ФК Наполи

Из Википедије, слободне енциклопедије
Наполи
S.S.C. Napoli logo.svg
Пуно име Società Sportiva Calcio Napoli
Надимак Azzurri (плави)
Partenopei (Наполитанци)
Основан 1926
стадион Стадион Сао Пауло, Напуљ
(капацитет: 60.240)
Председник Италија Аурелио Де Лаурентис
Менаџер Италија Рафаел Бенитез
Лига Серија А
2012/13. Серија А, 2.
Тимске боје Тимске боје Тимске боје
Тимске боје
Тимске боје
 
Домаћи дресови
Тимске боје Тимске боје Тимске боје
Тимске боје
Тимске боје
 
Гостујући дресови
Тимске боје Тимске боје Тимске боје
Тимске боје
Тимске боје
 
Трећи дресови

ФК Наполи (итал. 'Società Sportiva Calcio Napoli') је италијански професионални фудбалски клуб са седиштем у Напуљу, Кампанија који је основан 1904. године.[1] Клуб је током највећег дела своје историје био у врху италијанског фудбала,[1] и тренутно игра у Серији А.

Наполи је био победник Серије А два пута, први пут у сезони 1986/87. а други пут у сезони 1989/90. Осим тога, пет пута је освојио Куп Италије. Од међународних трофеја Наполи је у сезони 1988/89. освојио Куп УЕФА и Интертото куп 2008. Наполи је девети клуб по успешности у историји италијанског фудбала и најуспешнији клуб у јужној Италији.[2]

Клуб је од првог појављивања 1904. имао неколико промена имена; једна од њих догодила се после спајања с клубом Internazionale Napoli. Најновија се промена догодила 2004, када је клуб отишао у стечај. Филмски продуцент Аурелио Де Лаурентис оснива нови клуб под именом Napoli Soccer. Почетком 2006. Де Лаурентис је вратио старо име клубу под називом Società Sportiva Calcio Napoli.

Историја[уреди]

Сер Томас Липтон оснивач Липтон купа

Клуб је основан као Naples Foot-Ball & Cricket Club 1904. године. Основали су га енглески морнар Вилијам Потс и његов сарадник М. Бејон. У његово оснивање били су укључени и Наполитанци, као што су Конфорти, Катерина и Салси Амадео.[3]. Изворна верзија дреса се састојала од небеско плавих дресова са тамноплавим пругама, те црним шортсевима.[1]. Године 1906. управа клуба је сматрала да је његово име предугачко па су га скратили у Naples Foot-Ball Club.

У почетним годинама Фудбалско првенство Италије је било ограничено само на клубове са севера, тако да су се јужни клубови такмичили против морнара или су играли у куповима као што је Липтон куп. У купу су се такмичили Наполи и U.S. Cittá di Palermo, а Наполи је освојио три трофеја. Године 1912. клуб се раздвојио на два дела. Један је био Naples Foot-Ball Club, а други Internazionale Napoli . У то време оба клуба су забележила прва учешћа у италијанском првенству, 1912/13. Иако су обе стране биле одушевљене такмичењем у региону Кампаније, клубови нису били успешни у такмичењима ван овог региона неколико година након Првог светског рата. Тада су одлучили да се уједине под именом Foot-Ball Club Internazionale-Napoli, познат и као FBC Internaples.[4]

Associazione Calcio Napoli[уреди]

За време председника клуба Ђорђа Аскарелија, клуб 23. августа 1926. мења име у Associazione Calcio Napoli. Након лошег почетка, Наполи почиње да остварује боље резултате захваљујући парагвајцу Атили Салустру који је био први прави херој навијача.[5] Био је одличан голгетер а и данас је најбољи стрелац у историји Наполија. Наполи је ушао у Серију А под вођством енглеског тренера Вилијама Гарбата[6], током наредних шест сезона клуб је остваривао добре резултате и на крају првенства је био у врху табеле. У сезонама 1932/33. и 1933/34. Наполи је био међу прва три клуба, а уз то су довели неколико одличних играча као што су Антонио Војак, Арналдо Сентименти и Карло Бускаља.[7] Са почетком Другог светског рата, Наполи почиње да назадује али ипак није испао из лиге 1939/40. због боље гол-разлике у односу на Лигурију.

