Синтски ромски језик
Синтски ромски језик (такође познат као Sintitikes, Мануш) врста је ромског језика којим говори народ Синти у Немачкој, Француској, Аустрији, Белгији, Холандији, неким деловима северне Италије и другим суседним регионима. Синтски ромски карактерише значајан немачки утицај и није међусобно разумљив са другим облицима ромских језика[1]. Језик се пише латиничним писмом.
Историјат[уреди | уреди извор]
Име ромски потиче од појма řom, историјског самоименовања говорника ромске језичке групе. Историјски гледано, ромски народи су претежнно били номадски, али данас је само мали проценат Рома ненасељен[2] због присилне асимилације и интервенција власти у државама у којима живе.
Синтски ромски језик је дијалекат ромског језика и припада групи северозападних ромских дијалеката, која укључује и фински кало[3]. Синти је термин који се користи за самоименовање велике ромске популације која је почела да напушта Балкан рано у дисперзији ромске језичке групе, од краја 14. века па надаље, и мигрирала на територије немачког говорног подручја[4][5]. У синтском језику постоји и неколико дијалеката, међу којима су манушки, којим говоре Роми Мануши (Сасíтка Ромá) у Пољској, Француској и на подручју Казахстана; дијалект лаллере у Чешкој; у Немачкој се говоре дијалекти gadschkene, estracharia, krantiki, kranaria, eftawagaria и praistiki; у Србији такође има неколико дијалеката; у Италији је заступљен пиедмонтски синтски[1][3][4]. Синти чине највећу подгрупу Рома у Немачкој, а Немачка је, стога, дом највећег броја говорника синтског језика[4][5]. Скоро сви изворни говорници синтског говоре више језика, а преовлађује језик земље у којој живе[4][6].
Бројно стање говорника износи око 319 000. У Немачкој 80 000 (2000.; етнички 200 000), Француској 28 400 (2000), Србији 31 000 (са 1000 Мануша), Швајцарској 21 000 (1993), Италији 14 000 (1980.; 10 000 Мануша[5][7] и 4000 словенско-хрватских Синта), Чешкој 5100 (2004), Аустрији 4350 (попис из 2001.), Казахстану, у Холандији где је и један од службених 1220 (2000), Пољској, Словенији и Хрватској.
Фонологија[уреди | уреди извор]
Синтски ромски језик је језик са 25 сугласника, 6 самогласника и 4 дифтонга.[4]
Речник[уреди | уреди извор]
Пример речника синтског ромског језика дат је у табели, на основу узорака из Аустрије, Италије и Албаније, сакупљених у Ромској морфосинтаксичкој бази, (РМС) при Универзитету у Манчестеру.
| Аустрија | Италија | Албанија | ||
|---|---|---|---|---|
| именице | Синти/Ром | синто | синти | гиптер / синто |
| не-Ром | гаџо | гаџо | xујле | |
| друг | мал | мал | мāл | |
| отац | дад | дат | дāд | |
| баба | мами | нонна** | мами | |
| коњ | грај | грај | грај | |
| пас | џукел / џукло | џукал | џукло | |
| јеж | борсо | нигло* | нигло* | |
| крзно | хаута* | xаута* | хаута* | |
| шака | васт | вас | вас | |
| нога | хери | xери | пīру | |
| стомак | буко | стомако** | магакер муј | |
| срце | зи | зи | зи | |
| време | циро | сиро | циро | |
| Месец | чон | луна** | монту* | |
| месец | ења/чон | монато* | чон | |
| купус | шаx | каволо** | шаx | |
| јаје | јāро | јаро | јāро | |
| маслац | кхил | кил | бутро** | |
| глаголи | говорити | ракар- | ракарава | ракр- |
| звати | кхар- | карава | кер- пен | |
| живети | џив- | вита** | џи- | |
| волети | кам- | камава | кам- | |
| прилози | данас | кау дивес | кава дивас | калдис |
| сутра | тајса | тејса | тајса | |
| јуче | тајса | у wар дивас | вāвердис | |
| мало | је бисла* | ја писал* | писа* | |
| довољно | доста | доал | доха | |
| придеви | дуг | лаунг** | лунго** | дур |
* Речи које садрже утицај из старог германског
** Речи које садрже утицај из савремених доминантних језика (немачки, италијански, албански)
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б Интернатионал Енцyцлопедиа оф Лингуистицс: ААВЕ - Есперанто. Оxфорд Университy Пресс. 14. 3. 2018. ИСБН 9780195139778 — преко Гоогле Боокс.
- ^ Петер Баккер, Доналд Кенрицк ет ал.: Wхат ис тхе Романи лангуаге? Сериес: Интерфаце Цоллецтион. Центре де рецхерцхес тсиганес анд Университy оф Хертфордсхире Пресс, Хатфиелд (Хертфордсхире) 2000, п. 44 (ИСБН 1-902806-06-9).
