Синтски ромски језик

С Википедије, слободне енциклопедије

Синтски ромски језик (такође познат као Sintitikes, Мануш) врста је ромског језика којим говори народ Синти у Немачкој, Француској, Аустрији, Белгији, Холандији, неким деловима северне Италије и другим суседним регионима. Синтски ромски карактерише значајан немачки утицај и није међусобно разумљив са другим облицима ромских језика[1]. Језик се пише латиничним писмом.

Историјат[уреди | уреди извор]

Име ромски потиче од појма řom, историјског самоименовања говорника ромске језичке групе. Историјски гледано, ромски народи су претежнно били номадски, али данас је само мали проценат Рома ненасељен[2] због присилне асимилације и интервенција власти у државама у којима живе.

Синтски ромски језик је дијалекат ромског језика и припада групи северозападних ромских дијалеката, која укључује и фински кало[3]. Синти је термин који се користи за самоименовање велике ромске популације која је почела да напушта Балкан рано у дисперзији ромске језичке групе, од краја 14. века па надаље, и мигрирала на територије немачког говорног подручја[4][5]. У синтском језику постоји и неколико дијалеката, међу којима су манушки, којим говоре Роми Мануши (Сасíтка Ромá) у Пољској, Француској и на подручју Казахстана; дијалект лаллере у Чешкој; у Немачкој се говоре дијалекти gadschkene, estracharia, krantiki, kranaria, eftawagaria и praistiki; у Србији такође има неколико дијалеката; у Италији је заступљен пиедмонтски синтски[1][3][4]. Синти чине највећу подгрупу Рома у Немачкој, а Немачка је, стога, дом највећег броја говорника синтског језика[4][5]. Скоро сви изворни говорници синтског говоре више језика, а преовлађује језик земље у којој живе[4][6].

Бројно стање говорника износи око 319 000. У Немачкој 80 000 (2000.; етнички 200 000), Француској 28 400 (2000), Србији 31 000 (са 1000 Мануша), Швајцарској 21 000 (1993), Италији 14 000 (1980.; 10 000 Мануша[5][7] и 4000 словенско-хрватских Синта), Чешкој 5100 (2004), Аустрији 4350 (попис из 2001.), Казахстану, у Холандији где је и један од службених 1220 (2000), Пољској, Словенији и Хрватској.

Фонологија[уреди | уреди извор]

Синтски ромски језик је језик са 25 сугласника, 6 самогласника и 4 дифтонга.[4]

Речник[уреди | уреди извор]

Пример речника синтског ромског језика дат је у табели, на основу узорака из Аустрије, Италије и Албаније, сакупљених у Ромској морфосинтаксичкој бази, (РМС) при Универзитету у Манчестеру.

Синтски ромски речник[8]
Аустрија Италија Албанија
именице Синти/Ром синто синти гиптер / синто
не-Ром гаџо гаџо xујле
друг мал мал мāл
отац дад дат дāд
баба мами нонна** мами
коњ грај грај грај
пас џукел / џукло џукал џукло
јеж борсо нигло* нигло*
крзно хаута* xаута* хаута*
шака васт вас вас
нога хери xери пīру
стомак буко стомако** магакер муј
срце зи зи зи
време циро сиро циро
Месец чон луна** монту*
месец ења/чон монато* чон
купус шаx каволо** шаx
јаје јāро јаро јāро
маслац кхил кил бутро**
глаголи говорити ракар- ракарава ракр-
звати кхар- карава кер- пен
живети џив- вита** џи-
волети кам- камава кам-
прилози данас кау дивес кава дивас калдис
сутра тајса тејса тајса
јуче тајса у wар дивас вāвердис
мало је бисла* ја писал* писа*
довољно доста доал доха
придеви дуг лаунг** лунго** дур