Наполи је водио тешку битку за испадање свих ових година до краја 1942. и после испадања у Серију Б. Те исте године Наполи се сели са Стадиона Ђорђо Аскарели на Стадион Артуро Колана и остаје на њему и у Серији Б до краја рата. Касније се Наполи такмичи у Серији А, али је након две сезоне испао.[1] Клубу је био потребан подстицај за повратак у врх италијанског фудбала почетком 1950-их.[8] Упркос томе што је остваривао променљиве резулате, Наполи је остварио велике успехе у купу кад је победио Спал и освојио Куп Италије 1962., погоцима Корелија и Ронсона.[9]

Наполи у успону - средина шездестих[уреди]

Клуб 25. јуна 1964. мења име у Società Sportiva Calcio Napoli.[1] Током сезоне 1964/65. почиње успон и добрим резултатима осигурава повратак у Серију А. Под вођством бившег играча Бруна Пезаоле клуб осваја трофеј Куп Алпа и у тој повратничкој сезони завршава такмичење на трећем месту у Серији А.[1] Наполи је у сезони 1967/68. скоро дошао до титуле првака, али је на крају освојио друго место иза Милана. Тада су у њиховој екипи играли неки од најпопуларнијих играча свих времена ,Дино Зоф, Жозе Алтафини, Омар Сивори и домаћи играч Антонио Јулијано.[7] Јулијано је поставио до сада необорен рекорд по броју наступа за SSC Napoli.[7]

Добра игра Наполија, и током 70-их, одвела их је до трећих места у сезонама 1970/71. и 1973/74. Предвођени бившим играчем, Луизом Винисиом, Наполи је осигурао улазак у Куп УЕФА; у сезони 1974/75. стигао је до трећег кола где је испао од Порта резултатом 2-0. Исте сезоне, Наполи је освојио друго место у Серији А, само два бода иза тадашњег првака Јувентуса. Солидне игре домаћих локалних играча, као што су Ђузепе Брусколети, Антонио Јулијано и Салваторе Еспозито уз голове Ђузепеа Саволдија довеле су до успона у том периоду.[7]

Победом против Саутхемптона са 4-1 освојен је Англо-Италијански Лига куп[10]. Наполи је ушао у такмичење Куп победника купова у сезони 1976/77, и стигао је до полуфинала. Тада је клуб освојио свој други Куп Италије у сезони 1975/76. На путу до финала избацили су Милан и Фиорентину, а у финалу су са лакоћом свладали Верону са 4-0.[1] У односу на италијанску лигу, Наполи је био врло константна екипа која је увек била при врху, тачније међу првих шест током касних 70-их. Такође су почетком 1980-их, тачније прве две сезоне били у врху, где су у сезони 1980/81 завршили на трећем месту, међутим сезоне 1983/84 борили су се за опстанак у Серији А.

Марадонина ера[уреди]

Наполи је уздрмао свет рекордним трансфером, када је у лето 1984. довео Дијега Марадону за 6,9 милиона енглеских фунти из Барселоне. Екипа је постепено поновно изграђена, са људима попут Ћире Фераре, Салватореа Бањија и Фернанда Де Наполија.[11]

Ова екипа је била спремна да победи свакога, и у сезони 1985/86. су освојили треће место у Серији А, али то их није задовољило. Током следеће сезоне 1986/87. освајају све што су могли а то је била најбоља сезона у историји Наполија. Освојили су „дуплу круну“, победивши у Серији А, а затим су у финалу Купа Италије победили Аталанту из Бергама са 4:0.[1] Будући да то није успело ниједној екипи из јужне Италије, Наполитанци су се окренули Дијегу Марадони који је за њих постао фудбалска икона.

