Марко Вишић

Додај везе
С Википедије, слободне енциклопедије
За другу употребу, погледајте страницу Марко Вишић (сликар).
Марко Вишић
Лични подаци
Датум рођења(1942-01-18)18. јануар 1942.
Место рођењаОклај, Книн, Окупирана КЈ (дејуре)
НДХ (дефакто)
Датум смрти31. јануар 2023.(2023-01-31) (81 год.)
Књижевни рад
Најважнија дела
Књижевност древног блиског истока

Марко Вишић (Оклај крај Книна, 18. јануар 1942 — 31. јануар 2023) био је српски класични филолог, филозоф, преводилац и универзитетски професор. Вишић је доктор класичних наука, истраживач култура и цивилизација древног Блиског истока, класични филолог, филозоф који се бави природном филозофијом народа древног Блиског истока, Хеладе и Рима.

Биографија[уреди | уреди извор]

На Одељењу за класичне студије Филозофског факултета, Универзитета у Београду дипломирао је 1966. године и на истоименом Одељењу магистрирао марта 1971. године. Докторирао је на Филозофском факултету у Загребу јануара 1989. године. У току редовних студија (поред осталих предмета) слушао је и положио Историју старог века (четири семестра), Класичну археологију (четири семестра) и Античку балканологију (осам семестара).

Бави се деценијским истраживањем културне историје древног Блиског истока и антике, истраживањем раног мишљења и спекулативне мîсли древних народа, духовног и верског живота старих Египћана, Сумерана, Акађана, Хетита, Вавилоњана, Хебреја, Хелена и Римљана, античке филозофије и филозофије уопште, те историје античке медицине, музике и књижевности.

Из горњих области објавио је око две стотине расправа, есеја, студија, монографија и превода књижевних дела из блискоисточне и античке књижевности, са акадског, старохеленског, класичног латинског, француског, немачког и руског језика.

Књижевна и филозофска дела преводи са девет језика: акадског (старовавилонског), старогрчког, класичног латинског, француског, италијанског, шпанског, енглеског, немачког, руског.

Аутор је преко 660 библиографких јединица (позоришне критике, прикази, рецензије, научни радови, монографије итд.).

Члан је бројних академија наука и научних институција у свету.

Умро је 31.јануара 2023. године у 82. години зивота.[1]

Награде[уреди | уреди извор]

  • Награда за животно дело „Печат”, додељује издавачка установа "Унирекс".
  • Награда за преводилаштво „Лаза Костић” у Новом Саду, 1998. године

Дела[уреди | уреди извор]

