Фронтотемпорална лобарна дегенерација

С Википедије, слободне енциклопедије
Фронтотемпорална лобарна дегенерација
Класификација и спољашњи ресурси
Специјалностпсихијатрија, неурологија, неуропсихологија
ОМИМ600274
ДисеасесДБ10034
МеСХД003704

Фронтотемпорална лобарна дегенерација (скраћено ФТЛД) је назив за клиничку слику (синдром) који обухвата скуп различитих неуродегенеративних болести које захватају чеоне и слепоочне режњеве мозга, са примарним обележјима попут поремећеног понашања и потешкоћа у језичким способностима. Она је неуропатолошки супстрат већине фронтотемпоралних деменција, која се јавља код болесника до 65. године живота, чинећи тиме ток болести посебно тешким који оставља особу без основних људских карактеристика, често у врхунцу њиховог живота.

Код око половине оболелих у њеној основи се налази наследна болест, која се повезује најчешће са мутацијом МАПТ гена (који има две хаплогрупе, Х1 и Х2, у којима се ген појављује у обрнутим оријентацијама. Хаплогроуп Х2 је уобичајена само у Европи и код људи европског порекла. Док је хаплогрупа Х1 повезана са повећаном вероватноћом одређених деменција, као што је Алцхајмерова болест).

По учесталости друга је врста деменције уз Алцхајмерову болест, од које се разликује по томе што амнестички синдром није доминантан у ранијим стадијумима болести.

Болест обухвата спектар клинички, патолошки и генетски разнличитих неуродегенеративних поремећаја мозга, код којих се у зависности од анатомске расподеле патолошких промена може разликовати више клиничких синдрома: бихевиорална (фронтална) варијанта ФТЛД-а, прогресивна нефлуентна афазија, семантичка деменција и др.

Најважнији тип фронтотемпоралне лобарне дегенерације назива се фронтотемпорална лобарна дегенерација — тау (скраћено ФТЛД — тау), имајући у виду да се код тог типа болести (са неколико различитих подтипова тауопатија) у неуронима и глија ћелијама таложе патолошки тау протеини повезани са микротубулама (МАП).[а]

Овом болешћу због које се велики број пацијената јавља за помоћ тек онда када болест узме маха, у наредним деценијама почеће да личи на епидемију, јер су погођени не само болесници већ и ближњи оболелих чији живот постаје пакао, а праве стратегије како да им се помогне још увек нема.

Епидемиологија[уреди | уреди извор]

Морбидитет

Преваленција фронтотемпоралне лобарне дегенерације варира између 2,7/100.000 у Холандији,[2] и 15,1/100.000 у Уједињеном Краљевству.[3] Иако су обдукције на пацијентима који су боловали од деменције показале да се у 5% случајева радило о фронтотемпоралнеој лобарној дегенерацији,[4][5] сматра се да је учесталост болести већа из разлога што су спроведене студије претходиле, данас модерним молекуларним техникама које се с почетка 21. века користе за дијагнозу фронтотемпоралне лобарне дегенерације.

Морталитет

Средње преживљавање код оболелих од фронтотемпоралне лобарне дегенерације износи 6 до 11 година, од почетка симптома, и 3 до 4 године од постављања дијагнозе.[6][7] Различити клинички облици болести такође показују и разлике у дужини преживљена, па тако:

  • облици који захватају моторне неуроне имају најкраће средње преживљење које износи 1,2 до 1,4 године од постављања дијагнозе,
  • бихевиорални облик је повезан са средњим преживљавањем који у просеку износи 8,7 година од почетка симптома, док,
  • семантичка деменција показује најдуже средње преживљење које је од 11,9 година.

У закључку — преживљење фронтотемпоралне лобарне дегенерације је краће, а когнитивно и функционално опадање је брже него у Алцхајмеровој болести.[3][8][9][10]

Старосне разлике

Иако се болест типично појављује у шестој деценији, симптоми се могу јавити у широком распону од тридесетих па до шездесетих година живота с тиме да пацијенти у доби од 65 година чине чак 20-25% свих случајева фронтотемпоралне лобарне дегенерације.[3][8][11]

Епидемиолошки подаци указују да је фронтотемпорална лобарна дегенерација чест узрок пресенилних деменција с преваленцијом која прати Алцхајмерову болест.[3] .