Међутим, клуб те сезоне није остварио запажен резултат у Купу УЕФА. У следећој сезони завршили су на другом месту Серије А. Поново се такмичи у Купу УЕФА 1988/89, и осваја свој први европски трофеј.[1] На путу до финала поражени су Јувентус и Бајерн Минхен. Наполи је у током финална два сусрета био бољи од Штутгарта са 5:4. Голове за Наполи су постигли Карека, два гола, а Дијего Марадона, Ћиро Ферара и Аламео по један.[12]

Наполи је освојио своју другу титулу у Серији А у сезони 1989/90, након што су у трци за титулу били бољи од Милана са два бода предности.[1]

На Светском првенству у Италији 1990, Аргентина је играла у полуфиналу са Италијом. Будући да је утакмица завршена нерешеним резултатом, изводили су се једанаестерци а победнички једанаестерац за пролаз Аргентине постигао је управо Дијего Марадона. Италијани му то никада нису опростили, а Фудбалски савез Италије је наредио допинг контролу, на којој је Марадона пао и добио је забрану играња од 15 месеци.

Наполи је без Марадоне освојио Суперкуп Италије, победом против Јувентуса од 5:1, који је уједно и његов последњи трофеј.

Пропаст и успон[уреди]

Иако је клуб у сезони 1991/92. завршио на четвртом месту, Наполи је постепено након те сезоне почео пропадати, у финансијском смислу и на терену. Играчи као што су Ђанфранко Зола, Данијел Фонеска и Карека су напустили клуб до 1994. Упркос томе, Наполи се квалификовао за Куп УЕФА 1994/95, где је стигао до трећег кола, а у сезони 1996/97. играло је у финалу Купа Италије где су изгубио са 3:1 против Виченце. Наполијева форма у лиги је значајно пала, и испали су у Серију Б, са свега две победе у целој сезони. Клуб се већ у року од године дана вратио у Серију А. Након тога у сезони 1999/2000 водио је тешку борбу након које поново испада у Серију Б. Следеће сезоне није да се поново врати, што се одразило и на финансијско стање клуба. У августу 2004., Наполи је прогласио стечај због дугова од 70 милиона евра.[13] Филмски продуцент Аурелио Де Лаурентис се побринуо да Напуљ не остане без фудбала. Обнавља клуб под именом 'Napoli Soccer', будући да није могао да користи старо име. Фудбалски савез Италије је избацио Наполи у Серију Ц1, где није искоришћена шансу за пласман у Серију Б поразом у плеј-офу са 2:1 од локалног конкурента Авелина.[1]

Упркос чињеници да је Наполи морао играти у тако ниском фудбалском рангу, имао је већу посећеност на стадионима него већина клубова из Серије А. Промоцији првака из Серије Ц присуствовало је више од 51.000 гледалац, што је за данашњи фудбал необорив рекорд који ће се тешко срушити. Седеће сезоне, као другопласирани у Серији Б клуб се враћа у Серију А, а Аурелио Де Лаурентиис откупио права за Наполијево старо име, те је клуб у мају 2006. преименован у Società Sportiva Calcio Napoli. Након само једне сезоне у Серији Б, Наполи се пласирао у Серију А, иза Јувентуса, али испред Ђенове која се такоше пласирала у виши ранг такмичења.[14] Наполи је у сезони 2007/08, први пут наступио у Серији А од испадања 2001.[1] Клуб је сезону завршио на високом 8. месту, што му је било довољно да осигура квалификације у трећем колу Интертото купа.

