Маријана Пајванчић

С Википедије, слободне енциклопедије
Маријана Пајванчић
Лични подаци
Датум рођења(1946-09-21)21. септембар 1946.
Место рођењаСуботица, ФНРЈ

Проф Др Маријана Пајванчић (Суботица, 21. септембар 1946) редовни је професор катедре за јавно право Правног факултета у Новом Саду.

Предаје: Уставно право, Парламентарно право, Изборно право, Уставносудска заштита људских права, Уставно судство, Родна равноправност. Поред предмета на којима тренутно изводи наставу, предавала још и Правно нормирање као и Савремене политичке системе.

Биографија[уреди | уреди извор]

Завршила Правни факултет у Новом Саду 1970. Магистарски рад (1974) на Правном факултету Београд, „Структура представничких тела у упоредној локалној самоуправи и Југославији“. Докторски рад (1977) одбранила на Правном факултету у Београду са темом „Колективни шеф државе у Југославији и упоредно“.[1]

За доцента бирана 1978. године, за ванредног професора 1983. године, редовни професор од 1988. године.

Активности и чланство[уреди | уреди извор]

Активисткиња у организацијама цивилног друштва.

Руководилац пројекта „Функционисање и остваривање делегатског система“.

Чланица Женске владе (министарка правде у Женској влади). Министарна правде у „Нашој влади“ изабраној гласовима читалаца дневних новина Блиц.

Чланство у стручним удружењима и научним асоцијацијама

Чланица Међуодељенског одбора за проучавање мањина и људских права Српске академије наука и уметности.

Чланица Удружења за уставно право Србије и чланица председништва тог удружења.

Чланица Европског удружења за изборно право.

Реферати на међународним конференцијама[уреди | уреди извор]

Цхарацтеристицс анд Формс оф Едуцатион ин тхе Спхере оф тхе Протецтион оф Хуман Енвиронмент, Међународни научни скуп "Универзитет данас", Заједница југословенских универзитета, 1974, Београд - Дубровник.

Процедуре ин Селф - манагемент Децисион - макинг, Интернатионал Цонференце он продуцтион ресеарцх, Институте оф Индустриал сyстемс енгинееринг, 1981, Нови Сад.

Слободе и права националних мањина – компаративни приступ, публиковано у Зборнику "Положај мањина у савезној Републици Југославији", Српска академија наука, 1995. Београд.

Тхе Протецтион оф Либертиес анд Ригхтс оф Цитизенс ин тхе Цонститутионал Сyстем оф Yугославиа, (каоуторка) Цонгрес мондиал де л'ассоциатион интернатионале де дроит цонститионнел, Ассоциатион Yоугославе де дроит Цонститутионнел, (светски конгрес удружења за уставно право), 1995, Београд - Токyо.

Фреедомс анд Ригхтс оф Национал Миноритиес – а Цомпаративе сурвеy, Интернатионал цонференце "Натионал миноритиес ин Војводина ", Ассоциатион дес етатс гéнéрауx етудиантс де л'Еуропе, 1998, Нови Сад.

Тхе Елецторал Сyстем ин ФР Yугославиа анд Сербиа, У: Валерy Роуссанов, (ед.): Јоурналисм ин Интерцултурал Диалогуе, Софиа: АЦЦЕСС Фондатион, 2002. Софиа.

Елецтионс ин Сербиа – Лаw анд Працтице, Немзеткöзи конференциа "Јог éс јогáсзок а 21. сзáзад кüсзöбéн", 2004, Пецс.

Пертиципатион оф тхе Аутономоус Провинце ин Стате Аффаирс:Еуропеан Стандардс анд Доместиц Легислатион, У: Станка Параћ Дамјановић, (уред.): Огледи о регионализацији 2, Центар - Агенција локалне демократије, 2005, Суботица.

Тхе Цонститутион анд Гендер Еqуалитy, у Зборнику са међународне конференције „Тхе Цонститутион анд Гендер Еqуалитy“, 2007, Подгорица.

Л’éтат де дроит, цонститутионналитé ет л’éтат д’ургенце – Еxемпле де ла Сербие, Цонгрèс интернатионал де дроит цонститутионнел 2007. Атхèне, (светски конкрес удружења за уставно право)

Законодавни поступак, Међународна научна конференција "Дилеме и изазови парламентаризма", Конрад Аденауер Стифтунг, Факултет политичких наука, 2007, Београд. Протецтион оф тхе Цонститутион - Цондитион фор а Цонститутионал Стате (У: Правни живот, бр. 14/2008), сусрети Копаоничке школе природног права Удружење правника Србије, 2008.

Компаративна уставност о праву на медицински асистирано зачеће, Међународна научна конференција "Право Репулике Србије и право Европске уније - стање и перспективе", Зборник радова, 2009, Ниш.

Тхе басиц принциплес оф тхе цонститутионал стате - тхе Цонститутион оф Сербиа ас оне еxампле, Зборник радова, 2010. Ниш.

Монографије[уреди | уреди извор]

Колективни шеф државе, Институт за политичке студије ФПН, 1981. Београд.

Избори: правила и прорачуни, Наша борба, 1997. Нови Сад.