* Речи које садрже утицај из старог германског

** Речи које садрже утицај из савремених доминантних језика (немачки, италијански, албански)

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б Интернатионал Енцyцлопедиа оф Лингуистицс: ААВЕ - Есперанто. Оxфорд Университy Пресс. 14. 3. 2018. ИСБН 9780195139778 — преко Гоогле Боокс. 
  2. ^ Петер Баккер, Доналд Кенрицк ет ал.: Wхат ис тхе Романи лангуаге? Сериес: Интерфаце Цоллецтион. Центре де рецхерцхес тсиганес анд Университy оф Хертфордсхире Пресс, Хатфиелд (Хертфордсхире) 2000, п. 44 (ИСБН 1-902806-06-9).
  3. ^ а б „Вариетиес, Диалецтс, анд Цлассифицатион”. Романи Пројецт. Университy оф Граз (Аустриа). Архивирано из оригинала 30. 03. 2019. г. Приступљено 2019-03-27. 
  4. ^ а б в г д „Романи, Синте”. Етхнологуе, Лангуагес оф тхе Wорлд. 15. 3. 2014. 
  5. ^ а б в Маргалит, Гилад; Матрас, Yарон (2007). „Гyпсиес ин Германy-Герман Гyпсиес? Идентитy анд Политицс оф Синти анд Рома ин Герман”. Ур.: Стаубер, Рони; Ваго, Рапхаел. Тхе Рома: А Миноритy ин Еуропе: Хисторицал, Политицал анд Социал Перспецтивес. Будапест: Централ Еуропеан Университy Пресс. стр. 103—116. ИСБН 9781429462532. ОЦЛЦ 191940451. 
  6. ^ Енгбринг-Романг, Удо (децембар 2016). „Романи, тхе Лангуаге оф тхе Синти анд Рома: Префераблy, Онлy Спокен”. Дас Гоетхе. Гоетхе-Институт. Приступљено 2019-03-27. 
  7. ^ „Романи Диалецтс”. РОМЛЕX (Романи Леxицон). Университy оф Гратз. Приступљено 2019-03-28. 
  8. ^ „РОМАНИ Пројецт - Манцхестер”. романи.хуманитиес.манцхестер.ац.ук. Архивирано из оригинала 27. 03. 2019. г. Приступљено 2019-03-27. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Даниел Холзингер, Дас Романес. Грамматик унд Дискурсаналyсе дер Спрацхе дер Синте, Иннсбруцк 1993
  • Норберт Боретзкy/Биргит Игла, Комментиертер Диалектатлас дес Романи, Теил 1, Wиесбаден: Харрассоwитз, 2004
  • Ацтон, Т. А., & Мундy, Г. (1997). Романи цултуре анд Гyпсy идентитy. Хатфиелд: Университy оф Хертфордсхире.
  • Петер Баккер, Доналд Кенрицк ет ал.: Wхат ис тхе Романи лангуаге? Сериес: Интерфаце Цоллецтион. Центре де рецхерцхес тсиганес анд Университy оф Хертфордсхире Пресс, Хатфиелд (Хертфордсхире) 2000, п. 58.
  • Гилберт, Ј. (2014). Номадиц пеоплес анд хуман ригхтс. Неw Yорк, НY: Роутледге.
  • Гуy, W. (2001). Бетwеен паст анд футуре: Тхе Рома оф Централ анд Еастерн Еуропе. Хатфиелд: Университy оф Хертфордсхире Пресс.
  • Матрас, Y. (1999). „Wритинг Романи: Тхе прагматицс оф цодифицатион ин а стателесс лангуаге”. Апплиед Лингуистицс. 20 (4): 481—502. дои:10.1093/апплин/20.4.481. 
  • Матрас, Y. (2002). Романи: А лингуистиц интродуцтион. Цамбридге: Цамбридге Университy Пресс.
  • Матрас, Y. (2010). Романи ин Бритаин: Тхе афтерлифе оф а лангуаге. Единбургх: Единбургх Университy Пресс.
  • Саул, Н., & Теббутт, С. (2004). Тхе роле оф тхе Романиес: Имагес анд цоунтер-имагес оф "Гyпсиес"/Романиес ин Еуропеан цултурес. Ливерпоол: Ливерпоол Университy Пресс.
  • Смитх, Т. (1997). „Рецогнисинг Дифференце: Тхе Романи 'Гyпсy' Цхилд Социалисатион анд Едуцатион Процесс. Бритисх”. Јоурнал оф Социологy оф Едуцатион. 18 (2): 243—256. ЈСТОР 1393193. дои:10.1080/0142569970180207. 
  • Wеллс, Р. С.; Yулдасхева, Н.; Рузибакиев, Р.; et al. (август 2001). „Тхе Еурасиан хеартланд: а цонтинентал перспецтиве он Y-цхромосоме диверситy”. Проц. Натл. Ацад. Сци. У.С.А. 98 (18): 10244—49. Бибцоде:2001ПНАС...9810244W. ПМЦ 56946Слободан приступ. ПМИД 11526236. дои:10.1073/пнас.171305098Слободан приступ. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]