Калај(IV) јодид

Калај(IV) јодид
Пхотограпх оф а сампле оф тин тетраиодиде	Балл-анд-стицк модел оф тхе унит целл оф тин тетраиодиде
Струцтуре анд дименсионс оф тхе тин(IV) иодиде молецуле	Балл-анд-стицк модел оф тхе тин(IV) иодиде молецуле
Називи
	IUPAC назив Kalaj(IV) jodid
	Други називи Калај тетрајодид; стани јодид
Својства
Хемијска формула	SnI4
Моларна маса	626,328 g mol−1
Агрегатно стање	црвено-наранџасти прах
Густина	4,56 g cm−3
Тачка топљења	144°C
Тачка кључања	348°C
Структура
Кристална решетка/структура	Кубна, cP40
Кристалографска група	P-43m, No. 205
	Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25 °C [77 °F], 100 kPa).
	верификуј (шта је ?)
	Референце инфокутије

Калај(IV) јодид (стани јодид) је хемијско једињење са формулом SnI₄. Овај тетраедрални молекул се кристалише као светло наранџасти прах. Он се лако раствара у неполарним растварачима као што је бензен.^[2]

Ово једињење се обично припрема реакцијом јода и калаја:^[3]

Sn + 2 I₂ → SnI₄

SnI₄ се хидролизује у води.^[4] У воденом раствору јодоводоничне киселине, он реагује да формира ретки пример металног хексајодида:^[3]

SnI₄ + 2 I⁻ → [SnI₆]²⁻

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

^ Греенwоод, Норман Н.; Еарнсхаw, А. (1984). Цхемистрy оф тхе Елементс. Оxфорд: Пергамон. ИСБН 0-08-022057-6. дои:10.1002/црат.2170200510.
^ Tin : compound data [tin (IV) iodide
^ ^а ^б Moeller, T., Edwards, D. C., Brandt, R. L. and Kleinberg, J. (1953). „Tin(IV) Iodide (Stannic Iodide)”. Inorganic Syntheses. Inorganic Syntheses. 4: 119—121. ISBN 9780470132357. doi:10.1002/9780470132357.ch40.
^ Hickling, G. G. (1990). „Gravimetric analysis: The synthesis of tin iodide”. J. Chem. Educ. 67 (8): 702—703. doi:10.1021/ed067p702.

Literatura[уреди | уреди извор]

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]

[1] Греенwоод, Норман Н.; Еарнсхаw, А. (1984). Цхемистрy оф тхе Елементс. Оxфорд: Пергамон. ИСБН 0-08-022057-6. дои:10.1002/црат.2170200510.

[2] Tin : compound data [tin (IV) iodide

[Moeller-3] а ^б Moeller, T., Edwards, D. C., Brandt, R. L. and Kleinberg, J. (1953). „Tin(IV) Iodide (Stannic Iodide)”. Inorganic Syntheses. Inorganic Syntheses. 4: 119—121. ISBN 9780470132357. doi:10.1002/9780470132357.ch40.

[4] Hickling, G. G. (1990). „Gravimetric analysis: The synthesis of tin iodide”. J. Chem. Educ. 67 (8): 702—703. doi:10.1021/ed067p702.

[1]

[2]

[3]

[4]