  • Постанак и карактер митологије нордијских народа, „Улазница” Часопис Центра за културу, Зрењанин 1973, бр. 33,
  • Теогонија и космогонија Старих Словена, „Улазница”, бр. 38/39, 1974,
  • Култ Сунца у људској цивилизацији, „Улазница”, бр. 43, 1975,
  • Култ стабла кроз људску цивилизацију, „Novy život”, Нови Сад 1976, бр. 5. (На словачком језику). Исти рад објаваљен у „Венцу” (Часопис за уметност, културу и књижевност), Београд 1978, бр. 40.
  • Четверојезични ријечник из XVI стољећаи Четверојезични номенклатор из XVI вијека, „Архивски преглед”, Београд 1974, бр. 1-2. (Часопис архивских радника Србије).
  • Медицински приручник на латинском језику из 1573. године, „Медицински преглед”, год. XXVI, бр. 3-4, Нови Сад 1973. (Часопис Друштва за здравствену културу САП Војводине),
  • Медицински лексикон на латинском језику из 1578. године. „Улазница”, Зрењанин 1975, бр. 44,
  • Хипократ, Канон медицине (Афоризми), „Медицинска књига”, Београд – Загреб 1978, друго издање допуњено Хипократовим делом Ваздух, Вода, Мјесто и уводном студијом Хипократ живот и дјело: ИШМ „Октоих”, Подгорица, 2000, треће издање: ИТП „Унирекс”, Подгорица, 2008.
  • Однос музике и поезије у древној Хелади, уводна студија у делу Плутарх, О музици, Центар за културу Зрењанин, Зрењанин 1975, друго издање: „Просвета”, Ниш 1997, треће издање: ИТП „Унирекс”, Подгорица 2008;
  • Култ муза у европској књижевној традицији (монографија), „Свјетлост”, Сарајево 1989; друго издање; ИТП „Унирекс”, Подгорица 2008;
  • Хесиод, Послови и дани, са уводном студијом Хесиод и његово дјело, „Књижевна заједница”, Нови Сад 1993; друго издање: ИК „Драганић”, Београд 1998; треће издање: ИТП „Унирекс”, Подгорица 2008;
  • Хесиод, Теогонија, са уводном студијом Хесиод, живот и дјело, „Октоих”, Подгорица 2000; друго издање: ИТП „Унирекс”, Подгорица 2008;
  • Аполоније са Родоса, Еп о аргонаутима, са уводном студијом Аполоније са Родоса и његово дјело, „Октоих”, Подгорица 1998; друго издање: ИТП „Унирекс”, Подгорица 2007;
  • Антологија старе хеленске лирике, са студијом Развој старе хеленске лирике, „Октоих”, Подгорица 2000; друго издање: ИТП „Унирекс”, Подгорица 2008;
  • Хомер, Илијада, ИТП „Унирекс”, Подгорица 2014.
  • Аристотел, Реторика, са уводном студијом Поимање и значај бесједништва код древних народа, „Независна издања”, Београд 1987; друго издање: „Напријед”, Загреб 1989; треће издање: „Светови”, Нови Сад 1997; четврто издање: „Плато”, Београд 2000; пето издање: ИТП „Унирекс”, Подгорица 2008;
  • Аристотел, Расправа о души, са уводном студијом Проблем psyché у древној Хелади, „Октоих”, Подгорица 2001; друго издање: ИТП „Унирекс”, Подгорица 2008;
  • Хераклит, О природи, са уводном студијом Хераклит, живот и дјело, „Октоих”, Подгорица 2001; друго издање: ИТП „Унирекс”, Подгорица 2008;
  • Боетије, Утјеха философије, са уводном студијом Боетије и његово дјело, „Октоих”, Подгорица 1999; друго издање: ИТП „Унирекс”, Подгорица 2008;
  • René Dekart, Правила за усмјеравање духа; Расправа о методи; Истраживање истине природним свијетлом ума, са уводном студијом Декарт, живот и дјело, „Октоих”, Подгорица 1997; друго издање: ИТП „Унирекс”, Подгорица 2008.
  • Велика египатска књига мртвих (Папyрус Реинисцх) са уводном студијом Духовни и вјерски живот древних Египћана, „Независна издања”, бр. 31, Београд 1982;[2] друго издање допуњено Папурус-ом Ани, објавила „Свјетлост”, Сарајево 1989; треће издање: ИТП „Унирекс”, Подгорица 2008; студију Духовни и вјерски живот народа древне Мезоптамије, објавила ЈАЗУ у „Форуму”, бр. 10-11, Загреб 1985;
  • Законици древне Месопотамије, са уводном студијом Духовни и вјерски живот народâ древне Месопотамије, „Независна издања”, Београд 1986; друго издање: „Свјетлост”, Сарајево 1989; треће издање: ЦИД, Подгорица 2003; четврто издање: ИТП „Унирекс”, Подгорица 2008;[3]
  • Гилгамеш, са уводном студијом Сумерско-акадски еп о Гилгамешу, „Напријед”, Загреб 1993; друго издање: „Књижевна заједница”, Нови Сад 1994; треће издање: ИК „Драганић”, Београд 1998; четврто издање: ИТП „Унирекс”, Подгорица 2014.
  • Сумерско-акадски Еп о стварању (Енума елиш), са студијом Космогонијско-теогонијска мисао народâ древног Блиског истока, „Напријед”, Загреб 1993; друго издање: „Источник”, Нови Сад 1994; треће издање: ИТП „Унирекс”, Подгорица 2008;
  • Књижевност древног Блиског истока, „Напријед”, Загреб 1993; друго издање „Октоих”, Подгорица 2000; треће идзање: ИТП „Унирекс”, Подгорица 2008;[4]
  • Пјесма над пјесмама, са студијом Духовни и вјерски живот древних Хебреја, „Пешић и синови”, Београд 1986; друго издање: ЛИБ, Нови Сад 2007; треће издање: ИТП „Унирекс”, Подгорица 2014;[5]
  • Поеме о Јову (Јобу) – сумерска, акадска, египатска и библијска поема – са уводном студијом Књижевност древног Блиског Истока, „Октоих”, Подгорица 1998; друго издање: ИТП „Унирекс”, Подгорица 2008;
  • Аурелије Аугустин, Држава божја, ЦИД, Подгорица 2004., са темељним историјским коментарима;
  • Овидије Насон, Метаморфозе, са уводном студијом Овидије Насон и његово дјело, ИТП „Унирекс”, Подгорица 2007.;
  • Публије Вергилије Марон, Ајнеида (Енеида), са уводном студијом Вергилије Марон и његово дјело.
  • Ј. W. Гоетхе, Прафауст (Урфауст), ЈАЗУ, „Форум”, бр. 10-11, Загреб 1993; друго издање: „Књижевна заједница”, Нови Сад 1994.
  • Ономастика у грчким повељама српских владара, „Октоих”, Подгорица 1999; друго издање ИТП „Унирекс”, Подгорица 2008.[6]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Ин Мемориам: Проф. др Марко Вишић, ванредни професор Филозофског факултета”. 
  2. ^ Едиција Заветине/Одломци из Увода у Књигу мртвих / M. Вишић
  3. ^ Купиндо/Марко Вишић-законици древне Месопотамије
  4. ^ „Интерлибер/Књизевност древног блиског истока”. Архивирано из оригинала 29. 10. 2014. г. Приступљено 29. 10. 2014. 
  5. ^ Књижара/Пјесма над пјесмама
  6. ^ Гоогле.рс.боокс/Ономастика у грчким повељама српских владара

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Марко Вишић на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Marko_Višić&oldid=26760814”