Полне разлике

Дистрибуција фронтотемпоралне лобарне дегенерације по полу варира у различитим клиничким синдромима, па се тако уочава већа заступљеност бихевиоралне варијанте и семантичке деменције код мушког пола, док жене чешће болују од примарне прогресивне афазије.[3][8][11][9]

Етиопатогенеза[уреди | уреди извор]

Фронтотемпорална лобарна дегенерација (ФТЛД) је четврта група деменција по учесталости са преваленцијом од 3 до 10%, и једна од најчешћих пресенилних деменција, с почетком симптома у 45. до 65. години живота, када је преваленција 15 до 22 на 100.000 становника.

У 30-60% обољелих налази се наследна подлога, што се најчешће повезује с мутацијом МАПТ (енгл. Мицротубуле Ассоциатед Протеин Тау) гена на хромозому 17,[12] или је код спорадичних форми непозната етиологија.

Фронтотемпорална лобарна дегенерација обухвата спектар клинички, патолошки и генетски разноликих неуродегенеративних поремећаја фронталног (чеоног) и темпоралног (слепоочног) режња.

Хистопатологија[уреди | уреди извор]

Тау-позитивни облик ФТЛД, који показује цитоплазматске хиперфосфорилисане тау инклузије у неуронима (Пицкова телешца) и разгранате астроглијалне наставке

Постмортално се код болесника са фронтотемпоралном лобарном дегенерацијом уочава атрофија фронталних и темпоралних режњева, са поштедом задњих режњева и у каснијим стадијумима болести.

Микроскопски се уочава губитак пирамидних неурона и микровакуоларна дегенерација слојева II и III фронталног и темпоралног режња праћена различитим степенима глиозе. Доњи делови беле мождане масе показују губитак аксона, демијелинизацију и глиозу.[13][14]

Болесници са фронтотемпорално лобарном дегенерација и са њом повезаним болестима мотонеурона показују још обимнији губитак горњих и доњих мотонеурона и дегенерацију кортикоспиналног пута.[15] Већина фронтотемпорално лобарном дегенерацијом изазваних синдрома се може сврстати у две велике категорије, засноване на присутности или одсутности специфичних инклузијских тјлешаца:

  • фронтотемпорална лобарна дегенерација са тау инклузијама (ФТЛД-ТАУ) и
  • фронтотемпорална лобарна дегенерација са тау-негативним, убиквитин-позитивним и ТДП-43-позитивним инклузијама.

Мањи број случајева (5—10%) је тау и ТДП-43 негативан. Код већине тих случајева утврђена је присутност енгл. РНА-биндинг протеина фусед ин сарцома (ФУС) од којих су грађена инклузијска телешеца.[16]

Генетика[уреди | уреди извор]

Код фронтотемпоралне лобарне дегенерације у око 40% случајева установљена је породична склоност, која се код 10% наслеђује аутозомно доминантно.[17] У том смислу током дијагностике, у породичној анамнези треба обратити пажњу на постојање фронтотемпоралне лобарне дегенерација и амиотрофичне латералне склерозе (скраћено АЛС), као и на постојање психијатријских болести средње и старије животне доби, Алцхајмерове болести и паркинсонизма, имајући при томе у виду да се фронтотемпорална лобарна дегенерација често може замени са њима. Породично се најчешће наслеђује бихевиорална (фронтална) варијанта фронтотемпоралне лобарне дегенерације (скраћено бвФТЛД) и фронтотемпорална лобарна дегенерација — амиотрофична латерална склероза (скраћено ФТЛД-АЛС), а најмање семантичка деменција (скраћено СД).

