Велика Грчка
 |
Овај чланак или један његов део нема никакве независне и поуздане изворе. Помозите да се овај чланак побољша тако што ћете унети одговарајуће референце. Текст који не садржи референце може бити доведен у питање, а потом и уклоњен. |
-
Уколико сте тражили идеолошки покрет, погледајте чланак Мегали идеа.
Велика Грчка (лат. Magna Graecia) је име јужног дела Италије, којега су Грци колонизоцали у 8. веку п. н. е.
Садржај |
Грчке колоније у осмом веку п. н. е. [уреди]
Грци су у 8. и 7. веку п. н. е. успостављали колоније по разним крајевима Средоземља, од источне обале Црног мора до Масилије (данашњи Марсељ). Основали су насеља на Сицилији и јужном делу Апенинског полуострва. Римљани су то подручје густо насељено Грцима звали „Magna Graecia“, у преводу Велика Грчка. Антички географи се једино нису слагали да ли тај појам укључује Сицилију или не. Страбон сматра да је Велика Грчка обухватала Апулију, Калабрију и Сицилију.
Грчка култура [уреди]
Доласком Грка у то подручје долази и грчка култура, религија, језик и традиције независних полиса. Убрзо се ту развија оригинална грчка цивилизација, која касније долази у интеракцију са домородачким латинским и италским цивилизацијама. Најзначајнији допринос је писмо. Једну верзија грчког алфабета Етрурци су прилагодили и то је еволуирало у латиницу.
На том подручју су живели и радили Архимед, Питагора и Емпедокле.
Оснивају се градови [уреди]
Многи нови градови постају моћни и богати
- Капуа
- Неаполис (Напуљ)
- Сиракуза
- Акрагас (Агригент)
- Субарис (Сибарис)
- Тарас (Тарант)
- Локри
- Регион
- Кротон
- Тури
- Елеа
- Анкон (Анкона)
Велика Грчка постаје део Римске републике после Пировог рата. До пада римског царства много Грка је романизовано, престали су причати грчки и тиме су асимиловани.
Каснија историја [уреди]
После пада римског царства и посебно после Готског рата подручје је знатно опустело и осиромашило. Било је под управом Византије све до доласка Нормана. Дошли су нови таласи Грка у том периоду у Велику Грчку. У подручју је грчки поново постао главни језик све до 11. века. Данас још увек постоје у Калабрији и у Саленту мање групе становништва, које говоре грико, једну мешавину грчког са италијанским елементима.
Спољашње везе [уреди]