- ^ а б „Вариетиес, Диалецтс, анд Цлассифицатион”. Романи Пројецт. Университy оф Граз (Аустриа). Архивирано из оригинала 30. 03. 2019. г. Приступљено 2019-03-27.
- ^ а б в г д „Романи, Синте”. Етхнологуе, Лангуагес оф тхе Wорлд. 15. 3. 2014.
- ^ а б в Маргалит, Гилад; Матрас, Yарон (2007). „Гyпсиес ин Германy-Герман Гyпсиес? Идентитy анд Политицс оф Синти анд Рома ин Герман”. Ур.: Стаубер, Рони; Ваго, Рапхаел. Тхе Рома: А Миноритy ин Еуропе: Хисторицал, Политицал анд Социал Перспецтивес. Будапест: Централ Еуропеан Университy Пресс. стр. 103—116. ИСБН 9781429462532. ОЦЛЦ 191940451.
- ^ Енгбринг-Романг, Удо (децембар 2016). „Романи, тхе Лангуаге оф тхе Синти анд Рома: Префераблy, Онлy Спокен”. Дас Гоетхе. Гоетхе-Институт. Приступљено 2019-03-27.
- ^ „Романи Диалецтс”. РОМЛЕX (Романи Леxицон). Университy оф Гратз. Приступљено 2019-03-28.
- ^ „РОМАНИ Пројецт - Манцхестер”. романи.хуманитиес.манцхестер.ац.ук. Архивирано из оригинала 27. 03. 2019. г. Приступљено 2019-03-27.
Литература[уреди | уреди извор]
- Даниел Холзингер, Дас Романес. Грамматик унд Дискурсаналyсе дер Спрацхе дер Синте, Иннсбруцк 1993
- Норберт Боретзкy/Биргит Игла, Комментиертер Диалектатлас дес Романи, Теил 1, Wиесбаден: Харрассоwитз, 2004
- Ацтон, Т. А., & Мундy, Г. (1997). Романи цултуре анд Гyпсy идентитy. Хатфиелд: Университy оф Хертфордсхире.
- Петер Баккер, Доналд Кенрицк ет ал.: Wхат ис тхе Романи лангуаге? Сериес: Интерфаце Цоллецтион. Центре де рецхерцхес тсиганес анд Университy оф Хертфордсхире Пресс, Хатфиелд (Хертфордсхире) 2000, п. 58.
- Гилберт, Ј. (2014). Номадиц пеоплес анд хуман ригхтс. Неw Yорк, НY: Роутледге.
- Гуy, W. (2001). Бетwеен паст анд футуре: Тхе Рома оф Централ анд Еастерн Еуропе. Хатфиелд: Университy оф Хертфордсхире Пресс.
- Матрас, Y. (1999). „Wритинг Романи: Тхе прагматицс оф цодифицатион ин а стателесс лангуаге”. Апплиед Лингуистицс. 20 (4): 481—502. дои:10.1093/апплин/20.4.481.
- Матрас, Y. (2002). Романи: А лингуистиц интродуцтион. Цамбридге: Цамбридге Университy Пресс.
- Матрас, Y. (2010). Романи ин Бритаин: Тхе афтерлифе оф а лангуаге. Единбургх: Единбургх Университy Пресс.
- Саул, Н., & Теббутт, С. (2004). Тхе роле оф тхе Романиес: Имагес анд цоунтер-имагес оф "Гyпсиес"/Романиес ин Еуропеан цултурес. Ливерпоол: Ливерпоол Университy Пресс.
- Смитх, Т. (1997). „Рецогнисинг Дифференце: Тхе Романи 'Гyпсy' Цхилд Социалисатион анд Едуцатион Процесс. Бритисх”. Јоурнал оф Социологy оф Едуцатион. 18 (2): 243—256. ЈСТОР 1393193. дои:10.1080/0142569970180207.
- Wеллс, Р. С.; Yулдасхева, Н.; Рузибакиев, Р.; et al. (август 2001). „Тхе Еурасиан хеартланд: а цонтинентал перспецтиве он Y-цхромосоме диверситy”. Проц. Натл. Ацад. Сци. У.С.А. 98 (18): 10244—49. Бибцоде:2001ПНАС...9810244W. ПМЦ 56946
. ПМИД 11526236. дои:10.1073/пнас.171305098 .
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- А бриеф овервиеw (ин Герман)
- А 1903 теxтбоок ин Синти бy Ф. Н. Финцк, (ин Герман), ат тхе Интернет Арцхиве: [1]
- Библицал Рецординг ин Синте Романи
- РМС: Романи Морпхо-Сyнтаx Датабасе Архивирано на сајту Wayback Machine (28. август 2019)
- „Ендангеред Лангуагес Пројецт - Синте Романи”. Ендангеред Лангуагес Пројецт.