ФК Наполи
 |
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Пуно име | Società Sportiva Calcio Napoli | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Надимак | „Azzurri (плави) Partenopei (Наполитанци) |
||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Основан | 1926 | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| стадион | Стадион Сао Пауло, Напуљ (капацитет: 60.240) |
||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Председник |  Аурелио Де Лаурентис |
||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Менаџер | Валтер Мацари |
||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Лига | Серија А | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| 2011/12. | Серија А, 5. | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
|
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
ФК Наполи (итал. 'Società Sportiva Calcio Napoli') је италијански професионални фудбалски клуб са седиштем у Напуљу, Кампанија који је основан 1904. године.[1] Клуб је током највећег дела своје историје био у врху италијанског фудбала,[1] и тренутно игра у Серији А.
Наполи је био победник Серије А два пута, први пут у сезони 1986/87. а други пут у сезони 1989/90. Осим тога, четири пута је освојио Куп Италије. Од међународних трофеја Наполи је у сезони 1988/89. освојио Куп УЕФА и Интертото куп 2008. Наполи је девети клуб по успешности у историји италијанског фудбала и најуспешнији клуб у јужној Италији.[2]
Клуб је од првог појављивања 1904. имао неколико промена имена; једна од њих догодила се после спајања с клубом Internazionale Napoli. Најновија се промена догодила 2004, када је клуб отишао у стечај. Филмски продуцент Аурелио Де Лаурентис оснива нови клуб под именом Napoli Soccer. Почетком 2006. Де Лаурентис је вратио старо име клубу под називом Società Sportiva Calcio Napoli.
Историја [уреди]
Клуб је основан као Naples Foot-Ball & Cricket Club 1904. године. Основали су га енглески морнар Вилијам Потс и његов сарадник М. Бејон. У његово оснивање били су укључени и Наполитанци, као што су Конфорти, Катерина и Салси Амадео.[3]. Изворна верзија дреса се састојала од небеско плавих дресова са тамноплавим пругама, те црним шортсевима.[1]. Године 1906. управа клуба је сматрала да је његово име предугачко па су га скратили у Naples Foot-Ball Club.
У почетним годинама Фудбалско првенство Италије је било ограничено само на клубове са севера, тако да су се јужни клубови такмичили против морнара или су играли у куповима као што је Липтон куп. У купу су се такмичили Наполи и U.S. Cittá di Palermo, а Наполи је освојио три трофеја. Године 1912. клуб се раздвојио на два дела. Један је био Naples Foot-Ball Club, а други Internazionale Napoli . У то време оба клуба су забележила прва учешћа у италијанском првенству, 1912/13. Иако су обе стране биле одушевљене такмичењем у региону Кампаније, клубови нису били успешни у такмичењима ван овог региона неколико година након Првог светског рата. Тада су одлучили да се уједине под именом Foot-Ball Club Internazionale-Napoli, познат и као FBC Internaples.[4]
Associazione Calcio Napoli [уреди]
За време председника клуба Ђорђа Аскарелија, клуб 23. августа 1926. мења име у Associazione Calcio Napoli. Након лошег почетка, Наполи почиње да остварује боље резултате захваљујући парагвајцу Атили Салустру који је био први прави херој навијача.[5] Био је одличан голгетер а и данас је најбољи стрелац у историји Наполија. Наполи је ушао у Серију А под вођством енглеског тренера Вилијама Гарбата[6], током наредних шест сезона клуб је остваривао добре резултате и на крају првенства је био у врху табеле. У сезонама 1932/33. и 1933/34. Наполи је био међу прва три клуба, а уз то су довели неколико одличних играча као што су Антонио Војак, Арналдо Сентименти и Карло Бускаља.[7] Са почетком Другог светског рата, Наполи почиње да назадује али ипак није испао из лиге 1939/40. због боље гол-разлике у односу на Лигурију.