Први ген повезан са фронтотемпоралном лобарном дегенерацијом био је МАПТ (протеин тау повезан с микротубулима) ген на 17q21-22, повезан са ФТДП-17 и са тау позитивном хистологијом. Касније је откривен и ПГРН ген повезан са ФТДП-17 негативном тау хистологијом.[18] До данас је откривено преко 40 мутација МАПТ гена и око 70 мутација ПГРН гена које су одговорне за већину облика породичне фронтотемпоралне лобарне дегенерације.

Клинички облици[уреди | уреди извор]

Неуропатолошка анализа ткива мозга болесника са ФТЛД-ТДП. Убикуитин имунохистохемија у случајевима породичног ФТЛД-ТДП показује обољење (а) неурита и неуронских цитоплазматских инцлузија у површинском церебралном неокортексу, (б) неуронске цитоплаземске инцлузије у ћелијама гранулома хипокампалног дентата, и (ц) неуронске интрануклеарне инцлузије у церебралном неокортексу)

У зависности од анатомске расподеле патолошких промена може се разликовати више клиничких синдрома:

  • Бихевиорална (фронтална) варијанта фронтотемпоралне лобарне дегенерације (енгл. бехавиоурал-вариант (фронтал-вариант) фронтотемпорал лобар дегенератион (бвФТЛД или фвФТЛД) — повезана предоминантно са симетричном дегенерацијом кортекса фронталног режња и карактеристичним променама у личном понашању;
  • Семантичка деменција (енгл. семантиц дементиа (СД) која је повезана са асиметричном селективном, кортикалном атрофијом и хипометаболизмом предњег и доњег дела темпоралног режња (чешће левог), и испољава се течним говором, очуваном продукцијом говора, сензоричном афазијом и губитком семантичког памћења;
  • Прогресивна нефлуентна афазија (енгл. прогрессиве нонфлуент апхасиа – (ПНФА) — повезана је са асиметричним променама само доминантне хемисфере, и карактерише је изоловани поремећај продукције говора;
  • Фронтотемпорална лобарна дегенерација са болешћу мотонеурона;
  • Хередитарна фронтотемпорална лобарна дегенерација са паркинсонизмом повезана са хромозомом 17q21.1 (ФТДП-17, енгл. ФТЛД wитх паркинсонисм линкед то цхромосоме 17) — карактеристичним променама понашања, когнитивним пропадањем и екстрапирамидним феноменима;
  • Кортикобазална дегенерација (енгл. цортицобасал дегенератион - ЦБД) — означена унилатералном апраксијом и ригидношћу удова и трупа, дистонијом, постуралном нестабилношћу, миоклонусом, супрануклеарном парализом погледа, афазијом и психичким и когнитивним потешкоћама.

Преклапање клиничких синдрома[уреди | уреди извор]

Постоји и могућност и преклапања клиничких синдрома, која је откривена,[19] захваљујући напредку у генетици, биохемији и молекуларној биологији, који је довео до промена у дефинисању ФТЛД-а (који се деведесетих година 20. века заснивао на ограниченим атрофијама фронталног и темпоралног режња и неспецифичним хистопатолошким променама), омогућивши јасно препознавање хистопатолошких подврста фронтотемпоралне лобарне дегенерације:

ФТЛД-тау[уреди | уреди извор]

Фронтотемпорална лобарна дегенерација — са тау—позитивним инклузијама (ФТЛД-тау);

ФТЛД-ТДП (ФТЛД-У)[уреди | уреди извор]

Фронтотемпорална лобарна дегенерација — са тау—негативним, убиквитин-позитивним и ТДП-43- позитивним инклузијама (ФТЛД-ТДП)

Тип А
Тип Б
Тип C
Тип D

ФТЛД-ФУС[уреди | уреди извор]

Фронтотемпорална лобарна дегенерација — са ФУС-позитивним инклузијама (ФТЛД-ФУС). Ове промене су присутне у кортексу, медули, хипокампусу и моторним ћелијама кичмене мождине и XII кранијалном живцу.[20]

Улога тау инклузија у кохезији микротубула
Тау инклузије у здравом и оболелом неурону

