Никола Карабатић

Никола Карабатић
Никола Карабатић
Лични подаци
Надимак	Нéо, Кара, Нико, НК 22
Датум рођења	(1984-04-11)11. април 1984.
Место рођења	Ниш, СФРЈ
Висина	1,96 m
Маса	104 kg
Информације о каријери
Позиција	средњи бек
Тренутни клуб	Париз Сен Жермен
Број	44
Сениорска каријера
Године	Клуб
2000—2005 2005—2009 2009—2013 2013 2013—2015 2015—	Монпеље Кил Монпеље Пес д’Екс Барселона Париз Сен Жермен
Репрезентативна каријера
2002—	Француска	335	(1255)
Медаље Рукомет Представљајући Француску Олимпијске игре 2008. Пекинг 2012. Лондон 2016. Рио де Женеиро 2020. Токио Светско првенство 2009. Хрватска 2011. Шведска 2015. Катар 2017. Француска 2023. Пољска/Шведска Француска 2003. Португал 2005. Тунис 2019. Њемачка / Данска Европско првенство 2006. Швајцарска 2010. Аустрија 2014. Данска 2008. Норвешка 2018. Хрватска

Никола Карабатић (франц. Nikola Karabatic, Ниш, 11. април 1984) француски рукометни репрезентативац српско-хрватског порекла. Од лета 2015. наступа за Париз Сен Жермен. Организатор је игре и игра на позицији левог и средњег бека.

Биографија

Николин отац Бранко Карабатић је Хрват из околине Трогира. Мајка Николе Карабатића је Српкиња из Алексинца, лекар по занимању. Као професионални рукометаш преселио се у Ниш поставши голман у РК Железничар. У то време је наступао и за селекцију Југославије. Брат му је Лука Карабатић.

Са немачким Килом у коме је играо од 2005. до 2009. освојио је 4 титуле првака Немачке, 3 купа, 3 суперкупа, 1 суперкуп Европе и Лигу шампиона 2007. Са Монпељеом, где је први пут наступао од 2000. до 2005. и поново од 2009. до 2013. је освојио 7 титула првака Француске, 6 купова, 5 лига купова, 2 Трофеја шампиона и Лигу шампиона 2003. Са најтрофејнијим европским клубом шпанском Барселоном освојио је 2 титуле првака Шпаније, 2 купа, 2 суперкупа, 2 лига купа, 2 светска клупска првенства и Лигу шампиона 2015. Са трофејима је наставио и у дресу Париз Сен Жермена где је до сада освојио 2 титуле првака Француске уз 2 суперкупа и 1 лига куп.

За сениорску репрезентацију Француске наступа од 2002. године. Освојио је две златне медаље на Олимпијским играма 2008. у Пекингу и 2012. у Лондону и сребро 2016. у Рио де Женеиру. На светским првенствима освајао је бронзане медаље у Португалу 2003., Тунису 2005. и Њемачкој и Данској 2019., док је златну медаљу освајао у Хрватској 2009., Шведској 2011., Катару 2015. и Француској 2017. На европским првенствима освојио је бронзе у Норвешкој 2008 и Хрватској 2018. и три злата у Швајцарској 2006., Аустрији 2010. и Данској 2014.

Клупски трофеји

Монпеље

• Првенство Француске : 2002, 2003, 2004, 2005, 2010, 2011, 2012.
• Куп Француске : 2001, 2002, 2003, 2005, 2010, 2012.
• Лига куп Француске : 2004, 2005, 2010, 2011, 2012.
• Суперкуп Француске : 2010, 2011.
• ЕХФ Лига шампиона : 2003.

Кил

• Првенство Немачке : 2006, 2007, 2008, 2009.
• Куп Немачке : 2007, 2008, 2009.
• Суперкуп Немачке : 2005, 2007, 2008.
• ЕХФ Лига шампиона : 2007, (финале 2008. и 2009.)
• Суперкуп Европе : 2007.

Барселона

• Првенство Шпаније : 2014, 2015.
• Куп Шпаније : 2014, 2015.
• Суперкуп Шпаније : 2013, 2014.
• Лига куп Шпаније : 2013, 2014.
• ЕХФ Лига шампиона : 2015.
• Светско клупско првенство : 2013, 2014.

Париз Сен Жермен

• Првенство Француске : 2016, 2017, 2018, 2019.
• Куп Француске: 2015, 2018.
• Суперкуп Француске : 2015, 2016.
• Лига куп Француске : 2017, 2018, 2019.
• ЕХФ Лига шампиона : финале 2017.

Награде и признања

• У најбољој постави првенства (као најбољи леви бек): ЕП 2004, СП 2007.
• Најбољи средњи бек првенства: СП 2009.
• Најбољи играч првенства: ЕП 2008., СП 2011.
• Најбољи стрелац првенства: ЕП 2008. (са Балићем и Кристијансеном)
• Килски спортиста године: 2006.
• 2008 - У традиционалном избору Handball Woche проглашен је најбољим рукометашем у Немачкој. То је било тек други пут од 1978. да је један не-Немац понео ту титулу.
• МВП Европског Првенства 2014 у Данској.

Спољашње везе

• Званичан сајт Николе Карабатића Архивирано на сајту Wayback Machine (21. јануар 2015)
• Најбољи рукометаш планете храни се у нишком “Казанџијском сокачету” (31. децембар 2015) Архивирано на сајту Wayback Machine (2. јануар 2016)