Мигуел Сервето

С Википедије, слободне енциклопедије
Мигуел Сервето
Мигуел Сервето
Име по рођењуМицхаел Серветус
Датум рођењаНепознат, вероватно 29. септембар 1511.
Место рођењаТудела
 Краљевина Навара
Датум смрти27. октобар 1553. (старост 42)
Место смртиЖенева
 Република Женева
ЗанимањеТеолог, лекар, уредник, преводилац
ЕраРенесанса
ДеловањеТеологија, медицина

Мицхаел Серветус (шп. Miguel Serveto као право име, франц. Michel Servet), такође познат као Miguel Servet, Miguel de Villanueva, Michel Servet, Revés, или Michel de Villeneuve (Тудела, Навара, 29. септембар 1509. или 1511. – 27. октобар 1553), био је шпански теолог, лекар, картограф, и ренесансни хуманиста. Био је први Европљанин који је правилно описао функцију плућне циркулације, о чему се расправља у делу Christianismi Restitutio (1553). Он је био је полихистор који је познавао у многе науке: математику, астрономију и метеорологију, географију, људску анатомију, медицину и фармакологију, као и судску праксу, превођење, поезију и научно проучавање Библије на њеним изворним језицима.

Он је познат је у историји неколико од тих области, нарочито медицини. Учествовао је у протестантској реформацији, а касније је одбацио доктрину о Тројству и главну католичку христологију. Након што су га католичке власти осудиле у Француској, он је побегао у калвинистичку Женеву, где је спаљен на ломачи због јереса, по налогу градског већа.

Живот[уреди | уреди извор]

Младост и образовање[уреди | уреди извор]

Фасада куће Мигуела Сервета у Виљануева де Сигена (Шпанија). Данас је то седиште Института Мигуела Сервета и истраживачки центар Серветовог живота и дела.

Дуго се сматрало да је Сервето вероватно рођен[1] 1511. године у Виљануеви де Сигена у Краљевини Арагон, у данашњој Шпанији. Дан 29. септембар конвенционално је предложен за дан његовог рођења, због чињенице да је 29. септембар дан светог Мигуела према католичком календару светаца, али нема података који подржавају ову тврдњу. Неки извори дају ранији датум на основу Серветових повремених тврдњи да је рођен 1509.[2] Међутим, 2002. године чланак који су објавили Франциско Хавијер Гонзалез Ечеверија и Марија Тереза Анкин доказује да је рођен у Тудели, Краљевина Навара.[3] Такође се сматра да је његово право име било Де Виљануева према писмима његове француске натурализације[4] и регистрацији на Универзитету у Паризу.

Преци његовог оца потицали су из засеока Сервето, на арагонским Пиренејима. Његов отац био је бележник хришћанског порекла из нижег племства (infanzón),[5] који је радио у оближњем манастиру Санта Марија де Сигена. Сервето је имао два брата: Хуана, који је био католички свештеник, и Педра, који је радио као бележник.[6] Иако је Сервето током свог суђења у Женеви изјавио да су његови родитељи „хришћани древне расе” и да никада није имао никакву комуникацију са Јеврејима,[7] његова материнска линија заправо је потицала од Запортаса (или Капортаса), богате и друштвено релевантна породица из Барбастра и Монзона у Арагону.[8][9] То је демострирано нотарским протоколом објављеним 1999. године.[10][11][12]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Сее а дисцуссион он тхе дате ин Ангел Алцалá'с интродуцтион то тхе фирст Спанисх транслатион оф Цхристианисми Реститутио (Ла реституциóн дел цристианисмо, Фундациóн Университариа Еспаñола, Мадрид, 1980, п. 16, ноте 7.
  2. ^ Друммонд, Wиллиам Х. (1848). Тхе Лифе оф Мицхаел Серветус: Тхе Спанисх Пхyсициан, Wхо, фор тхе Аллегед Цриме оф Хересy, wас Ентраппед, Имприсонед, анд Бурнед, бy Јохн Цалвин тхе Реформер, ин тхе Цитy оф Генева, Оцтобер 27, 1553. Лондон, Енгланд: Јохн Цхапман. стр. 2. ИСБН. 
  3. ^ Ецхеверрíа, Францисцо Јавиер Гонзáлез; Цхандíа, Марíа Тереса Анцíн (2002). „Мигуел Сервет о Виллануева, доцументалменте, наварро де Тудела”. Групос социалес ен ла хисториа де Наварра, релационес y дерецхос: Ацтас дел V Цонгресо де Хисториа де Наварра. Памплона, септиембре де 2002, Вол. 1, 2002, ISBN 978-84-7768-132-8, págs. 425-438. Ediciones Eunate: 425—438. ISBN 9788477681304. 
  4. ^ Chamber des Comptes, Royal Chancellorship and Parlement of Grenoble
  5. ^ See J. Barón, Miguel Servet: Su Vida y Su Obra, Espasa-Calpe, Madrid, 1989, pp. 37-39.
  6. ^ Barón, стр. 31
  7. ^ See Calvini Opera Quae Supersunt Omnia, Vol. VIII, Brunsvigae, 1870, p. 767.
  8. ^ Ernestro Fernández-Xesta, "Los Zaporta de Barbastro", in Emblemata: Revista aragonesa de emblemática, Vol. #8, 2002, pp. 103-150.
  9. ^ Capillas y Panteones Familiares De La Seodel Salvador (Zaragoza): Heráldica y Genealogía
  10. ^ Gonzalez Echeverría," Andrés Laguna and Michael Servetus: two converted humanist doctors of the XVI century" in: Andrés Laguna International Congress. Humanism, Science and Politics in the Renaissance Europe, García Hourcade y Moreno Yuste, coord., Junta de Castilla y León, Valladolid,1999 pp. 377-389
  11. ^ González Echeverría " Michael Servetus belonged to the famous converted Jewish family The Zaporta", Pliegos de Bibliofilia, nº 7, Madrid pp. 33-42. 1999
  12. ^ González Echeverría" On the Jewish heritage of Michael Servetus" Raíces. Jewish Magazine of Culture, Madrid, nº 40, pp. 67-69. 1999