Клиничка слика[уреди | уреди извор]

Међу првим сигналима да нешто није у реду са болесником је када осн заборавља с ким је разговарао телефоном, ко му је био у гостима, када почне да „губи” ствари, а онда крене да оптужује децу и рођаке да га поткрадају, или крене у шетњу и не може да се оријентише где се налази. Ове појаве, карактеришу прву фазу болести, у другој фази обољења пацијенти не могу да кувају, затим не могу да читају новине, а писање и рачунање им представља проблем. У трећој фази, која траје око три године, више не могу сами да функционишу, не могу ни да се облаче, да одлазе у тоалет и одржавају личну хигијену.

Клинички фронтотемпорална лобарна дегенерација се манифестује:

  • поремећајима социјалног понашања,
  • поремећајима регулације емоција,
  • поремећајима концентрације,
  • говорним поремећајима
  • паркинсонизмом и/или губитком моторичких неурона.

Дијагноза[уреди | уреди извор]

Главни тестови за дијагностиковање спектра фронтотемпоралне лобарне дегенерације током живота болесника су:

Постмортална обрада укључује анализу патохистолошког налаза добијеног након обдукције.

Терапија[уреди | уреди извор]

Како за фронтотемпоралну лобарну дегенерацију не постоји каузална терапија лечење није усмерено ка узроку болести — већ пре свега на корекциону симптоматску терапију која има за циљ успоравање и олакшавање симптома произашлих из поремећаја личног понашања, поремећаја говора, паркинсонизма и болести мотонеурона. Терапија може бити фармаколошка и нефармаколошка.

Фармаколошка терапија[уреди | уреди извор]

Како не постоји специфична терапија за лечење фронтотемпоралне лобарне дегенерације користе се лекови са доказаним дејством у примарним психијатријским болестима или другим неуродегенеративним поремећајима са сличним симптомима.[21][22]

Бихевиорални и когнитивни симптоми лече се инхибиторима поновног накупљања серотонина (ССРИ) и инхибиторима поновног накупљања норадреналина и серотонина (СНРИ). За примену ССРИ и СНРИ постоји снажан доказ будући да је утврђено да болесници који болују од фронтотемпоралне лобарне дегенерације:

  • показују промењљиве нивое метаболита серотонина у цереброспиналном ликвору,
  • постмортално се уочава значајан губитак серотонинергичних дорзалних рафа језгара са постмортално и ин виво
  • на ПЕТ снимцима уочава се смањење броја серотонинергичних рецептора у фронталном кортексу током терапије.

Честе бихевиоралне потешкоће, као што су депресија, компулзивни поремећаји, репетативна понашања, дисинхибиција и стереотипије добро одговарају на терапију.[23][24][25][26]

Код болесника са израженом апатијом може се дати венлафаксин, док се код облика са израженим паркинсонизом примјењује бупропион.

Код болесника који пате од тешких бихевиоралних поремећаја као што су психоза и агитација, рефракторне на ССРИ, примјењују се атипични антипсихотици, попут кветијапина, уз посебан опрез због нуспојава попут екстрапирамидалног синдрома, на који су болесници са фронтотемпоралном лобарном дегенерацијом посебно осјетљиви, као и због доказаног повећања смртности код старијих болесника.

Болесници са паркинсонизмом могу узимати леводопу или карбидопу, а у случају лошег одговора, који је чест у ЦБД и ПСП, треба размотрити примену прамипексола или ропинирола.[27]

Болесници са клиничком манифестацијом ФТЛД-АЛС су кандидати за терапију рилузолом, и њих треба упутити у мултидисциплинарни АЛС центар, уколико је могуће, ради праћења пулмонарног и нутритивног статуса.[28]