Наполи је у Интертото купу играо против Паниониса којег је два пута победио резултатом по 1:0, у гостима и код куће за свој први европски трофеј након 20 година, и свој први трофеј након уласка у Серију А, 2006. године. Тај успех му је омогућио играње у 2. коло квалификација за Купа УЕФА, где је играо са албанским прваком Влазнијом, ког је у гостима победио са 3:0,[15][16]. Наполи је на домаћем терену на Стадиону Сан Паолу, победио албанског првака са 5:0. Два гола је постигао Ринаудо, по један Пие, Лавезија и Хамшик. Том победом осигурао је такмичење у 1. колу Купа УЕФА, где је играо са португалском Бенфиком.[17]. У првој утакмици Наполи је као домаћин победио је са 3:2,[1], али је у реваншу играо 0:2,[2] што га је избацило из овогодишњег такмичења укупним резултатом 4:3 за Бенфику.

Хронологија Наполија по сезонама[уреди]

Историја по сезонама ФК Наполија
  • 1904: Оснивање клуба Naples Foot-Ball & Cricket Club.
  • 1906: Преименовање клуба у Naples Foot-Ball Club.
  • 1912: Оснивање новог клуба Unione Sportiva Internazionale Napoli.
  • 1912/13: Naples је испао у почетку такмичења, a Интернационале Наполи је елиминисан у финалу Јужне Лиге.
  • 1913/14: Naples је испао у почетку такмичења а Интернационале Наполи је елиминисан у финалу Јужне Лиге.
  • 1914/15: Такмичење није одржано до краја.
  • 1919/20: Naples је елиминисан у групи, a Интернационале Наполи је елиминисан у полуфиналу Центро-суда.
  • 1920/21 Интерназионале Наполи је елиминисан у финалу такмичења, Naples је елиминисан у полуфиналу Центро-суда.
  • 1921/22: Naples и Интерназионале Наполи су елиминисани на почетку такмичења.
  • 1922: Уједињење Naplesa и Интернационале Наполија под именом Foot-Ball Club Internaples.
  • 1922/23: Internaples је елиминисан у полуфиналу Јужне Лиге.
  • 1923/24: Internaples је елиминисан у полуфиналу Јужне Лиге.
  • 1924/25: Internaples је елиминисан у почетку такмичења.
  • 1925/26: Internaples је елиминисан у финалу Јужне Лиге.

  • 1. августа 1926: Оснивање клуба Associazione Calcio Napoli.
  • 1926/27: 10° у групи А Националне дивизије.
  • 1927/28: 9° у групи А Националне дивизије.
  • 1928/29: 8° у групи Б Националне дивизије.
  • 1929/30: 5° у Серији А
  • 1930/31: 6° у Серији А.
  • 1931/32: 9° у Серији А
  • 1932/33: 3° у Серији А.
  • 1933/34: 3° у Серији А
  • 1934/35: 7° у Серији А
  • 1935/36: 8° у Серији А
  • 1936/37: 13° у Серији А.
  • 1937/38: 10° у Серији А
  • 1938/39: 5° у Серији А.
  • 1939/40: 13° у Серији А.
  • 1940/41: 7° у Серији А.
  • 1941/42: 15° у Серији А. Повратак у Серију Б.
  • 1942/43: 3° у Серији Б.
  • 1943-45:Првенство није играно због Другог светског рата.
  • 1945/46: 1° у Јужној лиги. Промоција у Серију А. 5° у финалној групи Националне дивизије.
  • 1946/47: 8° у Серији А
  • 1947/48: 21° у Серији А, Фудбалски савез Италије их избацио због илегалних ствари. Повратак у Серију Б.
  • 1948/49: 5° у Серији Б.
  • 1949/50: 1° у Серији Б. Пласман у Серији А.
  • 1950/51: 6° у Серији А.
  • 1951/52: 6° у Серији А.
  • 1952/53: 4° у Серији А.
  • 1953/54: 5° у Серији А.
  • 1954/55: 6° у Серији А.
  • 1955/56: 14° у Серији А.
  • 1956/57: 11° у Серији А.
  • 1957/58: 4° у Серији А.
  • 1958/59: 7° у Серији А.
  • 1959/60: 13° u у Серији А.
  • 1960/61: 17° у Серији А. Повратак у Серију Б.
  • 1961/62: 2° у Серије Б. Пласман у Серију А.