Literatura[уреди | уреди извор]

  • Chaves, Joao. "The Servetus Challenge." Journal of Reformed Theology 10.3 (2016): 195-214.
  • Bainton, Roland H. Hunted Heretic: The Life and Death of Michael Servetus 1511–1553 by . Revised Edition edited by Peter Hughes with an introduction by Ángel Alcalá. Blackstone Editions. Bainton, Roland Herbert (2005). Blackstone Editions - Titles. Blackstone Editions. ISBN 978-0-9725017-3-6. . a standard scholarly biography focused on religion.
  • Ancín, Miguel González; Towns, Otis (2017). Miguel Servet en España (1506-1527). Edición ampliada. (Michael Servetus in Spain (1506-1527). Expanded edition.). Imprenta Castilla. стр. 474. ISBN 978-84-697-8054-1. . A work focused on Servetus's past in Spain, with his documents as a student and professor of arts in Saragossa.
  • Goldstone, Lawrence and Nancy Goldstone. Out of the Flames: The Remarkable Story of a Fearless Scholar, a Fatal Heresy, and One of the Rarest Books in the World ISBN 978-0-7679-0837-5. стр. 353.пп
  • Гордон, Бруце (2011). Цалвин. Неw Хавен Цонн. Лондон: Yале Университy Пресс. ИСБН 978-0-300-17084-9. 
  • Хугхес, Петер. "Мицхаел Серветус'с Бритаин: Анатомy оф а Ренаиссанце Геограпхер'с Wритинг." Ренаиссанце & Реформатион/Ренаиссанце ет Реформе (2016_ 39#2 пп. 85–109.
  • Хугхес, Петер. "Тхе Фаце оф Год: Тхе Цхристологy оф Мицхаел Серветус." Јоурнал оф Унитариан Универсалист Хисторy 2016/2017, Вол. 40, пп. 16–53
  • Хугхес, Петер. "Тхе Еарлy Yеарс оф Серветус анд тхе Оригин оф Хис Цритиqуе оф Тринитариан Тхоугхт" Јоурнал оф Унитариан Универсалист Хисторy (2013/2014), Вол. 37, пп. 32–99.
  • Ловци, Радован. Мицхаел Серветус, Херетиц ор Саинт? Прагуе: Прагуе Хоусе. Ловци, Радован (2008). Мицхаел Серветус, Херетиц ор Саинт?. Схарплесс Хоусе. ИСБН 978-1-4382-5959-8. .
  • МцНеилл, Јохн Т. Тхе Хисторy анд Цхарацтер оф Цалвинисм, Неw Yорк: Оxфорд Университy Пресс. 1954. ISBN 978-0-19-500743-5..
  • Nigg, Walter.The Heretics: Heresy Through the Ages Alfred A. Knopf, Inc., 1962. (Republished by Dorset Press, 1990. Nigg, Walter (1990). The Heretics. Dorset Press. ISBN 978-0-88029-455-3. )
  • Pettegree, Andrew. "Michael Servetus and the limits of tolerance." History Today (Feb 1990) 40#2 pp. 40–45; popular history by a scholar
  • Hughes, Peter. "The Present State of Servetus Studies, Eighty Years Later." Journal of Unitarian Universalist History (2010/2011), Vol. 34, pp. 47–70.