Уринарна инконтиненција може бити изазвана губитком вољне контракције сфинктера због дегенерације фронталног кортекса или болешћу горњег и доњег моторног неурона. У овим случајевима препоручује се уродинамичка обрада, како би се одредио примарни узрок инконтиненције. Код дисфункцији горњег моторног неурона могу се применити антихолинергици, чије се узимање не препоруча као стална терапија због ризика од погоршања когнитивног дефицита. Код болести доњег мотонеурона могућа је повремена катетеризација, али је она не препоручљива као сталан облик терапије због учесталих инфекција које пацијенти с ФТЛД-ом лоше подносе.[29]

Нефармаколошка терапија[уреди | уреди извор]

Нефармаколошка терапија је незаобилазна, и без ње се не могу очекивати добри резулатати примене фармаколошке терапије. Нефармаколошка терапија укључује:

  • едукацију старатеља и породице,
  • личне телесне или срединске интервенције чланова породице или старатеља, како би се минимизирала појава повреда или нежељени типови понашања.
  • говорна терапија,
  • евалуација сигурности животног простора,
  • снабдевање оболелог аугментативним справама комуникације
  • дневно планиране телесних вежи, које су повезане са успоравањем и одлагањем прогресије моторних симптома.[30]

Напомене[уреди | уреди извор]