Coccarda Coppa Italia.svg Освајачи Купа Италије (1. титула).

  • 1962/63: 16° у Серији А. Повратак у Серије Б.
  • 1963/64: 8° у Серији Б.
  • 1964: Клуб је промијенио име у Società Sportiva Calcio Napoli.
  • 1964/65: 2° у Серији А. Пласман у Серији А.
  • 1965/66: 3° у Серији А. Победници Купа Алпа (1. титула).
  • 1966/67: 4° у Серији А.
  • 1967/68: 2° у Серији А.
  • 1968/69: 7° у Серији А.
  • 1969/70: 6° у Серији А.
  • 1970/71: 3° у Серији А.
  • 1971/72: 8° у Серији А.
  • 1972/73: 9° у Серији А.
  • 1973/74: 3° у Серији А.
  • 1974/75: 2° у Серији А.
  • 1975/76: 5° у Серији А.

Coccarda Coppa Italia.svg Освајачи Купа Италије (2. титула).

  • 1976/77: 7° у Серије А. Победници Англо-италијанског Лига купа (1. титула).
  • 1977/78: 6° у Серији А.
  • 1978/79: 6° у Серији А.
  • 1979/80: 11° у Серији А.
  • 1980/81: 3° у Серији А.
  • 1981/82: 4° у Серији А.
  • 1982/83: 10° у Серији А.
  • 1983/84: 11° у Серији А.
  • 1984/85: 8° у Серији А.
  • 1985/86: 3° у Серији А.
  • 1986/87: Scudetto.svg Прваци Италије (1. титула).

Coccarda Coppa Italia.svg Освајачи Купа Италије (3. титула).

  • 1987/88: 2° у Серији А.
  • 1988/89: 2° у Серији А. Победници Купа УЕФА (1. титула).
  • 1989/90: Scudetto.svg Прваци Италије (2. титула).
  • 1990/91: 8° у Серији А Supercoppaitaliana.png Победници Суперкупa Италије (1. титула).
  • 1991/92: 4° у Серији А.
  • 1992/93: 11° у Серији А.
  • 1993/94: 6° у Серији А.
  • 1994/95: 7° у Серији А.
  • 1995/96: 12° у Серији А.
  • 1996/97: 13° у Серији А.
  • 1997/98: 18° у Серији А. Повратак у Серију Б.
  • 1998/99: 9° у Серији Б.
  • 1999/00: 2° у Серији Б. Пласман у Серију А.
  • 2000/01: 16° у Серији А. Повратак у Серију Б.
  • 2001/02: 5° у Серији Б.
  • 2002/03: 16° у Серији Б.
  • 2003/04: 14° у Серији Б.
  • 2004: Преименовање клуба из Società Sportiva Calcio Napoli; у Napoli Soccer када су испали у Серију Ц1.
  • 2004/05: 3° у Серији Ц1 група Б. Испали у доигравању.
  • 2005/06: 1° у Серији Ц1 група Б. Пласман у Серију Б.
  • 2006: Клуб враћа своје старо име Società Sportiva Calcio Napoli.
  • 2006/07: 2° у Серији Б. Пласман у Серију А.
  • 2007/08: 8° у Серији А.
  • 2008/09: 12° у Серији А.
  • 2009/10: 6° у Серији А.
  • 2010/11: 3° у Серији А.
  • 2011/12: 5° у Серији А.

Coccarda Coppa Italia.svg Освајачи Купа Италије (4. титула).

  • 2012/13: 2° у Серији А.
  • 2013/14: 3° у Серији А.

Coccarda Coppa Italia.svg Освајачи Купа Италије (5. титула).

