. 
  184. ^ „Official: Lafferty to join Reggina | Football Italia”. www.football-italia.net. Приступљено 2021-01-24. 
  185. ^ „Serie B: Reggina appoint Baroni | Football Italia”. www.football-italia.net. Приступљено 2021-01-24. 
  186. ^ „C'è Toro-Sassuolofuori i secondi”. la Repubblica (на језику: италијански). 2012-04-13. Приступљено 2021-02-13. 
  187. ^ „Lega Pro, duello a distanza fra Novara e Pavia. Salernitana per ripartire”. la Repubblica (на језику: италијански). 2014-12-19. Приступљено 2021-02-13. 
  188. ^ „Serie C: si fa subito sul serio con Lecce-Trapani e Catanzaro-Reggina”. la Repubblica (на језику: италијански). 2017-09-01. Приступљено 2021-02-13. 
  189. ^ „Raffaello Di Pietro ospite all'inaugurazione dello Store”. Reggina 1914. 2. 5. 2019. Приступљено 14. 2. 2021. 

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=FK_Ređina&oldid=26741928”