  1. ^ Тау—протеин се најчешће налазе у неуронима централног нервног система, а ретко на другим местима у телу.[1]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ Рохрер, Јонатхан D.; et al. (2015). „Пресyмптоматиц цогнитиве анд неуроанатомицал цхангес ин генетиц фронтотемпорал дементиа ин тхе Генетиц Фронтотемпорал дементиа Инитиативе (ГЕНФИ) студy: А цросс-сецтионал аналyсис”. Тхе Ланцет Неурологy. 14 (3): 253—262. ПМЦ 6742501 Слободан приступ. ПМИД 25662776. дои:10.1016/С1474-4422(14)70324-2. 
  2. ^ Россо СМ, Донкер Каат L, Бакс Т ет ал. (2003) Фронтотемпорал дементиа ин тхе Нетхерландс: патиент цхарацтеристицс анд преваленце естиматес фром а популатион-басед студy. Браин 126:2016– 22
  3. ^ а б в г д Ратнавалли Е, Браyне C, Даwсон К ет ал. (2002) Тхе преваленце оф фронтотемпорал дементиа. Неурологy 58:1615–21.
  4. ^ Бакер Е (2008) Цхрониц тоxиц енцепхалопатхy цаусед бy оццупатионал солвент еxпосуре. Анналс оф Неурологy 63:545-7.
  5. ^ Бруннстром Х, Густафсон L, Пассант У ет ал. (2009) Преваленце оф дементиа субтyпес: а 30-yеар ретроспецтиве сурвеy оф неуропатхологицал репортс. Арцх Геронтол Гериатр 49:146–149.
  6. ^ Расцовскy К, Салмон ДП, Липтон АМ ет ал. (2005) Рате оф прогрессион дифферс ин фронтотемпорал дементиа анд Алзхеимер дисеасе. Неурологy 65:397–403.
  7. ^ Кертесз А, Блаир M, МцМонагле П ет ал. (2007) Тхе диагносис анд цоурсе оф фронтотемпоралдементиа. Алзхеимер Дис Ассоц Дисорд 21:155–63.
  8. ^ а б в Јохнсон ЈК, Диехл Ј, Мендез МФ ет ал.(2005) Фронтотемпорал лобар дегенератион: демограпхиц цхарацтеристицс оф 353 патиентс. Арцх Неурол 62:925–30.
  9. ^ а б Роберсон ЕД, Хессе ЈХ, Росе КД ет ал. (2005) Фронтотемпорал дементиа прогрессес то деатх фастер тхан Алзхеимер дисеасе. Неурологy 65:719–25.
  10. ^ Расцовскy К, Салмон ДП, Липтон АМ ет ал. (2005) Рате оф прогрессион дифферс ин фронтотемпоралдементиа анд Алзхеимер дисеасе. Неурологy 65:397–403
  11. ^ а б Ходгес ЈР, Давиес Р, Xуереб Ј ет ал.(2003) Сурвивал ин фронтотемпорал дементиа. Неурологy 61:349–54.
  12. ^ Сјогрен M, Андерсен C (2006) Фронтотемпорал дементиа-- а бриеф ревиеw. Мецх Агеинг 127:180- 7.
  13. ^ Дицксон ДW (1999) Неуропатхологиц дифферентиатион оф прогрессиве супрануцлеар палсy анд цортицобасал дегенератион. Ј Неурол 246:ИИ6–5.
  14. ^ Цаирнс Њ, Бигио ЕХ, Мацкензие ИР ет ал. (2007) Неуропатхологиц диагностиц анд носологиц цритериа фор фронтотемпорал лобар дегенератион: цонсенсус оф тхе Цонсортиум фор Фронтотемпорал Лобар Дегенератион. Ацта Неуропатхол 114:5–22.
  15. ^ МцКханн ГМ, Алберт МС, Гроссман M ет ал. (2001) Цлиницал анд патхологицал диагносис оф фронтотемпорал дементиа: репорт оф тхе Wорк Гроуп он Фронтотемпорал Дементиа анд Пицк’с Дисеасе. Арцх Неурол 58:1803–9.
  16. ^ Пигует О, Хорнбергер M, Миосхи Е, Ходгес ЈР (2011). Бехавиоурал-вариант фронтоемпорал дементиа: диагносис, цлиницал стагинг, анд манагмент. Ланцет Неурол 10: 162-172
  17. ^ Голдман ЈС, Фармер ЈМ, Wоод ЕМ ет ал. (2005) Цомпарисон оф фамилy хисториес ин ФТЛДсубтyпес анд релатед тауопатхиес. Неурологy 65:1817–9.
  18. ^ Wилхелмсен К, Лyнцх Т, Павлоу Е, ет ал. (1994) Лоцализатион оф дисинхибитион-дементиапаркинсонисм-амyотропхy цомплеx то 17q21–22. Ам Ј Хум Генет 6:1159–65.
  19. ^ Кертесз А, МцМонагле П, Блаир M ет ал. (2005) Тхе еволутион анд патхологy оф фронтотемпорал дементиа. Браин 128:1996–2005.
  20. ^ Тројаноwски ЈQ, Дуфф К, Филлит Х, Коросхетз W, Курет Ј, Мурпхy D ет ал. (2008) Неw дирецтионсфор фронтотемпорал дементиа друг дисцоверy. Алзхеимер’с Демент 4:89-93.
  21. ^ Huey ED, Putnam KT, Grafman J (2006) A systematic review of neurotransmitter deficits and treatments in frontotemporal dementia. Neurology 66:17–22.
  22. ^ Boxer AL, Boeve BF (2007) Frontotemporal dementia treatment: current symptomatic therapies and implications of recent genetic, biochemical, and neuroimaging studies. Alzheimer Dis Assoc Disord 21:S79–87.
  23. ^ Yang Y, Schmitt HP (2001) Frontotemporal dementia: evidence for impairment of ascending serotoninergic but not noradrenergic innervation. Immunocytochemical and quantitative study using a graph method. Acta Neuropathol 101:256–70.
  24. ^ Sparks D, Markesbery WR (1991) Altered serotonergic and cholinergic synaptic markers in Pick’s disease. Arch Neurol 48:796–9.
  25. ^ Bowen DM, Procter AW, Mann DM et al. (2008) Imbalance of a serotonergic system in frontotemporal dementia: implication for pharmacotherapy. Psychopharmacology (Berl) 196:603–10.
  26. ^ Franceschi M, Anchisi D, Pelati O et al. (2005) Glucose metabolism and serotonin receptors in the frontotemporal lobe degeneration. Ann Neurol 57:216–25.
  27. ^ Litvan I, Grimes DA, Lang AE et al.(1999) Clinical features differentiating patients with postmortem confirmed progressive supranuclear palsy and corticobasal degeneration. J Neurol 246:II1–5.
  28. ^ Lomen-Hoerth C (2008) Amyotrophic lateral sclerosis from bench to bedside. Semin Neurol 28:205–11.
  29. ^ Rabinovici G, Miller B. (2010) Frontotemporal Lobar Degeneration Epidemiology, Pathophysiology, Diagnosis and Management. 24(5): 375–398
  30. ^ Talerico KA, Evans LK (2001) Responding to safety issues in frontotemporal dementias. Neurology 56:С52–5.