Састав у сезони 2013/14.[уреди]

стање 8. новембар 2013.[18]

Бр. Позиција Играч
1 Бразил Г Рафаел
2 Француска O Антони Ревељер
3 Бразил O Бруно Увини
5 Уругвај H Мигел Бритос
7 Шпанија H Хосе Каљехон
11 Италија O Кристијан Мађо
13 Италија C Давид Барити
14 Белгија H Дрис Мертенс
15 Италија Г Роберто Коломбо
11 Италија O Кристијан Мађо
17 Словачка H Марек Хамшик
18 Колумбија O Хуан Камило Зуњиха
Бр. Позиција Играч
22 Аргентина H Езекијел Лавеци
23 Уругвај C Валтер Гаргано
28 Италија O Паоло Канаваро (капитен)
29 Застава Републике Македоније H Горан Пандев
99 Италија H Кристијано Лукарели

Повучени бројеви[уреди]

Председници[уреди]

Тренери[уреди]

Хронолошки списак тренера клуба од 1926. године:[19]

 
Име Држава Година
Антонио Кројцер Аустрија 1926–1927
Бино Скаса Аустрија 1927
Техничка комисија;
Ролф Штајгер
Ђовани Териле
Ференц Молнар

Аустрија
Италија
Мађарска
1927–1928
Ото Фишер Аустрија 1928–1929
Вилијам Гарбут Енглеска 1929–1935
Карољ Чапкај Мађарска 1935–1936
Анђело Мтеа Италија 1936–1938
Јуџин Пејер Енглеска 1938
Паоло Јодиче Италија 1938–1939
Адолфо Балончиере Италија 1939–1940
Антонио Војак Хрватска Италија 1940–1943
Ђузепе Иноченти Италија 1943
Рафаеле Сансоне Уругвај Италија 1945–1946
Атила Салустро
Ђовани Векина
Парагвај Италија
Италија
1947–1948
Арландо Сантинели Италија 1948
Феличе Пласидо Борел
Паоло Јодиче
Италија
Италија
1948–1949
Доменико Матиоли
Луиђи Де Манес
Италија
Италија
1949
Виторио Мозеле Италија 1949
Ералдо Монцељо Италија 1949–1956
Амадео Амадеи Италија 1956–1959
Анибале Фроси Италија 1959
Амадео Амадеи Италија 1959–1961
Амадо Амадеи
Ренато Чезарини
Италија
Аргентина Италија
1961
Атила Салустро Парагвај Италија 1961
Фјораванте Балди Италија 1961–1962
Бруно Пезаола Аргентина 1962
Бруно Пезаола
Ералдо Монцељо
Аргентина
Италија
1962–1963
Роберто Леричи Италија 1963–1964
Ђовани Молино Италија 1964
Бруно Пезаола Аргентина 1964–1968
Ђузепе Кјапела Италија 1968–1969
Еђидио Ди Костанцо Италија 1969
Ђузепе Кјапела Италија 1969–1973
Луиз Винисио Бразил 1973–1976
Алберто Дел Фрати Италија 1976
Бруно Пезаола Аргентина 1976–1977
 
Име Држава Година
Розарио Ривелино Италија 1977
Ђовани Ди Марцио Италија 1977–1978
Луиз Винисио Бразил 1978–1980
Анђело Сормани Италија Бразил 1980
Рино Маркези Италија 1980–1982
Масимо Ђакомини Италија 1982
Бруно Пезаола Аргентина 1982–1983
Пјетро Санти Италија 1983–1984
Рино Маркези Италија 1984–1985
Отавио Бјанки Италија 1985–1989
Алберо Бигон Италија 1989–1991
Клаудио Ранијери Италија 1991–1993
Отавио Бјанки Италија 1993
Марчело Липи Италија 1993–1994
Винченцо Гверини Италија 1994
Вујадин Бошков
Жарбас Фаустињо Кане
Flag of FR Yugoslavia.svg
Бразил
1994–1995
Вујадин Бошков
Алдо Сенсибле
Flag of FR Yugoslavia.svg
Италија
1995–1996
Луиђи Симони Италија 1996–1997
Винченцо Монтефуско Италија 1997
Бортоло Мути Италија 1997
Карло Мацоне Италија 1997
Ђовани Галеоне Италија 1997–1998
Винченцо Монтефуско Италија 1998
Ренцо Уливијери Италија 1998–1999
Винченцо Монтефуско Италија 1999
Валтер Новелино Италија 1999–2000
Здењек Земан Чешка 2000
Емикијано Мондоника Италија 2000–2001
Луиђи Де Канио Италија 2001–2002
Франко Коломба Италија 2002
Серђо Бузо Италија 2002
Франко Скољо Италија 2002–2003
Франко Коломба Италија 2003
Андреја Агостинели Италија 2003
Луиђи Симоне Италија 2003–2004
Ђампјетро Вентура Италија 2004
Едоардо Реја Италија 2005–2009
Роберто Донадони Италија 2009
Валтер Мацари Италија 2009–2013
Рафаел Бенитез Шпанија 2013–

