Тузла

Из Википедије, слободне енциклопедије
Question book-new.svg Овај чланак или један његов део нема никакве независне и поуздане изворе. Помозите да се овај чланак побољша тако што ћете унети одговарајуће референце. Текст који не садржи референце може бити доведен у питање, а потом и уклоњен.
Тузла

Поглед на Тузлу
Поглед на Тузлу
Грб
Основни подаци
Држава Застава Босне и Херцеговине Босна и Херцеговина
Ентитет Застава Федерације Босне и Херцеговине Федерација Босне и Херцеговине
Кантон Тузлански кантон
Општина Општина Тузла
Становништво
Становништво (1991) 83.700[1]
Положај
Координате 44°32′17″N 18°40′34″E / 44.538056, 18.676111
Временска зона централноевропска:
UTC+1
Тузла на мапи БиХ
{{{alt}}}
Тузла
Тузла на мапи БиХ
Остали подаци
Позивни број 035


Координате: 44° 32′ 17" СГШ, 18° 40′ 34" ИГД

Тузла је претежно индустријски град, центар истоимене општине и Тузланског кантона. Привредни, културни, спортски, образовни центар сјевероисточне Босне и Херцеговине, у долини планине Мајевице. Град је познат по хемијској и моторној индустрији. Нарочито је познат по великом богатству сољу, по којој је и добио име (из турског језика: „тузи“ значи „со"), те овај град лежи на великом броју рудника соли.

Године 2011. број становника града је процењен на 120.000, док се становништво општине процењује на око 200.000.[2] Тузла је трећи највећи град Босне и Херцеговине после Сарајева и Бања Луке.

Послије потписивања Дејтонског споразума, највећи дио општине Тузла ушао је у састав Федерације БиХ. У састав Републике Српске ушао је дио насељеног мјеста Потраш.

Садржај

Култура [уреди]

Тузла је град велике књижевне традиције. Одавде потиче Меша Селимовић, Дервиш Сушић, Стјепан Матијевић, Матија Дивковић, Мухамед Хеваи Ускуфи.

Сликарство [уреди]

Из Тузле потичу сликари Ђорђе Михајловић (Академија у Минхену), Адела Бер (Академија у Бечу). Средином треће деценије у ликовни живот се укључују Фрањо Ледер, Исмет Мујезиновић, Драгиша Трифковић. Из Тузле потичу Џејмс Хаим Пинто (Јамес Хаим Пинто) један од водећих америчко-мексичких муралиста и Кристијан Крековић, славни перуански сликар. Међународна галерија портрета у Тузли је основана 1964. године.

Образовање [уреди]

Први организовани облици школства датирају из 17. вијека и везани су за Бехрам-бегову медресу. Данас постоје 23 основне, 15 стручних средњих школа те 3 гимназије: „Католички школски центар Св. Фрањо“, Гимназија „Меша Селимовић“, Гимназија „Исмет Мујезиновић“. Универзитет у Тузли је основан 1976. године.

Становништво [уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Попис становништва у СФРЈ 1991: Тузла

По последњем службеном попису становништва из 1991. године, општина Тузла је имала 131.618 становника, распоређених у 66 насељених места.

Националност[3] 1991. 1981. 1971.
Муслимани 62.669 (47,61%) 52.400 (43,05%) 53.271 (49,65%)
Хрвати 20.398 (15,49%) 24.811 (20,38%) 27.735 (25,84%)
Срби 20.271 (15,40%) 20.261 (16,64%) 21.089 (19,65%)
Југословени 21.995 (16,71%) 19.059 (15,65%) 2.540 (2,36%)
остали и непознато 6.285 (4,77%) 5.186 (4,26%) 2.658 (2,47%)
Укупно 131.618 121.717 107.293

Историја [уреди]

Тузла је једно од најстаријих насеља у Европи са континуитетом живљења. Доказ томе су и пронађени остаци старог насеља сојеничког типа из времена неолита.

Археолози су открили бројна насеља са богатим остацима материјалне културе прастарих становника овог подручја. Пронађен је велики број неолитских глинених посуда са разним орнаментима од црне, сиве и црвене керамике али и камени ножеви, секире, стругачи и друго. Откривени су остаци хране, људске кости, животињске кости и разни плодови који су користили за исхрану људи тог доба. И ови подаци потврдили су тврдње да је подручје Тузле било насељено још у млађем каменом добу.