Литература[уреди | уреди извор]

  • Горан Шимић, Биолошки биљези у ликвору у фронтотемпоралној деменцији с кратким освртом на диференцијалну дијагнозу наспрам Алзхеимерове болести.
  • Коедам, Е.L., ван дер Влиес, А.Е., ван дер Флиер, W.M., Верwеy, Н.А.,Коене, Т., Сцхелтенс, П., Бланкенстеин, M.А., Пијненбург, Y.А., Цогнитиве цоррелатес оф цереброспинал флуид биомаркерс инфронтотемпорал дементиа. Алзхеимер’с & Дементиа 2013, 9, 269-275.
  • Ласхлеy, Таммарyн; Рохрер, Јонатхан D.; Меад, Симон; Ревесз, Тамас (2015). „Ревиеw: Ан упдате он цлиницал, генетиц анд патхологицал аспецтс оф фронтотемпорал лобар дегенератионс”. Неуропатхологy анд Апплиед Неуробиологy. 41 (7): 858—881. ПМИД 26041104. С2ЦИД 37983451. дои:10.1111/нан.12250. 
  • Ллоренс, Ф., Сцхмитз, M., Феррер, I., Зерр, I., ЦСФ биомаркерс ин неуродегенеративе анд васцулардементиас. Прогресс ин Неуробиологy 2016, 138-140: 36-53.
  • Марина Паић Клинички спектар фронтотемпоралне лобарне дегенерације — Дипломски рад, Свеучилиште у Загребу, Медицински факултет, Загреб, 2014.
  • Неарy, D., Сноwден, Ј.С., Густафсон, L., Пассант, У., Стусс, D., Блацк, С., Фреедман, M., Кертесз, А., Роберт, П.Х., Алберт, M., Бооне, К., Миллер, Б.L., Цуммингс, Ј., Бенсон, D.Ф., Фронтотемпорал лобар дегенератион: а цонсенсус он цлиницал диагностиц цритериа. Неурологy 1998, 51, 1546-1554.
  • Пијненбург, Y.А., Јанссен, Ј.C., Сцхооненбоом, Н.С., Петзолд, А., Мулдер, C., Стигбранд, Т.,Норгрен, Н, Хеијст, Х., Хацк, C.Е., Сцхелтенс, П., Теуниссен, C.Е., ЦСФ неурофиламентс ин фронтотемпорал дементиа цомпаред wитх еарлy онсет Алзхеимер’с дисеасе анд цонтролс. Дементиа анд Гериатриц Цогнитиве Дисордерс 2007, 23, 225-230.
  • Рохрер, Ј.D., Ницхолас, Ј.M., Цасх, D.M., ван Сwиетен, Ј., Доппер, Е., Јискоот, L., ет ал., Пресyмптоматиц цогнитиве анд неуроанатомицал цхангес ин генетиц фронтотемпорал дементиа интхе Генетиц Фронтотемпорал дементиа Инитиативе (ГЕНФИ). Ланцет Неурологy 2015, 14, 253-262
  • Шимић, Г.; Бабић Леко, M.; Wраy, С.; Харрингтон, C.; Делалле, I.; Јованов-Милошевић, Н.; Бажадона, D.; Буéе, L.; де Силва, Р.; Ди Гиованни, Г.; Wисцхик, C.; Хоф, П.Р., Тау протеин хyперпхоспхорyлатион анд аггрегатион ин Алзхеимер’с дисеасе анд отхер тауопатхиес, андпоссибле неуропротецтиве стратегиес. Биомолецулес 2016а, 6, 6;

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Frontotemporalna_lobarna_degeneracija&oldid=27448162”