Рамо Куртановић

С Википедије, слободне енциклопедије
Рамо Куртановић
Лични подаци
Датум рођења(1949-06-20)20. јун 1949.
Место рођењаТутин, ФНРЈ
ОбразовањеРударско-геолошки факултет у Београду
Научни рад
ПољеГеологија
ИнституцијаУниверзитет у Тузли

Рамо Куртановић (Тутин, 20. јун 1949) српски и босанскохерцеговачки је геолог, савјетник за истраживање обојених метала Федералног завода за геологију и пензионирани професор Рударско-геолошког факултета Универзитета у Тузли.

Биографија[уреди | уреди извор]

Рамо Куртановић рођен је 20. јуна 1949. године у Тутину, Србија. Основну школу завршио је у Тутину, а гимназијско образовање стекао у Новом Пазару (1968). Дипломирао је геологију на Рударско-геолошком факултету у Београду, гдје је промовиран у звање „дипломирани инжењер геологије“ (1973). [1] Постдипломски студиј из области „Истраживање лежишта минералних сировина“ завршио је у Београду, на Одсјеку за геологију Рударско-геолошког факултета (1984). Тема магистарског рада била је: „Оцена потенцијалности олова и цинка у лежишту Трепча – Стари трг“.

Докторску дисертацију под насловом „Морфогенетска изучавања у функцији одређивања потенцијалности олово-цинкових лежишта у рудном пољу 'Трепча'“одбранио је на Рударско-геолошком факултету Универзитета у Тузли, (1990).

Одмах након дипломирања (од 25. октобра1973—30 септембра 1988. године) радио је у руднику "Трепча" – Стари Трг (код Косовске Митровице), на почетку као оперативни геолог, а последњих осам година (1980. – 1988.), као шеф геолошке службе. Од 01.10.1988. до 29.02.1992.године, радио је у ДП "Геоинститут" – Сарајево на пословима одговорног пројектанта за истраживање металичних минералних сировина, након чега прелазим на Рударско – геолошки факултет у Тузли, до априла 2007. године. Након тога је ангажован у Федералном геолошком заводу у Сарајеву, све до одласка у пензију (новембар 2014.године).

Главна дјела[уреди | уреди извор]

  • Истраживање лежишта минералних сировина, Завод за геологију (1996), Сарајево;

Одобрен од стране Универзитета у Тузли као нови уџбеник рјешењем број:03-127/96 од 23.02.1996 год; УДК 622.1/2 (075.8),

  • Лежишта минералних сировина, Универзитетска књига (1997), Сарајево;

Књига је одобрена од старне Универзитета у Тузли као нови уџбеник, УДК 553.04/08:622.322 Ћ (075.8)

  • Лежишта неметалних минералних сировина, Факултет за металургију и материјале Зеница. 2000. ISBN 978-9958-9272-1-8., ЦОБИСС/БиХ – ИД 8704006
  • Геологија Босне и Херцеговине у манускриптним забељешкама академика Мехмеда Рамовића , Рударско-геолошко-грађевински факултет Тузла, 1999 године. ISBN 978-9958-9466-2-2., ЦОБИСС – ИД 652 2374
  • Брњица отргнута од заборава, Удружење грађана Бошњака поријеклом из Санџака у ФБиХ, Сарајево, 2004,год. ИСБН–9958–9584–3–0: ЦОБИСС БХ – ИД 13081862
  • Пештерска висораван природно насљеђе и друштвена стварност, Удружење грађана поријеклом из Санџака - Сарајево, 2004,год. ИСБН–978–9926–8027-2–1: ЦОБИСС БХ – ИД 26221574

Рамо Куртановић је публицирао и више од 80 научних радова из области геологије, заштите околиша и екологије, као и из етнологије и хисторије Санџака, у релевантним зборницима и часописима. Аутор је више дестина елабората, извјештаја и анализа из различитих подручјаа геолошких истраживања, а био је и члан више експертских тимова у Босни и Херцеговини.[2][3]

Служи се руским језиком.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Куртановић Р. (2018). Пештерска висораван – Природно насљеђе и друштвена стварност. Сарајево: Удружење грађана поријеклом из Санџака. ИСБН 978-9926-8027-2-1. 
  2. ^ „Рамо Куртановић”. Архивирано из оригинала 25. 07. 2021. г. Приступљено 29. 10. 2018. 
  3. ^ http://www.privredahnk.gov.ba/Web%20page/Zakoni/Dokumenti/Lista%20strucnih%20lica%20geoloske%20struke%20za%20povremeni%20rad%20u%20strucnim%20komisijama%20Ministarstva%20privrede%20HNK.pdf.