Познати играчи[уреди]

Италија Италија

 

Аргентина Аргентина

Бразил Бразил

 

Уругвај Уругвај

Шведска Шведска

Парагвај Парагвај

Холандија Холандија

Француска Француска

Хрватска Хрватска

 

Играчи са највише утакмица и голова[уреди]

Највише утакмица
Играч Држава Наступа
1 Антонио Јулијано Застава Италије Италија 394
2 Ђузепе Брусколоти Застава Италије Италија 387
3 Морено Ферарио Застава Италије Италија 310
4 Атила Салустро Застава Италије Италија / Застава Парагваја Парагвај 273
5 Бруно Грамаља Застава Италије Италија 273
6 Карло Бускаља Застава Италије Италија 259
7 Отавио Бугати Застава Италије Италија 256
8 Ћиро Ферара Застава Италије Италија 247
9 Бруно Песаола Застава Аргентине Аргентина 240
10 Арналдо Сантименти Застава Италије Италија 227
Најбољи стрелци
Играч Држава Голова
1 Атила Салустро Застава Италије Италија / Застава Парагваја Парагвај 118
2 Антонио Војак Застава Италије Италија / Застава Хрватске Хрватска 102
3 Дијего Марадона Застава Аргентине Аргентина 81
4 Карека Застава Бразила Бразил 73
5 Жозе Алтафини Застава Италије Италија / Застава Бразила Бразил 71
6 Луис Виницио Застава Бразила Бразил 69
7 Кане Застава Бразила Бразил 56
8 Ђузепе Саволди Застава Италије Италија 52
9 Хеси Џепсон Застава Шведске Шведска 42
10 Амадео Амадеи Застава Италије Италија 47

Боје, ознаке и надимци[уреди]

Како је Напуљ приморски град, боје клуба увек су биле повезане са плавом бојом, које обележавају Напуљски залив.[20] У почетку свог настајања, када је Наполи, носио име Наполи ФБЦ, боје клуба чиниле су две нијансе плаве боје. Од 1920-их, Фудбалска репрезентација Италије је, по узору на њих, преузела плаву боју на своје дресове, и тако је Наполи делио свој надимак азури са Фудбалском репрезентацијом Италије.[21]

Један од надимака Наполија, био је I ciucciarelli, (малени магарци), тај надимак су добили након врло, врло лоших игара, током сезоне 1926/27. Тај назив је значио изузетно нешто погрдно, но како је Наполијев знак у то вријеме био необуздани црни коњ,[22] клупска је управа магараца ипак усвојила као маскоту клуба, те су је прозвали O Ciuccio, а приказивали су је с поносом.[23]

Ознака клуба на дресовима и на грбу је била велико слово N, смештеним унутар круга, око којег пише Internazionale Napoli,[24] а сличан се дизајн налази и на њиховом дресовима. Клуб је усвојио слово N, као ознаку, за њихов клуб, али га је Наполи с временом мало изменио, како се иторија клуба мењала. Главна разлика је била та да је слово N било беле боје, а око круга и унутар круга су биле две нијансе плаве боје.

