Спренгел експлозив
Спренгел експлозиви су генеричка класа материјала коју је изумео Херман Шпренгел 1870-их. [1] Састоје се од стехиометријских мешавина јаких оксидатора и реактивних горива, помешаних непосредно пре употребе како би се повећала безбедност. Или оксидатор или гориво, или обоје, треба да буду течност да би се олакшало мешање и присан контакт између материјала за брзу реакцију.
Спренгел је предложио азотну киселину, нитрате и хлорате као оксидаторе и нитроароматике (нпр. нитробензол) као горива. Други Спренгел експлозиви који се користе у различито време укључују угаљ са течним кисеоником (оксиликвит), „Рацкароцк“ и АНФО амонијум нитрат (оксидатор) помешан са лож уљем (горивом), обично дизелом, керозином или нитрометаном. На крају је АНФО заменио све остале јер је његов оксидатор био најбезбеднији, а због његове широке употребе као ђубрива у пољопривреди и најјефтинији је.
"Рацкароцк" се састојао од калијум хлората и нитробензена. Обезбеђен је у облику пропусних патрона са хлоратом, који су стављени у жичане корпе и потопљени у нитробензол на неколико секунди пре употребе. За подводну употребу, може се обезбедити у лименкама.
Историја[уреди | уреди извор]
Оригиналне формулације је предложио и патентирао Херман Шпренгел 1871. [2] То су биле једноставне мешавине оксидатора и горива, чија је новина била да су се припремале директно на месту употребе, а експлозију је иницирала детонатор. Као гориво наведени су нитробензол, нитронафтален, пикринска киселина, угљен-дисулфид, нафтни производи, а као оксиданти калијум хлорат, концентрована (димљива) азотна киселина и течни азот диоксид НО2.
Спренгел је развио низ других експлозивних композиција (патенти УК 5584, 5596 (1881); 1461 (1882); 5624, 5625 (1883)).
Компоненте Спренгелових експлозивних смеша су опасне и штетне материје, али не експлодирају појединачно, па се могу безбедно транспортовати и мешати директно на месту употребе. Коришћени у рударству крајем 19. века, заменили су их погоднији и сигурнији динамити и друга експлозивна једињења.
Састав[уреди | уреди извор]
Спренгел експлозив је назив врсте експлозивних смеша са значајним садржајем течних компоненти које се припремају директно на месту употребе у индустрији за производњу и употребу експлозива.
Хелгофит[уреди | уреди извор]
Хелгофит (нем. Хеллхоффите). Име је добио по творцу Хелгофа. Састојци: 28% мононитробензол, 72% азотна киселина. Обично је готова течна смеша била засићена дијатомејском земљом, што је давало конзистентан пластични експлозив. Запремина гасовитих продуката експлозије је 713 л/кг. Температура експлозије 3.141 °Ц (5.686 °Ф).
Једначина за хемијску реакцију у експлозији:
- C6Х5НО2 + 5ХНО3 = 6ЦО2 + 5Х2О + 3Н2
Предности композиције за период њеног развоја биле су висока густина и енергија експлозије, као и одсуство чврстих продуката експлозије.
Хелгофит и његова сорта гур-Хелгофит, добијени засићењем дијатомејске земље течном експлозивном смешом, били су у широкој употреби у САД, Италији и Француској. Крајем 19. века Хелгофит су у великој мери користили амерички инжењери у изградњи великих железничких мрежа у Русији (Транссибирска железница) и Кини.
Оксонит[уреди | уреди извор]
Оксонит (нем. Оконите), састав: 58% пикринска киселина, 42% азотна киселина. Запремина гасовитих продуката експлозије је 659 л/кг. Температура експлозије 3.284 °Ц (5.943 °Ф).
Једначина за хемијску реакцију у експлозији:
- 5Ц6Х2(НО2)3ОХ + 13ХНО3 = 30ЦО2 + 14Х2О + 14Н2
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Мессел, Рудолпх (1907). Херманн Јоханн Пхилипп Спренгел. Јоурнал оф тхе Цхемицал Социетy. 91. стр. 661–663.
- ^ Патенты Великобритании №921 и №2642