Међу пронађеним археолошким материјалима истиче се и керамичка неолитска посуда чија је намена била кување слане воде и производња соли.

Прва писана реч о Тузли потиче из 950. године. Те је године византијски историчар и цар Константин Порфирогенит у свом делу „О управљању царством“, изричито споменуо Тузлу као град, под римским називом Салинес што значи град соли, са напоменом да се налази у саставу српског кнеза Часлава, који је погинуо у борби са Мађарима.

Када су, током Другог светског рата, 2. октобра 1943. године, партизанске једнице ослободиле Тузлу од окупатора, Тузла је била највећи ослобођени град у Европи.

Тузла је једини град у Босни и Херцеговини у којој, на изборима 1991. године, нису побиједиле националистичке странке. Победу на тим изборима однео је антинационалистички блок који је освојио 68 посто гласова. Услед тога, Тузла је у страним медијима током рата представљана као толерантан град. Експонент такве политике је тадашњи градоначелник Селим Бешлагић, према коме српско становништво нема такав однос. Један од разлога је и што је велик број Срба, из Тузле и околних места, морао је да напусти своје домове, а други што га оптужују за покољ војника и почетак рата у Тузли.

Два значајна догађаја су везана за Тузлу током рата у Босни и Херцеговини. Први је напад на колону ЈНА, 15. маја 1992. године, када је погинуло око 200 старешина и војника. Ово је био један од првих догађаја у рату и касније веома често помињан.

Спомен обиљежје код "Капије" у знак сјећања на 71 погинула цивила у српском гранатирању.

Други догађај је Масакр на Капији, који се збио 25. маја 1995. године, када је граната испаљена са положаја ВРС на Озрену, усмртила 71, а ранила 115 цивила. Злочин се догодио у централној градској улици, центру ноћног живота, популарној „Капији“. На том мјесту, у знак сјећања, стоји споменик са именима жртава и текстом који изазива полемике: „На овом мјесту, 25. маја 1995. године, српски фашистички агресор је гранатом прекинуо 71 млади живот. Проучите фатиху и помолите се. Памтите и опомињите. Грађани Тузле.“

УНХЦР је 17. јула 1998. године Тузлу прогласио отвореним градом.

Насељена мјеста [уреди]

Брђани, Брешке, Брезе, Бргуле, Букиње, Церик, Цвиљевина, Чакловићи Доњи, Чакловићи Горњи, Чанићи, Добрња, Докањ, Драгуња Доња, Драгуња Горња, Горња Тузла, Грабовица Доња, Грабовица Горња, Худеч, Хусино, Кисељак, Колимер, Коловрат, Коњиковићи, Косци, Ковачево Село, Ковачица, Кртолије, Куковина, Липница, Липница Доња, Липница Горња, Липница Средња, Љепунице, Љубаче, Маринковићи, Михатовићи, Милешићи, Моранчани, Мрамор, Мрамор Нови, Ободница Доња, Ободница Горња, Орашје, Осоје, Пар Село Горње, Пасци Доњи, Пасци Горњи, Петровице Доње, Петровице Горње, Плане, Погориоци, Пољана, Потраш, Пожарница, Рапаче, Расовац, Симин Хан, Сноз, Својтина, Шевар, Шићи, Шићки Брод, Тетима, Тисовац, Тузла и Вршани.

Познати Тузлаци [уреди]

Споменик писцу Меши Селимовићу и сликару Исмету Мујезиновићу, у Тузли.

Градови побратими [уреди]

Галерија [уреди]

  • Споменик рударима учесницима Хусинске буне.

  • „Капија“

  • „Капија“

  • Робна кућа „Тузланка“

  • Археолошки парк сојеница, у позадини популарна „Фишек“ зграда.

  • Термоелектрана Тузла

Референце [уреди]

  1. ^ Попис становништва у СФРЈ 1991: Тузла
  2. ^ Tuzlarije, Приступљено 27. 4. 2013.
  3. ^ Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ, попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

Спољашње везе [уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :


- Добављено из „http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Тузла&oldid=7147119“