Partenopei је био популаран надимак клуба, као и за људе из околине града.[25] Тај назив је изведен из грчке митологије, где је сирена Партенопеа покушала да очара једног од јунака приче, Одисеја на броду, крај острва Капри. У причи Одисеј, је рекао својим људима да га привежу за брод, тако да се може одупрети песмама сирена. Како Партенопе није могла живети без љубави, она потопи себе, те је њено тело, како прича каже, испливало на обали града Напуља.[26]

Екстремни навијачи Наполија на стадиону Сао Паоло.

Успеси[уреди]

Национални[уреди]

  • Scudetto.svg Серија А :
    • Првак (2) : 1986/87, 1989/90.
    • Другопласирани (5) : 1967/68, 1974/75, 1987/88, 1988/89, 2012/13.
  • Coccarda Coppa Italia.svg Куп Италије :
    • Освајач (5) : 1961/62, 1975/76, 1986/87, 2011/12, 2013/14.
    • Финалиста (4) : 1971/72, 1977/78, 1988/89, 1996/97.
  • Serija B.png Серија Б :
    • Првак (2) : 1945/46 (заједно са Баријем), 1949/50.
    • Другопласирани (4) : 1961/62, 1964/65, 1999/00, 2006/07.
  • Thomas Lipton 1.jpg Липтон куп :
    • Освајач (3) : 1909, 1911, 1914.
    • Финалиста (3) : 1910, 1912, 1913.

Европски[уреди]


Референце[уреди]

  1. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к Историја, Приступљено 27. 4. 2013.
  2. ^ Вечна табела, Приступљено 27. 4. 2013.
  3. ^ Napoli Football Club, Приступљено 27. 4. 2013.
  4. ^ Napoli, Приступљено 27. 4. 2013.
  5. ^ Први идол Партенопеиа, Приступљено 27. 4. 2013.
  6. ^ Почетком 30-их, Приступљено 27. 4. 2013.
  7. ^ а б в г Наполијеви играчи-статистике, Приступљено 27. 4. 2013.
  8. ^ Историја Наполија- od (1904-1960), Приступљено 27. 4. 2013.
  9. ^ Историја Купа Италије, Приступљено 27. 4. 2013.
  10. ^ Победници Англо-Италијанског Лига купа, Приступљено 27. 4. 2013.
  11. ^ Статистика играча Наполија, Приступљено 27. 4. 2013.
  12. ^ Победници Купа УЕФА, Приступљено 27. 4. 2013.
  13. ^ Наполи је прогласио банкрот, Приступљено 27. 4. 2013.
  14. ^ Серија Б- нема доигравања, има пласман, Приступљено 27. 4. 2013.
  15. ^ UEFA-Kup Vllaznia, Приступљено 27. 4. 2013.
  16. ^ Пиа и Денис за победу, Приступљено 27. 4. 2013.
  17. ^ Italian Football | Footballitaliano.org, Приступљено 27. 4. 2013.
  18. ^ „La Prima Squadra“ (на Italian). SSCNapoli.it Приступљено 21. 9. 2010.. 
  19. ^ „Omaggio al Napoli di Giovanni Armillotta“ (на Italian). Gloria Eterna Al Napoli. 24. 6. 2007.. Archived from the original on 26. 10. 2009.. 
  20. ^ Напуљ фудбал, Приступљено 27. 4. 2013.
  21. ^ Који је твој надимак? Надимци фудбалских клубова, Приступљено 27. 4. 2013.
  22. ^ Грб провинције Напуља, Приступљено 27. 4. 2013.
  23. ^ Кратка историја Наполијевих раних коријена, Приступљено 27. 4. 2013.
  24. ^ Наполијева историја, Приступљено 27. 4. 2013.
  25. ^ Историја Партенопеа, Приступљено 27. 4. 2013.
  26. ^ Центар Напуља, Италија, Приступљено 27. 4. 2013.

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :