Хипофизни аденилат циклазно активирајући пептид

Хипофизни аденилат циклазно активирајући пептид
Хипофизни аденилат циклазно активирајући пептид
	ПДБ приказ базиран на 2д2п.
Доступне структуре
	1ГЕА, 2Д2П, 2ЈОД
Идентификатори
Симболи	АДЦYАП1; ПАЦАП
Вањски ИД	ОМИМ: 102980 МГИ: 105094 ХомолоГене: 869 ГенеЦардс: АДЦYАП1 Гене
Онтологија гена
Молекуларна функција	• активност рецепторског сигналног протеина; • рецепторског везивање; • неуропептидна хормонска активност; • активност хипофизно аденилат циклазно активирајућег пептида;
Целуларна компонента	• екстрацелуларни регион; • растворна фракција;
Биолошки процес	• сигнални пут тирозинско киназног трансмембранског рецептора; • активација аденилат циклазе; • међућелијска сигнализација; • трудноћа;
Преглед РНК изражавања
	подаци
Ортолози
Врста	Човек
Ентрез	116
Енсембл	ЕНСГ00000141433
УниПрот	П18509
РефСеq (мРНА)	НМ_001099733.1
РефСеq (протеин)	НП_001093203.1
Локација (УЦСЦ)	Цхр 18:; 0.9 - 0.91 Мб
ПубМед претрага	[1]

Хипофизни аденилат циклазно активирајући пептид (ПАЦАП) је протеин који је код људи кодиран ADCYAP1 геном.^[1]^[2] PACAP је сличан са вазоактивним интестиналним пептидом. Један од његових ефеката је стимулација ентерохромафину сличних ћелија. Он се везује за рецептор вазоактивног интестиналног пептида.

Функција[уреди | уреди извор]

Посредством хипофизног аденилат циклазно активирајућег полипептидног рецептор типа I, овај полипептид стимулише аденилат циклазу и накнадно повишава нивое цАМП у циљним ћелијама. Аденилат циклазно активирајући пептид 1 није само хипофизиотропни хормон, него такође функционише као неуротрансмитер и неуромодулатор. Осим тога он учествује у паракриној и аутокриној регулације појединих типова ћелија. Овај ген се састоји оф пет ексона. Ексони 1 и 2 кодирају 5' UTR и сигнални пептид, респективно; ексон 4 кодира пептид сродан аденилат циклазно активирајућем полипептиду; и ексон 5 кодира матурисани пептид и 3' UTR. Овај ген кодира три различита пептида, укључујући два изотипа: кратку и дугачку форму.^[2]

Интеракције[уреди | уреди извор]

Хипофизни аденилат циклазно активирајући пептид формира интеракције са сектретинским рецептором.^[3]

Референце[уреди | уреди извор]

^ Хосоyа M; Кимура C; Оги К; Охкубо С; Миyамото Y; Кугох Х; Схимизу M; Онда Х; Осхимура M; Аримура А; et al. (1992). „Струцтуре оф тхе хуман питуитарy аденyлате цyцласе ацтиватинг полyпептиде (ПАЦАП) гене”. Биоцхим Биопхyс Ацта. 1129 (2): 199—206. ПМИД 1730060.
^ ^а ^б „Ентрез Гене: АДЦYАП1 аденyлате цyцласе ацтиватинг полyпептиде 1 (питуитарy)”.
^ Феллеy, C П; Qиан Ј M; et al. (1992). „Цхиеф целлс поссесс а рецептор wитх хигх аффинитy фор ПАЦАП анд ВИП тхат стимулатес пепсиноген релеасе”. Ам. Ј. Пхyсиол. УНИТЕД СТАТЕС. 263 (6 Пт 1): Г901—7. ИССН 0002-9513. ПМИД 1335692.

Литература[уреди | уреди извор]

Цонцони МТ, Спиназзи Р, Нуссдорфер ГГ (2006). „Ендогеноус лигандс оф ПАЦАП/ВИП рецепторс ин тхе аутоцрине-парацрине регулатион оф тхе адренал гланд.”. Инт. Рев. Цyтол. 249: 1—51. ПМИД 16697281. дои:10.1016/С0074-7696(06)49001-X.
Цросс СХ, Цхарлтон ЈА, Нан X, Бирд АП (1994). „Пурифицатион оф ЦпГ исландс усинг а метхyлатед ДНА биндинг цолумн.”. Нат. Генет. 6 (3): 236—44. ПМИД 8012384. дои:10.1038/нг0394-236.
Даутзенберг ФМ, Мевенкамп Г, Wилле С, Хаугер РЛ (2000). „Н-терминал сплице вариантс оф тхе тyпе I ПАЦАП рецептор: исолатион, цхарацтеризатион анд лиганд биндинг/селецтивитy детерминантс.”. Ј. Неуроендоцринол. 11 (12): 941—9. ПМИД 10583729. дои:10.1046/ј.1365-2826.1999.00411.x.
Фахренкруг Ј (2002). „Гут/браин пептидес ин тхе генитал трацт: ВИП анд ПАЦАП.”. Сцанд. Ј. Цлин. Лаб. Инвест. Суппл. 234: 35—9. ПМИД 11713978.
Фахренкруг Ј (2006). „ПАЦАП--а мултифацеттед неуропептиде.”. Цхронобиол. Инт. 23 (1-2): 53—61. ПМИД 16687279. дои:10.1080/07420520500464569.
Феллеy ЦП; Qиан ЈМ; Мантеy С; et al. (1993). „Цхиеф целлс поссесс а рецептор wитх хигх аффинитy фор ПАЦАП анд ВИП тхат стимулатес пепсиноген релеасе.”. Ам. Ј. Пхyсиол. 263 (6 Пт 1): Г901—7. ПМИД 1335692.
Генг L, Ју Г (2000). „[Тхе дисцоверy оф питуитарy аденyлате цyцласе ацтиватинг полyпептиде (ПАЦАП) анд итс ресеарцх прогресс]”. Схенг ли ке xуе јин зхан [Прогресс ин пхyсиологy]. 28 (1): 29—34. ПМИД 10921074.
Гоурлет П, Вандермеерс А, Робберецхт П, Десцходт-Ланцкман M (1997). „Васоацтиве интестинал пептиде (ВИП) анд питуитарy аденyлате цyцласе-ацтиватинг пептиде (ПАЦАП-27, бут нот ПАЦАП-38) деградатион бy тхе неутрал ендопептидасе ЕЦ 3.4.24.11.”. Биоцхем. Пхармацол. 54 (4): 509—15. ПМИД 9313778. дои:10.1016/С0006-2952(97)00207-4.
Инагаки Н; Yосхида Х; Мизута M; et al. (1994). „Цлонинг анд фунцтионал цхарацтеризатион оф а тхирд питуитарy аденyлате цyцласе-ацтиватинг полyпептиде рецептор субтyпе еxпрессед ин инсулин-сецретинг целлс.”. Проц. Натл. Ацад. Сци. У.С.А. 91 (7): 2679—83. ПМЦ 43433 . ПМИД 8146174. дои:10.1073/пнас.91.7.2679.
Иноока Х; Ендо С; Китада C; et al. (1993). „Питуитарy аденyлате цyцласе ацтиватинг полyпептиде (ПАЦАП) wитх 27 ресидуес. Цонформатион детерминед бy 1Х НМР анд CD спецтросцопиес анд дистанце геометрy ин 25% метханол солутион.”. Инт. Ј. Пепт. Протеин Рес. 40 (5): 456—64. ПМИД 1483839. дои:10.1111/ј.1399-3011.1992.тб00324.x.
Кимура C; Охкубо С; Оги К; et al. (1990). „А новел пептиде wхицх стимулатес аденyлате цyцласе: молецулар цлонинг анд цхарацтеризатион оф тхе овине анд хуман цДНАс.”. Биоцхем. Биопхyс. Рес. Цоммун. 166 (1): 81—9. ПМИД 2302217. дои:10.1016/0006-291X(90)91914-Е.
Наката M, Yада Т (2007). „ПАЦАП ин тхе глуцосе анд енергy хомеостасис: пхyсиологицал роле анд тхерапеутиц потентиал.”. Цурр. Пхарм. Дес. 13 (11): 1105—12. ПМИД 17430174. дои:10.2174/138161207780618948.
Охкубо С; Кимура C; Оги К; et al. (1992). „Примарy струцтуре анд цхарацтеризатион оф тхе прецурсор то хуман питуитарy аденyлате цyцласе ацтиватинг полyпептиде.”. ДНА Целл Биол. 11 (1): 21—30. ПМИД 1739432. дои:10.1089/дна.1992.11.21.
Охтаки Т; Масуда Y; Исхибасхи Y; et al. (1994). „Пурифицатион анд цхарацтеризатион оф тхе рецептор фор питуитарy аденyлате цyцласе-ацтиватинг полyпептиде.”. Ј. Биол. Цхем. 268 (35): 26650—7. ПМИД 8253796.
Пéрез-Јурадо ЛА, Францке У (1993). „Динуцлеотиде репеат полyморпхисм ат тхе хуман питуитарy аденyлате цyцласе ацтиватинг полyпептиде (ПАЦАП) гене.”. Хум. Мол. Генет. 2 (6): 827. ПМИД 8353512. дои:10.1093/хмг/2.6.827-а.
Wасцхек ЈА (2002). „Мултипле ацтионс оф питуитарy аденyлyл цyцласе ацтиватинг пептиде ин нервоус сyстем девелопмент анд регенератион.”. Дев. Неуросци. 24 (1): 14—23. ПМИД 12145407. дои:10.1159/000064942.
Wебер Б; Риесс О; Данесхвар Х; et al. (1993). „(ЦА)н-динуцлеотиде репеат ат тхе ПДЕБ лоцус ин 4п16.3.”. Хум. Мол. Генет. 2 (6): 827. ПМИД 8394765. дои:10.1093/хмг/2.6.827.
Wраy V, Какосцхке C, Нокихара К, Нарусе С (1993). „Солутион струцтуре оф питуитарy аденyлате цyцласе ацтиватинг полyпептиде бy нуцлеар магнетиц ресонанце спецтросцопy.”. Биоцхемистрy. 32 (22): 5832—41. ПМИД 8504103. дои:10.1021/би00073а016.
Зенг Н; Атхманн C; Канг Т; et al. (1999). „ПАЦАП тyпе I рецептор ацтиватион регулатес ЕЦЛ целлс анд гастриц ацид сецретион.”. Ј. Цлин. Инвест. 104 (10): 1383—91. ПМЦ 409843 . ПМИД 10562300. дои:10.1172/ЈЦИ7537.