  • Jean Calvin, Defensio orthodoxae fidei de sacra Trinitate contra prodigiosos errores Michaelis Serveti..., Архивирано на сајту Wayback Machine (28. март 2022) (Defense of Orthodox Faith against the Prodigious Errors of the Spaniard Michael Servetus...), Geneva, 1554. Calvin's Opere in the Corpus Reformatorum, vol. viii, 453–644. Ursus Books and Prints. Catalogue of Scarce Books, Americana, Etc. Bangs & Co, p. 41.
  • Bonnet, Jules (1820–1892) Letters of John Calvin, Carlisle, Penn: The Banner of Truth Trust. Calvin, Jean (1980). Архивирана копија. Banner of Truth Trust. стр. 41. ISBN 978-0-85151-323-2. Архивирано из оригинала 17. 11. 2006. г. Приступљено 26. 11. 2019. .
  • Find in a Library Архивирано на сајту Wayback Machine (24. фебруар 2006) wитх WорлдЦат. Цонтаинс севентy леттерс оф Цалвин, северал оф wхицх дисцусс хис планс фор, анд деалингс wитх, Серветус. Алсо инцлудес хис финал дисцоурсес анд хис ласт wилл анд тестамент (25 Април 1564).
  • Јулес Боннет, Леттерс оф Јохн Цалвин, 2 волс., 1855, 1857, Единбургх, Тхомас Цонстабле анд Цо.: Литтле, Броwн, анд Цо., Бостон—Тхе Интернет Арцхиве
  • Тхе Ман фром Марс: Хис Моралс, Политицс анд Религион бy Wиллиам Симпсон, Сан Францисцо: Е.D. Беаттле, 1900. Еxцерптс фром леттерс оф Серветус, wриттен фром хис присон целл ин Генева (1553), пп. 30–31. Гоогле Боокс.
  • Тхе транслатион оф Цхристианисми Реститутио инто Енглисх (тхе фирст евер) бy Цхристопхер Хоффман анд Мариан Хиллар wас публисхед со фар ин фоур партс. Оне парт стилл ремаинс то бе публисхед:
  • ["Тхе Ресторатион оф Цхристианитy. Ан Енглисх Транслатион оф Цхристианисми реститутио, 1553, бy Мицхаел Серветус (1511-1553). Транслатед бy Цхристопхер А. Хоффман анд Мариан Хиллар," (Леwистон, НY; Qуеенстон, Онт., Цанада; Лампетер, Wалес, УК: Тхе Едwин Меллен Пресс, 2007). Пп. 409+xxиx
  • "Треатисе он Фаитх анд Јустице оф Цхрист’с Кингдом" бy Мицхаел Серветус. Селецтед анд Транслатед фром "Цхристианисми реститутио" бy Цхристопхер А. Хоффман анд Мариан Хиллар, (Леwистон, НY; Qуеенстон, Онт., Цанада; Лампетер, Wалес, УК: Тхе Едwин Меллен Пресс, 2008). Пп. 95 +xлв
  • "Треатисе Цонцернинг тхе Супернатурал Регенератион анд тхе Кингдом оф тхе Антицхрист бy Мицхаел Серветус. Селецтед анд Транслатед фром Цхристианисми реститутио бy Цхристопхер А. Хоффман анд Мариан Хиллар," (Леwистон, НY; Qуеенстон, Онт., Цанада; Лампетер, Wалес, УК: Тхе Едwин Меллен Пресс, 2008). Пп. 302+л
  • "Тхиртy Леттерс то Цалвин & Сиxтy Сигнс оф тхе Антицхрист бy Мицхаел Серветус." Транслатед фром Цхристианисми реститутио бy Цхристопхер А. Хоффман анд Мариан Хиллар (Леwистон, НY; Qуеенстон, Онт., Цанада; Лампетер, Wалес, УК: Тхе Едwин Меллен Пресс, 2010). Пп. 175 + лxxxви

Спољашње везе[уреди | уреди извор]