Сеатс анд Вотес: Цонсеqуенцес оф Елецторал Лаwс, (коауторка) У: Владимир Гоати (Ед.): Елецтионс то тхе Федерал анд Републицан Парлиаментс оф Yугославиа (Сербиа анд Монтенегро) 1990-1996: Аналyсес, доцументс анд дата (Фоундинг елецтионс ин Еастерн Еуропе), Сигма, 1998, Берлин.

Изборно право, Грапхица Ацадемица, 1999. Нови Сад.

Увод у изборне системе, Одбор за грађанску иницијативу, 2000. (2003. друго измењено и допуњено издање), Ниш.

Речник основних појмова и термина о изборима, Центар за слободне изборе и демократију, 2001. Београд.

Мали речник појмова о парламентаризму, Грађанске иницијативе, 2001. Београд.

Уставно право и правосудно организационо право (коауторка), Пројурис, 2003. (друго измењено и допуњено издање 2005), Београд.

Парламентарно право, Фондација Конрад Аденауер, 2005. (2008. друго издање) Београд.

Србија између устава и уставности, Хелсиншки одбор за људска права у Србији, 2005. Београд.

Правни оквир равноправности полова, Покрајински завод за равноправност полова, 2008. Нови Сад.

Уставни оквир регионалне државе - пример Србије, Центар за регионализам, 2009. Нови Сад.

Коментар Устава Србије, Београд, Конрад Аденауер Стифтунг, 2009. Београд.

Уставни оквир равноправности полова, Правни факултет Нови Сад, 2010.

Тхе Говернментал сyстем оф Сербиа (Говернментал сyстем оф Централ анд Еастерн Еуропеан Статес), Варшава, Wолтерс Клуwер, 2011.

Уставна заштита људских права, Правни факултет, Нови Сад, 2011.

Уџбеници[уреди | уреди извор]

Збирка текстова за вежбе из уставног права, Правни факултет, 1981. Нови Сад.

Основе уставног права, (коауторка), Форум, 1989. Нови Сад.

Уставно право, (коауторка) Правни факултет, 1991. Нови Сад.

Уставно право I, Правни факултет, Центар за издавачку делатност, 1993. (друго измењено и допуњено издање 1998., Треће допуњено и измењено издање 2001) Нови Сад.

Правно нормирање, Правни факултет, Адвокатска комора Војводине, 1995. Нови Сад.

Уставно право: уставне институције, Правни факултет, 2003. (друго измењено и допуњено издање 2005, треће измењено издање 2007) Нови Сад.

Уставно право: посебни део, Правни факултет, 2007. Нови Сад.

Уставно право, Правни факултет, 2008. Нови Сад.

Уставно право, (коауторка), Правни фракултет Универзитета медитеран, 2008. (друго издање 2009), Подгорица.

Уставно право и животна средина, У: Николић, D., (редак.): Основе права животне средине, Правни факултет, 2009, Нови Сад.

Избор радова[уреди | уреди извор]

Тхе Еволутион оф тхе Елецторал Сyстем, У: Гоати, Владимир, (ед.): Цхалленгес оф Парлиаментарисм : тхе цасе оф Сербиа ин тхе Еарлy Нинетиес, Институте оф Социал Сциенцес, Центре фор Политицал Студиес анд Публиц Опинион Ресеарцх, 1997. Белграде.

Омбудсман ин тхе Цонститутионал Сyстем оф Сербиа, У: Нóра Цхроноwски, (Ед.): Адаманте Нотаре: Ессаyс ин Хоноур оф Профессор Антал Адам он тхе Оццасион оф Хис 75тх Биртхдаy бy Антал Адам, Пецс: Фацултy оф Лаw, 2005, Пецс.

Цонститутионал Процесс ин Сербиа – Оне Виеw то тхе Цонститутуионал Момент анд тхе Wаy то тхе Неw Цонститутион оф Сербиа, У: Истван Иллессy, (Ед.): Цонститутионал Цонсеqуенцес оф тхе ЕУ Мемберсхип, Фацултy оф Лаw, 2005, Пецс.

Тхе Цонститутион оф Сербиа анд Гендер Еqуалитy, у Глобализација.цом. Но. 1/ (2005). стр. 181 – 197.

Нова Устава Србије ин аутономија Војводине (европски стандарди ин примерјална анализа оснутков устав), Леx лоцалис: ревија за локално самоуправо, 2006, Љубљана, Но. 2. стр. 61- 89.

Уставни оквири права граг`ана на покрајинску аутономију – евсопски стандарди и уставна решења, Зборник на пртавниот Факултет „Јустинијан први“, Скопје (2010). стр. 206 – 223.

Награде и признања[уреди | уреди извор]

Награда Покрајинског извршног већа за допринос развоју науке у Војводини.

Награда Владе Војводине за допринос развоју и унапређењу равноправности полова.

Добитница признања Фондације Миодраг Јовичић за унапређење и развој науке уставног права и политичког система.

Признање Краљевине Данске за научни допринос у остваривању Трећег миленијумског циља (унапређење равноправности полова).

Признање Копаоничке школе природног права за допринос раду школе.

Признање Гласника адвокатске коморе Војводине за допринос развоју часописа.

Посебно признање Агенције за истраживања и развој СЦАН из новог Сада за 40 година изузетног личног и научног интегритета.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Пајванчић, Маријана. „Колективни шеф државе - у Југославији и упоредно : докторска дисертација”. Библиотека Матице српске. Нови Сад : [с.н.], 1976. Приступљено 30. 1. 2018. [мртва веза]