Наполи је водио тешку битку за испадање свих ових година до краја 1942. и после испадања у Серију Б. Те исте године Наполи се сели са Стадиона Ђорђо Аскарели на Стадион Артуро Колана и остаје на њему и у Серији Б до краја рата. Касније се Наполи такмичи у Серији А, али је након две сезоне испао.[1] Клубу је био потребан подстицај за повратак у врх италијанског фудбала почетком 1950-их.[8] Упркос томе што је остваривао променљиве резулате, Наполи је остварио велике успехе у купу кад је победио Спал и освојио Куп Италије 1962., погоцима Корелија и Ронсона.[9]
Наполи у успону - средина шездестих [уреди]
Клуб 25. јуна 1964. мења име у Società Sportiva Calcio Napoli.[1] Током сезоне 1964/65. почиње успон и добрим резултатима осигурава повратак у Серију А. Под вођством бившег играча Бруна Пезаоле клуб осваја трофеј Куп Алпа и у тој повратничкој сезони завршава такмичење на трећем месту у Серији А.[1] Наполи је у сезони 1967/68. скоро дошао до титуле првака, али је на крају освојио друго место иза Милана. Тада су у њиховој екипи играли неки од најпопуларнијих играча свих времена ,Дино Зоф, Жозе Алтафини, Омар Сивори и домаћи играч Антонио Јулијано.[7] Јулијано је поставио до сада необорен рекорд по броју наступа за SSC Napoli.[7]
Добра игра Наполија, и током 70-их, одвела их је до трећих места у сезонама 1970/71. и 1973/74. Предвођени бившим играчем, Луизом Винисиом, Наполи је осигурао улазак у Куп УЕФА; у сезони 1974/75. стигао је до трећег кола где је испао од Порта резултатом 2-0. Исте сезоне, Наполи је освојио друго место у Серији А, само два бода иза тадашњег првака Јувентуса. Солидне игре домаћих локалних играча, као што су Ђузепе Брусколети, Антонио Јулијано и Салваторе Еспозито уз голове Ђузепеа Саволдија довеле су до успона у том периоду.[7]
Победом против Саутемптона са 4-1 освојен је Англо-Италијански Лига куп[10]. Наполи је ушао у такмичење Куп победника купова у сезони 1976/77, и стигао је до полуфинала. Тада је клуб освојио свој други Куп Италије у сезони 1975/76. На путу до финала избацили су Милан и Фиорентину, а у финалу су са лакоћом свладали Верону са 4-0.[1] У односу на италијанску лигу, Наполи је био врло константна екипа која је увек била при врху, тачније међу првих шест током касних 70-их. Такође су почетком 1980-их, тачније прве две сезоне били у врху, где су у сезони 1980/81 завршили на трећем месту, међутим сезоне 1983/84 борили су се за опстанак у Серији А.
Марадонина ера [уреди]
Наполи је уздрмао свет рекордним трансфером, када је у лето 1984. довео Дијега Марадону за 6,9 милиона енглеских фунти из Барселоне. Екипа је постепено поновно изграђена, са људима попут Ћире Фераре, Салватореа Бањија и Фернанда Де Наполија.[11]
Ова екипа је била спремна да победи свакога, и у сезони 1985/86. су освојили треће место у Серији А, али то их није задовољило. Током следеће сезоне 1986/87. освајају све што су могли а то је била најбоља сезона у историји Наполија. Освојили су „дуплу круну“, победивши у Серији А, а затим су у финалу Купа Италије победили Аталанту из Бергама са 4:0.[1] Будући да то није успело ниједној екипи из јужне Италије, Наполитанци су се окренули Дијегу Марадони који је за њих постао фудбалска икона.
Међутим, клуб те сезоне није остварио запажен резултат у Купу УЕФА. У следећој сезони завршили су на другом месту Серије А. Поново се такмичи у Купу УЕФА 1988/89, и осваја свој први европски трофеј.[1] На путу до финала поражени су Јувентус и Бајерн Минхен. Наполи је у током финална два сусрета био бољи од Штутгарта са 5:4. Голове за Наполи су постигли Карека, два гола, а Дијего Марадона, Ћиро Ферара и Аламео по један.[12]
Наполи је освојио своју другу титулу у Серији А у сезони 1989/90, након што су у трци за титулу били бољи од Милана са два бода предности.[1]
На Светском првенству у Италији 1990, Аргентина је играла у полуфиналу са Италијом. Будући да је утакмица завршена нерешеним резултатом, изводили су се једанаестерци а победнички једанаестерац за пролаз Аргентине постигао је управо Дијего Марадона. Италијани му то никада нису опростили, а Фудбалски савез Италије је наредио допинг контролу, на којој је Марадона пао и добио је забрану играња од 15 месеци.
Наполи је без Марадоне освојио Суперкуп Италије, победом против Јувентуса од 5:1, који је уједно и његов последњи трофеј.
Пропаст и успон [уреди]
Иако је клуб у сезони 1991/92. завршио на четвртом месту, Наполи је постепено након те сезоне почео пропадати, у финансијском смислу и на терену. Играчи као што су Ђанфранко Зола, Данијел Фонеска и Карека су напустили клуб до 1994. Упркос томе, Наполи се квалификовао за Куп УЕФА 1994/95, где је стигао до трећег кола, а у сезони 1996/97. играло је у финалу Купа Италије где су изгубио са 3:1 против Виченце. Наполијева форма у лиги је значајно пала, и испали су у Серију Б, са свега две победе у целој сезони. Клуб се већ у року од године дана вратио у Серију А. Након тога у сезони 1999/2000 водио је тешку борбу након које поново испада у Серију Б. Следеће сезоне није да се поново врати, што се одразило и на финансијско стање клуба. У августу 2004., Наполи је прогласио стечај због дугова од 70 милиона евра.[13]Филмски продуцент Аурелио Де Лаурентис се побринуо да Напуљ не остане без фудбала. Обнавља клуб под именом Napoli Soccer, будући да није могао да користи старо име. Фудбалски савез Италије је избацио Наполи у Серију Ц1, где није искоришћена шансу за пласман у Серију Б поразом у плеј-офу са 2:1 од локалног конкурента Авелина.[1]
Упркос чињеници да је Наполи морао играти у тако ниском фудбалском рангу, имао је већу посећеност на стадионима него већина клубова из Серије А. Промоцији првака из Серије Ц присуствовало је више од 51.000 гледалац, што је за данашњи фудбал необорив рекорд који ће се тешко срушити. Седеће сезоне, као другопласирани у Серији Б клуб се враћа у Серију А, а Аурелио Де Лаурентиис откупио права за Наполијево старо име, те је клуб у мају 2006. преименован у Società Sportiva Calcio Napoli. Након само једне сезоне у Серији Б, Наполи се пласирао у Серију А, иза Јувентуса, али испред Ђенове која се такоше пласирала у виши ранг такмичења.[14] Наполи је у сезони 2007/08, први пут наступио у Серији А од испадања 2001.[1] Клуб је сезону завршио на високом 8. месту, што му је било довољно да осигура квалификације у трећем колу Интертото купа.
Наполи је у Интертото купу играо против Паниониса којег је два пута победио резултатом по 1:0, у гостима и код куће за свој први европски трофеј након 20 година, и свој први трофеј након уласка у Серију А, 2006. године. Тај успех му је омогућио играње у 2. коло квалификација за Купа УЕФА, где је играо са албанским прваком Влазнијом, ког је у гостима победио са 3:0,[15][16]. Наполи је на домаћем терену на Стадиону Сан Паолу, победио албанског првака са 5:0. Два гола је постигао Ринаудо, по један Пие, Лавезија и Хамшик. Том победом осигурао је такмичење у 1. колу Купа УЕФА, где је играо са португалском Бенфиком.[17]. У првој утакмици Наполи је као домаћин победио је са 3:2,[1], али је у реваншу играо 0:2,[2] што га је избацило из овогодишњег такмичења укупним резултатом 4:3 за Бенфику.
Хронологија Наполија по сезонама [уреди]
| Историја по сезонама ФК Наполија | ||
|---|---|---|
|
||
Састав у сезони 2010/11. [уреди]
стање 30. август 2011.[18]
|
|
Повучени бројеви [уреди]
- 10 -
Дијего Марадона, везни играч, 1984–1991
Председници [уреди]
|
|
Тренери [уреди]
Хронолошки списак тренера клуба од 1926. године:[19]
|
|
Познати играчи [уреди]
Играчи са највише утакмица и голова [уреди]
| Играч | Држава | Наступа | |
|---|---|---|---|
| 1 | Антонио Јулијано | Италија |
394 |
| 2 | Ђузепе Брусколоти | Италија |
387 |
| 3 | Морено Ферарио | Италија |
310 |
| 4 | Атила Салустро | Италија /  Парагвај |
273 |
| 5 | Бруно Грамаља | Италија |
273 |
| 6 | Карло Бускаља | Италија |
259 |
| 7 | Отавио Бугати | Италија |
256 |
| 8 | Ћиро Ферара | Италија |
247 |
| 9 | Бруно Песаола |  Аргентина |
240 |
| 10 | Арналдо Сантименти | Италија |
227 |
| Играч | Држава | Голова | |
|---|---|---|---|
| 1 | Атила Салустро | Италија / Парагвај |
118 |
| 2 | Антонио Војак | Италија /  Хрватска |
102 |
| 3 | Дијего Марадона | Аргентина |
81 |
| 4 | Карека |  Бразил |
73 |
| 5 | Жозе Алтафини | Италија / Бразил |
71 |
| 6 | Луис Виницио | Бразил |
69 |
| 7 | Кане | Бразил |
56 |
| 8 | Ђузепе Саволди | Италија |
52 |
| 9 | Хеси Џепсон |  Шведска |
42 |
| 10 | Амадео Амадеи | Италија |
47 |
Боје, ознаке и надимци [уреди]
Како је Напуљ приморски град, боје клуба увек су биле повезане са плавом бојом, које обележавају Напуљски залив.[20] У почетку свог настајања, када је Наполи, носио име Наполи ФБЦ, боје клуба чиниле су две нијансе плаве боје. Од 1920-их, Фудбалска репрезентација Италије је, по узору на њих, преузела плаву боју на своје дресове, и тако је Наполи делио свој надимак азури са Фудбалском репрезентацијом Италије.[21]
Један од надимака Наполија, био је I ciucciarelli, (малени магарци), тај надимак су добили након врло, врло лоших игара, током сезоне 1926/27. Тај назив је значио изузетно нешто погрдно, но како је Наполијев знак у то вријеме био необуздани црни коњ,[22] клупска је управа магараца ипак усвојила као маскоту клуба, те су је прозвали O Ciuccio, а приказивали су је с поносом.[23]
Ознака клуба на дресовима и на грбу је била велико слово N, смештеним унутар круга, око којег пише Internazionale Napoli,[24] а сличан се дизајн налази и на њиховом дресовима. Клуб је усвојио слово N, као ознаку, за њихов клуб, али га је Наполи с временом мало изменио, како се иторија клуба мењала. Главна разлика је била та да је слово N било беле боје, а око круга и унутар круга су биле две нијансе плаве боје.
Partenopei је био популаран надимак клуба, као и за људе из околине града.[25] Тај назив је изведен из грчке митологије, где је сирена Партенопеа покушала да очара једног од јунака приче, Одисеја на броду, крај острва Капри. У причи Одисеј, је рекао својим људима да га привежу за брод, тако да се може одупрети песмама сирена. Како Партенопе није могла живети без љубави, она потопи себе, те је њено тело, како прича каже, испливало на обали града Напуља.[26]
Трофеји [уреди]
Национални [уреди]
Серија А: 2
Куп Италије: 4
-
- Освајач: 1961/62, 1975/76, 1986/87, 2011/12.
- Финалиста: 1971/72, 1977/78, 1988/89, 1996/97.
-
- Првак: 1991.
- Серија Б: 1
-
- Првак: 1949/50.
- Другопласирани: 1961/62, 1964/65, 1999/00, 2006/07.
- Серија Ц1: 1
-
- Првак: 2005/06.
-
- Освајач (3): 1909, 1911, 1914.
- Финалиста (3): 1910, 1912, 1913.
Европски [уреди]
-
- Полуфинале: 1976/77.
- УЕФА куп: 1
-
- Освајач: 1988/89.
-
- Освајач: 2008.
-
- Освајач: 1976.
- Куп Алпа: 1
-
- Освајач: 1966.
Референце [уреди]
- ^ а б в г д ђ е ж з и ј к Историја, Приступљено 27. 4. 2013.
- ^ Вечна табела, Приступљено 27. 4. 2013.
- ^ Napoli Football Club, Приступљено 27. 4. 2013.
- ^ Napoli, Приступљено 27. 4. 2013.
- ^ Први идол Партенопеиа, Приступљено 27. 4. 2013.
- ^ Почетком 30-их, Приступљено 27. 4. 2013.
- ^ а б в г Наполијеви играчи-статистике, Приступљено 27. 4. 2013.
- ^ Историја Наполија- od (1904-1960), Приступљено 27. 4. 2013.
- ^ Историја Купа Италије, Приступљено 27. 4. 2013.
- ^ Победници Англо-Италијанског Лига купа, Приступљено 27. 4. 2013.
- ^ Статистика играча Наполија, Приступљено 27. 4. 2013.
- ^ Победници Купа УЕФА, Приступљено 27. 4. 2013.
- ^ Наполи је прогласио банкрот, Приступљено 27. 4. 2013.
- ^ Серија Б- нема доигравања, има пласман, Приступљено 27. 4. 2013.
- ^ UEFA-Kup Vllaznia, Приступљено 27. 4. 2013.
- ^ Пиа и Денис за победу, Приступљено 27. 4. 2013.
- ^ Italian Football | Footballitaliano.org, Приступљено 27. 4. 2013.
- ^ „La Prima Squadra“ (на Italian). SSCNapoli.it Приступљено 21. 9. 2010.
- ^ „Omaggio al Napoli di Giovanni Armillotta“ (на Italian). Gloria Eterna Al Napoli. 24. 6. 2007..
- ^ Напуљ фудбал, Приступљено 27. 4. 2013.
- ^ Који је твој надимак? Надимци фудбалских клубова, Приступљено 27. 4. 2013.
- ^ Грб провинције Напуља, Приступљено 27. 4. 2013.
- ^ Кратка историја Наполијевих раних коријена, Приступљено 27. 4. 2013.
- ^ Наполијева историја, Приступљено 27. 4. 2013.
- ^ Историја Партенопеа, Приступљено 27. 4. 2013.
- ^ Центар Напуља, Италија, Приступљено 27. 4. 2013.
Спољашње везе [уреди]
