Нитрат

Из Википедије, слободне енциклопедије

Нитрати (V) су једињења која у себи садрже јон NO3-.

Структура нитрата (V)[уреди]

Сви нитрати (V) садрже NO3- јон. Атом азота је у стању хибридизације sp2. Хибридизоване орбитале граде σ везе са три атома кисеоника. Све N-O везе су исте дужине. Њихова дужина износи 124pm, а угао између њих 120°.

Општи подаци[уреди]

Нитрати (V) су кристалне супстанције, растворљиве у води (изузеци су малобројни базни нитрати), имају јако оксидационо дејство. Ипак у растворима не поседују те особине.[1][2]

Нитрати се добијају услед реакције: азотна киселина + метал или кисеоник/водоник/карбид метала.

У природи се могу јавити у облику минерал.

Нитрати налазе примену као минерална ђубрива, експлозивни матерјали, у продукцији боја и у медицини.

За естре азотне киселине(V) уместо имена „нитрат(V) једињења“ (нпр. нитрат(V) целулозе) често се користи не баш исправан назив „нитроједињење“ (нпр. нитроцелулоза)

Примери[уреди]

Извори[уреди]

  1. ^ Lide David R., ed. (2006). CRC Handbook of Chemistry and Physics (87th ed.). Boca Raton, FL: CRC Press. 0-8493-0487-3. 
  2. ^ Susan Budavari, ed. (2001). The Merck Index: An Encyclopedia of Chemicals, Drugs, and Biologicals (13th ed.). Merck Publishing. ISBN 0911910131. 

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]