Книн
| Овом чланку или једном његовом делу је потребно прерађивање.
|
| Книн |
|
|---|---|
| Основни подаци | |
| Држава | |
| Жупанија | Шибенско-книнска |
| Становништво | |
| Становништво (2011) | 10.633 |
| Агломерација (2011) | 15.407 |
| Положај | |
| Координате | |
| Остали подаци | |
| Градоначелник | Јосипа Римац |
| Поштански код | 22300 |
Книн је град у Хрватској у Шибенско-книнској жупанији. Према резултатима пописа из 2011. у граду је живело 15.407 становника, а у самом насељу је живело 10.633 становника.[1]
Книн је од 1991. до 1995., током рата у Хрватској, био главни град Републике Српске Крајине.
Садржај |
Географија [уреди]
Книн се налази у средњој Далмацији, 15 km југозападно од границе са Босном и Херцеговином (село Стрмица).
Удаљеност Книна од већих градова:
У селу Топољу источно од Книна, испод водопада на речици Крчић, налази се извор реке Крке.
Становништво [уреди]
По попису из 2001. године, у општини Книн Хрвати чине 76,5% становништва, а Срби 20,8%.
По попису становништва из 1991. године, предратна општина Книн имала је 42.954 становника и то:
- Срби - 37.888 (88,20%)
- Хрвати - 3.886 (9,04%)
- Југословени - 502 (1,16%)
- остали - 678 (1,60%)
Национални састав града Книна (насељеног места) [уреди]
| година пописа | укупно | Срби | Хрвати | Југословени | остали |
|---|---|---|---|---|---|
| 2001 | 11,128 | 1,269 (11,40%) | 9,546 (85,78%) | 0 (0%) | 188 (1,68%) |
| 1991 | 12,331 | 9,867 (80,01%) | 1,660 (13,46%) | 381 (3,08%) | 423 (3,43%) |
| 1981 | 10,933 | 6,516 (59,59%) | 1,701 (15,55%) | 2,421 (22,14%) | 295 (2,69%) |
| 1971 | 7,300 | 4,972 (68,10%) | 1,686 (23,09%) | 343 (4,69%) | 299 (4,09%) |
Попис 1991. [уреди]
На попису становништва 1991. године, насељено место Книн је имало 12.331 становника, следећег националног састава:
| народ | Хрвати | Срби | Југословени | Муслимани | Словенци | Мађари | Италијани | Чеси | Албанци | Црногорци |
| бр. становника | 1.660 | 9.867 | 381 | 24 | 40 | 10 | 2 | 1 | 6 | 43 |
| народ | Роми | Македонци | Словаци | Русини | Пољаци | Грци | остали | неопредељени | непознато |
| бр. становника | 15 | 11 | 5 | 3 | 1 | 6 | 4 | 132 | 120 |
Насељена места са бројем становника, 1991. [уреди]
Подручје града Книна чине насељена места: Врпоље (536), Голубић (1.424), Книн (12.331), Книнско Поље (408), Ковачић (1.185), Љубач (172), Оћестово (351), Пађене (506), Плавно (1.720), Полача (1.586), Поткоње (198), Радљевац (387), Стрмица (1.334) и Жагровић (1.393).
Списак насеља општине Книн 1991. [уреди]
Биовичино Село, Бискупија, Цетина, Цивљане, Ђеврске, Ервеник, Голубић, Гошић, Ивошевци, Какањ, Кијево, Кистање, Книн, Книнско Поље, Колашац, Ковачић, Крњеуве, Љубач, Марковац, Модрино Село, Мокро Поље, Нунић, Оћестово, Орлић, Отон, Пађене, Плавно, Полача, Поткоње, Радљевац, Радучић, Рамљане, Риђане, Смрдеље, Стрмица, Уздоље, Вариводе, Врбник, Врпоље, Зечево, Звјеринац, Жагровић.
Управа [уреди]
На темељу изборних резултата од 15. маја 2005. власт у граду Книну формирала је коалиција ХДЗ-ХСЛС-ХБ-ХСП са 9 мандата од укупно 17 у скупштини општине. Остала 8 мандата припадају Самосталној демократској српској странци. Градоначелница Книна је постала Јосипа Римац.
Историја [уреди]
| Овај чланак или један његов део нема никакве независне и поуздане изворе. Помозите да се овај чланак побољша тако што ћете унети одговарајуће референце. Текст који не садржи референце може бити доведен у питање, а потом и уклоњен. |
У историји, име Книн се први пут спомиње у 10. веку од стране византијског цара Константина VII Порфирогенита, у његовом дјелу De administrando imperio (Управљање царством), као центар округа Тнена. Но живот је у ужем и ширем подручју Книна много старији, што показују бројни археолошки налази. Книн је у прошлости био утврђени град који је по положају, одбрамбеној снази и наоружању био најмоћнија тврђава у Далмацији. Од оснивања, Книн се бранио од многих непријатеља о чему сведочи добро очувана книнска тврђава са чврстим бедемима. Браниоци су тврђаву стално дограђивали према тадашњим одбрамбеним потребама.
Неколико римских гробова откривених испод тврђаве и остаци архитектуре на брду Спас потврђују да је ту било римско насеље.
У доба ране хрватске државе ту је повремено боравиште народних владара (Трпимир, Мунцимир, Светослав Суроња, Стјепан Држислав, Дмитар Звонимир и Петар Свачић). Након погибије краља Петра Свачића 1097. и уласком у персоналну унију са Угарском 1102, Книн губи статус престонице.
Готово два века је под Турцима, а 1688. заузимају га Млечани и држе све до 1797. Западно од Книна уздиже се средњовековна тврђава подигнута средином 10. века коначни је изглед добила почетком 18. века., када је вештачким просеком подељена од брда Спас које се на њу надовезује са северне стране. Тврђава је једна од највећих фортификацијских грађевина у Далмацији. Подељена је на горњи, средњи и доњи град, који су међусобно повезани дрвеним мостовима. Најстарији је горњи град на северном делу тврђаве, док су средњи и доњи град саграђени у касноме средњем веку. У почетку 18. века на градњи зидина книнске тврђаве радили су и домаћи мајстори Иван Мацановић и његов син Игњатије.
У доба илиризма постојао је Книн, а 1865. је Народна странка побиједила на изборима. Први начелник из редова хрватског народа је био Ловро Монти.
У тврђави је био смештен Музеј хрватских старина (данас Музеј хрватских археолошких споменика у Сплиту), основан 1893.
Године 1991. проглашена је Република Српска Крајина, чији је Книн био главни град. У војној операцији Олуја у августу 1995. Хрватска војска заузима Книн и околину ставља га под контролу Републике Хрватске, протераваjући српско становништво.
Значајни људи [уреди]
- Момчило Ђујић
- Мирко Марјановић
- Јован Радуловић
- Илија Петковић
- Здравко Понош
- Динко Шимуновић - хрватски књижевник.
- Дмитар Звонимир
- Петар Свачић
Галерија [уреди]
-
Православна црква св. Ђорђа подигнута 1468. године благословом Зетског митрополита.
Спорт [уреди]
Референце [уреди]
- ^ „Попис становништва 2011.“. Државни завод за статистику РХ Приступљено 16. 4. 2013.
Види још [уреди]
Спољашње везе [уреди]
|
|||||
|
|||||||