Книн

Овом чланку или једном његовом делу је потребно прерађивање.

Чланак је означен овим шаблоном 17.01.2012. и налази се у категорији Географија.
Погледајте како се мења страница или страницу за разговор за помоћ. Уклоните ову поруку када завршите.

Книн
Поглед на Книн са тврђаве

Основни подаци
Држава	Хрватска
Жупанија	Шибенско-книнска
Становништво
Становништво (2011)	10.633
Агломерација (2011)	15.407
Положај
Координате	44°02′27″N 16°11′47″E / 44.040775682220946, 16.196498795816445
Книн Книн на мапи Хрватске
Остали подаци
Градоначелник	Јосипа Римац
Поштански код	22300

Книн је град у Хрватској у Шибенско-книнској жупанији. Према резултатима пописа из 2011. у граду је живело 15.407 становника, а у самом насељу је живело 10.633 становника.^[1]

Книн је од 1991. до 1995., током рата у Хрватској, био главни град Републике Српске Крајине.

Садржај

1 Географија
2 Становништво
- 2.1 Национални састав града Книна (насељеног места)
3 Попис 1991.
4 Насељена места са бројем становника, 1991.
- 4.1 Списак насеља општине Книн 1991.
5 Управа
6 Историја
7 Значајни људи
8 Галерија
9 Спорт
10 Референце
11 Види још
12 Спољашње везе

Географија [уреди]

Книн се налази у средњој Далмацији, 15 km југозападно од границе са Босном и Херцеговином (село Стрмица).

Удаљеност Книна од већих градова:

Книн - Шибеник 56 km (Д33)
Книн - Сплит 100 km (Д1)
Книн - Задар 91 km
Книн - Загреб 273 km (Д1)

У селу Топољу источно од Книна, испод водопада на речици Крчић, налази се извор реке Крке.

Становништво [уреди]

По попису из 2001. године, у општини Книн Хрвати чине 76,5% становништва, а Срби 20,8%.

По попису становништва из 1991. године, предратна општина Книн имала је 42.954 становника и то:

Срби - 37.888 (88,20%)
Хрвати - 3.886 (9,04%)
Југословени - 502 (1,16%)
остали - 678 (1,60%)

Национални састав града Книна (насељеног места) [уреди]

година пописа	укупно	Срби	Хрвати	Југословени	остали
2001	11,128	1,269 (11,40%)	9,546 (85,78%)	0 (0%)	188 (1,68%)
1991	12,331	9,867 (80,01%)	1,660 (13,46%)	381 (3,08%)	423 (3,43%)
1981	10,933	6,516 (59,59%)	1,701 (15,55%)	2,421 (22,14%)	295 (2,69%)
1971	7,300	4,972 (68,10%)	1,686 (23,09%)	343 (4,69%)	299 (4,09%)

Попис 1991. [уреди]

На попису становништва 1991. године, насељено место Книн је имало 12.331 становника, следећег националног састава:

народ	Хрвати	Срби	Југословени	Муслимани	Словенци	Мађари	Италијани	Чеси	Албанци	Црногорци
бр. становника	1.660	9.867	381	24	40	10	2	1	6	43

народ	Роми	Македонци	Словаци	Русини	Пољаци	Грци	остали	неопредељени	непознато
бр. становника	15	11	5	3	1	6	4	132	120

Насељена места са бројем становника, 1991. [уреди]

Подручје града Книна чине насељена места: Врпоље (536), Голубић (1.424), Книн (12.331), Книнско Поље (408), Ковачић (1.185), Љубач (172), Оћестово (351), Пађене (506), Плавно (1.720), Полача (1.586), Поткоње (198), Радљевац (387), Стрмица (1.334) и Жагровић (1.393).

Списак насеља општине Книн 1991. [уреди]

Биовичино Село, Бискупија, Цетина, Цивљане, Ђеврске, Ервеник, Голубић, Гошић, Ивошевци, Какањ, Кијево, Кистање, Книн, Книнско Поље, Колашац, Ковачић, Крњеуве, Љубач, Марковац, Модрино Село, Мокро Поље, Нунић, Оћестово, Орлић, Отон, Пађене, Плавно, Полача, Поткоње, Радљевац, Радучић, Рамљане, Риђане, Смрдеље, Стрмица, Уздоље, Вариводе, Врбник, Врпоље, Зечево, Звјеринац, Жагровић.

Управа [уреди]

На темељу изборних резултата од 15. маја 2005. власт у граду Книну формирала је коалиција ХДЗ-ХСЛС-ХБ-ХСП са 9 мандата од укупно 17 у скупштини општине. Остала 8 мандата припадају Самосталној демократској српској странци. Градоначелница Книна је постала Јосипа Римац.

Историја [уреди]

Овај чланак или један његов део нема никакве независне и поуздане изворе. Помозите да се овај чланак побољша тако што ћете унети одговарајуће референце. Текст који не садржи референце може бити доведен у питање, а потом и уклоњен.

У историји, име Книн се први пут спомиње у 10. веку од стране византијског цара Константина VII Порфирогенита, у његовом дјелу De administrando imperio (Управљање царством), као центар округа Тнена. Но живот је у ужем и ширем подручју Книна много старији, што показују бројни археолошки налази. Книн је у прошлости био утврђени град који је по положају, одбрамбеној снази и наоружању био најмоћнија тврђава у Далмацији. Од оснивања, Книн се бранио од многих непријатеља о чему сведочи добро очувана книнска тврђава са чврстим бедемима. Браниоци су тврђаву стално дограђивали према тадашњим одбрамбеним потребама.

Неколико римских гробова откривених испод тврђаве и остаци архитектуре на брду Спас потврђују да је ту било римско насеље.

У доба ране хрватске државе ту је повремено боравиште народних владара (Трпимир, Мунцимир, Светослав Суроња, Стјепан Држислав, Дмитар Звонимир и Петар Свачић). Након погибије краља Петра Свачића 1097. и уласком у персоналну унију са Угарском 1102, Книн губи статус престонице.

Готово два века је под Турцима, а 1688. заузимају га Млечани и држе све до 1797. Западно од Книна уздиже се средњовековна тврђава подигнута средином 10. века коначни је изглед добила почетком 18. века., када је вештачким просеком подељена од брда Спас које се на њу надовезује са северне стране. Тврђава је једна од највећих фортификацијских грађевина у Далмацији. Подељена је на горњи, средњи и доњи град, који су међусобно повезани дрвеним мостовима. Најстарији је горњи град на северном делу тврђаве, док су средњи и доњи град саграђени у касноме средњем веку. У почетку 18. века на градњи зидина книнске тврђаве радили су и домаћи мајстори Иван Мацановић и његов син Игњатије.

У доба илиризма постојао је Книн, а 1865. је Народна странка побиједила на изборима. Први начелник из редова хрватског народа је био Ловро Монти.

У тврђави је био смештен Музеј хрватских старина (данас Музеј хрватских археолошких споменика у Сплиту), основан 1893.

Године 1991. проглашена је Република Српска Крајина, чији је Книн био главни град. У војној операцији Олуја у августу 1995. Хрватска војска заузима Книн и околину ставља га под контролу Републике Хрватске, протераваjући српско становништво.

Значајни људи [уреди]

Галерија [уреди]

Панорама Книна сликана са книнске тврђаве. Лијево се налази насеље „Синобадова главица“, у средини је комплекс фабрике „Твик“. Ток ријеке Крке и стадион ФК Динаре приказани су десно.

Ријека Бутижница, недалеко од ушћа у Крку.
Ријека Бутижница.
Ријека Крка
Ријека Крка.
Градска тржница.
Ватрогасни дом.
Православна црква св. Ђорђа подигнута 1468. године благословом Зетског митрополита.
Црква св. Анте у доњем дијелу града.
Покров пресвете Богородице, православна црква у доњем дијелу града.
Капела у центру града посвећена св. Ђорђу. Задужбина Тривуна Синобада из 1858. године.